20. oktobar
–_
ИН И
11 ОКТОБАР 1946
| НННН
БУЛПУРНМ
Песме и сатире као оружје у предизборној
· кампањи
Избори посланика за Уставотворну скупштину НРС и пред.
· изборни политички живот на-
мећу нам питање коришћења, политичких песама и сатира, прошлости у току предизборне кампање. Намећу нам га, јер су ови избори у својој суштини они избори за, које су се бори. ли наши напредни књижевници: прошлости јер је њихово дело, њихова сатира, уперена, противу реакције, противу лажне. демократије, _ противу врзмања, странаца, по нашој зе. мљи, противу падања, на. колена. пред угњетачима и насил. ницима, противу „црних риза, у мантија“, још увек актуелна, још увек борбено оружје, којим треба оружати свест наших народа. за“ 4 Данас, када. европска реакција,хоће да. оспори крвљу и борбом извојевана права наших народа, живо и снажно одјекују стихови Ђуре Јакшића, којимајје пре седамдесет година, позивао да. пред том реакцијом не |клекне: ђ „Један народ, народ зрео, Што, је све жртвовао, Ижртвеник изгорео." Политичке песме Змаја Јовановића не само да, оштро ударају и раскринкавају нена.. родни систем свога времена, већ неке од њих својим апелом на' свест широких грађанских маса могу да делују мобилизаторски и током данашње изборне кампање. ДомановиЋева, сатира, која најдубље изобличава _ грађански _ демократски систем, која, је скинула вео са такозване србијанске демократије и показала њену ругобу, преживелост и нена.Родност, данас је одлично оружје у борби противу оних који хоће у данашње доба, У доба истинске народне демократије, да повампире преживелу грађанску демократију. Нушићев „Народни посланик" и друге ствари у којима раскринкава,
стари политички и државни а.
парат, спадају у ред оних, којима се у данашњој борби треба користити.
Током изборне кампање за, Уставотворну скупштину НРС треба мобилисати и оживети сву ову нашу истински велику и истински слободарску културну прошлост. Уметничка, реч, нарочито ако се ради као овде о уметничкој речи правих
народних уметника, у извесним |
случајевима . дубље продире, јаче узбуђује људску душу и даје већи полет мислима, него ма која друга реч. МИ зато на. стојмо да и уметничка реч великана. наше културне прошлости надахне нашу изборну кампању. з При одабирању песама, и сатира треба водити рачуна о политичком узрасту публике, о њеном тренутном интересу, а нарочито давати потребна, 06јашњења, како би жаока отишла тамо где је намењена. Наша културна друштва и културни одбори помоћи ће у-
миогоме изборну кампању, ако |
настоје да уметнички озбиљно обраде материјал из наше културне прошлости, из велике борбе коју је Србија одувек водила за истинску слободу и демократију. ои у У М. П.
20 ОКТОБАР
Излоннба „Слинарства и вајарства народа Југославије Х,Х и ХХ вена.
у АУГУСТИНЧИЋ АНТУН; Глава рањеника, бронза
енденција изложбе која,
је отворена у Уметничком музеју 29 септембра 1946 била, је да се прикаже оно што је најбоље дала новија уметност народа Југославије, да се покаже њен естетски степен.
Уметност народа, Југославије у ХЕХ веку и савремна не може да се сматра као један временски развој (без основа, без традиције. Напротив, сви наши народи у уметности имају своју националну традицију дубоко у прошлости, почев од формирања првих државних заједница, још од У века, па на овамо.
У ХЛХ веку на бази те културне традиције и разумљивих културно-политичких _ утицаја, уопште, формира, се и развија, "даље уметност код“наших на. рода са, индивидуалним обележјима. На овој изложби била, је жеља да се покажу дела, која. баш те индивидуалне карактеристике уметности наших народа најбоље осветљавају, — да се покаже да ма како се ова дела, по техници и мотивима, међу собом разликовала, ипак употпуњују и чине једну мозаичку целину у животу уметности наших народа, испуњавају свестрано. једну епоху њиховог уметничког стварања. У изложеним сликама могу да се осете и виде они економскосоцијални и културно-политички утицаји који су диктовали у стварању уметничких дела, У избору мотива, чак и у избору материјала и технике,
Изложба, није»могла, да, покаже до детаља целокупан развој уметности овога, доба, нити је могла да изнесе у цели. ни преглед рада појединих уметника, јер би се отишло у недоглед. „Али је зато вршен строг одбир у естетском сми. слу, без обзира, на хронологију, или визуелну равнотежу
|_________-_________
За три месеца у Београду је описмењено 3608 аналфабета
Петом рејону потребна је помоћ за културно-просветни рад
Културни рад у Петом рејо> ну често је имао препрека због недостатка дома културе, врло често и због перифериског, карактера самог рејона, тако да се рад није 0бављао оним темпом као у 9сталим рејонима. Можда, је и недовољна ангажованост културних радника у рејону, 6ез икакве помоћи са, стране, утицала да се рад културно-просветног одбора, кретао у уским границама. .
Због свих ових услова, пред Петим рејоном стоји тежак за» датак — да усклади рад са културним потребама становништва и да га још више 0живи и омасови. Многе форме културног рада као што су усмене новине, фолклор, дилетантска, секција, предавања, на, народном универзитету треба променити и наћи нов 0блик, да би се могло привући што више нових људи, да би се оживеле ове секције,
У Петом рејону постоји дилетантска екипа која ради, а> ли без нарочитог успеха, Ме-
Ђутим, друштво „Филип Кља.јић' има дилетантску секцију која је прошле недеље давала, комад „Вода са планине" од Плаовића, и Ђоковића. Из тога, се може видети да се снаге у рејону цепају, и да се због тога појављује неуспех код дилетантских екипа,
Међутим, рејонски културни одбор такав рад дозвољава, не сналази се, а дилетантске екипе ураде каткада понешто без нарочитог плана и солидних извођачких снага, Зато је потребно да рејонски културни одбор размотри овакву ситуацију код дилетантских екипа и да што пре споји ове две дилетантске секције у једну, како би рад те групе био зна. чајнији и кориснији за цео рејон. «
Рејонски културно-просветни одбор треба у овом новембарском такмичењу будније да прегледа рад зрих секција, да, би могао успешније пронаћи нове форме рада, које треба, да, постану основ даље делатности.
између појединих народа. Зато, разгледајући дела на овој изложби, више се васпита у естетском смислу, него што се учи хронологији развоја; витле се види уметнички смисао и уметнички израз појединих наших народа, него његови социјални покрети и политичка, борба ни идеологија,
Изложба почиње са старим војвођанским сликарством с којим се укршта словеначки и хрватски „бидермајер". Ту долазе сликари Арсеније Теодоровић, Константин Данил, Пав. ле Ђурковић, Јосип Томинц, Вјекослав Карас и други. Даље се преко сликара, академичара, прво из бечке школе па Минхена и Париза, преко Новака Радонића и Ђуре Јакшића, преко Ажбеа, Маје Јовановића, Стевана 'Тодоровића, Уроша Предића, Николе Ма. шића и других долази до мајстора високог ранга Јосипа Рачића, Мирослава Краљевића, и Ђорђа Крстића. Најзад имамо претставнике импресионизма, прво мајсторе који чине прелаз од академичара реали-
стичке школе до импресиони. ста, Целестина Медовића, Вла.-
"жа Буковца, Стевана, Алексића,
па праве импресионисте Сло. венце Грохара, Јакоцића, Стернена, уз које иду и српски сликари Надежда Петровић, Милан Миловановић и Коста, Миличевић. :
Ново, или савремено сликарство, на По спрату заступљено је делима етра Добровића, Љубомира Бабића, Игњата, Јоба, Петра Лубарде, Тартаље,; Бијелића, Узелца, Челебоновића, П. Милосављевића, Максима Седеја, Хегедушића, Мар. тиноског као претставника, доратне париске школе, којој припадају скоро сви европски уметници овога доба, са много. бројним личним стремљењима и уобличавањима.
У савременој уметности на помолу је нова тематика као одјек тешко доживљених и преживелих ратних догађаја са Постружником, Милуновићем и Детонијем на овој изложби. Ова нова тематика засада, на. лази лакши израз и реалнији у графици, која је изложена, у приземљу Музеја. ИМстичу се графичари Љуба Ивановић, илустратор наших крајева, и млађи: Божидар Јакац, Ђорђе Андрејевић-Кун, Ђуро Тиљак, Петар Штимага, Фрањо Шимуновић, Исмер Мујезиновић и други.
Скулптура заслужује на овој изложби засебну студију и 8нализу. Заиста је одабрано оно највише у естетском смислу. Могу се с поносом навести имена Мештровића, Аугустинчића, Томе Росандића, Семеона Роксандића, Кршинића, И. вана Радауша, Лозице, Кедрића, Коларевића, Стијовића, Па. лавичинија, и др.
Један овакав строг одбир Ууметничких дела наших народа, није био потребан само зато што је ова изложба, намењена, иностранству, —“ што има за задатак да нас још присније
веже са братским народима, и
осветли и са, те стране, него је био потребан и за нас овде да мало пречистимо и научимо, да можемо убудуће имати једно мерило и упоређење за, нове појаве на овоме пољу наше кул. туре. Зора Симић Миловановић
Живот
У понедељак почињу
предавања на Колпрчевом идродном џниверзтету
[ |уредавања која су прошле сезо. не одржавана на Коларчевом народном универзитету била су врло интересантна и привлачила су велики број посетилаца. Управа Универзитета направила је за ову сезону обиман програм предавања из најразличитијих области науке, књижевности историје, итд.
Прво у овој сезони биће предавање др. Александра Белића, претседника Српске академије наука: »Културни препород нашег народа — стварање наше националне културе«. У предавању ће се изнети значај Вука Караџића за стварање наше наштоналне културе, која се и данас креће у правцима које | је он наговештавао, Вук Караџић је отац наше националне културе, револуционар који је кидао са прошлошћу, ослобађајући и бранећи нашу културу од свега туђинског и ненародног. Ово предавање одржаће се у понедељак, 14 овог месеца. •
У уторак, 15 октобра, др. Коста Грубачић, помоћник министра просвете одржаће предавање са темом; »Васпитање као потреба друштвеног развитка«, Васпитање је старо коли- | ко и људско друштво. Савршенија организапија изискује дуже, веће и ортанизованије оспособљавање за живот. Са развитком људског друштва све је више расла потреба васпитања. У току друштвеног развитка и васпи тање је постајало све више планско и систематско, С постанком класног друштва и вапитање добија класни карактер. Професор Београдског универзитета, др. Душан Недељковић одржаће предавање о Хераклиту, о коме је предавач још пре рата писао. Ово предавање одржаће се у среду, 16 0. М.
У Четвртак, 17 0. м. професор Универзитета, др. Стефан Ђелинео одржаће прво предавање из циклуса »Рад, умор, одмор«. Овај циклус састоји се из три предавања: 1) Људски организам у раду; 2) Умнн и физички рад; 3): Умор ни олмор. У првом предавању предавач оће изложити физиолошке процесе којима људски организам у“ лази у физички рад и како се ти про. цеси развијају и одржавају у разним категоријама мануелног рада.
Др. Александар Леко, професор Универзитета, држи у петак, 18 октобра, предавање: »Архитектура материје«. Нове теорије изазивају извесне забуне код људи Који се интересују хемијом, а не баве се њоме као струком, На пример, појам атома чини им се да је срушен новом атомском тео. ријом, међутим и даље се говори о атомима; изгледа им да појам хемиских елемената више не постоји, а и даље се говори о хемиским елементима. Каква је разлика између старе и нове теорије н каква је уствари архитектура материје2 — То је предмет излагања овог предавања.
Позната имена предавача и разно. врсност тема предавања показују да је Управа Коларчевог народног универзитета уложила пуно труда да предавања потпуно одговоре постављеном задатку.
ЗА ВЕЋИ УСПЕХ ИЗЛОЖБЕ „ПИОНИРСКЕ _ РЕПУБЛИКЕ“
Пионирске организације треба да указују већу пажњу посетиоцима изложбе
икада се деци није пока.
зала већа пажња, него баш преко изложбе „Пионирска република", која је уређи“ вана доста дуго. Водило 'се рачуна о њеном васпитном и забавном значају и о уређењу разних пријатних кутака на изложби. Она је уређена уз велики труд и познавање потреба пионира.
Изложба је зналачки и добро постављена. Али, поставља се и питање како ће она што корисније послужити малом гледаоцу и да ли ће дете на њој видети све оно што. је значајно за његову машту и за у чење, Наравно, то зависи У: многоме од организације и вођења сваке посете, од сналажљивости руководства изложбе и од дежурних пионира.
Често се дешава да код библиотеке, која је лепо и укусно уређена, дежурају пионири од 10 година који имају задатак да упућују посетиоце шта могу да читају или пак
К 2
МУНИ
Један кутак са Изложбе „Пионирске
шта је интересантно да раз“ гледају. Међутим, има таквих случајева да се дежурни пионир не сналази добро у тој дужности, јер га нико томе није научио, Разумљиво, томе је крива пионирска организација која је одредила дежурство, не водећи рачуна да ли треба сваког пионира упутити у постављене му „дужности. Сличан случај је код кутије са сценама из бајки или код књиге „Вели Јоже“; наиме, дешава се да пионири, недовољно припремљени, препуштени сами себи, без икакве помоћи, служе као показивачи. Има и таквих случајева да дежурни пионири жандаришу над не мирним посетиоцима-пионирима, Из ових најосновнијих омашки у постављању организације око вођења изложбе треба извући корисне закључке, да би се грешке што пре отклониле,
Изложба »Пионирска блика« има
репувелики задатак:
републике"
да правилном организацијом посета васпитно делује на свако дете, да је пријатна и забавна и да постане омиљено место на Које ће се навраћати. А то ће се постићи ако сваки посетилац-пионир нађе на из ложби потребну пажњу код дежурних, ако му буде објашњено све оно што га забавља и интересује.
Нобе (аеме
А. Е. Ферсман: УСПОМЕНЕ О КАМЕНУ, издање >Културе«, Београд Затреб, стр. 107, ћирилицом, 80, це на 16 дин.
Михаил Шолохов: ТИХИ ДОН, књига прва, издање >Културес, Београд Загреб, с руског превео проф, Ми“ лош Московљевић, ћирилицом и ла. тинипом, ћирилицом _ стр. 470, цена 65 дин.
Михаил Шолохов: ТИХИ ДОН, књига друга, издање »Културе«, Београд Загреб, с руског превео проф, Ми-; лош Московљевић, ћирилицом и ла: тиницом ћирилицом стр. 443, 80, це. на 65 дин.
Ј. Стаљин: КЛАСА ПРОЛЕТЕРА И ПАРТИЈА ПРОЛЕТЕРА, Култура, библиотека марксизма . лењинизма, Београд 1946, ћирилицом и латини“ цом, ћирилицом стр. 15, 80, цена 2 дин, |
Проф; А. В. Мишулин: ИСТОРИЈА СТАРОГА 'ВЕКА четврто издање, »Просвета«, издавачко _ предузеће Србије, Београд 1946, ћирилицом, стр. 156, 80, цена 30 дин.
Десанка Шветковић и Катарина Костић; ТРИГОНОМЕТРИЈА ЗА СЕДМИ РА-
' ЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ, издање »>Просве, тес издавачког предузећа — Србије, Београд 1946, ћирилицом, стр, 128, 80, цена 21 дин,
бтанко Ћопић; ТУЖНИ КОМЕНДИЈА ШИ, »Јевтина библиотека«, »Просвет-«, Београд 1946, ћирилицом, стр ћирилицом, · стр.“ 38, 160, цена 2.5' дин.
Емил Зола:. НАПАД НА ВОДЕНИЦУ, »Јевтина _ библиотека“, – »Просвета“, Београд 1946, ћирилицом, стр. 42, 160, цена 3 дин, ]
Трифунобић и Глигорић учествоју на Мепународном турниру
У Прагу је у току међународни тур“ нир са четрнаест учесника, од којих су осморица чехословачки, а шесто. рица инострани мајстори. Турнир је под покровитељством претседника, републике дра Едуарда Бенеша, а држи се у спомен на фашистичке жртве светску првакињу Веру Менчикову мајстора дра Карела Трејбала. Турнир је замишљен да буде у много већем обиму, али су због незгодног термина совјетски и други велики мајстори 01казали. За нас је овај турнир ипак од великог значаја, јер на њему суделују наша два одлична мајстора др Трифуновић и Глигорић,
Трифуновић је и раније уживао ве.
лики углед, међу чехословачким шахи• стима, нарочито иза његове прошло“ годишње победе на турниру у Злину, Међутим Глигорић им је био готово непознат, Због тога је велику сензацију у Чехословачкој изазвао пораз Котнауера у игри са Глигорићем. Мајстор Котнауер је понос и нада чехог словачких шахиста. Довољно је поменути да је пролетос приликом гостова= ња московске екипе у Прагу Котнау“ ер победио велике мајсторе Смислов и Котова, те од шест партија са сов• јетским мајсторима извукао 3 и по поена. Леп успех је постигаб и на ветаком међународном турниру у Гро“ ничгену. Отуда је разумљиво изненае ђење Чехословака да Глигорић, аепо. знати им. мајстор са Балкана туче усред Прага њиховог најбољег шахи“« сту.
Турнир у Прагу није значајан само по питању пласмана који ће наши мај« стори заузети, већ је борба н за њихов међусобни престиж. Као што је познато, прошле године на шампиона« ту ФНРЈ у Новом Саду победнику Трифуновићу главни такмац бно је Глигорић, те је заостао свега за пола поена, Од тог доба Глигорић је и да. ље напредовао у „шаху, н првенство је Трифуновићу још више угрожено,
Коначну одлуку донеће финални турнир за шампионат ФНРЈ, који ће се крајем ове године одржати у Затребу,
Скохографски задатак
У прошлом броју објављен је напис о скохографским задацима, где поло, жај фигура на табли потсећа на неки предмет, бројку или слово, Међутим уместо >кључа«, скохографског тропо= тезног мат-проблема Мље Степановича Шумова, техничком омашком дат је положај из студије Петрова, где је на шаховској табли претстављено Напо“ леоново протеривање из Москве. Због тога поновно дајемо скохографски за• датак Шумова.
УКЉУЧ ИЉЕ СТЕПАНОВИЧА ШУМОВА«
Бели вуче и даје црноме мат у три потеза,
ж
Сјајан успех екипе ЦДЈА
на турнеји по Војводини
Екипа ЦДЈА (Централног дома Ју• гословенске Армије) из Бебграда на• чинила је успешну турнеју по Војво• дини, У току дванаест дана одиграла је једанаест утакмица и све решила У своју корист. Ова одлична екипа го, стовала је у Панчеву, Вршцу, Белој Цркви, Зрењанину (Петровграду), Но• вом Бечеју, Великој Кикинди, Сенти и Суботици, Укупни резултат у поени ма је 70 н по: 17 м по за екипу ЦЛЈА нејсрдачније примљена и оба сипана највећом пажњом, Војводина је и овом приликом показала своју љу“ бав и приврженост – Југословенској Армији и приредила сјајан дочек њеа ној шаховској екипи,
ж
Игра живим фигурама
у Амстердаму
У вези са великим – међуна“ родним турниром у Гронингену одржана је у Амстердаму, на стадиону грандиозна игра живим фигурама. Футбалско игралиште претворено је у о" громну шаховску таблу, На Ко јој су се' кретале живе фигуре“ Улогу пешака преузеле су ба“ леткиње, Коње су претстављали живи коњи са јахачима. Бе“ ле фигуре водио је белоруски шампион мајстор Вересов, а црне мађарски првак Сабо. И“ грана је француска партија, коју је преко звучника тумачио публици бивши светски првак др Макс Еве. Вересов је оштро нападао и жртвовао две фигу« ре. Да се одбрани од мата, Са« бо је морао такође да да две фигуре. Коначно је после бур“ не игре партија завршена са реми“ Сем игре са живим фигу“ рама изведене су и друге прет“ ставе у вези са шахом, Преко џесет хиљада гледалаца било је одушевљено и очарано овом ретком и ванредно изведеном приредћом, :
| | |