20. oktobar

;

„4. исмо просто веровали својим очи4 ма: један сигуран знак говорио је

да је окупацији крај. Она гнусна, пузава и лепљива

маса изрода разних нација, која је служила Немцима под разним изговорима, прва се огласила, Грлата и

обесна пета колона која је разједала ову земљу за све време рата, сад је одиграла своју последњу улогу: била је најжешћи преносилац панике међу Немцима и њиховим пријатељима. И после полицискога часа, кад ниједан Србин није могао изићи на улицу, поворке фашистичких бегунаца куљале би ка станици. По сву ноћ чуо би се по улицама њихов жагор. Крај нагомиланих куфера и завежљаја, они су чекати. возове који ће их одвести у мрак, У неизвесност, У пропаст,

А по Београду се поче ширити глас, извирати из подземља, продирати кроз зидове, прво шапатом, између четири ока, а после све глагније, насред улице: Руси на Ђердапу, У Зајечару, у Банату... Наши иду од Рудника и Ваљева... Наша и руска војска састале се и чисте земљу од непријатеља.

Тако је то одвајкада, Тако су се некада Дунаву састајали с

први наши устаници на руским трупама, на Штубику, Малајници, Иванковину заједнички се борили против Турака,

Тако је то увек било, Сви који су упадали као освајачи и насилници, надмени, пре“ моћни у оружју и војној снази, да нас пале, руше, убијају, пљачкају, морааи су побећи једнога дана, баш као м Немци, покуњени и У, траљама, уколико нису оставили кости у наим планинама. Тако је Ксеркс са својим силним Персијанцима бежао из гудура балканских. Тако су бесне турске спахије отишле у прњама, А ко је год долазио к нама као брат, при“ јатељ, ми смо га примали раширених руку и најширега срца, дајући му целу душу своју, готови да жртвујемо и крв испод грла,

Обруч око Београда био је све ужи. Омладина, сељаци, грађани, чак и најмирнији љу“ ли остављали су свој алат, своје миле и драге, свој дом, да се придруже борцима, да с њима заједно гоне непријатеља из домовине, /

Борбе по околини пренеше се и У Београд. Заман су Немци и њихови измећари за све време окупације градили бункере, дизали утврђења, узиђивали топове, довлачили оружје, минирали, све се то сад показало ништавно и слабо. За пет-шест дана све паде пред нашим и руским јунацима, пред Њиховим оружјем, али још више пред њиховим срцима,

" После шест дана у Београду наста тиши“ на, чудна за све који су дотле слушали страшну грмљавину кађуша. Кроз ту тишину, у да» љини, кроз Срем, чуло се како све даље одми“ че хука битке.

Били су то први, слатки часови слободе, највећи тренуци које смо дотад доживели. Изишли смо на улице, Миољско сунце, благо сунце октобра, миловало нас је, нас, измучено робље, а сада радосне синове слободе.

У једној од широких београдских улица лежали су разваљени, уништени тенкови, Од њих је још ударао мирис изгорела гвожђа и

људскога меса. Испод њих вирили су комади немачких униформи и делови људских тела. Зауставили смо се крај једнога тенка. Био

је ударио у липу на тротоару, преломио је и она је сад стојала нагнута над њим, као да завирује у његов отвор и тражи свога убицу. · Мало даље, готово један до другога, лежала су два леша, два погинула војника. Пре два сата борили су се на живот и смрт, а сад

Само за месец дана кроз рејонске полихлинике прође преко 30.000 болесника

Х Крбз 8 дечјих диспанзера прошло је за 8 месеци 1946 године 9,143 детета, а извршено је 45.855 прегледа

Сусрет маршала Тита са совјетским генералима

Ба |

су лежали мирно један крај другога. Један је био у руској сурој походној униформи, дру: ги у зеленкастој, немачкој. Рус је био смеђ, средњег раста с коврџицом, с лицем веселога сељачкога момка који преко недеље вредно ради у колхозу, а у недељу свира у хармонику и игра у колу. Имао је отворене очи које су мирно, с осмејком, гледале преко пролазника, негде далеко, можда у његово украјинско или белоруско сеоце. Изгледало је као да спава, Ничега стакластог није било у том његовом уствари већ угашеном погледу; ничега скочањеног У његовим удовима и телу. Био је то косач који се одмара насред ливаде. Једна рука била му забачена ка глави; чинило се као да ће се сад промешкољити и устати, |

Онај други, Немац, био .је стиснуо једно око, а друго широко, ужаснуто отворио. Из њега је избијала она грубост и силина опасне звери, она претња која и у мртвој избија из ње, Тако изгледа премлаћени курјак; такав се чини Хајдук, кога су убили у потери, па га донели пред начелство да га види свет, да га власт покаже жртвама његовим које је до јуче плашио и мучио, Отворена уста са здравим, јаким зубима још више су повећавала ужасни израз његовог лица, израз звери прецркле У кљусама. Готово ништа човечанско није било у његовом лику и телу.

Ни на једном ни на другом није се видела рана, Кажу да смрт даје достојанство, мир. ноћу и неку лепоту, и најсуровијем лицу. Лице рускога војника било је ведро и мирно, као у сељака који је цео дан радио У пољу и сад спава чврстим и блаженим сном као мало дете, Ништа од те мирноће и ведрине није било у лику немачкога војника, Згрчених ногу, искривљених усана; искрљештена ока, 'у њему,

је било нешто од пацова кога је убила струја.

Пре два сата они су били још живи, Рус се борио за ослобођење једне братске земље од фашизма, за слободу света. Немац се тукао да би после, у миру, „немачком миру“ могао да плени, дави, гуши, пали, понижава.

Чудним стицајем околности ова два погинула војника била су два симбола, Рус се смешио: Гинем за правду, за слободу, за лепоту света. Немачки се грозно кезио као да вели: Борио сам се да би мој син био спахија на Морави и имао пет стотина робова.

Једна жена клече, обриса лице рускога војника и запали му над главом свећицу. Неке девојчице донесоше цвећа, Док сам занет гледао све те милоште незнаноме од незнаних, Немца некуд однесоше. .

Група грађана поче да копа гроб у малом травњаку, крај тротоара. Да почива ту, усред Београда, за чије се ослобођење 60рио, Рус чије име нико није знао, а ипак, сад овако мртав, као да им је свима био брат.

Божидар КОВАЧЕВИЋ

је "отишао Од

Разговор са великим У

ада разговарате са чове»

ком који долази из дру“

ге земље и видите У њему без граничну радост,. што је код нас и што може упознати ТУ чудну, непознату, партизанску

Југославију, онда осетите јаче

него икада, да је се наша зе

мља изменила и да су наши ин“ роди добили више угледа него ли икада досад. Али, када раз говарате са човеком, који је рођен у нашој земљи, али који ње још давно, сазнате још више и дубље да се У нашој земљи развија са свим нов и полетан живот.

Упитате нашег великог пријатеља Златка Балоковића шта је видео код нас и чујете усклик:

„Нови свет, јесте, сасвим нови свет. И људи, и њихов рад, и сваку реч — коју чујем све је- полетно. Ово је земља полета. Гдегод сам прошао види се радост и једна невероватна енергија. Сваки покрет човека на раду који сам видео, покрет је у коме се улаже стварала штво и знање, мени дотле це“ познато, код ЉУДИ.

Балоковић се осмехује и тражи речи да оформи своја опажања, Он прича; „Ја сам запањен, да је за тако кратко време, после победе над неприја“ тељем, Југославија једина др“ жава у Европи, где се плански врши снабдевање, где се недо“ стаци брзо поправљају и где је воћство народа успело да и+ скористи најдивније квалитете код свих народа у земљи, како би се обнова што брже оства» рила“

Запитали смо га о утисцима из фабрике где је свирао свој концерт, |

— То је невероватан осећај. Јер ја видим, људе који не ра“ де механички, који нису обични точкићи у производњи, већ људи који знају квалитет свога рада. Данашњи човек је схватио да је, ето, баш, он позван да убрза процес обнове и оздрављења затеченог стања после окупације, Отуда, то сам ја видео, човек је схватио рад са заносом какав је по свим фабрикама ове срећне земље.

Златко Балоковић је био У Југославији 1988 године а данас је изненађен колико се изменио живот и како је човек код нас добио нови лик, обогаћен борбеним искуствима, у 10ку одбране своје земље и изградње. |

— Знате, прича _Балоковић — био сам са својом јахтом на свих седам мора, видео сам жуте, црне људе, посматрао сам живот у свим облицима, али први пут видим како се је народ код нас ослободио страха од сутрашњице живота, А то је велики историски прелом код наших народа, то је историска победа човека.

Балоковић долази из Америке, из земље многоструких схватања, гигантске _ технике, из земље — где борба за живот још увек има доминантни карактер у животу читаве Америке, изражен кроз конкуренцију, штрајкове, беспосличење и авантуре, и зато, када Златко Балоковић износи своја 0“

метником Балоковићем

пажања о нама са перспективом која долази отуда, преко Океана, његове речи имају на рочиту драж и истину.

_ Са изложбе сликарства и вајарства ХХ и ХХ века народа Југославије Ја сам _ понео, прича Балоковић, велики утисак, да сеу будућности, У 0801 земљи неће никада више дешавати да таленти, који претстављају највеће благо народа, пропадају већ да ће се развијати на корист свих народа У Репу. блици. Народи Југославије имају велике уметничке таленте,

__ Јесте ли срећни што се налазите код нас» — питамо Балоковића.

— Не могу све да, изразим речима, оно што избија из ме не, као екстаза ОД усхићења, која су поникла са мојим до. ласком У ОВУ срећну земљу. Ја још нисам видео много по овој земљи. Али ја ћу се трудити да што више ВИДИМ, како бих могао много истине да однесем америчком народу и нашим ЈУгословенима, који живе тамо. Треба истину пружити о Југославији тамо преко Океана.

Кад пођете од тако великог пријатеља, као што је Златко Балоковић, носите са собом И сазнање да из наше земље сваки посетилац мора понети ути сак да су је живот п наш човек дубоко изменили и да је наша земља, како каже Балоковић,

земља велике истине. ни

Популарна издања Ноларчевог народног универзитета

седан од важних сектора рада Коларчевог народног универзи,

тета на просвећивању широких народ“ них слојева је и издавање низа јев• тиних књига у којима се на лаки приступачан начин износе проблеми из и сторије, уметности итд. Од маја месеца досада изашло је 6 књига: 1—2 Арсо Јовановић: Преглед народноослободилачке борбе; 3 др Фран Цвитер: Словеначка _ Корушка; 5 инж Богић Кнежевић; _ Дњепрострој; 6 Вељко Влаховић: _ Народно просвећивање У СССР,

Управа Коларчевог народног универзитета _ одлучила је да интензивира издавање тих књига, тако да су У току ових дана изишле из штампе следеће књиге: 7—8 проф. Б. А. Воронпов “ Вељаминов: Како су постала небеска тела; 9—1 проф. _ Александар Алексопуло: Како су постале биљке и животиње; 12 др Ванда Кохански: Џиновске животиње из прошлости и 13—14 др Петар Јовановић; Монголска народна република.

Кљиге Популарно + научна библиотека »Народни универзитет« треба да продру у најшире слојеве не само грађана Београда већ и у друге вароши и села Народис Републике Србије, Оне на приступачан начини уводе читаоца у круг знања који му је до недавно био затворен, Како су оне у првом реду намењене селу, требало би агитовати да грађани купују и поклањају те књиге сеоским библиотекама, јер оне не изискују велике трошкове, а корисно ће послужити сваком селу, Грађани, фронтовске организације, предузећа и установе могу такође и да претилате поједина села на читаву серију књига и онда ће књижара сла-

ти директио у село сваку књигу, чим.

изиђе из штампе,