20. oktobar
чи
СнОВНИ_
СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ
, диви
= пи" г а и
ПАГ и
ПОШТАРИНА · ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ
() окитодир.
и у једном ранијем раз-
добљу своје историје ни-
је народ Србије дочекивао изборе народних преставника у толикој мери припремљен и са таквом свешћу о њиховом“ историском — значају као данас. Избором: посланика за српску Уставотворну скупштину која ће донети основни закон младе Републике, довршиће се уствари велико историско дело националног и политичко-друштвеног – препорода, започето још пре 140 година од времена Првог устанка. То се дело довршава у знаку двоструке победе: коначног ослобођења земље од страних завојевача и стварања истинске народне државе уклопљене у заједницу равноправних југословенских народа. И једна и друга победа које обележавају стварност данашњице, леже на линији вековних стремљења српског народа. Када су се у буни на дахије, 1804 год. српски устаници латили оружја, имали су пред очима двојаки циљ: националну _ независност и државну заједницу у којој ће народ бити господар. Довршење тих историских задатака предавано је с генерације на генерацију од којих је свака допринела свој сразмерни удео у упорној борби за коначно ослобођење, Ако је Србија још почетком прошлог века била постала жариште ослободилачке борбе Јужних Словена, разлог не лежи само у томе што је она била прва југословенска земља ослобођена ту-
финског јарма. Кроз поједине
фазе борбе за националну независност сазревала је у народу Србије свест о томе да је ослобођење и уједињење свих југословенских народа о1 предуслов _ опстанка, независности и напретка Србије и да се историска улога српског народа управо састоји у пуном залагању у борби за слободу све југословенске браће. О томе сведоче многи
крупнији национални и поли-
тички покрети у Србији кроз прошли и 'овај век. Никакве назадне снаге У земљи, ни монархија са хегемонистичким прохтевима, ни полициско-биРрократски режим владавине још у прошлом веку, нису могле спречити да свест о нужности заједничке борбе са осталим југословенским _ народима у циљу уједињења, продре у најшире народне масе
Србије. Али исто тако и свест
о нужности борбе против свих назадних тежњи у земљи да се народ Србије, под плаштом национализма, упути ка хегемонистичким "циљевима и ве-
Међународна реакција прилик Петкова, Стојанова и Мушанова у
УУ У ТО ТУ Те)
ликосрпским“ сновима. — Још 70-тих година прошлог века велики револуционар и борац за народне слободе, Светозар Марковић, указао је на једини исправан пут националног ослобођења које се не може и не сме састојати у голом по већавању броја поданика српске монархије. Он је снажно подвукао историску истину да национално ослобођење мора ићи упоредо са стицањем основних унутрашњих слобода, да је оно само „колут У ланцу других слобода.“ Кроз оваква схватања изразила су се истинска стремљења народа Србије која су упорно себи крчила пут кроз борбу за у-
С .
бори за. Уставотворну скутотнну Србије
ставне слободе, кроз ратове 1912—1918, затим кроз борбу противу српских. хегемониста за време живота старе Југославије, да би најзад дошла до свог пуног остварења у минулом ослободилачком рату. Ујединивши се коначно са осталим југословенским народима у борби против завојевача и сопствених реакционарних у прављача који су га издали, народ Србије је створио нову државну заједницу и постао најзад господар своје судбине. Нова Југославија, заједница равноправних народа, исто је толико дело народа Србије колико и осталих југословенских народа.
Ни једна неисправност
неће остати
онтролно одељење Мини-
старства рада ФНРЈ, као орган општедржавне контроле, поставило је себи задатак, У складу са својом законском функцијом, да из установа социјалног осигурања искорени остатке бирократизма и неуредног поступања, позивајући при том на одговорност службенике за које би се утврдило да нису били на висини својих дужности.
У извршењу овог свог задатка Контролно одељење Министарства рада ФНРЈ, путем посебне комисије састављене од својих органа, испитало је правилност поступака службе ника филијале Земаљског завода 3а социјално осигурање у Београду по једном одређеном проблему, при чему је констатовало неправилности и пропусте у поступању од стране задужених службеника,
на које су примењене одгова-,
санкције.
Др Драгутин Антић, помоћник шефа лекара филијале Земаљског завода за социјално осигурање у Београду крив је што је као нарочито задужен редовно примао статистичке извештаје са подацима о наглом повећању исплаћене хранарине а по њима није ништа предузимао, нити их је уопште проучавао, јер, како сам каже, У свом исказу, не уме да чита статистичке податке. Поред овога др Антић учинио је тежи пропуст у вршењу своје службе тиме што је задржао код себе окружницу Средишњег завода за социјално осигурање у Загребу од 13 априла т. г. број 918, која се односи на унапређење стати
рајуће законске
ЛАНЕЈСКО ОДЕЛО
Дамаскиноси и Цалдариси,
— Ево, ново одело од енглеског штофа, а а
"— Јок! Сад ја кројим сам од нашег сукна.
ом избора у Бугарској | очекивала | слуге сличне онима које су у Грчкој чинили разни
мерикански фазон.
некажњена
стике здравствене службе, Пошто ови пропусти садрже елементе дисциплићског преступа из члана 65 страна 3 тачка 2 Закона о државним службеницима учињен је предлог над лежном дисциплинском суду да се против др Антића отвори дисциплинско поступање.
Др Радомир Ћирковић, шеф лекара филијале Земаљског завода за социјално осигурање у Београду, неуредно је вршио своју службену дужност, јер као руководилац здравствене службе у филијали није са довољно будности контролисао рад др Антића као свог помоћника и осталих лекара, због чега је и могло доћи до напред означених пропуста У здравственој служби. Тиме је
др. Ћирковић. учинио дисци-
плинску неуредност из члана 65 страна 2 Закона о државним службеницима, за коју му је изречена казна писменог строгог јавног укора.
Јован Мијовић, директор Земаљског завода за социјално осигурање у Београду и др Светислав Поповић, помоћник директора учинили су пропуст у својој службеној дужности тиме што извештајима статистичке службе филијале са подацима о ненормалном повећавању исплаћене хранарине, који су редовно достављани, нису посветили дужну пажњу, нити су предложили потребне мере да се утврде прави узроци односно појаве, За овај пропуст као дисциплинску неуредност у смислу члана 65 стр. 2 кажњени су именовани писменим укором из члана 66 стр. 1 тачка 2 Закона о др. жавним службеницима.
је од разних
"љењима и осећањима.
ДНОГ ФРОНТА БЕОГРАДА
Ако је још ко међ исправним Србима могао пре ослобођења од фашистичког ропства посумњати у исправност пута којим је Србија пошла, стварност у којој живимо већ годину и по дана морала му је разбити и последњи остатак сумње, Национално ослобођење донело је собом, заједно са влашћу народа, и ослобођење стваралачких снага радних маса, грубо спутаваних у старој угњетачкој југословенској држави. Те снаге, чији се радни полет може мерити само са полетом У осталим земљама нове _ Југославије, омогућуј данас брзу и корениту обно-
која задивљује. слеп па не видети да су стваралачке снаге могле доћи до пуног израза пре свега зато што радне масе које чине огромну већину народа, стварно држе власт у својим рукама, што су се отресле израбљивачких _ властодржаца и што су слободне да државни, привредни и културни живот изграде на новим основама које одговарају њиховим потребама и тежњама. Уз то још, радни народ Србије изграђује нови живот у присној заједници са радним масама читаве Југославије, са којима је повезан истим стремДанас је Србија себи обезбедила достојно место и постала велика јер је члан заједнице равноправних народа чијем изграђивању доприноси али од које и прима, Кроз братску повезаност са осталим народима те заједнице, народ Србије је постао снажнији но што је икада био.
Претстојећи избори за српску Уставотворну _ скупштину треба да омогуће доношењ основног закона земље који ће потврдити основне тековине ослободилачког рата и садашњу линију развитка већ ство рене народне државе. Нови У став треба да обезбеди даље услове за велико дело — све стране обнове и изградње, 32 општенародни препород. Круп ни задаци стоје пред народом Србије: савлађивање не само остатака ратне пустоши, него и привредне и културне зао сталости наслеђене из прошло сти; искоришћавање богатста ва земље у циљу подизања животног стандарда и општег благостања; духовно подизање широких слојева и њихов културни развитак. Народна демократија остварена кроз досадашњу _ борбу, са новим привредним и социјалним основама, пружа широким масама све услове да те задатке: сопственим рукама остваре, упркос огромпим тешкоћама које још претстоје,
У својим напорима да' себи изгради бољу будућност, народ Србије није сада усамљен. Крај њега стоје не само остали југословенски народи, него и остале словенске земље на челу са Совјетским Савезом, које су закорачиле истим путем. Додуше, у свету још има тежњи да се народи потчине империјалистичким силама, да се младе народне демократије код нас и у другим словенским земљама омету у стваралачком раду и настојањима да спрече нове светске сукобе. У нашој земљи још има нажалост, иако мали број, људи који су вољни да слушају гласове носилаца таквих завојевачких тежњи. Такве људе, који претстављају народне непријатеље, народ Србије мора дефинитивно отстранити кроз претстојеће изборе. Он мора показати чвр. сту решеност да не допушта никакво враћање уназад, на старе путеве који би задржали његов ход ка бољем и достојнијем животу. Радни народ_о Србије и читаве Југославије свестан је изабраног пута, свестан оствареног дела коме се диве радне масе читавог света, а нарочито поробљених народа.
Нека се кроз изборе од 10 новембра, путем масовног гласања, још једном манифестује победа народа Србије над израбљивачима и издајицама, из војевана У — ослободилачко! борби и учвршћена У досада шњој изградњи земље и др: жаве.
Синиша СТАНКОВИЋ
360
ђ
у недељу
смотра сназа Народног
КАНДИДАТ ПЕТО!
га
Цела Фрбија, а посебно Београд, носи на себи печат предизборног расположења, које расте н развија се, из дана у дан. Предизборне конференције,
фронта Беељрада
г РЕЈОНА, МАРШАЛ ТИТО,
зборови изборних
срезова, зборови масовних организација — све то обележава овај наш октобар, значајан по читаво човечанство као месец Велике револуције, а значајан за Београд као време његовог коначног ослобођења, од окупатора страних
и сопствених,
Крајњи домет и кулминација предизборног рада и расположења, најзначајнији дан пре 10 новембра, дана избора, биће трећи новембар. На Тргу Републике, тргу, који је био стециште слободољубивих и борбених Београђана, у више махова, у нашој најновијој, најсветлијој историји, трећега, новембра, у 10 и 30, одржаће се велики предизборни збор Народног фронта Београда. Не само збор, последњи договор пред изборе — то Не бити смотра снага Народнога фронта. Омотра готовости и решености грађана слободарскога Београда да њихова реч пред изборе громко затрепери градом, а крајња одлука да буде једногласна и
непоколебива, %,
Значај ове предизборне смотре снага нашег напредног грађанства, увеличаће својим присуством и говором, кандидат Петога рејона Београда; претседник Народног фронта Југославије ни претседник Министарског савета,
маршал Тито.
Трећега новембра Трг Републике биће наше зборно место, Трећега новембра, сваки поштени Београђанин, свака жена, омладинац и омладинка, изићи ће на овај народни договор, да својим присуством покаже своју приврженост народу и напретку, да чује речи нашега Маршала.
Трећи новембар биће наш радосни предизборни састанак, подлога за даље корачање у успехе и громка заклетва народу — Фронту и Маршалу. Из стотина хиљада грла проломиће се наше предизборно гласање, јер пут ко-
јим идемо раван је и одређен,
ПРАВИЛНИЈИ ПУТ, ЗА. РЕШЕ ЊЕ СТАНБЕНОГ ПРОБЛЕМА
Предузећа и установе треба да помогну у решавању станбене кризе
. акон -о државним привред3 ним предузећима предвиђа оснивање сталног фонда руководства предузећа из кога би се регулисала плаћања за разне потребе радника и намештеника, било да се ради о зидању станова за људе упослене у предузећу, било да се из фонда потпомогне културно-просветни рад унутар предузећа или да. се побољшају животни услови радништва 0снивањем мензи. Награде за Ударништво и постигнути успех у раду такође треба да се исплаћују из овога фонда.
У вези са оном одредбом Закона која говори "о зидању станбених просторија за раднике и намештенике, узимајући у обзир сву тежину станбене кризе у Београду, ИНО је преко свог Станбеног одељења упутио половином септембра распис свим већим државним предузећима, којим се руководствима предузећа скреће пажња на Закон и објашња-
ва потреба да сама предузму.
организовање _ припрема — за градњу станова и пословних просторија, уколико ових нелостаје, за своје раднике и намештенике, Потребни кредити за зидање били су осигурани код Инвестиционе банке уз камату од три процента. Дневна штампа такође се дотакла 0вог проблема, нагласивши да ствар треба схватити најозбиљније и помоћи што више на-
родним властима при решавању, једног од најтежих проблема данашњице, станбеног питања Београда. · Руководство Народне банке најправилније је схватило ИН= струкције ИНОга и одмах при ступило припреми планова за градњу „станбених просторија за своје намештенике. Са кредитом од 50 милиона динара биће саграђене две зграде (јед“ на петоспратна и друга са шест, спратова) са око сто станова. У тим зградама налазиће се и просторије за потребе синдиката, велика сала за приредбе, клуб, менза, читаоница, дечје обданиште и јасле. Радови суу, припреми и отпочеће у пролеч ће -1947, тако да ће зграде бити саграђене до идуће јесени. Тако је схваћен распис Стан“ беног одељења од стране руководства Народне банке и њене Синдикалне подружнице. Требало је да ову одлуку исто тако схвате и сва остала предузећа, којима је она упућена. Извесна министарства и предузећа, свакако ради уштеде, тражила су од Станбеног одељења да им се додели већи број оштећених зграда које ће поправити и оспособити било за станбене просторије својих службеника, било за пословне просторије. Савезном министар ству индустрије додељен је већи број оваквих зграда. Ми• нистарству поморства, Мини“ (Наставак на другој страни)