20. oktobar

ава

„|

29 НОВЕМБАР 1946

је ћутао,

адован Изненадило би човека шта

ова доброћудна орлушина пре мишља; сав је такав као да је исклесан у камену, напет и хоће негде да се вине, Зашто му је поглед загледан У даљину, кад његов свакодневни израз тумачи са лица мисли о тренутном раду» Знају дру гови да му очи више врцају искрице него мудријашку за: мишљеност, Он, херој рада са савског железничког — моста, претседник подружнице и ударник творнице црног метала „Пролетер“, све чешће сумњиво заћути, и онда упорније лупа чекићем. Као дете са рачунаљком, одбројава у мислима резултате, голица га како да развија културно-просветни рад. Да прими рад са том, да је назове, културно-просветном чамотињом. Истина друкчије се није ни могло. Сигуран је, распламсаће се људи.

.. „Селило се из оне шупице, ћумез према овим зграда: ма, али гнездо ударника и новатора у првомајском такмичењу, Машину по машину морали смо да растављамо, па

Тема

7 о 1941 па и доцније широ5 ним каљавим двориштем шетао је погрбљен, мршави старац. Својим ситним, злобним о“ чима зверао је лево и десно по дворишту, псовао гласно, пљуцкао где стигне и био страх и трепет за и онако мали број радника упослених у предузећу. Дешавало се да сетешни, шарени дренов штап подине на раднике, да се спусти на леђа панеког од њих, а када је газда Милишић био добре воље спорови су се завршавали на уобичајени начин — шамарањем. Такав је био Лука Милишић према својим радницима.

У „пословном“ свету знали су та као „старог лисца“. Из дана у дањ, на пустој утрини крај Дунава ницали су зидови нових фабричких постројења. Фабрика цигле, фабрика коме, квасца, текстила...

Газда Милишић би сутрадан прилазио вратима новодовршене фабрике закључавао их и сповојно спуштао кључ у џеп.

А шарена гомила радних људи која се радовала зидању фабрихе, „јер ће, монда, добити посла у њој“, остајала је и даље да чека пред широком, дрвеном капијом фабрике, док неко од двадесетав радника, колико их свега било упослено у овом великом предузећу. не би дошануо: — Фабрика неће да ради. Газда је ушао у картел.

Људи су се разилазили невесели, размишљајући 0 својој беди и о другим; ретким могућ ностима за запослење.

Срушена је стара Југославија, уништена фашистичка Немачка. Топовским зрнима ослободилаца срушена је и последња могућ. ност картелисане производње,

Отварала су се фабричка врата и хиљаде људи опипавало је са љубављу до јуче мрску ма» шину. Ероз широку дрвену капију фабричког концерна Милишић врве људи. Машине, које су годинама чекале своје ослободиоце, зазврјале су радосно. На улазу у двориште постављена је нова фирма: "» јржавно комбиновано _ предузеће. Она значи: предузеће радног народе»

Новембар 1946 године. Двориште „Државног комбинованог предузећа“ није више бпатњаво. У њему се зида.

— Посао се разгранао, требне су нам гараже.

Машине које су некада ћутале испуњавају заглушном и ве селом вревом двориште. Унурбани људи пролазе. Болика промена само за две године! Овде се сада ради, заиста ради. Ничу ударници.

по.

Х

Новатор Тома Врбашки проглашен је тре ћи пут ударником фабрике црног метала »Пролетер«, Он н даље ради на упрошћавању машина које до. приносе убрзању производње ж

поново склапај, а производња није смела да трпи. Три ме сеца наши су сељакали своје радионице, Сада.су нам у но. вој згради простране и можеш као косац да размахнеш, Веселије је и радити. Наше 24 хиљаде добровољних часова, — шега,. Оно, истина, није било у јуну, јулу и августу. Врућина да удави, непроспаване ноћи. Али, исплатило се па макар да слушамо како овде чекићи звонко лупају по плеху, Ори се, јаче него да су се скупили сви Наполеонови добошари са добошима и таланбасима. Може друг другу слободно да сагледа у очи, да му стегне шаку и ништа да не проговори, а очи се саме споразуму: имамо 27 ударника и 66 похваљених. Стегни друже чвршће, џангризали смо се кад се текстил делио, али У Раду: вихор нас не стиже. Код нас се мисли кад се ради. Тома Врбашки по трећи пут је ударник .Новатор и опет спрема нешто новије, Јосип Верник, за три месецаа дао је 596 добровољних часова. Пе тљао стално око алата и ето ти, једног дана испричаше ми

== СТРАНА 3

"КРОЗ НАЈБОЉА ПРЕДУЗЕЋА У НОВЕМБАРСКОМ ТАКМИЧЕЊУ

И ЛОПОТО.

да је за 190/) повећао уштеду материјала.

Тај човек је био инжењер ескадриле јуришне авијацје. Наоштри добро он зубе оним алатима. Петар Димитрашиновић, Силван Нанут, фарбар Младен Илић што је по други пут ударник...Милина ти је да се окренеш око себе. Просто ничу. А како и не би, кад љу: ди знају да предузеће има план и да га стопу по стопу и“ спуњава, да смо сазидали два пута више радионица него што је постојало овде пре рате. Хм, скала производње. како беше оно, нацртаћу као термометар, Целзиусов, Реомеров,

Ударник Јосип Верник

септембар — октобар, па да поредим. |

септембар · октобар

добровољних часова 2.013 | 2.462

пребачен производни ~ • план 250ојо | боје нова радна места 24 90 уштеда материјала АБојо | 1,6ојо Баш сам подетињио: Играм

се, А тај културно - просветни рад мора да ме кљуца стално у мозак. Такмичење је успело, јер ово предузеће има добру такмичарску комисију. Кад виде другови резултате, осећам да им је топло у грудима, да све жеже, Као и мени. И све то на дар годишњици наше младе Републике, Радост и онај зној и кал којим смо калили вољу, снагу и упорност. Обрадујемо се добрим лопатама као девојка бу кету белог крина. Већ возом долазимо од куће до фабрике: Па кад једнога дана заблиста велико – »Пролетер«, а јутром се сирена јави: »Јухуј, друго ви, нарасли смо онолико коли“ ко сте хтели, Јер смо ковали српове, крампове и лопате«. Хоћемо од предузећа да створимо комбинат, а културно - про: светни рад» А, сутра је конфе ренција. Рећи ћу им: дајте другови перо и хартију. Написаћу постигнуте норме у производњи и предложити да их постигнемо и у културно - просветном раду. Постепено, Или нисмо металци. А кад у те воде забро де наши другови, биће и инжењера међу њима и уметника. Чупни брке, Радоване Док трају такмичења, рађаће се сваки дан празник на нашим улицама...“ – Дејан ГАЈИЋ

картела у нашој земљи

Никола Стефановић, бравар са црно уоквиреним наочарима и проседом косом, данас не би могао за себе да каже: »Млад сам.“ Педесет и четири године му је. На лицу могу да се прочитају страгови преживе» лог: потуцање по свету у тражењу посла, тежан рад, прогањање властодржаца, ропство... Алпи, поред свега тога; чика Никола је весео. Увек оран за шалу, јер

— Данас ншивим као човек, слободно, задовољно...

Машине у фабрици коме умало нису стале.

— Нема ножева за фалц . машину. Чика-Никола, би ли покушао да их направиш, из иностранства не могу да стигну.

— Хоће чика-Никола, смешио се Стефановић. у

И отишао у радионицу. Даноноћни рад. Нош је готов. Маши, не могу и даље да раде. Душа радионице, весели чика-Никола сада је по други пут ударних: „Зато што је израдио нове но жеве за _фалц-машину од 60 сантиметара и два метрф, и зато што је најбољи у том оде љењу.“

Другови су га послали на море нао ударника.

—- Пепо ми је било... Све је добро, сем оне муке, што су ме терали да се свани дан бри. јам. Али, нема шта, доживех да «видим и оно што никада нисам сањао да ћу моћи. Ишао сам на летовање онде где је до скора могао да иде само дебели капиталист. Па нако; брате, да не радиш За себе је.

Млад је Видоје Стојановић. У „Државно комбиновано“ дошао је као обичан радник. Али способностима су данас отворена врата ка успеху, а Видоје је способан. Он убрзо упознаје рад целе фабрике квасца. Постао је пословођа смене, а као човен кога занимају радничка питања изабран је за секретара синдикалне подружнице.

У новембарском такмичењу постављен је задатак: уштеда масне ниселине. Стојановић је размишљао.

за. Киселину сипамо кашиком. То је непрактично. Треба стално стајати поред машине, и долевати киселину. И опет долевање није равномерно. Вада би се направио регулатор!

Једног дана појавио се код бравара. У руци је држао неку стару канту и славину.

— Да ми залетујете..

— Шта ће ти то, упитали га другови.

— Видећете.

И ускоро су сви видели на машини за врење квасца причвршћен суд са славином — регулатором. Тај мали проналазак донео је двоструку корист. Уштеду киселине и њено правилно искоришћавање, а поред тога ослободио је једног радника за друге послове. Уместо седам, рад у фабрици квасца сада обавља само шест људи у смени.

ж

Прасамн... Машине у предионици лагано се заустављају. Радници трчкарају по одељењу. Данас машине не смеју да стану. Један сат нерада значи хи

љаде метара тканине мање, хиљаду грађана (6ез одеће. То знају сви.

— Прснуо зупчаник. Фрезера нема!

— Неко мора да Петра...

Дању или ноћу Петар Поповић, фрезер; без оклевања јури од куће до фабрике, увек када је потребна помоћ Фабрици. Петар је и омогућио да фабрика за прераду кудеље прораци.

Машина Фајнхард лемала је неупотребљива. Петар је поправио старф од нерада зарђала, у окупацији поломљена фрезмашина прорадила је под Петровом руком; изломљени дребанк гледали су свиу радио-

отрчи до

ници.

— Шта ће нам ово старо гвожђе

Петар је поправио дребанк,

— Немамо апарат за израду зупчаника!

Петар га је направио.

Ређају се подвизи. Петар Поповић уноси новине у рад. Најпре куплунг за регулацију брзине окретаја сепаратора при изради квасца. Затим даске за гардам (влачару) које се не израђују ни у једном предузећу наше земље, Поповић је најпре сам израдио алат а затим и даске. И овога пута није до. зволио да машине стану.

— 'Зашто толико радиш, питали су Петра.

— За вас, другови, за себе, за бољи живот, за земљу без пљачкаша. Брана ВУЧКОВИЋ

ид

Видоје Станојевић, Никола Стефановић и Петар Поповић ударници „Државног комбинованог предузећа“ три борца за обнову.

Док трају такмичења рађаће се сваки дан празници на нашим улицама

„Коволи смо српове, кромпове

Драгомир, Радојев, новатор, поред дихт-машине

Пописин је једини доб приче

вде природа није ни мало

привлачна. Може се ре ћи, на први поглед, овде нема романтике; нема чекрка, нема дизалица које се распињу високо, овде је све обично као У радионици под ведрим небом. Гласови се проламају, а зујање машина и лупа парног чекића их надвисује, Одједном ти се учини да је све стало, да сви слушају како брод крцка, како се вода таласа и са безброј пљускова удара по трупу брода, како шкрипе гвоздени конопци и, мислиш да ће земља отежати кад стане разваљени брод на обалу. Та: да настаје радост, јер извлачење бродова са речног дна и довођење брода до бродоградилишта је мајсторство. А нема ни једног бродоградилишта на свету где људи нису поносни на овакво своје мајсторство — извлачење бродова, Та: ко је и овде.

Ипак, овде нема романтике. Свако ради свој посао, свршава га на време, али и поред тога сви теже да ураде пре времена, да сврше више послова за то време и сви журе, журе... Овде прича мења свој ток, јер људи не раде као што су радили пре две или двадесет година, Они су променили начин свога рада, измишљају и планирају, новотаре и скраћују радно време, умањују труд, а производе више,

Тако и' Драгомир Радојев са бродоградилишта Чукарице. Њему се журило, јер је хтео да штеди у времену, Из: менио је ножеве на дихт-маши-

ни и пребацио норму за 966,55 од сто. Шта испада из тога» Радојев је успео да примора машину да ради два по сла одједном, да прави два зареза на дасци у исто време.

Али, то није довољно за ње-

га и већ је испланирао да ма: шина ради и трећи посао. Све то изгледа на око ситан изум, неприметан, чак и невешт, али

— изум је изум. Бродоградилиште има Јосипа

Кирца, специјалисту за извлачење бродова из реке, Он је као рационализатор превазишао себе — специјалисту. Кирц

је измислио обичан одбојник на колицима за навоз брода из воде. Тај одбојник из'

гледа као неугледан додатак на старој направи, Можда се мислило да неће од тога ништа бити, па ипак — успело се, Људи се не ломе и не му“ че око исправљања брода, не губи се више 18 часова и неће се никада десити да брод прсне по средини и да оде опет у воду. Јосип Кирц је пронашао направу и сада се цео посао око исправљања брода свршава за један и по сат. Чини ти се да су то обични и ситни послови. Али ако се сетимо да је обично и ситно

било све оно што је човек још у првом своме развитку градио: да савије дрво и напра: ви лук, да трља дрво о дрво и да створи прву ватру на земљи, онда би другојачије схватили и сваки изум. Од ситних изума стварају се велика дела. Некада је било патената и забране за стварање изума, Јер, изуме није могао стварати ма ко. Данас, У нашој народној држави, у нашој производњи, новатор је обичан човек и сваки изум има вредности у ланцу многих открића по фабри: кама и радионицама.

Новатор, рационализатор постаје покретач нашега рада, постаје инспиратор У нашој индустрији. М можда смисао напора у Бродогради“ лишту Чукарица најбоље види

кроз успехе Радојева и Кирца који носе у себи ону племениту тежњу, да рад за човека постане лак, а производња што већа.

Овде је прича добила тек свој почетак, И она се неће никада завршити, јер у њој ће тек бити нових јунака рада, као што их већ има на стотине по целој земљи, Она ће тек при“ чати о нашој великој херојској епохи, и, у њој ће бити и романтике о новаторима и ства“ раоцима.

Када сте долазили у Бродо“ градилиште нисте видели романтику. Када полазите и по“ здрављате се са људима који ту раде учини вам се да овде има нове, херојске романтике, Јер, овде делају новатори, раде ударници, а рад постаје химна.

Бродоградилиште Чукарице је написало један део — своје приче: има два новатора, десет ударника, и одређене су норме у производњи за 83,26 од сто од свих послова,

Влада ПАСКАЉЕВИЋ