20. oktobar

13 дофена (#1749

Паочело 10 првомакно такмичење

ЗА 1947

~. чему је битна разлика између Првоамјског и Нозвембарског такмичења у овој го“ диниг У томе, што је Новембар ско такмичење прерасло у опште џи стално, тј. непрекидно танмичење. _ 6 Овогодишње Првомајско такмичење завршено је као етапно. Многи синдкални активисти сматрали су, да такмичење треба организовати тако, да би се дали огромни успеси, али само за период Првомајског такмичења. Због тога, дошло је до продунења радног времена за 1, 2 и ви" ше сати дневно. Од тог продужења радног времена било је мало користи, јер се радништво преморило м, завршетком Прво“ мајског такмичењсф, нагло је опала продукција; није се — под таквим условима — могао одр жати континуитет у такмичењу; , није се; одмах по завршетку Првомајског могло наставити Новембарско танмичење,

У Првомајском такмичењу; истинф нагло се повећала про" дукција: али квлитет рада није био на висни. Повећање продунције дошло је, углавном, само зато, што су се повећали физич' ки напори радника (продунењем радног времена и повећањем интензивности рада). Тај ме" тод рада неминовно води до исцрпњености радникф па према томе и до смањења продунције.

Лоше постављено и још лошије организовано; овогодишње Пр' вомајско такмичење имало је за непосредну последицу врло сетљив застој у радном такмичењу у првом перноду Новембарског такмичења, Наиме, у иногим предузећима по месец, два и три није се могао одвијати рад по методи такмичења, Маг лаксалост радника н збуњеност организатора такмичења била је општа појава

Након проширене хонферен> дије при Главном одбору ЈСРИЈ, одржаце 1 азгуста у Београду, а по питању застоја у такмиче" њу; са стране синдикалних ортанизација, одржан је читав низ конференција, саветовања, сед

· ница и договора како да се ор" танизује Новгембарско такмиче. ње, И заиста, после тога, пове„ћање и побољшање продукције "нагло је кренуло напред. Радно _„време се није продужавало «а _ипал се повећала ни побољшала продукција, док су истовргмено | смањени и трошнози производње, На концу Новомбарског такми" чења имамо већа резултате, него у Прзомајслом такмичењу, а за" нореност радника је кудикамо мања, нето што је била на храју Првомајског такмичења, Ти успеси су постигнути због тога» што се у Новембарском такмиче“ њу више посветило пажње поде“ ли рада; организацији производе ње; радионализацији, усавршазвању стројева и алата им пронсат ласцима. На тај нчин, Прзомјско тамичење за 1947 годину без и" калве кризе и застоја настављено је истог момента, кад је овогодишње Новембарско такмичење престало, с Тиме је омогућен контилуитет тј она непрекидност у радном такмичењу, која постаје општи метод рада труд бенина у новој Југославији.

Огогодишње Новембарско та" мичење дало је још једну новост. Оно је указало на то да се У свим привредним гранама кав и на свим врстама посла, танмичење не може организовати по једном калупу. Тако, на пример, на пословима; тде се директно производи, тежиште такмичења треба да буде на повећању, побољшању и појевтињењу произ водње, У трговини, код финансиј“ ске службе, п. т. т, службе; са“ обраћајне службе и слично, мо же се до извесне границе убрза“ ти пословање, али ту је ипак кајглазније квалитет рада, тј са“ веслост и тачност на раду. На Пример у здравственој и про“ светној струци квалитет рала је вашнији од свега. Била би вогата тлулост кад би тениште танми“ чења — у ове две струке — био на томе, да што више људи про“

е кроз школе или болнице, као кроз неви тунел, а да не науче ништа, или да не буду излече“ ни, У управној струци најважније

' је преваспитавање службеника,

3 основа изменити однос према људима, саспушати их; умети се у њихове проблеме и учинити све; да се ти проблеми реше.

о треба да је тежиште танми= чења, Све у свему. тек овогодиш" ње Новембарско такмичење уме" ло је јасноће у организацију такинчења по струкама, што је дошто до изражаја и у одлукама

етвртог пленума.

Нољембарско такмичење такове је унепо јасмоћо м по пита“ њу обавеза, које поједини рад вици или радни колелтиви пре“ узимају. Пракса је позазала; да је босмислено трпети безброј разних оабвеза, па их иззршавати без плана и систома. Нсиме; по' хазало се је, да У предузећима треба такође развијати такмиче ње и на пољу просвете, културе

ГОДИНУ

фискуптуре итд, али то вије те" жиште, то није оно основно, о сновно је продукција. Културнопросветни и остали рад треба да се. одвија паралелно са про: дукцијом, али под контролом и руководством посебно за то е" дређених комисја и другова.

Новембарско такмичење је показало, да у обавезама тежиште мора бити на индивидуалним сбавезама, а не на неким општим обавезама из којих се јасно не види какве обавезе прима сваки погерини радник или намештенин, Танође је и питање евиден„ције коначно ушло у крв и месо организатора танмичења. Ези. денција постаје огледало танмичења им тога су на крају све: сни и сви учесници у такмиче“ њу. Но; евиденција не сме бити апстрактна и произвољна, она мора _ одговарстиј стварности, Под евдиенцијом се подразумева ју сређени подаци о хретању производње. Њих треба да прикупе државни органи у привреди. Синдикати треба да их даље сређују, проверавају ради своје оријентације и ради даље пропаганде танмичења.

Имајући у виду сва досада стечена искуства (из овогодинг њег Првомајсног и Новембарског такмичења) можемо смело тврди. ти, ла ће Првомајско такмичење за 1947 годину у огромном проценту премашити Новембарско такмичење и да ће утрти пут и створити све услове за опште со цијапјстичко такмичење наших трулћбеника у Федеративној Народној Републици Југославији.

Ђура ШПОЉАРИЋ

СИНДИКАЛНИ КУРСЕВИ МЕСНОГ

ВЕЋА

| ултурно • просветни од“ бор Месног синдикалног већа организовао је три синдикална курса, на којима ће синдикални руководиоци моћи да стекну потребна, знања како о раду и структури самих синдиката, тако н зна» ња из народноослободилачке борбе, политичке историје и скопомије.

Први од ова три курса от почов је рад у среду И де цембра и одржава се у згра ди Мосног синдикалног већа, Други курс отпочеће са ра" дом осамнаестог децембра и одржаваће се такође у Ме. стом већу, док ће трећи курс, су истим програмом као ин прва два, отпочети рад у Раковипи другом половином ме сепа.

Програм за ове курсеве подељсн је на три дела. Први део обухвата политичку историју и политичку економију, други историју народноосло“ бодилачке борбе, а трећи део посвећен је знањима из историје синдикалне борбе, структуре синдиката, дужностима синдиката п синдикалних фунппиопера,

На овим курсевима преду вачи су регрутовапи из редова _ високих синдикалних функционера и политичких личности, што је гаранција да ће курсеви постићи позитивне резултате и успех У свомв раду на оспособљава њу ових синдикалних Ка дрова,

оком ове године У привреди су, може се рећи, доста често практиковали да беже с једног заната на дру: ги. Наводили су ради оправ“ дања мењања заната много разлога и пред управницима домова и пред руководиоцима својих предузећа и пред органом за посредовање рада, у спевајући скоро увек да их у. беде да мењају занате из 0правданих разлога. А кад се сада, на крају госаберу резултати тога

ине. бежања са заната на занат, добија се, приближно тачно,

у току године 60 ученика су мењали ра“ зне Бан ана. које су првобитно били изабрали и на њима су провели око 200 месеци... Кад се пвоме дода, прво, да се ови подаци односе само на ученике у привреди који СУ били збринути У домовима У Одељења рада ИНо:-а, и да је збрињавање сваког ученика стајало Извршни одбор града Београда око 1200 динара. ме

оваква слика:

Незадовољници

20 ОКТОБАР ==

— Јао, наопако, саме длаке у овим чварцима!... — Јест сада кад има чварака, вама длаке сметају...

Радници и намештеници поздрављају

ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА О НАЦИОНАЛИЗАЦИЈИ ПРИВРЕДНИХ ПРЕДУЗЕЋА

| основу Закона о наци-> онализацији приватних привредних предузећа основна средства за производњу пре шла су у власништво државе, односно у власништво народа.

Широм читаве Југославије радници н намештеници по предузећима и фабрикама одушевљено су поздравили доношење овога Закона. Показало се да су „прерано“ усвајање Закона о национализацији (коко је рекао Драгољуб Јовановићу наши народи одавно чекалн. У многобројним телеграмима, писмима, резолуцијама са митинга ин конференција радници и намештеници по здрављају Закон о напионализацији, обећавајући Народној скупштини ФНРЈ, Савезној влади и маршалу Титу, да ће још више појачати свој рад на обнови и изградњи земље.

И у Београду по свим предузећима и фабрикама одржа» ни су митинзи и конференције поводом доношења Закона о национализацији,

На свечаном мнтингу радници ни намештеници предузећа „29 новембар“, поздрављајући доношење Закона о наци> онализацији приватних при вредних предузећа, упутили су телеграм маршалу Титу у коме се обавезују да ће часно испунити задатке који су пред њих постављени, |

Поводом доношења Закона о национализацији приватних привредних предузећа радници ни намештеници железничког ауто-одељка одржали су све чани митинг. После говора шефа предузећа Предрага Гаталице, који је објаснио значај доношења овога Закона, послати су телеграми Претседништву владе ФНРЈ и марша. лу Титу. И овде су радници са одушевљењем поздравили одлуку Нар. скупштине.

Радници и намештеници днрекције „Силоса“ одржали су свечани митинг са кога су послали поздравни телеграм маршалу Титу у коме се каже да се у Закону о национализацији приватних привредних предузећа види пут ка укидању екс плоатапије човека над човеком.

Ралници и намештеници металног индустриског предузећа „Пролетер“ са неописивим одушевљењем прихватили су Закон о национализацији, На конференцији одржаној поводом доношења овога Закона говорио је Млија Петровић управник предузећа. Са конференције упућен је телеграм маршалу Титу у коме се каже да ће радници и намештеници овога предузећа у зпак соли“ дарности са одлукама Скупштине наставити са ударничким радом на обнови и из. градњи земље.

Исто тако у предузећима и фабрикама „Југоштампа“, „Микрон-Нестор“, „Козара“ из Земуна, „Замко“ и многим дру“ гим одржани су свечани митинзи на којима су радници и намештеници поздравили до• ношење Закона о национализацији. приватних привредних предузећа.

Остварно се сан радничке класе. У Федеративној Народ“ ној Републици Југославији нема више експлоатације, нема више угњетавања човека над човеком, Радни народ добио је најзад право да. управља сам собом

спин диве при веив

Још један облик

експлоатације

Ји Милан Ловрић, чија се рад ња налази у улици Георги Дне митрова број 5, имао је у својој рад“ њи два ученика. Он је с њима склопио уговор, али после два месеца у« ченици су побегли од њега, (претпо= ставља се да они то нису учинили због тога што је Ловрић поступао човечански са њима).

Милан Ловрић се наљутио и рекао је да више неће узимати ученике, јер може м сам да ради. То је потрајало кратко време. Пре неки дан у радњи Ловрића вилела сам лете испод 14 година како нешто купа. Кала сам га упитала шта оно ту ради олдговорило ми је, ла сваког послеподнева од 12 до 18 часова ради код газда Ловрића, а пре подне нде у основну школу,

Лимар Милан Ловрић добро позна де законе. Он свакако добро зна да деца испод 14 година не могу и не смеју да раде, али у његовој радноници упослепо је још увек лете које тек посећује основну школу. Било бн добро да се за овај случај заннтере. сују органи Одељења рада и нгродне власти, | М. МАРЈАНОВИЋ

ШТЕТНА ПОЈАВА: У РАДУ ЗАНАТСКИХ УЧЕНИКА

Занатски ученици безразложно мењају струку

сечно, онда се добија јасан појам о томе колико је била штетна појава бежања ученика са заната на занат. Штетност се огледа првенствено у томе што је све те ученике углавном издржавао ИНО за наведено време, које је, преласком на нове занате, за већину У ченика. потпуно пропало, што значи да је и ИНО изгубио сав онај новац, који је за наведено време био употребљен за потпуно збрињавање ових ученика, у

То је директна штета. Али, овом појавом се установљава и друга врста штете, индиректна штета за целу нашу привреду. Наиме, да није би. ло овог бежања са заната на занат, наша би привреда пре добила нови кадар квалифико"ваних радника, -

Кад се овоме дода још и чињеница да неки ученици мењају занате просто из. разлога да би што дуже остали улобно збринути у домовима Оде“

љења рада ИНО-а, па чак да неће да се пријављују уредно на испите из истих разлога, онда несумњиво излази да је појава мењања заната нешто нездраво и штетно 3а нашу привреду и да због тога треба прекинути са досадашњом праксом у овоме смислу.

За ово је у првом реду по зван орган за посредовање рада односно за упосљавања ученика. Он је несумњиво у најбољој могућности да има пун преглед о стварним потребама наше привреде за појединим занатима и да настоји да уче-

с (РАНА 5

У НОВЕМБАРСКОМ ТАКМИЧЕЊУ ДАТО ЈЕ ТРИ ПУТА ВИШЕ УДАРНИКА И СЕДАМ ПУТА МАЊЕ ПРЕКОВРЕМЕНОГ

РАДА НЕГО У ПРВОМАЈСКОМ

Особености НовемОорског ТОКМИЧеЊИ

|- овембарско такмичење обогатило нас је мвогим искуствима која ће нам помоћи да у новој фази такмичења, не буде погрешака и да ново такмичење носи одраз стечених искустава.

Подружнице и предузећа током новембарског такмичења начиниле су велики број пропуста које треба избећи. Као један од првих пропуста, је тај, што се стечена искуства из првомајског такмичења нису користила свуда и у новембарском, тако да је известан број подружница на крају новембарског такмичења могао да дође до закључка да су грешке из првомајског такмичења поново учињене. Све те погрешке имале су негативан одраз на коначне резултате такмичења.

Већина подружница по пре. дузећима није на време организовала новембарско такмичење, због чега је настао један временски период застоја од четири до шест недеља, за које време су стварани нови пла.нови. Због овога део кривице пада и на техничка руководства предузећа. која нису дала, благовремено план рада (производни задатак) за краћи период времена, већ су то одуговлачила изговарајући се да састављају полугодишње планове рада, или да нису добила производне задатке од надлежних установа.

Уствари, за све то време предузећа су радила, радници су били запослени, такмичење се одвијало, али није постојала евиденција"и такмичарски учинак није могао бити контролисан, Подружнице такође нису по. светиле довољну пажњу свакодневном прикупљању и проверавању резултата такмичења, У доба, када је оно већ отпочело, ослањајући се на коначни месечни резиме, који је код великог дела подружница увек закашњавао. Месни одбори и управни одбори подружница нису посветили довољну пажњу образложењу с појединих успеха или неуспеха, обраћању пажње на разлоге због којих су ови настали, Због тога нису ва време предузимани потребни кораци да се пропусти надокнаде и уклоне и да се они

стакну преко зидних новина или штампе,

Нове методе рада ударника и новатора, рационализатора и проналазача нису довољно популарисане, тако да пронадласци нису могли бити одмах примењени у свим по струци сличним подружницама. До 0овога је често долазило због немарности или због ускогрудог секташења, чији је циљ био да проценат успеха у предузећу, у коме је дошло до новина, буде већи него код других истородних – предузећа. При награђивању и плаћању најбољих радника и ударника такође су чињене неправде. Стручном уздизању новатора и рационализатора и преношењу њихових искустава на све остале раднике није посвећена. довољна, пажња.

Технику обрачунавања и проверавања, извештаја. добијених од подружница савладао је мали број руководилаца производних комисија при ме-

ници користе своје право избора заната по Закону о учени. цима пре него што се дефини-

тивно упосле на овом или оном

занату, Исто тако и управници домова и руководиоци наших предузећа треба само У

· крајњем случају да препоручу-

ју органу за посредовање рала да ученици могу променити занате само из оправданих разлога (на пример због недовољног. здравља, снаге ученика итд.)

Зато се, углавном, у овај проблем треба више улубити.

Живислав ЂОРЂЕВИЋ

Четврти редовни састанак дописника „20 октобра“ о-

држаће се у недељу,

15 ов. м,

у просторијама библиотеке

Штампарског предузећа Народног фронта Србије Влајко-

вићева бр. 8. Почетак у 10 часова.

Умољавају се дописници да долазе тачно у заказано

време,

сним одборима. Због тога се дешавало да до виших форума дођу непроверени подаци који нису могли рационално да. се искористе и који су стварали непотребно задржавање и губљење времена за исправку и поновно испитивање, Руководиоци нису тражили нити су другима пружали помоћ да би олакшали рад при оцењивању успеха.

Месни одбори немају увида и нису послали Месном већу тражене податке о стручним курсевима, о врсти курсева и њиховој сврси. Због овога по стоји опасност да се наши извештаји претворе у обичву су. ву — цифарску статистику.

Образложења _ (на пример код добровољних радних сати) (не наводи се на шта су добровољни радни сати утрошени, да ли у производњи или на неком другом послу. да ли су добровољни радни часови непредвиђени и да ли су утицали на резултате испуњења производног плана, да ли је добровољни рад тражен од стране руководства предузећа или је дошао самониницијативно). За Месно веће није довољно да се у извештају на» гласи како су подружнице Месног одбора Речне пловидбе дале 41.000 добровољних радних сати, већ и разлог којим је то давање прековременог рада било условљено.

Што се тиче позитивних + собина, којих у новембарском такмичењу има у сваком случају више од негативних, зна. чајно је да се напомене, да је највећи део подружница Бео+ града поставио свој такмичарски план на основу конкрет.них производних задатака и да су радници и намештеници настојали са највећим залагањем да те планове испуне и премаше. Уколико то подружнице нису постигле, разлог не лежи у слабом залагању радника, већ у другим објек= тивним _ разлозима. Додуше, било је и неколико случаја несавесности од стране техничког руководства предузећа, али су у тим случајевима интервенисали сами радници и раскринкавали с несавесне и злонамерне службенике.,

Огроман број наших подружница избацио је на површи“ ну велики број ударника, новатора и рационализатора, 0стваривши бољу везу са стручним и техничким руководством предузећа и решава» јући заједнички многе ситне и крупне проблеме који су 0ометали такмичења, Новембарско такмичење дало је три

пута више ударника од прво-'

мајског. У Београду данас има, 1.024 ударника по предузећима. Прековременог рада у новембарском делу такмичења било је мало, што претставља, с обзиром на сигтем првомајског такмичења, велики успех. Број прековремених сати у од“ носу на првомајско такмичење смањен је у новембарском такмичењу скоро седмоструко, тако да број прековремених сати претставља свега 2 до 4 од сто укупших радних часова.

Правилније постављање норме иброј радника који раде по нормама из дана у дан је све већи. Међутим, због неснала» жљивости руководилаца пре. дузећа норме нису уведене на свим пословима на којима је то могуће. Добри резултати рада постижу се данас са ма. ње прековременог рада, али са више дисципливованости и стручности,

У наставку такмичења пред наше _ раднике, а нарочито пред синдикалне функционере постављају се много тежи и много одговорнији задаци, Припрему планова такмичења треба продисуктовати по одељењима, треба појачати такми= чење одељења и појединаца, организовати бољу евиденцију и остварити што већу помоћ предузећима, Уздизању струче них кадрова ин изради плана рада за саму синдикалну организацију, на основу одлука четвртог пленума Централног одбора Јединствених синдика» та. треба посветити нарочиту пажњу, дајући планове, специфичне за сваки сектор рада. Ово ће бити остварено оне да када синдикални функционери и сви чланови подружни« ца — радници и намештени~

ци, приђу смело и одважно. решавању и уклањању до са-

да уочених недостатака, Ратко КУРУЗОВИЋ |