20. oktobar

и ДР 5. и Ан

судискол кадра

О проблему кадра спортских суди-

| ја код нас се мало писало, Али по зажности функција судија у новом фискултурном покрету питање добрих правих спортских судија је веома важво. Овом проблему се мора приступити са свом озбиљношћу,

Ми немамо довољан број судија правих спортиста који исправно и тачно схватају смернице нашег фи. скултурног покрета. Углавном насле-

ђен је судиски кадар из предратне Југославије. Поједине спортске судије дозвољавају себи поступке, који каљају наш фискултурни покрет и штетно утичу „ња његов развој. Многе судије не

схватају правилно своју дужност на“

спортским утакмицама. Њихова је прва и најважнија дужност давање правидног тока утакмици у духу витешке борбе за победу, Затим ту до. ази н спречавање свих неисправности, грубости, недислипљине и осталих појава, које могу да дођу на терену до израшаја. Судија мора да буде и главва помоћ спортистима да се борба за победу одвија правилно,

У многим спортским (борбама, нарочито на већим утакмицама за престим, постоји често могућност да дође до неисправности ин испада. Судија у том случају треба да стишава распаљене страсти и да обуздава и умирује. Међутим најчешће ненсправне одлуке судије изазивају на теренима |епаде н инциденте. Немсправним од“ жукама често се оштећује бољи, а понекад као последица неисправне одлуке долази м нереалан псход утакмице, Поједине судије м саме праве нсладе, А неки се неозбиљно и неодговорно односе према свом позиву.

Судија на терену треба да послужи | естаљим спортистима као пример. А шта се догађало, Назвешљу само неко " Дико примера који карактеришу рад феднот дела спортских судија,

На утакмапи за прзенство Београде Текстиљлаца — »Слобода«, футбалФКЋ судија Иван Ледић, који је члан зТехстилаца«, у својству међашњег судије о гласно је критиковао судију ове утакмице, па је затвм демонстративно напустио дужност, бацивши 88ставицу н прешао преко терена за време нгре називајући судију пијаницом. На утакмица »Текстилаца — »Врачар« Ледић је у својству главног с судије прекошио правила футбалсце нтре н то посде у своме реферату нотврдно са чамером да његова изјава послужи за поништење утакмкце коју је »текстилац« , изгубио, Зар овакав футбалсми. судија може да послуша на терену као пример;

Судија Драгослав Митровић усту. пио је једном приликом футбалском судији Ђорђу Пидиповећу да суди у“ такмицу, мано је знао да је овај у паданом стању. За време утакмице Пилиповећ је својим поступцима рушио

углед судиског кадра н читавог фи- |

скултурног покрета. У овом случеју Митрозић се неодговорно м неозбиљно понсо према свом суднском позиву, # још више Пилиповић који је пијан изишао на терен, Јасно је да не треба

дозволити да овакви људи руше у- |

глед нашег новог фискултурног по. крета.

" Још један пример неозбиљног сехватања дужности судије показује пример футбалског судије Србе Тодоровића., Он није долазно на одређене утакмице, станке и одлазио из Бесграда не јављајући се свом надлежном _ одбору. Скроз неспортски је гест футбалскот судије Драгише Анђелића који је на јавној утакмиџши, као играч, вређао судију утакмице и оспоравао његове одлуке.

Наша публика сасвим мсправно осу. ђује несиортске поступке појединих судија. Тако је звиждање пропратило један испад футбалског и одбојка су“ дије Села Радовановића, Он је суде“ ћи једну одбојка утакмицу студената, после приговора, који му је један и трач направно, започео обраћајући се публици са вређањем студената, От је на адресу студената

користи нашем фискултурном покрету овакав спортски судија.

На боксерским приредбама догађа се

ком судије н жирма бољи боксер изгуби борбу. На првенству Београда у боксу догодило се два пута да судије

стантиковић · изазгао познати инциде. нат у Земуну, после кога су изречене казне боксерима, Међутим о казни Константиновићу није се до сада чуло ништа. У другом случају је врло до бар млади боксер Голић изгубио, 88хваљујући немсправној одлуци жирна, борбу од Тубива, По мишљењу, бок“ серских стручњака Голић је због ове неправилне одлуке изгубио првенство Југославије у својој категорији. Једал боксерсин судија, који је ра није и сам био боксер ускратио је на рингу победу на посне свом пулену речима: »Када ниси умео да га нокау“ тиршш не треба ти ин победа«.

Сви ови примери јасно показују д9 треба повести озбиљно рачунао проблему нашег судиског кадра, У ДУХУ смерница нашег ковог фискултурног покрета је стварање правих фискул“ турника, са новим назорима и у новом духу. Самим тим и спортске судије, ко, ји врша веома важну _ функшију У фискултурном покрету, морају се из» трађивати у новом духу. Б. 6,

није посећивао пленарне са- |

упутио безброј | веома ружних речи, које они нмуком случају нису „заслужили, Од какве је |

приличио често да неисправном одлу“ ;

постуде погрешно, Прво је судија Кон- у

_совно смучање.

БЕОГРАДСКА ОКО ЛИНА ПРУЖА ПУНО МОГУЋНОСТИ ЗА СМУЧАЊЕ

Ушли смо у зимску сезону. То значи да се пред фиснултурна друштва активе и појединце постављају нози задаци. Јер, зим: ски спортови захтевају солидну и брижљиву припрему.

Многи воле смучање, али не чине ништа да се припреме да буду спремни кад падне први снег. Сматрају, наиме, да у кај ближој околини Београда нема повољних терена за смучање. Они мисле да се смучати може само на планинама, на Еопаонину, на Шари или Радочезу, или ма којој другој планини, За њих се смучање састоји из спуштања низбрдо. Овзако гле диште је, наравно, сасвим по грешно.

Ходање на смучкама

Нели аваноцневни нивот ми про: водимо у долини и у равници, а не у планинама. Отуда сви намеће у вези са смучарством смучарско трчање, затим разни изпети на смучкама и танмичења по теренима хоји су близу места становања. Само у спуча. јевима када се одпази на думи излет у планике, онда смучар" ство моне да пружи све могућ ности разнолиних терена, благих падина или стрмина. .. »

Ходање на смучкама није, ме. ђутим, тако једноставно и мора се добро научити. За неизвежбсг не смучаре ходање на смучке

Дужом н правилном вежбом смучари.

стичу рутину м онда им је отворен пут

и за највећу скакаоницу У земљи ва Планицу

ма је врло напорко и зато је по. требно не само научити смуча ње већ и припремити се физич ни за упражњавање овога спорта.

Београдска околина прума лу но могућности за смучање било у Кошутњану, на Бановом Брду | на Авали или по многобројним пропланцима у онолини града, Фрушка Гора такође није далеко. Жеља за смучањем може се да» иле задовољити, а могућности се пружају и за излете и за такми. чења.

Према програму ФИСАЈ-а ова зима се има искористити за ма; Овај програм предвиђа детаљан рад фискул-

фурних друштава актива и одбора |

од месеца децембра до краја, марта. Овај програм ће помоћи. па ојача рад на подизању им

ских спортова. Нарочиту памњу | | три спровођењу овог програма. треба посветити смучању, које || ће сванано још ове зиме поста"

Љубитељи смучања тргба да буду спремни кад падне први снег

ти једсн од најмасовнијих спор" това, јер и по својим особинамф а и по условима који код нас постоје за то има највише могућности. Патањ опреме н смучки

У вези са смучарством намећу се два проблема — питање о преме и смучки. Може се; међу тим, добро смучати најобични> јим смучкама. У селима омладинци сами праве смучке од нај обичнијих дасака које су се пе казале сасвим добре.

Што се тиче опреме ово пита. ње решава се свакодневно зимском одећом и обућом, које могу сасвим добро да послуже за сму: чање у равници и по блатим

Средњошколци се обавезали да изграде фискулзурно игралиште

Фискултура је веома омиљена међу средњошколцима. У свакој гимнавији организовани су фискултурни аштиви, чија је делатност на Фискултурном пољу вео" ма плодна.

Један од најактивнијих сред. њошнолских актива је антив Шесте мушне гимназије. На скуп> штини овог антива, која је одр" нана недавно, прихваћене су о бавезе ноје ће се спровести У току идуће године. Тако је одлу. чено да чланови антива изграде ФфФискултурно _ игралиште пред зградом Шесте мушке гимназије,

У тромесечним обавезамс, између осталог, актив се обавезао да ће уписати 600 другова у фи" скултурни актињ, да ће дати 200 такмичара за децембарски род ЗРЕН-а, лоји ће полатати све

Хоризонтално:

1) Маршал Југославије, река у Франпуској, затворена крива | ланија; 2) драмско дело у коме се речи певају, ваша река, музички пнструменат; 3) подвојено мишљење, фабрнке пива, лице које се из љубави бави неким послом; 4) река у Босни, копка, врста гласа, соло песма уз пратњу музике; Бу река у Сибиру, легенда, два сугласвика, лук (франц.), пркос; 6) свеза, део животињског тела, врста спор, та, наш град, женско име; 7) домаћа животиња, лемиски елеменат, платина у Србији, печат, мера за површину; 8) орган Једнотвепих синдиката рад ника и намештеника Југославије, насупрот посту, пајвећи енглески сати> ричар, јарак, присвојна замевица; 0) морска биљка, пешчана пустињска на-

слага, острво у Малајском Архипелагу. Вертикално:

1) Петар, лична заменица; илицијали српске кљижсвмаце, узвнх, упитна 3аменнца; 3) велнка европска река; 4) место у Бости, н сугласник м само. гласник; 5) задатак, барска птица; 6) гњев (лат.), производе га пчеле, су„тласнвиу 7) показна заменица, стетуа, иницијали српског књижевника Девет> Уидестог века; 8) предлог, цеста, пре»

|фикс; 9) совјетски информативни биро, пето слово азбуке; 10). | врста спорта, саставни део сваког оре |

„Једна птица,

"729

„зони, да ће. формирати · следеће

висоравнима, Само за смучање у планинама потребно је имати првонласну смучарску опрему.

Смучарска такмичења за ЗРЕН, разни колективни излети, такмичења локапног карактера, поје. диначно смучање — могу се спроводити на различитим смуч. кама у најобичнијем оделу и зе. то ови проблеми не треба да спутавају рад на припремама за, нову зимску сезону. Ако се од: мах приступи изради обичних смучки са везовима прилагођв. | ним обичној обући, ако се са првим снегом марљиво приступи изучаваљу смучања, онда ће. следзћа зима многима донети пуно радости и користи које пру. жа смучарски спорт.

предвиђене испите у зимској се-

кружоке: „Техника и спорт“, ра. дио-амстерски, машински и мо деларски итд.

Са скупштине је послат следе; ћн телеграм Фискултурном саве. зу Србије: ~

„Окупљени на годишњој скуп: штини нашег ахтивсф ми учени ци и фискултурници Шесте му- | шне гимназије обећавамо: да. ћемо обаљезе које смо примили ка овој годишњој скупштини не само Испунити него премашити и да ћемо кроз наш фиснултур ни рад у школи васпитавати им спремсти наше другове за слу нбу у Југословенској армији развијајући љубав према нашој народној држави.“ |

тавизма, купус (франц,ју 11) учитељ, непријатан физички осећај, лична 38 меница; 12) врста великог папагаја, место у Албанији, свеза; 18) предлог, аждаја, велика птица тркачица; 14) део копна оштро нетурен у море, бодља, нде (франц.); 15) сат (провинција, дизам), зачен, треће саово азбуке; средство за брисање, гај; 17) варош у Италији, грчко слово; 18) главни град је дне балканске земље, сутла“, сних; 19) узвик, свеза, предлог; 20) земљорадник,

РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА

Хорнзонтадно:

ту Пјер, Лим, дом, Одра; 2) Арад, зир, бес, упал; 3) Ава, опај, – јеља, Дотђ 4) ада, вд, акорд, о с, Бор; 8), уме, ом, И, у, по Г, дов; 6) ове, М. В. (Милован Видаковић), спорт, ро; дим; 7) ода, слап, вата, Цер; 5) Нбар, ван, дол, аков; 8) улар, вез, кап, Авор,

Вертикално:

1) п, у; 2) је, Ма; 3) ера, оба; 9, рата, одар; 5) л, Дарувар, в; 6) Иво, амо, свер Т) мина, е, млаз; 6) Радо“, ван (Зоговић); 8) ЈА (Југословенска | армија), м, СП (Стерија Поповић); у, ни 11) о ој 12) Рур; 19) ] де" ТВ, (Тодор Вујасиновић); 14) Београд! 15) дедо, 4, отом; 16) Оса, бод, аза: 17) м, удовица, п; 18) опер, Меки; 10) двН, ров; 20) РД (Радоје Домановић), | ву 21) % р е

А опао Њ |_|_______|а || | | 5211 ||| ИК | || БА __| |

Три совјетска универзитетска про: фесора Ђажков, ·_Рудик и Петровски, вршили су занимљива о психотехничка испитивања духовне моћи чувених ша: ховских мајстора,

Пеихотехника је млада, али мпек већ доста примењена _ наука. У многим земљама, постоје нарочити пеихотехнички институти, који су од драгоцене користи за омладину, јер се она У њима подвргава претходном испитивању пре одабирања позива у животу. Ту се испитује интелигенција, таленат за умстност и науку, памћење, пажња, фантазија, дар опажања, комбинаторна, снага и друге духовне особине, и то све са математичком тачношћу, То је као неки покушај да се људски гени. је обавије у математску формулу.

Већ 1925 године, када је држан велики међународни турнир у Москви, поменута тројица професора психотехничара вршили су испитивања са. ша хистима. Међу овима били су нека. дашњи светски прваци др Ласкер н Капабланка, Задатак је био испитати каква су духовна својства карактери стична за шаховске мајсторе, мн какву врсту интелигенције уопште захтева шах. Та своја испитивања професори су вршили у лабораторијама, снабдевеним најмодернијњи апаратима, који

дакако са шахом нису имали никакве директне веге. Проучавања професора су н том

приликом показала од каквог је значаја песихотехника 32 проучавање духовнот живота. Пре свега је установ. љено да у погледу чувених шахиста међу широм публиком постоје разне предрасуде. Замишља се да су мајсто. и доста расејани људи, са неким нарочитим духовним особинама, а специјално са меморијом, која се показује карочито приликом _ одигравања слепих партија. Ови руски професори Рудик, Ђаков ни Петровски доказали су, међутим, да меморија шахиста не иде далеко изнад просечлот, Сличну меморију, само у својој струци, имају и музичари, филолози, поштански чиновници, бгблиотекари и многи други Дакле та меморија, која се кол шаховских мајстора толико истиче, у самој ствари је у уској вези са професијом. Много више је пала у очи духовна концентрација к пажња код шахиста Шаховски мајстори су показали необичну способност да опазе промене и да схвате догађаје који се одитравају. Код научника пажња указана на известан с предмет више је статичке природе. Код шахиста она је дизамичка баш услед тога, што се ситуа. ције на шаховској табли брзо и често мењају. Отуда су професори дошли до закључка да је баш шах одлично сретство против расејаности. Динамика, са којом _ се дешавају измене у шаховској позицији, није привукла специјалну пажњу — совјет-

х

Психотехника и шах

ских психотехничара. Она их је 88нимала једино у односу на мајсторе који играју партије, Динамичним про. менама позиције бавили су се више други испитивачи. Чувени научник Алберт Ајнштајн послужио се шахом као научним доказом, када је време третирао ва четврту димензију. Он је ток шаховске партије упоредио са чета вртом димензијом, јер она мења вред“ кост запремине. Значи да шаховски мајстори морају де воде рачуна о тој четвртој димензији, коју у шаху претставља стална измена – позиције, То је и разлог зашто је тако тешко исправно водити шаховску партију,

Стратегија |: Зевешннци

Слично као у средишњици, тако и у зазршници има положаја Који се могу добмти добром стратегијом. Пут ка добитку обично је тешко наћи када је позиционо преимућство једне стране суптилно, а материјалне снаге једнаке, За кскоришћавање минималног позиционог преммућства тражи се ве> лика рутина, она се постиже нарочи

то проучавањем партија чувених мај“ стора.

У овој позицији са једног мајстор“ ског турнира бели има повољнији по ложај у средишту, њли га је црним ту блокирао. А с обзиром да директном акцијом у средишту ништа не може постићи, бели се одлучио да жртвом пешака дође до потребног темпа, и пребацивањем краљице на лево кридо да поведе бочни напад. Бели је то извео овако:

1) 0:3—41! 15:24; 2) ра1Ђа, ез—е3—-; 8) Каг—е2, ТЋТр7; 4) рр1—.26+, Кав—ет; 5) реб—ет+, Кет—е8; 6) Ретћа+, Кев—а1; 7) рћв:е5; ресв68; 8) рез—#5 +, Кат—ет; 9) 1225—е5-, Кет—Е8; 10) Таја, Бели добија краљицу, а тиме му је победа осигурана. ,

х

Капабланка о учењу шаха

Бивши светски првак Капабланка је у више махова истицао своје опсжање на који се начин шахисти нејаак ше усавршазају, Жива реч каквог од личног играча је ванредно педагошко сретство да се уђе у финесе шаховске стратегије. Када нема живе речи, до. бар учитељ је м пракса. Велику ди дектичну вредност имају књиге, у ко: јима је кристалисано искуство гене, рација. Али шахисти, м када набаве књите, не проучавају мх систематски, нако искусном играчу оне служе као поузден вођа. Када је Капабланка 1925 год. полазно на турнир у Москву, понео је једино Твртаковерову књигу »Хипермодерна шаховска партија«, Та је књита изврснот квалитета, нако данас већ нешто застарела. Када су штажисти дозналн коју је књигу Капабленка узео себи као приручних, Тар“ таковерова књига је за неколико дана разграбљена. Капабланка је такође це вино и Козијнову књигу шаховске тео,. рије, ли се мн та данас више не мо же добити. У новије доба у Совјетском Савељу изашло је велико теори сто дељо Левенфиш,, а у западним земљама књиге Евеа но Фајна.

жХ

Занимљивости из живота

шахиста Челжи мајстор др Карел – Трејбал,

мога су немачки фашисти #22 време окупације стрељали, у првом светском рату био је добровољац у руској вој сам, Једном су му некм војници били приведени ма саслушање, Једон од њих је рекао да се зове Дуз-Хотимирски, А то је било име чувеног руског мај. стора. Трејбвл је почео строго, по војнички ља му ставља питања: »је. сте жи ви 1908 године на турмиру у Петрограду _ (Лењинграду) – победили дра Ласкераћ« и Како вам се сриђа Тармпева одбрања у дамином гамбнтуђа, Дуз-Хотимирски је бно збуњен овако иеобичињи саслушењем, вам је прибрањо к тачно одговарао. Трејбал је тада отсечно рекао: зрапорт је 2:вршен, Можете ићи! Али вечерас у седем часова дћ мм се јавите на пар. тију шаха!е

Некад чувељн чехословачки мајстор Рети био је познат по својој заборав: нести. Нарочито често је губно акт: ташњу, Једном прњаиком га је неко трљжно у турнирској сали. Тартако. вер је тела рекео: »Ено Ретијеве та. шне ма столу, А где је његоља ташна, тамо вије онј« М звиста, Рети је отншао био у рерош, а заборавио своју ташну

На олимпијади у П 1924 год. ваш претставник Рожић објавно је Хо аунђанмну дру Оскаму мат у три по. теза Али, на несрећу, уместо да ма тира противника, он је сам био мат у три потеза. Врхунац свега било је, да је Рожић занста мотво противника да метира, али је погрешно наставио и сам добно. мат. р 4

Сензадију на једној олимпијади иза. звао је наш репрезентант др Калабар, којм је у Нимцовићевој индиској пар. тији предао ипру већ после четвртог

. вене армије симултану

потеза, Хтео је да изиђе краљицом да брани свог ловца, а уместо тога У брзини иззуксо је краља, Изгубно је фитуру и добио је још и шах, после чега је одмах капитулирао. Та пар“ тија од свега четири потеза била је најкраћа на читавој олимпијади.

хХ

Играти симултанке све је теже

У последње доба не само да се по већао број шахиста у читавом све ту, већ се знатно побољшао ни квалитет нгре у широким масама, Отуда је све теже играти симултане продукџије, тојест утакмице са већим бро јем играча једновремено. Тако је пре

рата некадашњи светски првак Ка пабланка претрпео поразе на симултаним | продукцијама у – Совјетском

Савезу, мако је био ненадмашан у тој врсти утакмица. Слично су прошли и меки други инострани мајстори на продукцијама у Москви н Лењипгралу, Недавно су још два мајстора пре турпела тешке поразе Бивши светски меча СССР—САД,

првак Еве после

БИВШИ СВЕТСКИ ПРВАК ДР М. ЕВЕ

где је фигурирао као судија, одиграо |

је у Москви у Централном дому Црутакмицу на 30 табли. Изгубио је 15 партија, 7 ремизирао, а свега 8 добио. – После турнира у Гронингену држао је аме» рички првак Денкер симултану утак, мицу у Ротердаму против 19 играча, али је и он доживео неуспех: 8 пар» тија је изгубно, 5 ремизирао и 6 добио. Једновремсно кад и Денкер, и грао је у Ротердаму симултану утаке мицу против 26 играча велики совје ски мајстор Василиј Смислов, М док је амерички мајстор Денкер тучен, Смислов је дотле извојевао велику по, беду: 23 партије је добио, две ремизирно, а свега једну изгубио! Таке је Смислов доказао снагу н прсимућство сопјетских шахиста над америч“

ким м на подручју Симултаних утаке |

мнца,

Код снмултаних продукција тражи се од мајстора јасан преглед и брза. одлука, затим да у сваком тренутку зна положаје на појединим таблама,