20. oktobar
4
Недавно расписани конкурс - Извршног народног одбора, за - израду предлога и наџрта за
подизање _ нових _ станбених зграда, изазвао је велико ин· тересозање _ како стручњака
тако и осталог грађанства.
. У условима које је у вези | са овим конкурсом дао Извршни одбор назначене су површине станова које су према врсти станова одређене као највеће. Ове површине про-
7 истекле су после многих ди·
скусија о потребама величине појединих просторија, како У Удружењу инжењера и техничара тако и у стручним отсецима Извршног одбора. При свим тим дискусијама нарочи-то се пажња обраћала на то, да минималне квадратуре појединих с просторија не буду испод оних које су удобном животу потребне.
Стварност, да је после свих разарања окупатора остало врло много грађанства без крова над главом, и да би се многи задовољили да добију само ово, не сме бити мерило и оно што ће руководити приликом
; пројектовања. Несумњива по_ треба штедње у материјалу и . радној снази не сме задирати „У удобност и хигијенске услове _.стана. | 1
Рационално коришћење изграђених површина у једном стану, условљено је правилном
А унутарњом комуникацијом. Што значи да све станбене просторије морају бити исправно повезиване са нузпросторијама стана. Добрим делом удобност стана. зависна је од овога распореда. Поред овога треба водити рачуна о постављању отвора, тј. врата и прозора. На несрећу скоро сви на себи осећамо последиду да у врло много случајева
" пројектанти приликом израде планова нису о овоме води-
ли рачуна, тако да сусрећемо
врло често велике просторије
које ради неспретног постављања врата м прозора пр мо-
| гу да се користе онако како
_ би требало користити У од
носу на њихову величину. Добро промишљено постављање отвора омогућује боље коришћење и релативно малих про-
_ сторија, и тиме се употребљи-
] вост- доводи до максимума.
| _ Предложене димензије
· јединих просторија од Удру-
жења инжењера и техничара одређене су сразмерно њихо-
вој намени вадећи рачуна о
кубатурама просторија које
Е "задовољавају хигијенске по
и требе. Ово тражење минимал-
них мера појединих простори“ ја је од нарочите важности,
јер уштеда сваког сувишног квадратног метра умножена са хиљадама станова Који ће се током већ ове године подићи, омогућује подизање _ даљих "станова За боље постизање коришћења просторија несумњивз је потребно да се спро' веду мере у титизацији вели. чина намештаја. Ово ће поред осталих користи које донжи радном човеку, донети, и уштеду дрвета, са којим морамо. пажљиво руковати јер су наше шуме добрим делом од не. пријатеља уништене.
__Удобном становању, допри“ неће много и постављање блокова зграда У односу на стра: не света, и кошаву која је је дан од тешких проблема 32' тревања. Нове савремене конструкције у столаријт, нарочи-
по-
ге
бор је
пат ти ДУВА уеаи МИЊА И и
Један предлог за распоред станбеног простора
то у прозорима помоћиће да се овај проблем у неколико реши, Дебљине зидова од којих исто тако зависи п"добност загревања просторија треба да буду тако димензиониране да губици топлоте буду мини мални. У овоме ће помоћи домаћи савремени термичко-звуч ни изолациони материјали, чија је пр“изводња у нашој земљи добро организована
При контролисању статистич ких података, упоређивању њихових с" бројних резултата, дошло се до закључка да су
Београду најпотребнији стано:
ви са једн"м и две собе са нузпросторијама. Извршни одна основу оваквих података и саставио међусобни однос разних врста станова. Поменути станови су баш тип за које се показује велико интересовање најширег де: ла нашег грађанства, Тога ради износимо једву типичну основу Која претставља један елеменат од станбеног блока у коме су четири стана у свакоме спрату везана на једно
Велики Обрачун
РОУ
8
А
Ма
лем станбеног минимума
степениште. Од ов:та су при: казани један двособни са нузпросторијама и један једнособни: стан исто тако са нузпросторијама. Ради бољег упознавања читаоца“. објасни“ ћема у неклико и један и други. стан. Површине појединих просторија су у границама од Удружења инжењера и техничара предложеним мера. ма: 5 : "Доњи једнособни стан карактеристично наглашује тежње новог становања, Простор У коме се живи, повећава се на терет споредних просторија,
чије површине потпуно задо-
вољавају потребе. Предвајањем собе. са два мала преградна зида и завесом омогућује. се издвајање интимнијег дела ста-
на, што ће помоћи у удобно-
сти становања. Постављени намештај показује једну од могућности максималног кори. шћења овога стана Треба запазити да је постављено комплетно купатило са објектима уобичајене величине (када 175 см.. У нацрту приказана КУјна замишљена је као решо кухиња, са чесмом и великим електричним . решоом. На место креденца целом дужином зида изнад решоа, чесме и раднога стола предвиђа се затворена полица 33 посуђе која ће заменити _ досадањи _ „креденац“. Доњи део радног стола биће термичко изолирани орман са директном вентилацијом који ће служити као мала остава. Удобно претсобље и лођија употпуњују удобност овог стана. Насупрот овом ·једнособном стану, У горњем делу цртежа приказан је један двособни стан са споредним прдсторијама. Ове су нешто веће. него код ранијег стана, што је и разумљиво са обзиром да већи број лица која ће становати у овом стану, При одређивању величине спаваће собе првенствено је вођено рачуна о хигијен ским потребама које су овом димензијом задовољене, и од нашег грађанства уобичајеном намештају који се уноси у спаваћу собу. Као што се из ски,
— Нећеш ти мени више преносити изборне резултате!
а Е === 20 ОКТОБАР. ДИСКУСИЈА ПО ПИТАЊУ ИЗГРАДЊЕ 2.000 СТАНОВА _
стан“
це види у овако димензиони. раном просторију смештен је комплетан намештај једне спаваће собе. Дневла соба својом величином омогућује нормално обитовање у њој а даје могућ. ности. да при њеном максималном искоришћавању прими још најмање две особе. У овом ста. ну кухиња је са обичним штед. њаком за ложење, судопером, и даје могућности да порел ормана може се поставити и сто за четири особе. Ово омогућује да се каткада кухиња употреби за ручавање, Овај стан поред побројаних просторија има нормалну оставу и балкоћ.
Како су од Извршног одбо-, ра предвиђене станбене зграде највише четири спрата то скицом није предвиђен особни лифт већ само теретни за изношење горива и осталих ствари у спратове. Горња скица је само један приказ како се може решити основа стана користећи предложене појединачне мере пплосторија, Намера је да се овим потстакну најшири редови грађанства да суделују У решавању овог свима нама тако блиског проблема. Очекује се, да ће сви за ово позвати стручњаци Као и они добронамерни грађани које овај проблем интересује помоћи својим сугестијама да се нађе исправно решење. арх. Јосиф НАЈМАН
==
У недељу, 26 овог месеца, одржаће се у 10 часова пре
подне редовни састанак дописника „20 октобра“. Састанак ће се одржати У просторијама библиотеке, Влајковићева 8 1 спрат. Моле се дописници да овоме састанку присуствују. Уредништво.
витеза од Фолтона
После победе Демократског блока у Пољској
Ватикан прикрива југосло венске ратн
— Како да Вас не кријемо кад сте нам ви нај
ници ...
(Ортаци...
в злочинце... „Борба
| РЕЕЕ ДЦ
ме
'
А МЧЧОВЕРЦЕ
ПУН раФ,
бољи сарад-
ПРЕД. ВЕЛИКУ ГРАЂЕВИНСКУ СЕЗОНУ
Стручно оспособљавање. грађевинских радника
'
Шта је учињено да се побољша положај грађевинаца
- 3“ претстојећу · грађевин-
ску сезону припремају се најобимнији планови, од чијег зстварења зависи побољ шање тешких станбених прилика Београда.
Наступајућа грађевинска се злна, по предвиђеним планови“ ма, биће интензивнија него ма која до данас С тим у вези поставља се питање обезбеђе ња стручних грађевинских ка "дрова који су У прошл“ј сезони, иако по обиму далеко сла' бијј] од ове која се припре, ма, недостајали:
Појава да огроман број У ченика у привреди одлази У металце, којих данас имамо довољно, избегавајући рад У другим струкама, изазвала је и недостатак довољног броја потребних младих грађевинских кадрова. На избор пози ва и избегавање грађевинске струке пресудни значај има 0околност да је посао грађевин“ ских стручњака сезонски им не траје дуже. од седам до осам. месеци у години.
У Совјетском Савезу посао грађевинаца није сезтиски- То се постиже на тај начин што се у лето раде углавном спољ ни радови, а у зиму унутрашњи, или се ради на Затвореним, покривеним скелама: Наше грађевинарство, да би се олакшао положај грађевинских радника и да би се радило без застоја, мора и треба да узме тактђе овакав правац и 'овакав плански начин рада. Треба омогућити да се извесни делови за градњу: степенице, надптрозорници, потпрозорници, раде зими у затвореном прссто“ "ру у исто време док се обрађу“ је (малтерише, ставља под, вра та и друго) унутрашњост преко лета сазиданих и споља о: брађених зграда. Са таквим послом већ (се отпочело ну овој години.
Тиме што посао грађевинапа излази из оквира радне се: зоне биће уклоњен један од узрока слабот прилива младих кадрова у ову струку.
Али, народне власти, као и руководства наших државних тв синдикалних органа, ишли су још и даље у побољшавању животних услова грађевинских радника. Нова уредба о пла тама, која је у припреми, пред: виђа плаћање _ грађевинских „радника по највишој тарифи. Тиме што ће грађевинци бити У лрвој категорији и имати –———_—————————_——_____
Курсеви 30 мотичаре при рејонским народним одборимо
у () мах после ослобођења #2-
ше земље морало се, и пре доношења Устава, приступити регулисању питања склапања оних бракова где брачни супружници нису хтели из било којих разлога да брак скла пају пред црквеним органима. Тада су народне власти у 0-
квиру Одељења унутрашњих послова основале Отсек за грађанска стања пред којим
су склапали бракове и увођени — регистровани у нарочите књиге, а венчавање је обављано пред чланом ИНО-а града Београда повереником Одељења унутрашњих _послова. Први такав брак регистрован је дана 16 маја 1945 године. . Отада је настављено редовно регистровање свих оних ко-
уји су желели да брак слопе
пред органима народних власти, тако да је до ступања на снагу Закона о браку и Закона о државним матичним књи-
послова
гама, тј. до 9 маја 1946 године, регистровано у те привремене
матичне књиге око 3.400 бра-
кова,
Закон о државним матичним књигама ступио је на снагу 9 маја 1946 године, али да би исти могао. бити уведен у живот морало се приступити изграђивању Кадрова који би у рејонским народним одборима могли обављати ову службу. Тако је, половином новембра 1945 године, Претседништво владе НР Србије у заједници са Министарством унутрашњих Србије и Одељењем унутрашњих послова ИНО-а образовало, курс за матичаре који је трајао 2 месеца, а слушало га је 30 слушалаца. На курсу су се прорађивали Основ ни закон о браку, Закон о државним матичним књигама, односно њихови пројекти, као и литања _ из · администрације. Курс је са успехом , завршило 23 слушалаца, Који су одмах
"тања, на којима
после тога распоређени по рејонским народним одборима ради организовања ове службе и вршења припрема за дан 9 маја 1946 године, када је Закон о државним матичним Ккњи гама ступио на снагу и када су извршени први уписи у књигу
венчаних, рођених и умрлих.
Кадар матичара је био млад, научи и да од себе. Да би се али је имао воље да што више те тешкоће бар донекле откло ниле и да би се завела једнообразност у тумачењу закон: ских прописа заведени су недељни часови тумачења закона и решавања конкретних пи присуствују сви матичари и који се и данас, после скоро годину дана, још увек непрекидно обављају.
Ступањем на снагу Закона о држављанству и доношењем Правилника за његово изврше“ ње, матичари су добили још
један нови задатак ~— припре-
мање и издавање сведоџби о држављанству.
Тако се услед повећавања свих ових послова, Као ну след одласка неких матичара на отслужење војног рока појавила потреба за новим матичарима. Увиђајући ово, ИНО града Београда је у сагласности са Претседништвом владе НР Србије и Министарством унутрашњих послова Србије организовао нови једномесеч“ ни курс, који данас посећује 18 матичара ; службеника ИНО-а.
На курсу, који је поче децембра 1946 године, ПА се Закон о браку, Закон об др: жавним матичним књигама са свим упутствима у вези са устим и практичним вежбањима
Закон о држав љанству са Пра вилником за његово Изи тев
и напослетку слушаоци доби“
јају основне појмове Па 0 админи
вођењу деловодн протокола, регистра и пен б
"том
плате Као и остали радници уврштени у ту категорију постићи ће се њихово потпуко изједначење са металцима, јер стварно значај њиховог рада једнак је са значајем рада ме талских радника.
Потребе за грђевинцима вез лике су и зато је било неоп= ходно обратити пажњу на њи хова стручна уздизања. Ме сни одбор грађевинаца, схва» тајући правилно значај .спо“ собвих грађевинаца за успех у првој години планске привреде, организвао је, у зајед“ ници са Министарством грађевина и својим Савезом, већи број стручних курсева, на к“ јима ће грађевински радници употпунити своја знања, спремајући се за велике напоре који претстоје у првој години планског рада.
Зидарски стручни курс посеБује 150 људи, тесачки курс 40, асфалтерски 35, калдрмџиски 28, курс за радове ксил ли 23 -радника, . полирски (курс за руководизце) посећу-
„је 46 људи, виши стручни курс
'Средњо-техничкој _ школи 16 људи и 1шестомесечни молерско фарбарски _кугс 40 људи. Укупан број посетилаца ових курсева је 378. Њима рук"воде инжењери и други стручњаци из „Ограпса“, „Ком грапа", Министарства грађевина и ИНО-а,
" У плану градње за идућу го“ дину предвиђа се подизање монтажних стан“ва. Ти станови биће грађени од старог материјала и отпадака, цигле, шља“ ке итд. од синтетичког материјала, чиме ће бити омогуће“ на огромна уштеда материјала и искоришћавање онота што се до сада бацало. Да би успех био што већи, да би рад биз бржи, потребна је ортанизова“ ти курсеве за учење ове спе цијалне врсте посла при спае јању готових делова монтажа них станова: При овоме нар» читу пажњу треба обратити на то да курс обухвати са јед“ не стране најспособније радни“ ке који ће брзо схватити овај нов начин рада, а са друге што више младих до сада у грађе винству не ангажованих људи који ће се специјализ:вати 34 ту врсту послова.
Посматрајући рад грађевиеских радника У другим земља" ма, у првам реду у Совјетском Савезу, намеће се логичан 34кључак да наши грађевинци морају још много да уче, да се усавршавају и учине свој рад рационалнијим, У новембар“ ском такмичењу број „ударника • грађевинаца у Бе:граду износио је око 140.
Али, при рационализгцији У грађевинским радовима 267 љи пример могу да нам буду радници – Совјетског Савеза, Код њих постоје радне бригаде које у току једне смене поређају по 81.000 цигаља (бри гада Максименка из. Новоси“. бирска). '
Међутим, код нас се до да нас није обраћала довољна пажња рационализацији рада на грађевинам, Екипе нису до вољно уигране, постоји још увек известан антагонизам стаРијих, који чувају своја зна" ња, према млађима који уче занат, |
Нова година пред Централ“ ни одбор, Централну управу и Месни одбор грађевинаца ставља низ мбимних и значај их задатак од чијег правилног решења зависи успех при изградњи толико потребних станбених просторија, држав“ них 'надлештава и фабричких зграда Е а
на
24 ЈАНУАР 1947 _