20. oktobar

Смеју ли се грађани обмањивати

|] росветни отсек Четвртог рејона заказао је на три дана раније биоскопску претста ву за народ. Претстава је требало да се одржи 24 0. м. у 5 часова по подне у школи број 20 уз улазну цену од 5 динара. Учитељи су о томе обаве стили ђачке родитеље и друге грађане, а Треће насеље је било излепљено и плакатима. Дошло је време приредбе, грађани су се окупили и смр завали се пред вратима сале, а из Просветног отсека нико

није дошао. Грађани су се ббратили телефоном и речено је да публика треба да се смести у салу. Уз то је лодато да ће претстава бити бесплатна, те је број публике удвостручен. Пошто у школи раде аналфа-

бетски течајеви, остали су и полазници да виде претставу. Међутим, приређивачи се и даље нису појављивали, На поновно телефонирање одговорено је да је камион са апа> ратуром и особљем већ на путу. Старији свет је почео да се разилази, али су омладинци и лепа и даље пунили салу. Прошло је п 6 часова и најзад је учитељ школе, бојећи се за децу, саопштио да неће бити претставе. И није погрешио, јер се из Просветног 0тсека ни касније нико није појавио, нити се интересовао 0 сакупљеној публици.

Како да се тумачи овај некултурни поступак појединих _службенака Просветног отсека Н; О. Четвртог рејона»

В. ПАУНИЋ «+

„Експедитивност“

адници У каменолому „7

јули“, који су претплаћени на лист „Рад“ и добијају га поштом, примају лист са закашњењем од по неколико дана, мако је Кијево удаљено од Београда свега 15 кллометара, Број од 10 о. м. ни до ланас није добијен, а у прошлој години стигло је 8 бројева мање него што је претплаћено, Ни са осталом по штом Не иде ништа боље. Поједина писма из Београда путују до Кнежевца и Кијева више од недељу лана.

Због свега тога радници су се обратили телефоном пошти у Кнежевцу, која је надлежна ла то исправи. Међутим, чи новница поште Деса Ромаков, без икакве воље за објашњавање, обасула је бујицу неразумљивих речи у телефонску

Коцакарска дружина У Београду кажњена је

радом.

=— Хајдемо на партију,

= Јок ја, за паре би ишао,

Предострожност

Фудиљоим,

3! ЈАНУАР 1947 === 20 ОКТОБАР ==== СТРАНА.

КРИПИКУУ |

Путовање једног шпорета _

(рудија Чеда Живановић наручио је да му његов рођак из Смедерева упути купљени шпорет. Шпорет није он сам куповао, те није ни знао како изгледа, али је обавештен да му је упућен за Београд 5 јануара товарним листом број 16. После петнаест дана, шпорет је и стигао на железничку станицу и одатле упућен, но не судији Живановићу, него сасвим другом лицу. А ево какав је пут прешао док се најзад нашао код, правога власника.

После утовара у Смедереву, шпорет је стигао на станицу Мала Крсна и ту је скинут без икаквог разлога. Како је то варни лист без обзира на то стигао на београдску железвичку станицу, да би се „ду“ жност извршила“, магационер железничке станице и други „наллежни“ службеници УПУтили су судији сасвим други шторет. После неколико дана дошао је службеник са железничке станице, рекао ла је Живановићу послат грешком туђ шпорет и затражио да га овај о свом трошку врати на станицу, Живановић је платио

. 100 динара за пренос до ста-

нице и затражио да му се преда шпорет који му је упућен г

по товарном листу број 16. Службеник му је понудио неки сасвим стари шпорет који није био његов. Живановић је био упоран и тражио да му се прела ствар која је стварно његово власништво. После истраживања, на изненађење судије и чиновника, установљено је да је шпорет негде одлутао; пре“ дат је неком другом лицу на товарни лист број 18, тамо негде код Цареве Ћуприје. Но ни на означеној адреси није пронађен, Тек после неколико дана, стигао је железничким камионом пред стан Живовановића прави његов шпорет. Био је читав; додуше мало гарав, јер ко зна какву је судбину доживео за 20 лана путовања, али што је главно — био је његов.

Живановић је платио превоз јелног шпорета од станице до куће и од куће до станице, али за ловоз свога штпорета није платио ништа. Нико му ништа није ни тражио и питање је ко де те трошкове накналио, Да ови трошкови нису можла отишли на рачун државе» Требало би испитати до кога је кривица за ово и како уопште долази до оваквих грешака.

Драгић С, ВЕСКОВИЋ

И за ово неко мора да одговара

уза Хипотекарне банке, У улици Лазе Пачуа, леже

дебео слој снега, који је по крио боце, сакрити и његову

две веће гомиле оксигенских ! одговорност.

боца, изложене већ скоро недељу дана зимским непогодама. Без сбзира коме су поверене на чување, боце су народна имовина и не сме се дозволити да се, због нечије немарности, на овај. начин упропашћава. Или, можла, онај, коме су поверене, сматра да ће

поште за Кијево

слушалицу, помињући – буџет, курира, неког четрдесетогодишњег поштанског службеника, не дозвољавајући никакве примелбе. Принудила нас је да се обратимо дописом преко листа, али не њој него надлежним руководиоцима који треба да испитају и утврде ко је крив за неодговоран рад појединих службеника на пошти У Кнежевцу или Београду и о дакле потичу наведене грешке.

„Милан БУДИМИРОВИЋ

Да ли отварање и затварање радњи зависи од воље њихових власника

у пролазу крез београдске

улице на многим вратима трговачких радњи могу се видети педуље: „Враћам се за десет минута“, „Одмах се вра: Бам“ и слично. Наравно, да на њима нема ознаке у које су време написане и тако онај који има потребу да нешто купи у тој радњи, може да чека и цео дан, а да се сопственик радње не врати.

принудним „Глас“ _

може да се ухвати силна пара!

аж нећу да ухватим лопату..

Оксигенске бопе пропадају на снегу и невремену . в •

Исто тако у зимским данима многе радње остају преко це лог дана затворене. Ово је било нарочито упадљиво на дан 21 о. м. у улици Булевар Црвене армије. Ретко која радња је била отворена.

Питање је како се дозвољава тако неодговорно послова“ ње појединих трговаца. Постоје законски прописи који одре“ ђују када радње имају бити отворене пи нико нема право да те прописе самовољно крши, Савесни трговци морају да

=

„Је ли проблем трамваја број 6 вечитг ·

реко „20 октобра“ дато је

много предлога по питању трамваја број 6, али до данас ни један није узет у обзир. Не само да се тим предлозима не обраћа пажња, него је још учињено и нешто шо је проблем компликовало.

На пренатрпаној), полавној станици за „шестицу створена је и полазна станица. за трамвај број 7. Тако је поремећен и онај ред који су грађани самоиницијативно стварали. Тако, ако грађани чекају „шестицу“ да би ишли до Камевовића, а наиђе трамвај 7 који такође иде до ове станице, настаје претрчавање у ред за „Сседмицу“ и ствара се ужасан неред. На оном малом про стору становници Гробљанске улице једва лобијају место, Пролазници још морају да зљ обилазе редове и бивају ка

ћајних несрећа. Младен БАЛАБАН »

„Шта Београд пева“

шла сам са другарипом која је хтела да купи

ноте за песму из народноослободилачке борбе „Смрт комсомолца“. Тражиле смо свуда по радњама и музичким магазинима и најзад су нам у једном магазину извадили из излога последњи број. И

Узела сам да прегледам, па како не знам да свирам те ме ноте не интересују, окренула сам задњу страну. Писало је: „Шта прво:

Кикирики, свинг, први макелонски шлагер

Карамба, прва Српска румба сем тога у штампи:

Сладолед, песма и шлагер

Хавајски сан, песма и шлагер медиум

Београд с пева“ и као

Демпинг свинг.

Све ове песме не само ла Београд не пева, него сумњам | да их ма ко пева. Тако прву српску румбу и први македонски шлагер нико и не зна и не чује ни у Србији ни у Македонији. Зашто се онда те пе- | сме'тако зову најбоље зна издавач Југотен-Лазић.

Јелена СТАНИМИРОВИЋ

жњавани, 8 уз то постоји и опасност да дође до саобрашлагер, наивна

се држе свих издатих прописа, па и прописа о отварању рад њи, У противном, сваки би могао ла оставља педуљице, др' жи затворене радионице итд. а треба се онда упитати зашто заузимају локале ако их не држе отворене и зашто на тај начин уносе пометњу у снаблевање грађана. Треба обратити пажњу на свако кршење прописа о радњама и забранити самовољно наношење у раду појединих трговаца.

Д. ПЕРИЋ в

Милосрђе „Ммилосрдне“ сестре

тац сам седморо депе и

тешки физички радник који улаже свакодневно велике напоре за обнову и издржавање своје породице.

Ових дана разболело ми се дете и однео сам га на Дечју универзитетску клинику. Како сам упослен у каменолому „7 јули“ у Кијеву, немогуће ми је било да сваки лан одлазим У болницу и обавештавам се о здрављу детета. Рачунао сам да обавештења могу једноставно добијати телефоном. Мећутим, преварио сам се. 20 0. м. затражиб сам клинику и јавила се сестра болничарка. Обавештење о детету није хтела да ми да. Нису помогле ни молбе, ни објашњења да не

мату лично лоћи. Она је била.

упорна у одбијању.

итам се да ли није У питању милосрђе, када се у служби држе они који не обавља-

још зову „милосрдне“ сестре Светозар ТОДИЋ минер у каменолому „7 јули“

| | ју Своје дужности, а УЗ то :

Културни пацови

У биоскопу „Луксор“ и „Београд“ има пацова које нико

не уништава...

.

Х

РРА ТИ ТУХУ

=— Сад је време да променимо локал пошто смо овај филм гледали већ неколико пута,

_ ГРАЂАНИ БЕОРРМА

"За што боље одбијање саобраћаја

а нашим улицама и трго«

вима постављене су та-

бле које означавају где је сло бодан прелаз за пешаке. Али, дон је неким местима посвећено сувише пажње, на другима нема уопште контроле прелаза и грађани су изложени великој. опасности. Такав је случај на углу Нушићеве улице на препазу према „Политици“. Ту се прелази без реда, нема никаквих озкакф не постоји сао. браћајац и није чудо да су овде чести несрећни случајеви. Исто тако, на углу Дечанске упице и Булевара Црвене ар“ мије, нема никанвих знакова који би регулисали пешачки саобраћај. Ово најпрометније место, где је најшира улица и где су саобраћајне несреће че~

сте, остало је без икакве кон» троле. Нарочито «када наиђе трамвај, грађани нагрну са

свих раскршћа и упица и саобраћај се потпуно укочи. Шо фери су опрезни, али ипак по неко и настрада. То би се, мислим, могло лако избећи и регулисати. За то има начина, Ова је раскрсница жива као

и она на Тргу републине и док тамо има увек по десетак ортана — саобраћајне милиције, овде нема ни једног. А неко би о томе морао да се брине.

М. Б ж

ЛЕКАРИМА КОЈИ ОДЛАЗЕ НА ПЕРИФЕРИЈУ ТРЕБА ОМОГУЋИТИ ВОЖЊУ НА ПРЕДЊОЈ ТРАМВАЈ СКОЈ ПЛАТФОРМИ

р сви свет насеља Чунарица има свакодневне потребу за лекарима из града, а нарочите кадо се ради о тешким случајевима обољења или повреде при раду. Позвани лекари се одазивају и за дола, зак до Чукарице користе превозна средства до којих могу доћи. Али најчешће закасне, ослањајући се на трамвај, а на могу добити место. Њихово свако закашњење је, међутим, опасно и може бити кобно за ене којима је лекарска помоћ хитно потребна, .

Да би се омогућило пекари. ма да на време стиму на по зиве са Чукарице, потребно би било да Београдско елентриче

но предузеће дозволи лекарима, .

који иду на Чукарицу и у друте крајеве периферије, звонњу на предњој платформи. Могао би се зато за лекаре устано. вити и неки знак за распозназвање. На тај начин ће се избе~

ћи многи несрећни случајеви до којих долази. услед касног доласка лекара, А све због те

га што лекар нема могућности

да се укрца у први трамвед који наиђе, него мора да чека у дугим редовима.

Предраг ДИМИТРИЈЕВИЋ

2 ж

ма

ТУБЕРКУЛОЗНИ БО-

ЛЕСНИЦИ ТРЕБА-ДА

ПРИМАЈУ И КОНДЕНЗОВАНО МЛЕКО

опственици болесничких дечјих карата, као и ке“ рата за труднице лобијају ре" довно следовање млека од п»> ла литра дневно, То је ипак довољно, али треба видети да ли се нешто може учинити да се олакша снабдевање имао мима Б карата и то онима са најтежим обољењима, као што је туберкулоза. Ових лана је преко општег следовања млека, по картама Д—2 које су излаване леци до 15 година, издавано и кондензовано млеко и пуномасном млеку у праху:

Узимајући у обзир да је те“ шким болеснипима У хладним данима тешко излазили и че“ кати на млеко, пожељно би било ла се конлензовано млеко додељује и туберкулозним 60лесницима. Познато је ла ко» личина млека У њиховој исхра-

ви игра врло значајну“ улоту. М, А. НИКОЛИЋ.

зе КАКО БИ И ШТО 50ЉЕ КОРИСТИО ГО» ДИШЊИ ОДМОР

стаје лруга голина у којој ће наши радници и намештенипи моћи ла користе свој годишњи одмор, који ће им лати снаге за нове напоре у ра“ ду. Нека прелузећа стварају планове како ла најбоље омогуће коришћење одмора 3а своје службенике, а исто тако-н појединци се припрема“ ЈУ ла што боље искористе сво“ је лане одмора. Међутим, још увек није могуће свима да дане одмора проводе ван свога места рада и боравка из мате риталних разлога.

Сматрам ла би за то. треба“ ло предузети нешто слично. кре дитирању које је Гралска штедионица извртила за сизбле-“ вање огревом. Тиме би се сва“ ком службенику створиле мо гућности ла најповољније Ко“ ристи своје отсуство, уз нео“ сетне отплате Штедионити,

А М. К

_ПОВРТНО СЕМЕ

прворазредно, клијсво им чисто у несиџама са нашим жигом добићете код

звоне кемовсее прнтрало • "омућ

Гарантујемо сорту, клијавост м чистоћу

Потрошачи, обратите се својим зедр

тамо, до на време мизврш“- наруџе Уи