20. oktobar
ДводесетпетоГОДИШЊИЦИ „Борбе“
У данима највеће хајке про тив напредних народних снага, годину дана по објављива“ њу једног од најсрамнијих и најзлогласпијих у нашој историји прогласа „Обзнане“, којом су реакционарни и ненародни властодршци подло напали радни народ своје земље, спутали га и одузели му најосновнија права, у тим данима с појавио се први број „Борбе“ 19 фебруара 1922 године, У мраку угњетавања и
најбездушнијег гоњења истин-.
ских бораца за народна права, блеснула је варница истине.
Пламен отпора који се родио из те варнице ширио се постепено окупљајући око себе широке народне слојеве, повезуЈући их у борби за извојевање политичке и економске слободе, у борби против националних тлачења, у борби за ослобођење од експлоататора ч џалициског терора. - Пуних двадесет година тај пламен се распламсавао, да би у току народноослободилачке _ борбе букнуо свом жестином и сручио се као лавина на народне непријатеље, на тлачитеље и крвнике.
__ Преко „Борбе“ је воћство Комунистичке партије Југославије припремало радни народ за велики дан свеопштег обрачуна са старим, реакционарним, мрачњачким, –експлоататорским поретком, који је притискивао, као голема мора, сваког радног и слободољуби“ вог човека наше земље.
Партија и њено гласило Борба“ на том путу морали су да савладају огромне препреке, водећи бескомпромисну битку, битку на живот ни смрт, са владајућом кликом експонената капитала. Кроз 25 година падали су борци, сарадници „Борбе“, али на гробовима палих изграђивали су се нови који су око себе окупљали све већи број класно пробуђених, експлоатисаних И тлачених радних маса,
„Борба“ је била повезана са масама, она је говорила њиховим језиком, говорила је о њиховим патњама, без страха од одмазде угњетача, — ширила је реч истине и отварала очи онима који нису видели начин на који се може збацити тежак и несносан јарам.
А онда, када је, дан одмазде дошао, и када је крв радног народа натопила оранице, ка. да је бес тлачитеља који је предосећао свој блиски крај био на: врхунцу и када он нијежбирао“ средства да себи продужигопстанак, „Борба“ је билатреузела на себе још један тежак иевелики задатак; да бо-
| дри, челичи и подиже дух на| родних бораца, дух народа ко-
јихје устао у одбрану своје сло-
' боде и својих права. Кроз че-
тири године народноослободилачке борбе она је тај задатак извршила часно и у потпуности, дочекавти остварење оних светлих тежњи за које се залагала на ступцима својих бројева. Најбољи синови, најбољи сарадници и уредници _ поло. жили су своје животе, доказујући и делом своју непоколебљивост при остварењу циља о коме су писали,
Комунистичка партија Југославије, преко свог гласила „Борбе“ окупљала је радни народ учећи га великој научној истини Маркса, Енгелса, Лењина и Стаљина, А онда, када је радни човек, ослобођен окова старих предрасуда Уз помоћ „Борбе“, устао и са оружјем у руци збацио са своје грбаче тешко фашистичко и експлоататорско _бреме, „Борба“ је добила нове задатке. Требало је осигурати тековине великог обрачуна, требало је градити бољи живот за радног човека.
Тада су редови „Борбе“ почели да уче ослобођеног човека како ће успети да сачува стечену слободу, како ће моћи да изгради себи леп, културан и имућан ЖИВОТ.
У с великој епохи обнове, „Борба“ је заузела видно место, _ Двадесетпетогодишњицу свога оснивања „Борба“ је дочекала 109 фебруара 1947 године као гласило које је остало верно Кроз све окршаје великој народној борби, остало верно залагању за права радног народа.
У обнови и изградњи земље „Борба“ је била и остаће мобилизатор И учитељ, покретач и путоказ ослобођеног човека наше народне републике. еј аса
НОВИ ФАКТОР ЗА ПОТСТИНАЈ И ПОРАСТ У
= ме
ПРОИЗВОДЊИ
Нако се остварује допринос
а.
низу. привредних уреУ које је донела влада ·_ФНРЈ__ посебан значај има Уредба о Фонду руководства предузећа и Централном фонду државних рударских и индустриских предузећа савезног и републиканског значаја. У индустријализацији и електрификацији земље најкрупнији део задатака пада на наша рударска и индустриска предузећа, због чега је њиховом напретку, оправда. но, посвећена највећа пажња.
Изашавши из ратне пустоши наше народне власти посвећују пуну пажњу подизању стандарда радних маса а специјал. ну бригу људима који својим залагањем остварују и убрзавају изградњу земље. Уредба о Фонду руководства је најбољи доказ за то, јер ће се преко Фонда руководства остварити боља и срећнија будућност наших народа.
У Фонд руководства уплаћу. је се део планом предвиђене добити чији укупан допринос (уплаћен из редовне добити) износи око 250 динара по сваКом раднику или службенику једног предузећа. До планом предвиђене добити предузеће долази на тај начин што испу“ њава свој производни план како у погледу количине, тако ни у погледу квалитета производње — под условом да трошкови производње не буду већи него што је предвиђено. То практично значи да се у Фонд руководства уплаћује део добити предузећа који је предвиђен планом.
Радни колективи, поред овог редовног доприноса Фонду ру. ководства, имају далеко шире могућности да повећају допринос __Фонду на тај начин што могу да остваре натпланску добит предузећа. Ова натпланска добит постиже се савесним радом, усавршавањем процеса пронзводње и пуним залагањем радног колектива да се смање производни трошкови чиме се остварује не сзмо планом предвиђена добит већ и натпланска добит, добит која није предвиђена у плану.
Од натпланске добити. предузећа уплаћује се као допринос у Фонд руководства 25%, У случају да је пуна цена коштања производа смањена за 10%. Ако је цена коштања смањена за 15% у Фонд рукоководства иде чистих 50% натпланске добити. Код снижења трошкова за 20% уплаћује се 38% добити, а ако смањење производних трошкова премаша 20% онда у Фонд руководства иде чистих 50% надпланске добити,
Може се догодити и случај да неко предузеће ради са унапред утврђеним _ планским губитком који долази као резултат несавршенијих машина или других оправданих разлота, или због државне полљитике цена. Међутим, то не значи да у Фонл руководстава неће бити уплаћиван никакав допринос. Код таквих предузећа у Фонд руководства уплаћиваће се допринос као и код предузећа која већ | имају предвиђену планску добит, под условом да трошкови производње таквог предузећа не бу. ду већи него што је то предвиђено планом. То значи да ако плански губитак није већи од тредвиђеног планског гу-
битка Фонд руководства има-
ће свој сталан допринос. Тако је омогућено да и радници оних предузећа која раде са предвиђеним планским губитком имају средства за Фонд руководства. Ако код оваквих предузећа залагањем радних колектива буде постигнута повећана продуктивност и уштеда материјала и буду смањени трошкови производње испод износа планом предвиђених трошкова, тиме ће сама предузећа смањити свој плански гу. битак, односно остварити натпланску добит од које одређени проценат иде у Фонд ру. ководства. "
Надпланска добит код предузећа остварује се: повећањем продуктивности, увођењем нових и рационалних рада; појачавањем свесне рад. не дисциплине и избегавање непотребних задоцњења која изазивају поремећај у производном процесу; правилним размештајем машина; уштедом материјала; брижљивим чувањем и савесном употребом. и припремом алата; прикупљањем отпадака који се могу употре« бити У другој грани индустри. је и многим другим начинима, који повећавају продуктивност и смањују трошкове производње. Радна продуктивност _ није никада на истом нивоу. Она под условима рада у нашој
метода .
Републици свакодневно расте, захваљујући напорима ударника, новатора, рационализатора и целих радних колектива. Због тога ми можемо са сигурношћу да очекујемо даљи пораст продуктивности рада а самим тим и даље повећавање средстава Фонда руководства. Повећање продуктивности не сме да се схвати само као повећање количине производње на штету квалитета. Без одржавања | и побољшавања квалитета производа не може бити ни речи о успеху, не може се говорити о ма каквом остварењу планске и натпланске добити. Квалитативно лоша производња води директно до губитка, јер се производњом робе слабог квалитета упропашћује материјал и радно време а самим тим повећавају производни трошкови. Роба лошег квалитета остаће непро.дана по магацинима а предузећа која су је произвела неће имати нужна обртна средства — што неминовно води до застоја у производњи и до неоправданих _ губитака. По Уредби о Фонду руководства „предузећа, која имају производне трошкове неоправдано веће од планом предвиђених, губе за односно време право на допринос за Фонд руководства“. ;
Наша предузећа почела су да врше уплату припадајућег доприноса Фонду руководства од 1 јануара 1947 године када су фондови основани. По Уредби о Фонду руководства и на основу решења претседника Привредног савета У Фонд руководства треба да
Фонд руководства
се уплати 10% остварене чисте зараде предузећа из 1946 године. На тај ће начин фондови руководства предузећа већ у почетку примене нових уредаба располагати новчаним средствима за остварење циљева којима су намењени.
Средства из Фонда руководства употребиће се за награде ударника, новатора, рационализатора и других заслужних радника и службеника предузећа који су, допринели побољшању производње. Поред овога из средстава Фонда такође ће се црпсти средства за подизање стручне спреме радника ин службеника предузећа, за изградњу станова, социјалних установа и културних установа радника (обданишта, домова, амбуланата, мензи, клубова, библиотека и читаоница).
Фондом управља директор предузећа који не може бити награђиван из Фонда, исто као ни његови помоћници. Пре до-
ношења одлуке о утрошку средстава Фонда, директор је обавезан да се саветује са
синдикалном подружнипом предузећа, која на те одлуке директора може да стави своје примедбе надлежној управи или дирекцији.
Код земаљских управа и дирекција — постоје централни фондови руксводства у које предузећа уплаћују 5 од сто износа свога Фонда и који служе за награђивање директора предузећа, њихових заменика, техничког особља, истакнутих радника и службеника предузећа.
Богољуб ПОПОВИЋ пом. мин. индустрије Србије
ПОВОДОМ АНКЕТЕ О ИЗГРАДЊИ СТАНОВА
Потреба изградње малих станова
тан је место најдужег
свакодневног чтвековог боравка. Неки се чланови породице готово непрекидно, дању и ноћу, задржавају у ста ну. Мала деца врло мало излазе из стана Човеку уморном од рада треба место за починак и одмор. За све, а посебно за оне који се највише задржавају у стану, важно је да стан буде сув, светао, зрачан и здрав. Стан мора бити бли зу места рада и треба да пружи пуни одмор. Треба да буде подесан за учење и читање, за, крпљење и кување, за спавање и удобан боравак. Од много хиљада стангва, може се рећи, ни једна трећина не за довољава ове захтеве станара.
Претстоји почетак _ изградње нових станбених зграда и насеља, Извршти народни одбор предвиђа, и нзградњу малих станова. Ми предлажемо јои јаче ограничење у град њи већих станова, а повећање броја изградње малих станова. Сигурн- је лакше саградити удобан стан на великом простору, Предлажемо ла се за сваки. стан узме мали простор, ла би се добило што више станова. Ти мали стано ви треба, ипак да задрже одлике сувог, светлог, зрачног и здравог стана ми стана са нешто удобности.
Још не можемо располагати са довољно средстава за град њу станова, Када бисмо и мо гли осигурати . веће кредите, није могуће осигурати сваку количину потребног материјала. Стварна потреба за становима надмашује и средства У новцу и средства у материјалу. Пошто је то тако, потребно је да из истих средстава саградимо што већи број станова. Уколико се Извршни народни одбор одлучи за повећање броја малих станова, он ће задовољити потребе многих породица, јер статистика показује да има највећи. број малих породица. Без стана су најчешће нове ни младе породице. Мали станови одговарају потребама тих породица. Наиме, највећи број тих нових и малих породица и нема ни намештаја за две или три собе, нема, ни средстава да то набави, д че сто нема ви потребе за две или више соба. Тако мали станови, и са те стране задовољавају потребе малих породица.
Мислећи на план градње У Београљу, предлажемо да се не граде једноособни станови са решо-кухињом, јер су то стварно станови за самце, а не породични станови. Гарсонстансва и без новоградња има много у Београду. Ако би се
подигла неколико пансион-к>» начишта више би се и боље задовољиле њихове потребе него ли градњом гарс-њера.
Предвиђа се изградња тро: собних станова. И тих, и већих има приличан број у Београду. Чињеница, да на простору трособног стана можемо по дићи два једнособна стана, говори против те изградње.
Двособних станова предвиђа се највећи бртсј. Признајемо да то нису велики станови; међутим, и њих треба градити мање него једнособних.
План градње треба ла се оријентише на изградњу највећег броја малих породичних станова од једне собе и потпуне кухиње, која може да служи и као просторија за, дневни брравак. Свега 40 квадратних метара простора довољно је за те станове, Двособни или трособни станови траже 60, 70, 80 н више квадратних метара простора по стану, тако да, градећи површину од 100.000 квадратних метара, можемо изградити свега 1.050 породичних станова н 450 станова, за самце. Изградња маљих станова од собе и кухиње на истом простору дала би 2.000 до
станова, од којих би сваки могао да прими пор-дицу од 3 па н 4 члана,
Објављена статистика показује да у Београду живи 15.000 самаца, 25.000 породица са два, 23.000 са три, 18.000 са четири члана, а свега 16.000 са пет и више чланова породице, Из ове статистике не види се колико великих породица нема стан, али се види, када се одбију самци, да су 48.000, то јест 50 сд сто породица сасвим мале, са два Н три члана. Можемо тврдити да су то нове породице, из којих се регрутују масе које немају стан.
Станбене власти не моту често одузети малој породици веће и велике станове просто зато јер не мосту да им дају мали стан. И ту би се померањем дошло до бољег коринтћења постојећих већих станова, за веће породине. Све: то доказује оправданост _ изградње највећег броја једноссбних, а мањег броја станова од две и више соба, .
Људи знају тешкоће н стрпљиво чекају боље прилике. Ка. да се већ чека на већи стан, лакше ће се чекати у једнособвом им малом стању, него у тупама, подрумима и баракама. Велики број нових станова сигурно ће спасти знатан бртј породица од бедног ста
Драго ШКОРИЋ--
о занимања атентата
ПРОШИРЕНА РЕПРОДУЕЦИЈА је она у којој се сване следеће године (или сваког следећег циклуса производње) производи више него прет' ходне. Значи да расте маса производа, па према томе расте и повисује се н животни ниво народа.
Али, треба имати на уму да ' побољшање ._ живста У вези са проширеном репродукцијом не зависи само од тога да ли се врши проширена репродукција или не, него и од тога у којој се мери она врши и како се врши.
Ано се репродунција ши“ ри у већој мери него што расте с број становништва онда она увек значи повишење животног положаја. Али ако се она шири само оном брзином којом расте број становништва, онда се животни положај народа може само задржати на рани“ јој висини. Ако се пан репродукција спорије шири нето што расте становништво, природно је да мора да дође до погоршања жи" вотног положаја народа јер се и поред тога што је порастао број производа тај
број мора да дели на још ' већи број. Дакле, ако неки народ
хоће себи да осигура прнвредну самосталност и бо љи живот он мора остваривати проширену репроду«цију. А услов за то јесте да од своје годишње про: изводње одвоји стално све већу количину средстава за већу производњу У с следећој години. То значи — ме ра вршити акумулацију! Апи, није свеједно ко из води проширивање пронзводње. Исто оно што је речено за акумулацију, у овом погледу, важи и за прошире“ ну репродукцију, јер су акумулација и проширена репродукција две стране једне исте привредне појаве.
•
ЕАПИТАЛ. Богатства (средства 34 производњу, новчане су ме и т. сл. која су приват: на својина и употребљавају се за искоришћавање најам не радне снате, за извлачење вишка · вредности из најамног радника — јесу капитал.
Радници лишени средстава за пронзводњу и сред става за живот, да не би умрли од глади; морају да ступе у најам код капиталиста и морају да . приме њихове услове запослења.
Есад унајме раднике ка питалисти их експлостишу тако што их обавезују да раде 12, 10, 8 часова на дан — већ према томе како је у дотичној земљи уобичајено или законом утвр: ђено. За овај свој рад радници добијају плату (на јамнину), која _ одговара вредности, можда 5—6 радних сати. Неплаћених 2, 3,
4, 5, 6 сати претстављају извор напиталистичког про" фита, извор обогаћивања капиталиста.
Тако богатства у рукама напиталиста постају капитал. Сваки капитал најпре пе стоји у виду новца. Капиталист који располаже нов" цем купује за њ машине и сировине, унајмљује радннке; ставља их за) лосао « тако се богати. «
Средства којима _ распо: лате ситни сопственик ис којима он сам ради, да би одржао себе ин своју породицу, н да би, евентуално, увећао свој иметак — нису капитал, јер не служе за исисавање најамног радмика. Исто тако ни средства (рудници, творнице итд.), која су својина марода иод којих приходи иду у корист народа, а не у приватне џепове, — инсу напитап. "Да би извесна богатства (средства 3а производњу, новчане суме итд.) била капитал она морају бити таива приватна својина, било поједннаца, било удрутења, која служи за искоришћава ње туђег најамног рада, за извлачење из најамног ра да добнти коју присвајају ти прнватни сопственици. _
# КАПИТАЛИЗАМ је привредни систем, друштвени поредак тде злада капиталистичка експлоатација,
» ЕЈ ДРЖАВНИ БАПИТАЛИЗАМ — је такав систем у коме дрнава узима под своју контро: лу приватно · капиталистичка предузећа, уједињује их и управља њима. __Елементе државног ка питализма имамо ин у др-
3
жавној својини капиталистичких пржава, где капи" талистичка држава, У __ по рист капиталиста, узима на себе градњу, издржавање и управу предузећа, која нису у стању да изграде појединачни капиталисти,
Систем државног капитализма својствен је монополској фази капитализма, када клике најкрупнијих капиталиста, преко држав ног апарата, обухватају читаву привреду, контролишу је, укидају радничка права, прописују наднице и цене — све то у корист постизања што већег профи“ та за капиталисте уопште, а у корист финансиске клике напосе.
„У капиталистичкој држави државни капитализам значи, да се мапитал сматра државом и да се њаме контролише у корист бур" жоазије а против пролета“ ријата. У пролетерској дрРжави, он постаје користан за радничку класу с циљем да се да отпор још увек јакој буржоазији и да се бори против ње“. (Лењин).
О државном капитализму могло би се, дакле, говори" ти само тамо где постоје капиталистичка предузећа која су под контролом др жаве или су њена својина.
ж
ОРГАНСКИ САСТАВ ЕКАПИТА. ПА је сразмера у којој се неки капитал — према ризвијености технике — дели на постојани (константни) део, тј. део уложен у ку повину средстава за производњу: зграде, машинерије, сировине, помоћне материје итд. и на променљиви (варијабилни) део, тј. део који се улаже у куповину
рале снаге (најамнину). Индустрисни капитал Увек можемо да видимо чплоћен у предузећима, фабрикама итд. које раде и производе. Ту имамо зграде,
машине, сировине нтд. У све то уложен је коспитал, Али да би машине радиле
и сировике биле прерађене у прошззод потребан је миви рад радник. Њему капи талист мора плаћати најамнину., Дакле он мора да дели свој капитал на два дела; на део којим ће купити средства за производ њу и на део којим ће платити радну снагу. Колико ће он од свог капитала У: пожити у куповину сред" става, а колико у куповину радне снаге, то не зависи од његове добро воље, него од тога с колико средстава за производњу може да оперише један одређен број радника и колику масу си
ровина може он да преради, тј. колика је вредност средстава за производњу
моја отпада на једног рад ника. — Где се ради на о" бичан ручни начин тамо на једног радника отпада мања маса средстава за производњу, па и мања вред" ност, него ли тамо где се ради с крупним машинама и где радник због тога мо же да стави у покрет средства за производњу у да пеко већој вредности.
_ Тако ће у првом случају можда, капитал од ! мили" она моћи да се подели на 500.000 уложених у сред“ ства за производњу и 500.000 уложених у радну снагу, дакле у сразмери један према један. У другом слу-
чају ће, можда, 1 милион морати да се дели на 9300.000 уложених у сред-
ства за производњу, а са мо 100.000 уложених у рад" ну снагу, дакле у односу 8 према 1.
Та сразмера деобе капитала на постојанимн променљиви, која произлази из техничке савршености про изводње јесте органски са: став капитала. У нашем примеру састав првог, где је сразмера ! према |, далеко је нижи од састава другог где је сразмера 9 према 1.
ж
ПОСТОЈАНЕИ (КОНСТАНТНИ) КАПИТАЛ је онај део укупног капитала, који се ула' же у набавку средстава за производњу. Пошто се 7 процесу производње с вредност средстава за производ“ њу само преноси на про извод У оној мери у којој се она троше при произвођењу, та вредност остаје непромењена, она се у истој величини појављује као део вредности производа. Не мења своју величину. Постојана је.
(Наставак у идућем броју)
ова- |