20. oktobar

Пи Ат пат пој Е Вик У би У. аи 272

57, а 7, а

о ПРИМЕРИ ДОСТОЈНИ ПОХВАЛЕ

ју еђа Станојевић, _ лаки-

рерски мајстор из Сињ Ђељићеве улице број 38, поклонио је Комитету за заштиту народног здравља своју ради оницу за лакирање са, целокупним ургђајем. Радионица се састоји из компресора са електромотором за прскање лака, туменог црева, два пиштоља за прскање лака, машине за рибање фарбе, пећи за лечење лака, тезге и разних других злата. Радионица је одмах предата државној фабрици медипинских инструмената „Сутјеска“, као предузећу општедржавност значаја. То је захтевао сам Илија Станојевић при. ликом предаје свог поклона, желећи да његова радионица служи општенародним интересима. Илија је добар фронтовац, а народноослобилачк:ј борби дао је два сина и две кћери.

Примеру Илије Станојевића следио је и Јосип Котри, аутолакирер из Кнез Данилове улице број 39, који је своју радионицу | поклонно _— Извршном народном одбору Београда. „Јосип Котри и Шлија Станојевић показали су на делу колико им је стало до подизања индустрије наше народне републике и своју спремност да за интересе народа жртвују и своју личну имовину.

Тугомир МАНИЋ =

РАКОВИЦИ ЈЕ ПОТРЕБНА ХИГИЈЕНСКА МЛЕКАРА

адници индустриског на-

сеља у Рамовици нису престали да прижељкују отварсф ње једног пристојно уређеног млечног ресторана у коме би могли да доручнују, не сумњају“ ћи у чистоћу производа које кулпују. '

Нешто пре два месеца „20 октобар“ је писао о потреби отварања _ оваквог ресторана, сли нико из предузећа „Грамлен“ није на тај допис обратио пажњу.

Радници Раковице дочекали би отварање ованвог млечног ресторана с великим задовољством. Међутим, не остаће им ништа друго до чекање и нада да ће „Грампен“ исјзад ипак отворити овакав ресторан.

Сава СТЕВАНОВИЋ

ж ПОЛЕДИЦА И ПЕШАЦИ рочитао сам у новинама

наредбу којом се наређује чишћење тротоара од снега и посипање пепелом. Пре неки дан тпао сам Улиџом и пао. Не својом кривицом, Због поледице, Нисгм био једини. У зимским данима падање, ломљење руку и ногу по тротоарима редовна је појава.

А они који су били дужни да спрече ове мале, а можда и велике, несрећне случајеве стоје иза прозора својих радњи и смеју се. Ако већ нису извр-

шили оно што им је наређено и ако уживају у призору који им' се пружа при посматрању пешака који падају, било би добро и корисно да ту своју забаву и плате.

% А. МИЛЕТИЋ

ж

ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА ИЗГРАДЊУ РАДНИЧКИХ СТАНОВА

а заједничком _ састанку _ свих

секретара АФЛ-а Петог рејона једна од главних тачака дневног реда била је анкета о подизању рад ничких станова.

Развила се жива дискусија у којој су се чули многи корисни предлози. Домаћица Рада Тутуновић изложила је своје мишљење, да у новим стаовима претсобље треба да буде нарочито светло и велико, да би деца у њему, место у кухињи, могла ла уче или да се забављају. Вера Томажић предложила је да се у великим зградама са заједничким _ становима предвиди сала за заједничке коаференпије, а Љубица Поповић да се предвиди и просторија за дечији кутак, Велики број предлота био је да треба градити двособне станове, а еви су се слагали У томе да стан мора да буде свттао и простран.

д. с,

Током у месепа појављивале су се по Београду плакате са великим натписом: Народни одбор тог н тог рејона одржаће конференпију грађана на којој ће се поднети извештај о раду Народног одбора у 1946 години. На малим плакатима био је исписан у неколико речи сав дубоки демократизам наше нове власти. Одредбе'о изборности свих народних власти, од нејнижих до највиших, о праву опозивања и смењивања органа који неправилно раде мн обавезу подношења извештаја о раду — златним словима исписао је народ у Уставу и законима. Пре рата се сматрало да народ не може да учествује У власти, да исправља, критикује — то могу „изабрани“ људи, школовани паметни, једном речју, они који су далеко од простог народа. Висока је то политика управљати срезом или местом, 7 то народ не може да се меша.

А сада су народни одбори У Београду поднели извештаје о свом раду на масовним конференцијама и позивали грађане да дођу у што већем броју, како би конструктивном критиком м предлозима помогли У раду народној власти.

У Другом рејону

У Омладинском дому трећег блока насеља Карабурме, кол Роспи-ћуприје, сакупио се ра дан свет да чује од преставника свог Народног одбора шта је одбор радио У 1946 години. Мала просторија пуна је радника и радница, сељака, жена у марамама.

Одборник је прочитао извештај о раду Народног одбора Лругог рејона. Изнесени су не само успеси, већ је дат и самокритички осврт на грешке и нелостатке. У тишини народ је пажљиво слушао речи одборника:; Најшире масе још увек не учествују као помагачи у раду и у решавању проблема. Још увек код наших грађана није у довољној мери развијен критички дух те: зборови и до сада нису давали својом конструктивном критиком оне резултате које је требало да далу.. Нарочито на ОВИМ 360ровима није било преллога и сугестија народним властима за лаљи рад.

По завршетку читања извештаја претседник Народног олбора Другог рејона позива присутне да изнесу своје предлоге крнтике слободно и отворено, Најзад се јављају радници и сељаци овог перифериског краја. Почињу да се нижу питања, предлози, износе људи бриге овог краја удаљеног од

вароши. О становима, о снабде-'

вању, о оправци путева.

— Наше насеље је усамљено и удаљено од вароши. Треба нам милиција, јер баш никакве туваре немамо.

— На Роспи-ћуприји треба бар једна сијалица да светли. Мрак је као у тунелу.

— У Задрузи доста је лука пропало и иструлило, а то је лук који је требало да се дели нама. Зашто је тај лук тако дуго стајао и није нам подељен» |

— Нека деца су гладна и боса, јер им очеви троше новац У многим кафанама. Ја мислим да треба да се затворе кафане. Много их има и не треба нам толико..

Сељани. » баштовани износе своје бриге. Имају Г-карте. Треба им одећа, алатке, семе, ла се власт побриве и помогне им.

Конференција пролази у живој и плодној дискусији.

На крају, претседник Народног олбора Другот рејона каже народу:

„Дођите свакодневно ни У казујте на неправилности. Помозите својој власти. Будите упорки када су у питању не достаци и тражите да видите ла ли су исправљени. Власт не може побољшати свој рад ако јој народ не помаже, Ја ћу ваше предлоге пренети у одбор.“

Радни људи Карабурме одушевљено су поздравили своје одборнике. Људи се разилазе, живахно дискутујући и претресајући ток конференпије. За све њих је ово догађај у животу који их је још више збли-

· фронта Седмог рејона да

'жио са влашћу, која је — њи-

хова. У Седмом рејону

У дворани Дома културе на Сењаку сакупило ' се око 200 делегата пленума Народног саслуша извештај о раду Изврттног народног одбора свога рејона. Делегати са пет насеља као и делегати свих предузећа Седмог рејона пажљиво су саслушали извештај и унели много живости у погледу дискусије. Сваки делегат с 0збиљношћу је пратио сумирање успеха у раду Народног од ббра али истодобно указујући и на пропуштене ствари као и на проблеме који захтевају хитно решавање.

Отпочиње дискусија. Жива, искрена и добронамерна критика рада Народног одбора испреплиће се са потребним предлозима. Нижу се предлози.. Треба хитно решити питање пијаца, нарочито радничка насеља треба да имају добро снабдевену пијацу. Добављачи са села прелазе преко Седмог рејона и односе намир нице у центар. Ту треба нешто учинити. Можда појачати задружни сектор у снабдевању.

Други делегат констатује да су задруге уопште слабо радиле, решавале проблеме на дохват, Потребно им је помоћи. Један радник излаже пропусте станбеног отсека. ·Испражњени станови често остају и дуже времена празни док с друге стране има честих појава бесправногт усељавања.

Неки делегати задржавају се на критици упропашћивања народне имовине. Некретнине које потпадају под управу станбених зграда, многе су упропатићене нехатом станара а има и злочиначких појава ложења пећи паркетом, На Чукарици је једна кућа покривена добровољним радом у року од једног дана, а после није даље поправљана ин данас је зграда 70% упропашћена.

7" власт, јер она мора

| Народни одбори полажу народу рачун о своме раду

Даље се нижу предлози: ла се на Дедињу отвори дечје обданиште, да се успоставе јевтина саобраћајна средства на путу Топчидер—Раковица, да се у радничким насељима отворе читаонице и књижарске испоставе, да се обрати пажња службеницима рејонског одбора да се. пристојније опходе са грађанством.

Потпретседник Народног одбора 'на крају конференције говори да ће ова правилна кри тика и сугестије послужити Народном одбору при решавању многобројних народних потреба, а усклађујући са објективним материјалним могућностима, Апелује се на свестрану подршку антифашистичких организација у циљу потпуне ликвидације бирократије

У Шестом рејону

И радним људима Маринкове Баре поднео је рачуна о свом раду Народни одбор Шестог рејона. Конференцији присуствује и претседник Извршног народног одбора Нинко Петровић и повереници одељења рада и здравствених односа. Радне људе је дирнула пажња виших руководилаца,

Пошто је извештај прочитан

"нижу се предлози. и критике.

Народу У овом крају требају јавне чесме, млекаре и Гранапове продавнице. Такође и саобраћајна средства за везу са центром.

По завршетку ове плодне и живе конференције дуго је радни свет Маринкове Баре разговарао о протеклој конференцији и о присуству претседника ИНО-а.

— Ето, ми кажемо: нас су они заборавили, А ето једино су баш. код нас сиротиње И радништва дошли. Е па зато је то народна да чује баш из наших уста наше жеље, а не као што је пре било чују министри и великани кроз туђа и нама неприступачна

уста. Ф. АЋИМОВИЋ

НАДА ЋЕ СЕ ИЗДАТИ НОВИ —- ТЕЛЕФОНОНИ ИМЕНИН

осле ослобођења _ штампан — је 1945 године, само један телефонски именик за Београд им Земун. Услед мнбгих промена назива и сеобе надлештава, предузећа, школа итд., већ одавно се показала потреба за новим и боље опремљеним именикомДирекција пошта правилно је опе вила значај новог именика н већ крајем прошле године било је све припремљено за штампу. Међутим, опет су искрсле објективне тешкоће које су спречиле излажење именика. То је, пре свега, поновна сеоба мнотих надлештава и реорганизација У њима. Поред тога, национаљизована предузећа захтевају и промену имена, тако да са скупљањем материјала н података треба почети изнова. Нови телефонски именик разликоваће се умногоме од старог. Старв именик штампан је на слабој хартија н само на два ступца, Нови именик имаће знатно бољу хартију, бнће већег формата и штампаће се на три ступца са телефонским бројевима избаченим на крају, тако да ће они бити упадљиви и лаки за тражење. Поред имена и презимена или назива надлештва, даће се у најкраћим пртама и занимање претплатни“

ка. У ранијем именику велики простор заузимала су многобројна звања и титуле. а добијени простор искористиће се за регистрацију претплатника по посебним занимањима. Поред ззбучног реда телефонских претплатника, = меник ће на крају имати регистар по редном броју телефона.

На самом почетку унеће се тачна упутства за употребу пменнка и телефона, као и кратак извод из правилника о телефонској служби м те лефонској тарифи. На првој страни истаћи ће се најважнији – телефони. Испод ни нзнад текста кроз пео именик штампаће се рекламе, поједини важнији телефонски бројеви ин потребне напомене у вези са телефонском и телеграфском службом.

Као парочиту новину именик ће имати телефонске бројеве из свих места у Србији са Косметом. Уколнко дозвољавају објективне мотућности овај део одвојиће се хартијом друге боје.

На крају именика део:

Овај именик ускоре ће изаћи вз

Д. С.

биће рекламна

Милошу Вујаклићу, службенику ЕПСА „наплатио

/

је „Белсап" 573,70 дин. за окивање једне секпре.

— Шта, дошли сте по платуг Ево обрачуна: оправку секире, дечјих колица, једне шерпе, износи тачно колико и плата, још ми добијемо од вас банку...

Сада ће се то избећи, ,

Белсапова математика...

О београдској чистоћи

појаву и казне шпекуланте који на овај начин убирају недо-

ок се праве планови о по-

дизању новог Београда и радикалној поправци старога, дотле гомиле шљаке и свакојаког ђубрета постају историски _ споменици Београда. Пред зградом Официрског дома још од октобра лежи насред тротоара гомила шљаке. У Србијанској, Влајковићевој и

Нушићевој улици шљака лежи по пет месеци, затварајући про лаз у и онако тесним улицама. Пред „Гранапом“ код Цветнога трга пуних десет дана читав кордон буради чекао је да се неко смилује и склони их од кише и снега. На углу Булевара Црвене армије и Србијанске стоји читава гомила ђубрета. А наш Цветни трг од прљавштине неће моћи никада да процвета.

Било би потребно да се сва ова прљавштина на неки начин очисти, јер је Београд главни град Републике и потребно је да, пре нето што се изгради нова репрезентативна · насеља, личи бар по својој чистоћи на

главни град, Љуба ИЛИЋ >

Како месари зарађују

вих дана, збот помањка-

ња меса, редови пред месарницама које продају коњско месо постају све дужи. Отишао сам и ја да га купим, На пијаци Зелени венац пало ми је У очи да месар при мерењу увек тако вешто подеси да наплати по који динар више. Цене месу су максимиране на 18 динара, али продавац увек дода још једно парче од 5—6 грама и наплати округло 20 динара, изговарајући се да нема ситног новца. Скоро није-

Ко СКА МЕСАРНИЦА

дан купац није добио никакав „кусур“ натраг. Грађани који су стајали у реду негодовали су, али то није ништа помогло.

Израчунао сам да на сваких 300 килограма продатог меса месар заради око 1800 динара. То би месечно износило 54.000 динара, поред процента који он редовно зарађује, Ето још једне врсте смишљене шпекулације против које се досада није предузело ништа,

М. Б.

Различите цене по

козметичким радњама

П ролазио сам Кнез Михаин) ловом улицом и случајно сам приметио по излозима козметичких радњи цену на изложеном крему за децу. У једној радњи та крема се продавала по 17 динара. Иста крема у суседној радњи кошта 18 динара, У трећој кошта 32 динара, У четвртој 22,

Све ово кретање цена може да се прати на кратком растојању: у Кнез Миханловој улици од броја 2 до броја 34.

Нисам стручњак, али сам ми. шљења да ова разлика у ценама козметичких препарата исте врсте није нормална. То исто важи и за све остале козметич ке производе.

У државним радњама витамин-крем „Форју“ продаје се по 29 динара кутија, у приватним по 35 до 40, а често и Рен динара.

ваква неуједначеност не сме да постоји и бит. би дужност органа отсека за цене

| а | контролишу ову нездраву

звољене зараде. Младен

зе

БАЛАБАН

Како се краду књиге из наших библиотека

ре неки дан добио САМ опомену из библиотеке Петог рејона која је дошла на моју адресу. Библиотека тражи да јој се врати књига која је пре дужег времена узета на читање, Књигу је, наводно, подигао ученик Михаило Степановић. Међутим, такав занатски ученик у нашем дворишту никада није становао. Значи да је онај који је узео књигу на читање дао лажну адресу. Сигурно је да оваквих слу« чајева има више,

Никола МУШКАТИРОВИЋ | ж 3

У машинско-дреерској радионици шамарају ученике ,

Пре три дана кроз матшинско-дреерску радионицу „Белсапа“ одјекнуо је пљусак, То је ученик добио шамар од мајстора.

Батинање занатских ученика је законом забрањено, али шамар је ипак одјекнуо. Примио га је ученик Милан Ждралић од мајстора Видосава Војиновића. Мајстор Војиновић је поред осталог и повереник подружнице Белсапа, Овакав случај и

|»: А,

= МУ р у

ву

== "АТА ми" 1 2% === = (7

овакво понашање због тога је још за већу осуду. Лазар ДЕКИЋ

х

Чекаонице треба да одговарају стварним

потребама народа

елезничка чекаоница на

станици Топчидер веома је потребна путницима, Међу. тим, њен данашњи изглед је запањујући. Она је мала, запу. | штена и нечиста. Ложи се пећ која дими. На неким прозори. ма нема стакла, а врата која воде на перон, немају кваке. Цела чекаоница је запуштена,

тако да се одмах видида“ њој нико не води рачуна.

У таквој чекаоници путник не може ни да се одмори, 8" ти да се огреје, нити да се Не упрља. Младомир БОЈОВИЋ

ж Расипање времена

јеј ве неколико дана отишла сам у Народни олоф Четвртог, рејона, у Отсек 34 снабдевање, да извадим #62 кнадно карте за своје дома" ћинство. Пред шалтером је ст4јало у реду око 20 људи. СВМ су они запиткивали један дру гог шта је све потребно да '" се добиле карте за снабдевање и К-карте за домаћинство. 37" нико није знао да одговор“ То обавештење је једино 7 гао дати чиновник на шалте ру. |

Мислим да би се ово наше чекање могло да скрати, и 18 бисмо могли да уштедимо <87" је време које нам је потребно за друге послове, да је испред шалтера стајала табла на којој би било исписано шта је 88 потребно за вађење карти 38

снабдевање, Ана ГЛУШАЦ