20. oktobar
МИ аи
ВИШЕ ЗЕЛЕНИЛА У ГРАДУ — ВИШЕ СВЕЖИНЕ И ЗДРАВЉА ·
_ Питање градског " зеленила Београда
Педесет динара — за изгубљено следовање __„ ако «6
~
Ба
не пре
а Универзитетски парк у рано пролеће
И о основан још у доба , Римљана, град веома богате прошлости, географски на идеалном положају, Београд има веома сиромашно урбанистичко наслеђе. Данашњи Београд је израстао, Углавном, из основа које су постављене у доба кнеза Милоша. Оквири тога града били су одређени друштвеним _склопом — младе српске државе у којој је грађанска класа била тек у настајању. Начин живота неформи“ раног грађанства био је прожет свежим навикама сеоског живота.
Нагли пораст, који је Београд добио као главни град Југославије после првог светског рата, праћен је свим рђавим последицама непланског и анархистичног изграђивања. У другим земљама су се тада већ чинили напори да се изградња градова подеси новим урбанистичким схватањима и често су чињени напори да се преуреде велики градови подигнути по старим концепцијама. Предузете мере за поправку генералног плана, по коме би се имало извршити подизање Бео. града, нису могле да утичу на
хаос "и необуздан замах непланске изградње. Неприкосновеност · приватног _ вла-
сништва и ничим неограничена приватна иницијатива деформисале су и изиграле постојеће планове; шпекулација са земљиштем имала је за последицу _ искоришћавање градијлишта у центру града до максимума, чиме су баште и слободне површине брисане; непланска изградња је увис диритована, поводећи се што већом рентом од кућа. Велика висина закупа станова натерала је највећи број грађана ла беже на периферију те се Београд неплански шири по околним њивама, а мале куће, које су тамо зидане, нису имале простора за врт.
Београд је отуда остао са неколико оаза у граду, безначајних у масиву асфалта и бетона, н безначајних шумских комплекса у ближој и даљој околини. Са једним им по квадратним метром зелених површина на становника, Београд спада у најсиромашније градове по зеленилу у Европи, док
Загреб има два квадратна ме- .
тра, Праг 4,7, Беч 7, Москва 50 квадратних метара. Овај податак нам говори о свој озбиљности и актуелности проблема, _ Модерни узори о уређивању градова истичу нам као битну чињеницу обиље зеленила, које је повезано и као мрежа провла чи се кроз цео град и масовно га обухвата. Данашње зеленило Београда не само да је У диспозитивном погледу рђаво, него је недовољно и неприметно. ___Према генералној основи за изградњу будућег великог Београда, главног града наше републике, зеленило у њему ће добити одговарајуће место. Данас у Београду има врло мало слободних површина које би се могле да обраде у паркове. М то мало површина не би претстављало нарочиту до бит, с обзиром на незнатне димензије. Раштркане и мале површине (скверови), не задовољавају потребне услове модерног градског зеленила, 3 0сим тога оне захтевају знатно веће издатке за одржавање, "Постепеним рушењем блокова мора се постићи потребна повезаност и континуитет по
вршина под зеленилом, У, цену
слободна повелика и на
тру града једина вршина, довољно добром месту је Таш-Мајдан. Дужност нам је да укажемо на значај тог терена и потребу да се он искључиво _ намени стварању зелених површина. и обради за репрезентативни народни парк. Природа терена 0могућује веома решење _са различитим елементима (вода, летња позорница, спортски терен и друго). Парк би требало да буде отворен целом страном према Булевару Црвене армије. Уоквирен великим грађевинама он би био пригушен и губио свој значај. Даље од Таш-Мајдана, простор на коме се налази део универзитетског насеља, не би требало преоптеретити већим бројем грађевина, већ искористити погодне околности да то насеље буде у зеленилу.
Од осталих слободних површина треба истаћи нарочито терен на углу Сарајевске и Немањине улице, довољно велики да би могао да се обради као парк који би повезивао Немањину улицу преко Сарајевске до улице Кнеза Милоша, те би се на тај начин блок јавних зграда уоквирио зеленилом. Простор око цркве св. Саве морао би да садржи довољно зеленила и да том крају обезбеди резервоар свежег ваздуха, који Карађорђев парк не може да пружи у довољној мери, пошто је усамљен и незнатне површине. Намеће се такође као природно решење обрађивање у парк целог простора на коме се налази Аутокоманда. Створене зелене површине у граду добијају пуну вредност међусобним повезивањем и спајањем са шумским масивом У околини града. У ту сврху подизање шумских састојина У околини претставља један од најзначајнијих задатака. С 0обзиром на положај Београда, на топографију његовог земљишта, утицај климатских услова и пољопривредну делатност ти би се појасеви делили у ужи, који би у непосредној близини опасивао град, ишао од Аде Хује преко Карабурме, Лаудановог Шанца, спуштао се на Мајдан, преко Маринкове Шуме захватао терене: Гољино Брдо, Лисичји Поток, Црвени Брег, раковичку шуму, Кошутњак, а преко Аде Циганлије дуж аутостраде опасивао Земун, Ратно Острво, прелазио у Банат, обухватао индустриско насеље у Панчевачком Риту и завршавао се на обали Дунава према Ади Хуји. Шири зелени појас ширио би се отприлике 25 километара од града и претстављао би скуп постојећих шумских састојина. Почињао би Адом Хомољицом, захватао лештанско-болечка рејон (279) ха.), зучко-рипањски рејон под Авалом (903 ха.), затим преко рушањских висова захватио би Липовицу (990 ха) Сремачки Рт (482 ха.) и најзад преко Пупавца уз Остружничку Реку си лазио до Саве.
"Стварање оваквих зелених.
површина у граду и око њега у највећој мери би изменило лик Београда и донело неупоредиво боље услове живота. Тиме би се не само позитивно утицало на здравље његових грађана, него би се и претпоставка о ублажавању континенталних __ климатских екстрема у знатној мери морала да оствари, __Б. ПРОШИЋ, шеф Отсека за паркова
интересантно |,
од 3 и по месеца
ана 12 новембра прошле
године послао сам преко поште број 2 у Београду препоручено писмо под бр. 1005 за др Симу Петрова, ул. 262 број 18, Скопље. Доктор Петров ио је на пракси при Општој ржавној болници где је био уведен за снабдевање, Приликом одласка из Београда није се одјавио и зато ме је писмом замолио да га одјавим из болнице и из мензе у којој се хранио. Да би се могао снабдевати у Скопљу, требало је да добије потврде да је искључен од снабдевања у Београ-
ду. Обе тражене одјаве послао сам поменутим препорученим писмом, „
——————_–—–——
—
Како Петров није примио писмо до 25 новембра 1946, рекламирао сам пошиљку преко
ж х
Кад се транспортна предузећа боје конкуренције
осле _ довршења моста
Црвене армије омогућено је отварање аутобуског саобраћаја за Панчево и самим тим олакшано је пословном свету. И поред невремена, аутобуски саобраћај за Панчево се редовно одвијао и, захваљујући довољном броју кола, није долазило де дугог чекања. Транспорт је вршен колима Градског транспортног предузећа из Панчева и „Отранса“ из Београда.
Ру 12 ( С СБЕДУ
2 Таи а )
Сада, међутим, са Београдом саобраћају само аутобуси Градског транспортног предузећа из Панчева. Од 1 марта, на тражење поменутог предузећа, „Отранс“ више не врши превоз путника. Градско транспортно предузеће је то тражило, наводећи да оно распо-
ж
лаже са петоро кола. Од тада је редовна појава да више од сто људи у свако доба дана чека по 2—3 сата на аутобусе који прилично ретко стижу, а често се и кваре,
Узмимо у обзир да свака кола могу да превезу 35 путника. Петоро кола, значи, превезло би 175 путника. Међутим, томе се мора додати да се готово свакога дана двоја кола налазе у дефекту. Разуме се да то не може да задовољи потребе путника. „Отранс“ је имао на овој прузи редовно по двоја кола (неки пут и троја) и свакима је превожено по 60 путника, а са приколицама и по осамдесет. Па и поред тога, било је понекад релова, а камоли сада када је капацитет кола много мањи, а кварови чести.
Изгледа као да и сада постоји конкуренција и да она у овом случају иде на штету пословног света, који мора ла губи драгоцено време чекајући у редовима на превоз.
Рад. М, ЈОВИЧИЋ чиновник, Панчево
ж
Недовољна контрола над радом ауто-таксија
[Пчедини шофери аутотаксија, изгледа, нећо да схвате своју дужност да помогну оним грађанима који
су у хитним случајевима, при“ нуђени да се служе таксијем. Једне вечери, тражећи ауто
такси на Олавији, искусио сам 'безобзирност ових шофера, Први шофер од кога, сам затражио такси одговорио ми је »да му је такси-метар покварен«. Али ипак је понудио да ме до Чукарице одвезе за 120. динара, ОЗатражио сам други такси, Код другог је био још »тежи« случај, јер такси-метра уопште није и мао, а шофер је за исту релапију затражио 150 динара. После оваквих пена није ми преостало ништа друго него да сачекам и трећи — слобо“ дан такси. Но,ни код овог нисам добро прошао, »Биле су му слабе гуме« и »није имао довољно бензина«. Тек код четвртог по реду ИМао сам среће: био је исправан, За, вожњу од Славије до Чукари“ де такси-метар је откуцао 98 динара,
" Без обзира да ли су наводи тројице шофера били тачни или не, или је у питању била произвољна цена у циљу постизања добити, овакве по“ јаве би се морале сузбити у интересу свих грађана који“ ма је некад такси неопходно потребан, Увођење књиге жал, би на станицама знатно би,
'А, мислим, допринело сузбијању,
па су га јуче сахранили,
несавесности појединих шо-
фера, Бранко ГУПУНСКИ Градиштанска 12
У
бач«. Док је у »Грубачу« у сва,
рекламационог отсека поште број 2. Дана 10 фебруара пошта у Скопљу саопштила је адресату да је писмо изгубљено и понуђена му је отштета од 50 динара. Мели је извештај о томе стигао тек 8 овог месеца. Процедура трагања за изгубљеним писмом трајала је читава три и по месеца. Значи да би пре стигло писмо из Јужне Америке, него ово које је било упућено из Београда за Скопље и уз то се још изгубило. Питам се да ли се вредност докумената, која се углавном шаљу путем препоручених писама, уопште може одредити, а нарочито када се ради о случају којим се нанела штета У снабдевању једног трудбеника. Да ли понуђених педесет динара могу да поправе све оно што је пропало на име следовања др Петрова у току три и по месеца и да ли у оваквим случајевима није потребно много више пажње од стране поштанских службеника.
Милош СИМИЋЕВИЋ Вишеградска 20
| + „Неред У биоскопу
Панчеву постоје два биоскопа: »двездах« и»Тру-
ко доба примеран ред ин претставе се одржавају без пре кида, и грошака, »двезда« је узор нереда и недисциплине,
Прво, публика се пушта, у са; лу за време приказивања жур. нала, изко је То наређењем забрањено. Затим, после журнала уопште нема паузе, тако да се ометање публике проду“ жује и за време целе претста, ве. За време приказивања, филма губи се тон, светлост, 2
ж хж Зидне новине које треба крити
К ао и све синдикалне подружнице, тако и Синдикална подружнипа бр. 22 у Стоваришту за промет го товим хемиским производима, издаје своје зидне новине, у којима се износи рад прдузећа, похваљују успе си и жигошу неуспеси, Намештеници стоваришта са задовољством су примили овакав начин утицања на рад кроз додропамерну критику. Међутим, ово се изгледа никако не допада Драгомиру Михајловићу, шефу робног одељења, Он устаје против
ар
п=-а 525,
Болесно месо и здрав разум...
— Кажите мами да имам фине свињетине!
свега овога н жучно објашњава: »тТа забога, то не бисмо смели да радимо, Публика кад види наше грешке може се користити њима. Зидпе новине треба ставити у неку канцеларију где не улази публикаа,
Мислим да је став друга Михајловића сасвим погрешан, Свуда где се
ради има и грешака, и баш на њима треба да се учимо, како се не би У даљем раду понављале,
Јованка ИЛИЋ-ЈАНКОВИЋ
ул. Народног фронта бр, 28
— Хвала лепо, јео је и чика Сима ту „фину“ свињетину,
разбацује хартија
н: табли за лепљење плаљ ката стоји залепљен један мали плакат са натписом: »Отару хартију преда јер ти треба нова«, Међутим, гледао сам, како са те исте табле радник који лепи плака» те одвали више од квадрат. ног метра налепљених плака, та, (ваљда, им истекао рок), 33: лепи на њихово место чисту
нову и белу хартију и оде, Гомила одваљених плаката остаје испод табле. После ту хартију разносе деца и ветар по улици, све док не доспе под метлу уличних чистача и У сандук с осталим уличним ђубретом.
Милан Т. ЂОРЂЕВИЋ
слектричар М. Н. О. |
жх |
„Звезда“ у Панчеву
често сви филм прекине, иако је нова копија,
Бноскоп »Звевда« био је ра: није један од најбољих био, скопа, и чудно је да је сад рад У њему постао тако рђав. Ка ко се у овом биоскопу прика; зују замста добри филмови, потребно би било да са што пре уклоне сви нодостаци, како у интересу посетилаца, та“ кои у интересу филмског предузећа, чији се филмови 0вако безразложно Упропашћу ЈУ.
Рад. М. ЈОВИЧИЋ
чиновник, Панчево ж У мутном се риба ЛОВИ
Н ', стадиону ЦДЈА, на ста.
јању, у недељу се точило и продавало пиво. Како је дан био врло леп и сунчан, а посетилаца врло много, то је потрошња пива била велика. Чаша пива у најбољим хотелима и ресторанима кошта 5 динара, док се на овоме стадиону, у недељу 16. марта, на У такмици · „Партизан "—, Мета лац , чаша пива продавала по 6 динара.
Овај вешти продавац схва“
тио је да су овакве прилике врло погодне за пљачкање света и он је то одлично искористио. Он је пиво точио под великим притиском, тако да је излази: ла скоро само пена, а како се играла утакмица и гледаоци су били нестрпљиви да чекају, они су у најбољем случају до: бијали по пола чаше пива. На тај начин, продавац је уствари чашу пива продавао по 10—12 динара. _ Управа стадиона ЦДЈА требало би да поведе више рачуна о пословању оваквих пљачкаша и да им онемогући пљачкање грађана који посећују утакми“. це. Такође би требало, с 06 зиром да иду лепши и топли. ји дани и да ће сваке недеље бити утакмица, да се Управа стадиона побрине о својим посетиоцима на стајању, те да направи једну продавницу У којој би било и безалкохолних пића, како би и они који не пију алкохол у овим топлим данима могли угасити жеђ.
Отварањем једне овакве про. давнице на стајању, не само да би се одговорило основним потребама оних многобројних посетилаца, који по аваком времену упорно долазе на У такмице, већ би се и спречи“ ло свако пљачкање грађана од "стране несавесних људи.
~“
> „Пазар ДЕКИЋ