20. oktobar

НАЈВЕЋА МЕНЗА У БЕОГРА

у Којој се храни преко 2000 људи

да

ДОАИИИИНИНАВАВА МАНА ВИВВВМАВАВААМИАНАВАААААИАЛАВАНИАИИАНАНААВИНИИАААААААААНАААААААРАВААААААНЕМАНАВЕ

ШТА СЕ МОЖЕ ПОСТИЋИ ВОЉОМ И ЗАЛАГАЊЕМ

~ Припреме у кујни пред ручак...

У Чика Тбубиној улици број 8 била је некада кафана „Стиг“, затим магацин и најзад је остала рушевина. Пре неколико месеци Радничко-слунбеничка _ набављачко - потрошачва задруга Првог рејона Узела је ове рушевине им већ првога марта отворила нову мензу. Мензу, која не само да је нова, већ и одлично уређена. Узорну мензу.

Око два сата ушли смо У мензу и сепи за чисто постав њени сто. Из звучника, постављеног у сали, допирала је тиха музиња, мешајући се са звекетом кашинка. Ручан је већ почео да се издаје.

Убрзо, до стола је дошао келнер у белој блузи и услувно питао;

— Другови неле...

— Не, ништа. Дошли смо да видимо.

— А, да. Сачекајте још мапо. Одмах после два почиње „офанзива“.

Заиста, за пола сата врата на мензи почела су чешће да се отварају. Лагано од углова „талас“ се ширио све вишем више дон се сала није сасвим напунила. Кроз узане пролазе између столова, са необичном тештином, јурили су. келнери, носећи на рукама велике послужавнике на којима је било поређано много тањира.

— Одмах другарице; ево друже, чули су се одзиви келнера. Ускоро првој партији био је

подељен ручак. Затим је . наишао други талас, па трећи, све док 1600 абонената није примило ручак.

Потрањжили _ смо управника. Он је стајао крај врата која су водила у. кухињу и нао са не-

мог командног места, издавао је наређења.

— Друне управниче, испричејте нам како радите са то

линим бројем претплатника — Како радимо одговорио је управник мензе Јефта Јањић, бацајући с времена на време бришљиве погледе по сали. Па, видите и сами. Ручак се дели у неколико партија, пошто имамо свега 80 столова. За вечеру је

· конструктора. Он

лакше. Тада имамо сталних претплатника нешто прено 400. А увече отварамо и ресторан. Јела се издају по јеловнику и свако може. да једе без обзира да ли има бонова осим за хлеб.

Приход од тога користимо за покриће расхода. Ходије у кухињу. Прошли смо кроз ресторан и ушли у једну малу просторију испред кухиње. Ту је врило. Многобројни службеници су вас у брзини гурали, молили да извините и брзо нестајали иза врата са тањирима поређаним дуж руке. Ушли смо у кухињу. На средини поплочене — собе смештен је велини штедњак, и зум Миленка Ђорђевића.

— Ето овај штедњан раци... Или сачекајте. је сем тога и највише заслужан за рад мензе. Када смо почели да 06нављамо зграду он је био од оних који је ту радио, нако се то каже „од јутра до есутра“.

Ускоро је дошао Миленко Ђорђевић, претседник Народног одбора Првог рејона, члан управе мензе и — сада новатор.

— Ето видите, рекао је пошто се поздравио, овај штедњак ложи се само прахом од угља који набављамо · бесплатно. Поред тога што спужи за кување јела, штедњан загрева воду, тако да све чесме у ресторану и велижи казани за кување имају У свано доба топлу воду. Исто

За време издавања ручка

Зваћу самог.

ДУ

рејонске

Прве задруге пре издавања ручка...

Изглед мензе

тако од ове воде загревају се и два радијатора у самом ресторану. Свакога дана уштедимо 120 до 150 нилограма кокса.

Поред овог изума Миленко Ђорђевић је — истина по узору на чешке моделе — сам конструисао и машину за прање судова.

Храна која се изцаје у овој мензи врло је добро справљена. Кува се и у казанима и на штедњану.

— Еувари. су одлични, рекао је управник када смо га поново нашли. Залану се брате...

Како успешно ради ова менза најбоље се види из нњиге малби. Она је велина и досада скоро сасвим празна. Неколико се жалило на извесне недостатне који су већ отклоњени. Али, на храну се нико није жалио, осим једног. Уосталом, то није мерило. Један који се жалио и две хиљаде људи ноји се не жале. Две хиљаде људи који сваки дан једу још од првог марта.

нит слља љ раде ши

СКУПО СТАЈАЊЕ

Пре неколико дана отишла сам у позориште на Врачару да гледам „Покондирену тикву“, На благајни “узела сам две карте по цени од 17 динара за себе и свог друга. Седишта која смо добили нису била једно поред другог. Ми смо се упутили свако на своје место, али седиште никако да нађемо. Замолила сам разводника да ми помогне, но он ми «само рече „седите тамо горе, то је ваше место“. Села сам на место које ми је разводник показао, али друг који је био поред мене зачуђено ме погледа и упита: „Како сте дошли овде, када је све ово заузела наша подружница“. Пошто су у међувремену СВИ посетиоци дошли, морала сам да устанем и да за време читаве претставе стојим поред стуба

За време паузе нашла сам и свог друга који се исто тако жалио да седиште број 88, које је он добио, уопште не постоји, те да је и он морао да стоји за време приказивања комада.

Мислим да овај поступак од стране управе позоришта није исправан и да на благајнама треба да се поведе више рачуна приликом продавања карата, како се не би десило да се

а о а Ае

"УКАЈЛОНОВА и)

АШ

Гое Ја отне ЕЈ Аз ЕН

продају оне карте. које немају одговарајућа места. Радмила ХАЈМ

ПУСТА ЕВИДЕНЦИЈА и КООРДИНАЦИЈА

дД ешавају се омашке сви“ '

ма. Смртни смо ЉУДИ, па грешимо« Али у Станбеном одељењу те су омашке некако пречесте. Да ли због сувишне ревности или због недостатка једне солидне евиденције, тек греши се...

Стојан Костић поднео је молбу Станбеном одељењу ИНО-а октобра месеца 1946 за доделу стана. И добио стан. Решењем број 5985 Станбеног отсека Првог рејона од 12 фебруара 1947 "године додељен му је стан У улици Цинцар-Јанка број 7 од једне собе, претсод“ бља и кухиње, сигурно по ра спореду _ Које је извршило Станбено _ одељење _ ИНО-а. Примио човек одобрење, уселио се, и живео задовољно, хвалећи Станбени отсек.

Али 19 марта 1947 године Костић је добио позив да Хит" но дође у Станбено одељење, Није му било пријатно. Знате како је, тешко је данас имати кубуре са Станбеним одељењем. Али дисциплинован. човек мора да послуша. И отишао.

Дочекали су га љубазно,

ПАДА |. 5 Е

РЕСТОРАН 'Е

МИА са о

сина е АН

СА. ПРВОКЛАСНОМ' КУХИЊОМ И. ПИЋЕМ 5 Моси он ико) ДН ћ АДАМА

- њеки начин решити питање пре-

. обавештени о квару на ауто|» буку, и могли би правовремено

· бављати онако како бисмо же-

"заваравају да ће стићи.

стегли му руку и онда, изви:

· њавајући се, саопштили:

— Друже, ви знате каква Је страшна станбена криза у Бе

ограду. | Стојан Костић је почео да стрепи. Међутим, није имао

због чега, јер је чиновник на: ставио:

— Извините друже, али ето, ми вашој молби не можемо да изиђемо у сусрет. Причекајте неко време. Ето, на пролеће се зидају нови станови, па ћете можда онда бити задовољени. Једном речју, не можемо да вам доделимо стан данас, немамо могућности.

Грешни грађанин је одахнуо.

— Али другови, забога, ја сам већ добио стан, Пошто све дозволе долазе од вас, мислим, да ви о томе имате евиденцију« Нажалост, тако се само мисли. Јелица ЈАНКОВИЋ

НЕВОЉЕ РАДНОГ СВЕТА СА ДЕДИЊА

и, грађани Дедиња, знамо да се још увек транспорт путника у граду не може 0о-

лели, али ипак, требало би на

воза запослених грађана овог насеља.

_ За Дедиње саобраћају аутобуси, али нема дана када се на аутобусима не деси квар. Услед тога, путници на станици узалудно чекају долазак аутобуса и до! последњег часа се Кад виде да аутобус неће стићи, онда журно полазе у град пешке и тако, не својом кривицом, много закашњавају на посао. Када би се, међутим, спровела телефонска мрежа до аутобуске станице, грађани би били

да крену пешке на своју ду“ жност.

Има још нешто што чуди све путнике који се користе овом аутобуском линијом. На полазним _ станицама кондуктери скоро редовно не приме онолико путника колико би стварно могло стати У кола. Због тога увек остане да чека неки путник, Али, шта бивар Већ на првој успутној станици аутобус стане и кондуктер прими по једног или више путника, Заиста је неразумљиво да за путнике на полазној станици нема места, а за оне на успутнима има.

Драгољуб ЧОЛАКОВИЋ Леди Хаудри 15, Дедиње

Како да дознамо време

доласка првог и одласка

последњег трамваја

СИ дана допутује У Београд _ велики — број путника из унутрашњости ра“ ди свршавања својих послова. Да би се пребацили са станице у рејов у који треба, да иду, природно је, да пут ници употребљавају трамвај као најпогодније и најјевтиније провозно гредство Но че“ сто се деси да, не знајући када, изјутра први трамвај почиње да саобраћа или пак но ћу, до колико сати ради, велики број путника узалудно губи време чекајући на трамвајским станицама,

У многим европским градовима ово питање решено је на тај начин што су бар на полазним станицама постав“ љене табле на којима је тачно означено. време доласка и одласка свих трамваја. Код нас то још увек услед објективних тешкоћа није могуће. Али је зато могуће да свака, трамвајска станица има јед ну овакву таблу на, којој ће бити исписано макар само вре ме доласка првог трамваја. изјутра, као и време поласка, последњег трамваја, са те станице, На, тај начин грађани, а, нарочито путници из унутра“ шњости, који нису обавештени о времену када трамваји саобраћају, били би поште“ ђени узалудног губљења времена чекајући на станицама.

Радмила ХАЈМ • 4

ЈОШ ЈЕДНУ ПОГОД- | ност У КОРИСТ МАЈКИ И ДЕЦЕ

овоотворена _ чекаоница,

за мајке и децу претставља неоцењиву вредност за, наше најмлађе и њихове мајке. Али, колико је потребно такво одељење створити на, железничкој станици, исто је тако, ако не и више, потребно "одредити у вагонима, позебна, одељења за непушаче. Свака“ ко, у овим купеима, би се во“ зила, првенствено депа, па, тек онда остали непушачи,

Посматрао сам више пута препирке између мајки које путују е децом и оних безобзирних путника који толико пуше у возу да 6 немогуће издржати. Зими, када је не“ могуће држати отворене прозоре, деца се просто морају да гуше у тако задимљеним вагонима. Не помажу ту никакве молбе мајки и никакво аполовање на свест пушача, а, од стране железничке управе не постоје никакви прописи у том смислу,

Да би се овај проблем ре“ тио, није потребно да се врше никакви нарочити издаци. Довољно је да се одреди неко“ лико купеа или вагона, за не пушаче п ствар би била реше,

на. Деца би путовала у чи стим просторијама, а и други непушачи би били заштићени, Пушачи пак, ако у дру“ гим купеима, не би имали ме“ ста, Могли би се возити и У овима за непушаче, само би бар били обавезни да у њима не пуше. Никола МИШЕВИЋ Стаљинградске, 16

»

ОЛАКШАЊЕ ПРЕВОЗА РАДНОМ СВЕТУ

Ва“ од 4 сата ујутру рад“ ни свет Београда почиње да одлази на посао. Многи не могу у те ране сате да користе превозна средства, неки из недостатка ових, неки због претеране навале путника, а неки и из разлога што из својих редовних прихода не могу да одвоје новац за плаћање превоза,

Пре рата је вожња трамвајем у јутарњим часовима стајала свега један динар. Познато је да се трамваји рано ујутру не користе из луксуза, него из стварних потреба, зато да би људи правовремено стигли на свој свакодневни посао. Зато сматрам да би у извесним часовима ујутру — на пример од 4—8 часова — за трамвајску вожњу требало наплаћивати свега 1 динар. Могле би се исто тако издати и карте За 30 вожњи, које би вределе само у времену од 4—8 часова ујутру. На тај начин смањили би се издаци радних људи, а истовремено би се већи број радника могао користити превозним средствима.

| ај | Младен БАЛАБАН

Младенци ми београдски трговци

еоград на два месеца пред празник младих брачних парова: излози приватних рад“ њи пусти. По која луткица, чинијица, играчка, и то је све..

Месец дана пред празник: излози препуни робе. Ту је кристал, сервиси Розентал, чиније, украси, стоне лампе, пепељаре од керамике, прибор за јело, за чај, за вино. Роба која је мањкала, роба којој су цене пре неколико месеци биле подношљиве, појавила се У излозима београдских трговина у изобиљу и са папреним, језиво папреним ценама.

— Хоћете сервис за ручавањер Изволте молим. Диван чешки порцулан. Прима роба, а цена није висока. Свега 6.000 динара. Додуше, има и нешто јевтиније, Ево овај... Прост је. Није за вас. Стаје свега 2.500 динара... Хоћете нешто јевтинијер Ево мале, мале али укусне тацне за колаче, Свега 1.200 динара,

= Па пре неколико месеци ти исти сервиси који код вас стају 6.000 динара могли су да се добију кад Народног магазина за 1.500 динара!

— Та ите молим вас. То је немогуће, Нисте ви то добро видели!

Тако код „Флајшера“ на Теразијама, тако по свим осталим радњама почевши од Јованове пијаце па преко Кнез Михаилове, Краља Милана, Славије, до Булевара Црвене армије.

6 'Дивна, прекрасна роба која је чамила по подрумима, магацинима и таванима, чекала је своје време, време када ће бити уновчена за исто тако ДИ-

ван, прекрасан новац.

Приватни трговци још јед“ ном су показали своје право лице, Лице шпекуланата И профнитера. Како би било да контролни органи народних Власти свим трговцима који су шпекулисали са празником младенаца. на достојан начин че“ ститају, тај исти празник!

„==

%

~

= | пати ___њелти тд и под“ мит љ-4-

5 |

ј 3 4

4)