20. oktobar
и И
СТРАНА 4
пена . и
|, ' ја
у АН АИ НЕ и ние
Џ 1
ли
ЕС и РЕЗЕ а ОЦУ СА
Кае
" СТАЊЕ БЕОГРАДСКЕ КАЛДРМЕ
20 ОКТОБАР.
Ове тодине ће Извршни народни одбор обновити велики број улица о ~
К алдрмисање улица у Бе
ограду, према томе ка~
ко се оно досад одвијало, мо-
же се углавном поделити У три пернода,
Први период би обухватио стање београдске калдрме до 1911 године, када се у најбољем случају може _ говорити само о турској калдрми;
други период би обухватио стање београдске калдрме од 1911 па до 1941 када је у Београду почела први пут да се изграђује модерна калдрмаћ
трећи период који _ настаје после ослобођења _ Београда — од 1944 године, а који ће трајати све до краја првог петогодишњег плана. У овом периоду _ треба — разликовати прву етапу коју би претстављали радови на – најнужнијим оправкама оштећене калдрме за време окупаџије а која се заврштва са 1946-ом годином, и другу етапу која ће обухватити редове У 1947 години, као и перспективу до — краја првог петогодишњег плана,
1
Мако је Београд врло стари град, због специфичности његовог – историског развитка, због тога што је услед свог положаја одувек у првом реду постојао и развијао се Као тврђава, он је чак и у Х1Х-ом веку заузимао врло мали простор. Данас са интересовањем и извесним чуђењем читамо да је на садашњим Теразијама 1830 године била „утрина са гдекојим грмом, куда је опасно било због паса и рђавих људи пролазити". А где је данас Народно позопиште, некада је био шанац и уз њега турско гробље _ са џамијом. Многи ће сумњиво вртети главом кад чују да су пептесетих година прошлога века. БеогргаЂани ловили дивље патке на месту где је сала Пионирски парк и трг Славија,
Шездесетих и седамлесетих тодина прошлога века почела је да се појављује у Београлу турска калдрма и то у једном малом делу града, у главним уличицама, која је била у таквом стању, да је неки капетан Никола у листу „Световица" 1866 године, говорећи о тадашњој калдрми рекао: „Сумњам има ли живе душе која је калдрмом београдском прошла, јал пешке, јал' на колима, а да није узвикнула: Аратос ти и таквог пута и такве 'калдрме!“ Године 1884 из-
гледа да се стање београлске калдрме није било много пооменило, што се види из рело-
ва једног Београђанина из тог времена, који између осталог каже: „Имамо улица на пупку Београда, у којима је блато до колена, као да идемо по ка“ квом селу где нема ни кмета ни бирова...""
Ово стање трајало је до краја ХЕХ века са незнатним изменама, тако да је – Београд тада претстављао Мало прљаво турско место са кривудавим, у цик-цак улицама, које су У најбољем _ случају биле
кал; сане грубом _ турском олХомом.
1 П
Тек 1911 и 1912 године У Београду се појављује _ први пут модерна калдрма. У центру града каллдрмише се коловог са дрвеном коцком и изграћују се тротоари од асфалта. У то време је и улица Милоша — Великог – калдрмисана каменом коцком. '
Радове на калдрмисању београдских "улица — прекидају ратови до 1918 године, за које време је упропашћено и уништено и оно мало модерне Каллрме подигнуте у центру.
Од 1922—1926 године поново се ради на постављању калдрме у Београду, када је калдрмисано неколико улица међу којима: Дечанска, Стаљинградска, Нушићева, Студентски трг, и то са новом врстом Коловоза од збијеног асфалта. Осим тога, _ Узун Миркова _ улица, — Сарајевска, Васина и Кнез-Михатлов венац дуж Калемегдана калдрмисани су ситном и крупном каменом коцком.
Рад на уређењу београдске калдрме наставио се и после 1926 године, тако да смо пред рат имали у Београду искалдрмисано 70% од укупног Уличног простора грађевинског рејона Београда,
Међутим, огромна _ насеља изван — грађевинског рејона, периферија Београда остала је без калдрме, у блату и прашини, Пре рата је Београд (рачунајући ту и Земун) имао 100 км2 или 1,000.000 м= некал-
дрмисаних озваничених улица, које уопште немају _ никакву калдрму. Овде нису рачунате безимене, неозваничене улице, чиме би се горња цифра умногоме повећала, Стање наших перифериских улица схватљиво је, с обзиром на добро познати однос _ бивших власти према потребама м условима живота радног човека, За бивше општинске власти било је много важније да се што пре асфалтирају улице које воде у разне раскошне виле београдске буржоазије, и улице у којима је становао неки општински одборник. |
Пре рата је било калдрмисано укупно 3,299.000 ма коловоза и тротоара. Од тога је било 1,902.700 мг модерне калдрме, а 1,396.300 м>= — обичне турске калдрме.
Ова површина каллдрмисаних улица у Београду пре рата била је тако распоређена, да је модерна калдрма углавном постављена у центру, док је ближа периферија _ претежно оила поплочана турском кал-
дрмом. Још у 1930 години, Булевар Црвене армије био је У тако очајном стању,
да је У кишним данима у њој било толико блата да је морао, ту негде код Вуковог споменика, да стоји један човек са гуменим цревом и ла пере возила како не би силно блато уносили у центар града.
Да би на неки начин умирили многобројне — делегације, које су долазиле са периферије и тражиле – калдрмисање њихових улица, бивше власти су се служиле триковима. нарочито пред изборе. Довлачиле су камен и коцку у блатњаве перифериске улице, тобож да их калдрмишу, а после избора та коцка се односила натраг на други крај.
Ипак, стање београлске калдрме у ужем грађевинском ре= јону пре рата било је на приличној висини, а поред тога, што је врло важно, прилично се водила ин брига о њеном 0 државању, Наравно, то се не односи на ближу и даљу периферију која због политике предратних власти претстевља данас један такав проблем на који ће се морати утрошити врло велике инвестиције, — 32 чију ће реализацију бити потребно више година планског и систематског рада.
Ш
Прел наролним властима У ослобођеном Београду стојала је општа слика злочиначкот ратног разарања читатог комуналног газдинства. То разарање није поштедело ни београдску калдрму. 90.000 м2 коловоза и тротоара и то модерног, било је потпуно уништено, А укупно стање "мдрме после ослобођења, _ услед немарности _ окупаторских и квислиншких власти за време рата, које нису ништа преду“ зимале за одржавање те калдрме, било је такво, да ће бити потребно више година напорног рада па да се она доведе у ред. Ратна штета панесена београдској калдрми износи преко 350,000.000 динара. |
Извршни народни одбор Беотрадљ преко свог Техничког а сада Грађевинског одељења, узео је да решава питање београдске калдрме по реду који је диктиран с једне стране непосредним потребама оспособљавања уличног саобраћаја а с друге стране величином инвестиција које су се одобравале у те сврхе.
Непосредно после ослобођења и у току 1945 године раскрчаване ау улице и затрпаван велики број рупчага са провизорним калдрмисањем, да би се тако хитно омогућио улични колски и пешачки саобраћај. У то време је оправљено 21.400 м> коловоза и тротоара. У току 1946 године, радови на поправци и обнови уништене или оштећене калдрме у Београду, захваљујући зајму из Фонда за обнову земље, проширују се толико, да ду за 43.000 мз. премашени _ радови који су изведени 1932 године када је у Београду оправљено 250.000_ мг коловоза и тротоара. За обнову београдске калдрме Извршни народни од-
је инвестирао у 1946 години 48,533.000 динара, за коју суму су извршени радови на обнови у првом реду главних саобраћајнита, као — што су Булевар Црвене армије, Карађорђева улица, Улица 27 марта и друге, а затим и велики 6 осталих оштећених улица у којима су били кварови такве врсте да су ометали градски саобраћај. У-
купно је у 1946 години обновљено 293.333 мг коловоза и тротоара, и то;
'Асфалтног коловоза – 40.869 мг ' Коловоза од ситне
камене коцке 137.540 мг Коловоза од камене
призме 28.968 мг Коловоза од спра- Р
мекс. макадама 31.398 мг Коловоза од ломљеног _ камена 9.872 мг Асфалтних тротоара 43.019 мг И разних других
тротоара 1.672 мг
Овом површином могла би
се претставити улица дугачка
30 км а широка 10м. Око 80% ових радова _ извело је Комунално грађевинско пре
дузеће „Конграп“,.
Посебно треба истаћи акцију наших масовних органи“ зација које су са своје стране мобилисале грађане и омладину перифериских улица да сами учине оно што је могуће да се више не гази блато. Огромне количине шута са ру-
2з
Дуж Булевара Црвене армије врше се оправке асфалта
шевина, које су рашчишћаване, биле су рационално употребљене за насипање некалдрмисаних перифериских улица, На тај начин је добровољним радом насуто око 200.000 мг перифериских улица У Укупној дужини око 60 км. Од тога је 23.000 мг улица – прописно искалдрмисано _ циглом и каменом, на којима су постављени и тротоари, тако да те улице могу да се упоређу“ ју са „правим“ улицама, На равно да ће таква калдрма 0стати само за извесно време и да. ће се заменити – прописном, али она је у сваком случају за сада боља него блато пн прашина а њена важност лежи баш у томе што су је грађани сами подигли и на тај начин допринели – напори-
РАПОРТ
„Аустриске власти затвори. ле су 180 бивших ратних заробљеника, који су се
враћали својим кућама из Југославије“. :
| = (ејер су пуштени каој
автифашисти!
ма народне власти у обнови земље.
За радове на обнови калдрме у 1947 години Извршни народни _ одбор ће инвестирати знатно више новаца него раније. Ове године извршиће се у великом броју важних – саобраћајница потпуно ново кКалдрмисање или у њиховој целој дужини или у већим деловима. Тако ће се потпуно реновирати улица Краља Милана, па преко Теразија и Васином све до Калемегдана, На тим радовима, Поред новог коловоза и тротоара, врши се на Теразијама и нова регулација у вези са плановима и захтевима савременог урбанизма. Затим ће се потпуно 0 бновити улица Кнеза Милана, и то од Краља Милана улице па све до Дринске. Ту ће се поставити калдрма од ситне камене коцке. Нова калдрма ће се поставити и у Немањиној улици, у делу улице Генерала Жланова, у изрованој Сарајевској улици, на Јужном булевару и Господара Вучића
улици, у улици Димитрија Туцовића, Цвијићевој, на Булевару маршала Тита итд.
Осим тога, у још 20 улица — међу којима у Страхинића Бана на Топчидерском венцу, у улици Мије Ковачевића, Варшавској, Ломиној, Охридској, Војводе Степе, Синђелићевој итд. — извршиће се о бнова стпрамексираногт макадама, У току ове године биће = зведени радови и у око 80 перифериских улица, међу којима ће се сада неке први пут калдрмисати а У другима ће се калдрма довести у исправно стање са делимичним кал-
дрмисањем. Једна врло прометна саобраћајница — Вишњички пут,
такође ће у току ове године бити калдрмисана, Поред тих радова на калдр-
„мисању улица, ове године ће
се уредити и пијаца на Каленићевом гувну и Бајлонова пијаца. Повадиће се оне клизаве плочице и читава пијач-, на површина биће поплочана специјалним _ квадратима | од бетона, Осим тога, и све оквирне улице биће потпуно Уређене. М поред тога што је на 0бнови београдске калдрме од ослобођења до данас доста учтњено, и поред тога што ће се и ове године у те сврхе утрошити велика сума новаца, калдрма се неће још довести, укупно узев, на предратно стање, Али ће се постићи то, да радови који се буду изводили од ове године па надаље, по квалитету у многоме
'отскачу од предратног, а дру-
го — правилном грађевинском политиком у следећим годинама петогодишњег плана, — мо“ дерна калдрма постављаће се не само у центру већ ће постепено освајати како ближу тако и даљу периферију гра-
да. „Александар КУМАНУДИ | .
,
рани
18 АПРИЛ 1947
Борба. за ивабдевање Беогреде
јевтиним и здравим ХлобоН
на намирница, која чини главну храну радног наро да, врло често је била предмет најцрње шпекулације. Ма да се Београд налази на периферији најжитороднијих крајева наше државе, везан <:
“
Тешком муком и после чу. тавих перипетија, успело се, да
; се пређе на издавање грађан.
ству хлеба уместо брашна,
·. Број пекара је смањен. Све
њима широком мрежом воде-
них и сувоземних путева, који су омогућавали брз и јев-
тин довоз житарица и брашна, ;
«
ипак цена хлебу у предратном .
Београду није била таква, да би се могло рећи да одговара куповној моћи потрошача,
Ова ситуација са ценом хлеба била је резултат шпекулантске _ политике људи
у чијим се рукама налазила
производња хлеба. У тежњи за ;
што већим профитом они СУ вештачки одржавали високу цену, иако је цена пшеници и брашну била у великој несразмери са ценом хлеба. Редовно се дешавало, да пад цена пше. нице и брашна, који је понекад био осетан, не изазове истовремено и пад цене хлеба.
Поред цене, проблем хлеба компликовао се и другим чињеницама, Наиме, производња хлеба у Београду обављала се у најгорим условима, управо У онаквим какви су владали још у прошлом веку, Пекарске радње у Београду У највећем броју случајева претстављале су у ствари праве избе, влажне, неосветљене и пуне нечистоће. Имало је и таквих, које су биле у непосрелном додиру са нужницима, 'из којих се мокраћа разливала по радионицама и пролазима кроз коде се
вуку и смештају вреће са бра- К просторијама ;
шном. У истим
оне које нису испуњавале хиџ. гијенске услове затворене су, Цена хлебу одређена је на 7динара. Калкулације производ. них трошкова, које су пекарима одобрене, омогућавале су им прилично високу зараду, Но, и поред овога, велики број пекара није се могао отрести шпекулантских манира у по. словању наслеђених из старе Југославије, а још више уса. вршених за време окупације, У жељи за што већом зарадом, они се нису устручавали ни та. квих поступака, Као што је просејавање брашна кроз рет.
"ко сито (које су после употре~
+
· пекара
_ где се израђивао хлеб често,
су били и раднички будући да су радници ноћног рада били везани за радњу и приморани да ту станују. Оваквих пекарских предузећа, са изузетком малог броја која су испуњавала најосновније хигијенске услове, било је преко 350, што значи да је на сваких 800 становника долазила по једна пекара.
Јасно је, да се ово нездраво стање одражавало на квалитет "хлеба. Слободно се може рећи да су Београђани јели најрђавији хлеб, који је често претстављао велику опасност за здравље грађана.
Мако питање доброг и тиног хлеба претставља витал-
јез
ни интерес г ондашњу управљачи боогтрадске ототтине нису предузимали никакве мере да се овом злу стане за пут бих се ништа није ти:
[2-
цало хоће ли Београђани
сти добар и јевтин хлед или ће бити жртве незајажљиве глали за пре-
комервом зарадам људи у чијим је рукгма биља производ“ ња хлеба. Но, ова лезинтере-
сованост је и разумљива, с об-
, зиром на чињеницу ла је у бившој Југославији општина била само један алминистративно-бирократски апарат без икаквих ингеренција у привредни живот свога града. ж По ослобођењу Београда,
једна од првих брига народних власти била је да се грађЂанима Београда осигура јевтин и добар хлеб. Тешкоће су биле огромне. Шпекулација са хлебом била је узела великог маха. Један килограм хлеба од кукурузног брашна пењао се на 400 окупациских с динара. Поред тога, један део београд. ских пекара одбијао је да помогне настојања народних власти на овом питању. Ови пекари енергично су одбијали ла пеку хлеб, претпостављајући радије да грађанству деле брашно. Проценат искоришћења: Од 100 кгр, пшеничног брашна 90% мељаве: хлеба Од 100 кгр. мешавине (75% пшеничног и 25% кукурузног брашна): хлеба
Трошкови огрева: по кгр. хлеба Растур на брашну: Квасац: на 1.000 кгр, хлеба Норма у производњи: по једном раднику за 8 радних часова
Као што се види разлике су огромне. Само уштеда на квасцу годишње износи преко 1,800.000.— динара. Поред тога, У већини Гранапових пекара употребљава се за ложење угаљ, а дрва само за потпалу, што такође претставља уштеду за преко 10.000 прм, огревног дрвета годишње,
Тако је под смишљеним руководством ИНО-а и правила схваћеном задатку од стране „Граната“ већ у 1946 год. великим делом решен проблем снабдевања Београда тлом.
=
У циљу да се ово снаб. девање јон боље и потпуније обу-
станови, : услед
бљавали за справљање луксу. зног пецива), мешање већег процента кукурузног брашна са пшеничним него што је одређено, закидање на мери и сл, Известан број је чак извршио и утају новца примљеног од продаје хлеба који је требало предати народним властима, Поред тога, хлеб је био у нај већем броју случајева лоше справљен. Гњецавост, недопе. ченост, налажење У хлебу страних састојака, као буба шваба, кучина од џакова и сл, биле су скоро редовна појава, У неколико случајева у хлебу су нађена и парчад стакла. Ка кав је био став једног“ дела најбоље се види из чињенице да је У једном моменту дошло у питање даље снабдевање хлебом, будући да су ови пекари претили штрајком уколико од народне власти не буду усвојени њихови захтеви.
Кол овакве ситуације, јасно је, да су се морале предузети
: ефикасније мере за дефинитив: но решење проблема снабдева.
“~
ња хлебом и ослобођење зависности од оних људи који свој занат нису могли схватити кад друштвено корисну функцију, већ као упориште за богаће-
“ ње и шпекулацију.
Формирање „Гранап“-а доволи ово питање до прелома, Између осталих задатака који су пред њим постављени, као“ један од најважнијих био је и задатак организовања сопствених пекарница и продавница
хлеба. М већ 1 новембра 196 нап“ почиње производњу
У својој првој пекарне
Вин ацитет произ
ње изпосио је 12.000 кгр. количина подмиривала је
потребе болпица, дечјих домо“ ва и осталих здравствених # социјалних _ установа, _ Потом једна за другом ничу још две пекаре и крајем 1945 „Гпанал“ производи преко 20000 кгр дневно. Ова количина лаљим систематским радом у 1946 сукџесивно се повећава на 60000 кгр. и задовољава близу 60% потреба становништва у хлебу. Резултати оваквог рада би: ли су одмах видљиви, Пре све га хлеб је био далеко бољег квалитета него раније, што је натерало и приватне пекаре да и они производе бољи хлеб јер је претила опасност да Ф. стану без потрошача. Поред тога, концентрацијом производ“ ње на мање места, употребом | машинских уређаја, уштедомо сировина и залагањем радника у Гранаповим пекарама, успе ло се, да се смање производни трошкови. Ово смањење доње ло је и снижење цена хлебу. Цена је сукцесивно падала Од 7— дин. на 6,50, потом #' 6.— и најзад на 5,50 динара. Ако поредимо извесне еле менте калкулације Гранапове производње, и приватних пека ра добићемо следећу слику:
„Гранап“ Приватни пекар“ 136 кгр. 130 кгр. 144 кгр. 136 кгр. 0,12 дин. 0,36 див. 09, 1%
0,50 кгр. 1,50 кгр. 293 кгр. 180 кгр. хвати, првог јануара 1947 Ре дине издвојени су из Грана ( послови житарица и хлеба
формирано посебно привреде предузеће: Градско предузе за хлеб. Ново предузеће, Ко и остала градска предузећ» бухваћено је петогодишње планом привредне изградње 5 мље. Следствено томе ЊЕГ рад убудуће одвијаће се 10 1 напред одређеном и прециз
смишљеном плану, Тај план М ставља у задатак да у овој!
дини повећа своје учешће 1 снабдевању Београда хлебом а постепено потпуно преузме 5 себе бригу о овој основној Х
вотној намирници.
Бранко ЂУРАШКОВИЋ