20. oktobar
Нерашионално искоришћавање градских купатила
У Београду раше 3а сада три градска купатила: купатило „Крсмановић“ ин купатила у Мишарској и у Улици 29 новембар. Купатила раде сваког дана од 7 до 20 часова.
Највећи капацитет има купатило „Крсмановић“. У њему дневно може да се окупа 1500 до 1600 људи. Сем тога, у спортском басену се свакодневно одржавају тренинзи разних фискултурних друштава, Купатило у Мишарској улици има нешто мањи капацитет од купатила „Крсмановић“, док купатило у Улици 29 новембар има за сада слаб капацитет. У њему се дневно окупа до 250 људи. Ускоро ће се капацитет воде овога купатила, који је за сада прилично мали, повећати, тако да ће у најскоријем времену у овом купатилу моћи да се окупа до 600 људи дневно,
Број купатила у Београду „није велики. Али, тај би број, с обзиром на капацитет самих купатила, био довољан, кад би га посетиоци рационално искоришћавали. А, ево, шта се дешава. У једном купатилу може дневно да се окупа до 1600 људи. Међутим, има дана када се не окупа ни 200. Из чисте навике наш свет иде на купање суботом. Тога дана, . нарочито после подне, дође понекад на купање и 3.000 људи, преко недеље купатила стоје готово празна, иако се ложе, иако је сав персонал ту. Ни једно купатило толики број не може да прими, Половина посетилаца мора да се врати.
Сем тота, кад је тако много посетилаца, мора да се чека на ред. Просечно, сваки посетилац чека по један сат. Ако дође њих 1400, што врло често би ва, то значи 1400 изгубљених часова.
Разумљиво је што радници долазе да се купају суботом. Али зашто чиновници, пензионери, домаћице, од седам дана у недељи бирају баш суботу, и то суботу после подне
Капацитет купатила је довољан. Требало би га искористити. Суботу би требало оставити оним људима који заиста преко недеље не могу да пронађу два сата времена да га искористе за купање, Зашто да купатила преко недеље стоје празна, зашто да се узалуд загрева вода и да особље купатила седи беспослено. То значи много и много часова изгубљеног времена и знатну материјалну штету за сама купатила. Кад се изграде раднички станови, изградиће се при сваком комплексу зграда по једно опште купатило, које ће радници — становници тог радничког насеља — бесплатно користити. Онда ће се купатила растеретити, Али док се станови не изграде, требало би радницима оставити један дан у недељи (и то суботу), да можу без дугог чекања да се о купају. А остали грађани пензионери, чиновници, при ватни чиновници и домаћице могу користити све друге лдане. Градска кафилерија · У служби јавне хигијене.
јат градске кафилери“ је је вишеструк, али Углавном. се сви радови своде на спречавање разношења сточних заразних болести, као и оних зараза Које са стоке прелазе на људе. Градска каг филерија _ врши прикупљање животињских лешева на подручју града. У 1946 години превезено је 1457 лешева од разних животиња. Ти лешеви претстављају велику опасност нарочито ако је грло угинуло од заразе која прелази и на људе. Сем лешева, кафилерија прикупља са београдских пијаца и градске кланице сво месо и намирнице животињског порекла, за које ветеринари установе да је шкодљиво за људску исхрану. Тиме се спречава да се продају неисправне намирнице.
'Материјал који кафилерија на тај начин прикупља не баца се, већ се искоришћује. Од њега се добијају врло корисни производи, После извршења секције и установљења узрока угинућа, сав материјал се кува у посебној апаратури, чиме се уништавају све клице. Затим се све то на врућој пари суши. Прерадом овог материјала добија се техничка маст и месно мливо,
Техничка маст уступа се фа: брикама сапуна. Масно мливо садржи много храњивих састојака, због чега се употребљава као храна за свиње и живину. Мливо је врло добро и за ђу-
брење земљишта... Потражња за овим производима с обзиром на несташицу сточне хране, У овој години је врло велика. У 1946 години произве“ дено је 28.000 килограма меоног млива и 5.463 килограма техничке масти. Та количина није могла да задовољи ни локалну потражњу. Интересантно је забележити чињеницу, да је Чехословачка тражила да откупи ове продукте.
У кафилерији се воши пре глед животиња, углавном паса и мачака, за које се сумња да су оболеле од беснила.
Управа кафилерије наилази у своме раду на огромне те-
шкоће. У првом реду; кафиле- |
рија не располаже довољним бројем моторних возила, због чега се дешава да лешеви угинулих животиња сатима леже на улици, јер една кола са коњском запрегом, којима кафилерија располаже, нису У стању да тај посао брзо обаве.
Треба узети у обзир чињенину да је у 1946 години дневно превожено четири леша, уз разне друге заплене покварених намирница. Из овога се јасно види да је кафилерији плотребно бар једно моторно во“ зило. Добијањем — моторног
превозног средства београдска.
кафилерија биће у стању да ефикасно обавља своју службу, која је корисна за здравље становника главнога града.
Др Драто ЕНГЛ
Математика ИНО-а
НИ 57 ПАНАС СЕХМПЕЛЕ Ја] на К-4 карту џа К-6б каршу
А комаћ. 3 КОМАПА
— Чик погодите: колико је 6Х1%
— Шест.
— Није, него 3! Ево, пра читај,
Њу оу
Београдски паркови су оживели. Пионири ће ускоро имати још
еоградска деца, којој у новој Југославији живот постаје све лепши и веселији, доживеће ускоро још једну велику радост. Ове јесени деца ће добити своју — пионирску железницу. То ће у правом смислу бити њихова железница, служиће њиховим потребама и одговараће њиховим жељама. Изградњу пионирске пруге изводиће Министарство саобраћаја и Градски одбор Народне омладине Београда Министарство ће обезбедити потребна- материјална средства, а Градски одбор даће бесплатну радну снагу. Радови на прузи почеће 1 јула и рачуна се да ће бити Котови између 1 до 10 септембра ове године.
Почетна станица налазиће се код Тркалишта, испод немачког гробља. Пруга ће затим ићи преко жарковачких њива до врха Кошутњака, где ће бити прва успутна станица. Ту, на платоу, непосредно код стаг нице налазиће се пионирски врт, који ће бити прво одмаралиште београдских пионира. На том месту подигнуто је већ 11 павиљона. Направљена је велика сала за биоскоп, која може да прими 600 гледалаца, затим исто толика трпезарија, као и већи број соба за спавање са укупно 360 кревета,
Поред тога, на голф-клубу такође ће се изградити одмаралиште за пионире и ту се предвиђа подизање фискултурних терена. Овде ће београдски пионири моћи да проводе своје слободне часове и да се опорављају на чистом ваздуху. Одатле ће увек моћи да се провозају својом железницом.
Пруга ће врхом Кошутњака ићи око пола километра и излазиће на гребен према Кијеву. Потом, прелазећи гребеном изнад Железника, ићи ће до брда изнад Кијева. Друга станица биће више Кнежевца, а последња у кијевској долини, Ова долина предвиђена је за главно пионирско излетиште. У овој години за излете ће се ко“ ристити само шума с десне стране долине, док се за идућу годину предвиђају радови за изградњу фискултурних терена на њеној левој страни. Овде би се деца бавила разним врстама спорта и пошто ће имати на расположењу своју железницу, користиће за излете све своје слободно време. _
Цела дужина пруге износиће од 7 до 8 километара, а ко“ "лосек ће бити широк 0,60 сантиметара; значи, да ширина земљишта које треба експроприсати неће износити више од три метра, тако да неће штетити постојећем обрадивом зе мљишту, а користиће деци вла. сника ових имања. ,
Железница ће се састојати из 10 до 15 специјалних малих вагона. Предвиђа се да ће сао браћати редовно сваког дана, а недељом и По више пута дневно. Она је намењена само деци, те одрасли — па ни ро“ дитељи — неће моћи да се ко“ ристе њоме. « ,
Пионири ће вршити све ду жности на железници, Они ће обављати службу кондуктера, скретничара, шефова станица и друго. Једини одрасли слу“
ну Пионирску пругу
равно, деца неће путовати сама. Њих ће водити пионирски руководиоци и наставници, који ће се старати о свим њиховим потребама. Не само да ће ова пруга служити за разоноду деце и њихов опоравак, него ће исто тако претстављати по моћ за наставу по школама. Она ће на целој својој дужини вијугати и ићи ће врхови ма брда, тако да се са обе њене стране пружа ванредно леп и широк видик. Видеће се Авала, Цер, Сава, Фрушка Гора и Срем, Наставници ће моћи да одводе децу на излете и да им, користећи поглед на планине и реке, тумаче поједине предмете, а нарочито догађаје из народноослободилачке борбе,
Ова новина, која ће унети много радости у живот београдске деце, неће служити само деци нашега града, Пионири других градова и села долазиће да виде своју прву же лезницу; упознаваће се са својим београдским друговима и позиваће их у посете. Нарочито чврста веза оствариваће се
НАШИ НАЈМЛАЂИ ДОБИЋЕ СВОЈУ ЖЕЛЕЗНИЦУ.
Ускоро ће почети изградња Пионирске пруге
своју сопстве-
једну разоноду:
између малих Београђана и деце оних села, кроз која пролази пруга. Пионири ових села такође ће се користити пругом; долазиће у посету својим друговима из Београда. Још из малена и једни и други ће пот пуније да упознају живот У граду и у селу, заједно ће се учити раду и заједно ће се спремати за изградњу свога срећног живота, за који им се пружају сви услови.
Да би се железница што пре изградила, да би се послови око изградње олакшали, потребно је да сви грађани, а нарочито родитељи деце, дају свој допринос, и то како они из града, тако и они са села, Јер, ова железница се не гради само за београдске пионире. То ће бити железница свих наших пионира. Она ће бити понос југословенских пионира, који ће и у овој прилици осетити бригу државних руководилаца о њиховим потребама и још од малена ће свим срцем волети земљу коју сутра и сами треба да изграђују.
Даница ПЕРИЋ
у
ОЛАКШИЦА ЗА ПУТНИКЕ КОЈИ БОРАВЕ У БЕОГРАДУ
>
Отварање прихватилишта за путнике "који послом долазе у Београд
ЈУ] ноги грађани долазе из унутрашњости у Београд на два до три дана да би свршили своје хитне послове. Многи од њих немају родбине ни познанике код којих би отсели. А обично су сви хотели препуни гостију, те се често дешава да грађани из унутрашњости преноће, такорећи, на улици. Питање осигурања преноћишта. за ове људе је од великог значаја, Схватајући потребе и неопходност стварања једне установе која би, бар до некле, ублажила овај недостатак, Централни одбор Југословенског Црвеног крста оспосо-
био је једну бараку, дозидао
још неке одаје, снабдео их по требним стварима и на тај начин омогућио отварање једног прихватилишта.
Ово прихватилиште смештено је у улици Гаврила Принципа број 38, а њиме се могу користити само они који долазе у Београд ради свршавања послова код народних власти, ради лекарског прегледа или пријема у болницу, обиласка болесних чланова своје породице или из других важнијих разлога. Она лица која су на пролазу кроз Београд ради тражења запослења биће прихваћена уколико у радничком склоништу нема места.
Прихватилуште' располаже са осам великих соба, две мале болесничке собе, две собе за мајке са малом децом, амбулантом и трпезаријом, као и другим потребним просторијама. По собама је смештено сто лепо и уредно опремљених постеља, Право на пријем у прихва
· филишљсе имају, ни лица слабов
материјалног стања Једно лице може остати највише три дана у прихватилишту. Поред преноћишта, корисници овог прихватилишта имаће и храну. За преноћиште и храну плаћаће се према ценама које одреди Глап:х одбор Црвеног крста Србије. Бесплатни пријем имаЈУ само лица којима је то одо: брило Министарство социјалног старања Србије.
Ово прихватилиште биће под управом Главног одбора Црвеног крста Србије, а издржаваће се од дотација Централног одбора Југословенског Црвеног крста, народних власти и уплата корисника.
ПА Ми
ГАР АРАТА РРА РАДАР ДГ АР АШ ИР ДР ДР ИРА ШР РРА ГАР 20 РМ ар МИР ДР ШРИ АР РРА АРАГ АР МГ АРА ИРА Ра АРАГ РРА ИР ДРАГА РРА ДАРА АРА АРаР ДР РРАР ДР АРЛ ДР РРА пи
Најновији __ филмски журнал“
редовних претста-
ва у биоскопу, мене, као уосталом и сваког посетиоца, нарочито интересују журнали,
оред
који бележе напоре наших народа за што бржу изградњу земље. 14 овог месеца, У препуној сали биоскопа »Душановац«, давао (се одличан совјетски филм >Бели се усамљено једро«. Пре филма, приказан је журнал број 64, чијим се појединим сценама публика чудила и смејала, У једној сцени дат је почетак радова на Панчевачком мосту. Спикер дословно каже: „„Ових дана постављен је лук на Панчевачком мосту У једној даљој сцени истога журнала приказана је берба сунцокрета на сремским пољи“ ма. Спикер дословно каже: ». „Ових дана почела је велика жетва у Срему,-« итд. Сигурно је да су овај рактуелни журнала скоро сви плосетиоци биоскопа гледали већ раније. Можда управа биоскопа сматра да они који станују на периферији града немају појма о ономе што се десило пре шест месеци» Надлежни би требало да
поведу више рачуна, да би се у биоскопима, без обзира да
ли се сни налазе у центру града или на периферији, давали они журнали који приказују актуелне догађаје. Мнодраг В, МИЛИЋ ж
Скупља дара него масло
а време празника ства-
рају се велике гужве по пекарама, Доносе се на печење јагањци и прасад. Пекари искоришћују ту претпразничку ужурбаност, то мноштво људи, и чаплаћују Колико хо ће за печење.
Мислио сам још зимус о 0вој врсти шпекулације, али сам рачунао да је зима, скуп је огрев, и пекари сигурно не зарађују много
Међутим, пекари и сада наплаћују за печење једног јагњета или прасета 50—70 ди“ нара. Цене огреву су макси-
миране, а пекари наплаћују за
печење _ несразмерно — високе суме. Надлежни органи треба о
овоме да поведу мало више рачуна и да пропишу цене које могу пекари да наплаћуду за печење јагњади или прасади. Младен БАЛАБАН
ЊЕ ја А 4 Н а у И И И 8 1. к "и 1 | 5 | | Ћ ,