20. oktobar

=

Проблем туберкулозе ·

н наше ново социјално законодавство

"низу крупних социјално-

здравствених проблема данас се врло често спомиње и проблем туберкулозе. Он је од парочитог значаја у државама и крајевима који су ратом опустошени. Пада у очи да се у последње време, поред толиких нових тековина у медицини и хирургији, питање туберкулозе увек поставља као проблем, и то социјално-здравствени проблем. То сасвим природно произилази из дубљег, објективног научног студирања самог постанка и развоја б6олести. | Постанку "туберкулозе код одраслих све до скоро је да„вано шаблонско инфективно „тумачење, тј. тумачена је као «проблем вируса и организма. Уколико су по неки аутори раније увиђали да ту постоје и „извесни социјални узроци, они су нетачно изношени и тумачени. Тако се на пример ширење туберкулозе раније сасвим погрешно доводило у везу са густином становништва ин ра"авитком индустрије. Међутим, при томе се врло мало водило рачуна о утицају приватног капитала на друштвени уређај и она многе социјалне неједнакости, које су из таквог уређаја троизилазиле и које су у себи имале многе нездраве социјалне услове рада и живота, што је и доводило до ширења туберкулозе. Уклањање тих не здравих социјалних услова рада један је од битних услова ва опадање туберкулозе као социјалне појаве. Према томе и сама организација сузбија ња туберкулозе је двоструки проблем који обухвата директне здравствене мере и индиректне социјалне мере. Према многобројним искуствима ове последње не само да су неопходне, него често имају значајнију, пресуднију улогу У опалању туберкулозе, као што се опет с друге стране показало да нагло ширење туберкулозе има често дубљег корена у не узлравим социјалним односима и приликама“ него У особинама и „начину преношења проузро“ ковача болести. Специјално код нас у Београду окупација и терор окупатора створили су до пуног изражаја праву ратну социјал“ ну слику туберкулозе: У већи“ ни случајева брз, нагли развој болести, двоструко већа смртност од туберкулозе него пре рата, нарочито висок проценат туберкулозе код новорођенчади и мале дене, и оно што је најважније, највећа смртност код сасвим младих лица, измеЂу 16 и 30 година живота, да"кле у доба најбоље привредне продуктивне способности. После рата за наше народне власти поред проблема обнове земље и привреде постављало се одмах и решавање проблема туберкулозе.

Сасвим је разумљиво да су народне власти У Београду већ првих дана после ослобођења овом питању посветиле пуну пажњу. Приступило се одмах директним мерама противу ту“ беркулозе: оспособљавању штећених _ антитуберкулозних установа, а нарочито отварању и организовању нових антиту“ беркулозних диспанзера, повећању броја постеља за туберкулозне и стварању једне пот“ пуно нове, јединствене антиту“ беркулозне службе која има своје антитуберкулозне диспанзерсу СВИМ оним крајевима где је проценат туберкулозе обо“ љења највећи,

То је био први директан и најхитнији подухват на сузби“ јању туберкулозе У Београду.

После ослобођења донет је читав низ законских мера про“ тиву туберкулозе. Ове мере мо жда нису толико упадљиве као што је подизање антитуберку“ лозних установа, али оне имају врло великог значаја за сузбијање туберкулозе. Неке од тих мера директно, а неке индиректним путем утичу на заштиту од туберкулозе, али све ску“ па имају за циљ да уклоне све оне нездраве социјалне прили“ ке и услове живота који се сматрају као кло туберкулозе, Тако, на при. мер, у новом социјалном оси“ гурању предвиђено је право на годину дана лечења оболелих од туберкулозе кону само 6 ме осигурања стичу права на све могућности лечења одмах при ступању у службу (у ранијем закону тек после два месеца

(у ранијем 32сеца); чланови

социјално поре.

,

проведених у служби); породице оболелих примају такође новчане потпоре, које износе 50%—75% од принадлежности намештеника, Напослетку, чланови осигурања који су услед туберкулозе остали трајно неспособни за привређивање примају сталну месечну ренту, док су према ранијем закону губили свако право на потпоре од социјалног осигурања после годину дана боловања и неспособности за службу. У јавним болницама лечење туберкулозних је бесплатно, Грађанима који нису чланови осигурања а неспособни су за при вређивање услед туберкулозе, народни одбори издају месечну новчану помоћ, а свим грађанима оболелим од туберкулозе издају још и специјалне карте за повећану количину рационираних намирница, нарочито меса, млека и др.

Смртност од туберкулозе У Београду од 1940—1946 године

ТРандкииа Умрљло ед с Ма 100.000

тубтркулозе _ становника

1940 802 220 1941 769 349 1942 1.152 460 1943 1.178 467 1944 (нема података)

1945 845 330 1946 620 243

Сем тога многе индиректне мере уперене су против туберкулозе. Као такве могу се навести одредбе Закона које омогућавају сваком раднику и службенику плаћени годишњи одмор, стварање инспекција рада по предузећима и органи зовање опоравилишта и летовалишта за раднике, нарочито ударнике и раднике на тежим пословима. У погледу превентивних антитуберкулозних мера код деце, од нарочитог је значаја питање исхране и боравка на чистом ваздуху. Стога су уведене специјалне карте за појачану исхрану не само за децу У претшколско доба него и за ученике основних и средњих школа. Организован

је велики број дечјих домова, опоравилишта и летовалишта. У Београду се спроводе увелико детаљни систематски прегледи дечјих група и становништва (студенти, ученици стручних школа, наставници основних им средњих школа, намештеници по појединим предузећима итд.). Краткоћа простора не дозвољава да се, у детаљима изложи значај свих ових

мера, али се јасно види да се новим Коренитим, демократ-

ским реформама, које се сукдесивно доносе у појед законским одредбама, поступ“ но и стално утиче на сузбијање туберкулозе што се јасно да видети из наведених статистичких података, тј. да је туберкулоза после рата почела у знатној мери опадати.

ђе

ПОМОЗИМО НАРОДНИМ ВЛАСТИМА СПРОДУКТИВНИХ ДОСЕЉЕНИК

дневној штампи поникла је врло корисна иниција-

тива да се олакша станбена криза у Београду путем исељавања непродуктивног ста“ новништва. Она је наишла на топао пријем код грађанства, У првом реду оних радних људи, који месецима узалуд чекају да добију стан, док Станбено одељење није у стању да им изађе у сусрет с обзиром на ве“ лику оскудицу у становима,,

Познато је да низ европских градова, који су настрадали У току рата преживљује станбену кризу. Тим пре се ова криза осећа у Београду, који је услед рата изгубио 11.000 станова а добио преко 150.000 становника више, не рачунајући десетине хиљада оних који после ослобођења пристижу У град. Овај прилив још више 0 тежава станбену кризу јер У току првих двеју поратних година Извршни народни одбор није био у стању да спроведе шире грађевинске радове како би се омогућила изградња ве ћег броја нових станова, која је неопходна. Дошло је до тога да се морала остварити евиденција свих станова у циљу што правичније расподеле станбеног простора, Двособни и вишесобни станови морали су се делити међу различите породице, а то је доводило до многобројних размирица и су коба станара, од којих су не" ки добијали свој епилог пред отсецима унутрашњих послова или пред судовима,

Нажалост и поред ових мера има приличан број државних службеника и стручних кадро“

_____-__—_______

СТОЛАРСКО МАШИНСКО ПРЕДУЗЕЋЕ Хх

Прешпо је на планску производњу м производи:

ТИПИЗИРАНЕ СПАВА ЋЕ СОБЕ, ПИСАЋЕ СТОЛОВЕ као ПРОЗОРЕ и ВРАТА по НОВОЈ ТИПИЗАЦИЈИ за ОБНОВУ СЕЛА И ТРАДА

БЕОГРААЛ Небојшина улица бр. 34 Телефон: 41-998

и ишеаве

11

БРАНКО СТАНКОВИЋ: —

ва, који су дошли у Београд не по свом ћефу већ по државној потреби, ради суделовања у раду на индустријализацији и електрификацији, а који с обзиром на постојећу станбену кризу нису у стању да добију стан. Док се они злопате без стана, што свакако утиче и на смањење њихове радне способности, њихове породице живе одвојено од њих по разним местима у унутрашњости. Сем тога држава је обавезна да 0 ваквим лицима, која без своје кривице живе одвојено од својих породица, исплаћује на име трошкова одвојеног живота поред редовних принадлежности још 1.500—2.500 динара месечно. Ове године градски Извршни народни одбор, као што је по-

знато, предвидео је широке "грађевинске радове, КОЈИ ће повећати градски станбени

фонд. У вези са овим радови“ ма као и с обзиром на друге велике радове, а ради остваре“ ња петогодишњег привредног плана, требаће да У Београд дођу хиљаде нових радних Ру“ ку, многи стручни кадрови. Њима треба обезбедити станове а то је немогуће без исељавања оних, који у Београду немају никаквог занимања или живе од ренте, пензије и других занимања која нису од опште користи као на пр. бифеџије, власници кавана који су се у току окупације доселили у Београд а који би у мести" ма свога дотадањег боравка или у другим местима, где је оскудица у становима мања, могли да обављају своју при“ вредну делатност.

Ако бисмо се осврнули на сво“ ју околину, могли бисмо наћи већи број таквих лица, У Страхинића Бана ул. бр. 33 стану“ ју два таква станара. То су Крстановић Драга, чији муж живи у Сарајеву, где је запослен, и Јовановић Меланија са се стром, које су дошле У Београд за време окупације — оне у Бања Луци имају оца свештеника и могућности за живот док овде живе ништа не радећи, У Цара Лазара ул. бр. 14 станује Хроњак Ратибор, са мајком, обоје пензионери који имају услова за егзистенцију У унутрашњости а У Београд су се доселили такође за време 0купације, Грба Милан, сада без занимања има двособни стан у Кнеза Милоша УЛИЦИ, број Ја, а живи од прихода које до“ бија са стране, Додуше он има децу у гимназији, али гимназија има ну Славонији из које се доселио. Радаковић Десанка има стан у Београду а муж јој је запослен У Сарајеву одакле се она доселила У Београд, за који је апсолутно ништа не веже јер је незапо-

Рад па Теразијама

слена и нема деце, Крајиновић Босиљка доселила се 1941 год. из Загреба. Овде живи од ренте и запрема двособни стан. Има двоје деце у гимназији, али ова школа постоји и у Загребу. Богдановић Богдо, ве летрговац из Сарајева, одакле се доселио 1941 год. овде нема уредног занимања и под истрагом је због црне берзе са другим избеглицом Костић Душаном, који је такође без уредног занимања а заузима трособни стан. Мештеровић Јован, бивши бански саветник иако У Новом Саду има имање без икакве потребе живи у овом пренасељеном граду, Исти је случај са Буран Емилијом у Бирчаниновој 20а, Бабић Бранком, пензионером са станом у Сарајевској број 57, Богдановић Драгољубом, бив. трговцем а сада пиљарем који има куће у Крагујевцу и Врњачкој Бањи, Зивлаковић Соком из Адмирала Гепрата 91 (има двособни стан са трпезаријом, ·доселила се 1946 год. из Бос. Грахова где и сада има имање док овде живи без уредног занимања) итд. Ако се буде потрудило наћи ће се широм Београда много оваквих и сличних случајева,

Да не помињено овде десетине разних себичних и несавесних службеника који су радије подносили оставке на службу него што су пристали да буду премештени за унутрашњост, У општем интересу њих не би ни у ком случају требало примати у службу а на сваки начин их треба исељавати из Београда где не би требало да буде места дембелима,

Иницијатива наше ' штампе није била без ефекта. Органи власти су већ извршили известан број одлука о исељавању. Док је већина наше јавности правилно схватила и поздравила ове мере власти, има поје динаца (међу онима које тре“ ба исељавати), који нису схва» тили или нису хтели да их схвате, То су обично они саможиви људи, који иза себе не виде народ и иза својих себичних интереса не виде народне интересе. Они се свим силама упиру да остану у овом пренасељеном граду, наводећи при том све могуће и немогуће разлоге. Неки се журе да нађу неко фиктивно запослење, како би доказали да су послов“ ни људи и да треба да остану у Београду. Други се позивају на то да имају децу у гимназији, што није никакав оправдан разлог за настањење у Београду, јер гимназија има У сваком већем месту наше зе-

У ИСЕЉАВАЊУ А У БЕОГРАД

мље, Трећи би желели да 0 стану из пијетета према овом

или оном. Четврти... Органи, који руководе овим послом треба да добро отворе очи да не би насели подвалама разних шпекулативних елемената.

Најзад, има их који се бусају у прса Како су они фронтовци и Како само због тога њих треба да мимоиђе ова мера. Такви фронтовци не схватају две ствари: прво да у на шој земљи нема и не сме да буде дискриминације на фронтовце и нефронтовце, јер су закони једнаки за све без обзира на политичку припадност; друго, да баш фронтовци тре“ ба и овле да послуже примером и да се без принудних мера иселе и сами, ако овде нису запослени на таквом послу од општег значаја већ би могли да од своје привредне де“ латности живе ИУ унутрашњости где је оскудица станова знатно мања и сами станови јевтинији. Утолико пре ово важи за разне рентијере и пензионере. Разуме се, овде се не мисли на Београђане староседеоце, већ на оне који су се из ових или оних разлога доселили у Београд у новије време, већином у време окупације. Разлози, који су њих руководили да нарочито за време окупације беже у Београд више не постоје, Наша земља је слободна. Нема више окупатора и његових слугу. Свак се може слободно вратити на своје огњиште, где ће наићи на свесрдну помоћ и разумевање код народних власти,

Јасно је да се овим палија“ тивним мерама не решава проблем. Он ће се решити тек кроз шире грађевинске радове, кроз подизање већег броја станбених зграда што ће и предузети градски Извршни народни одбор, али ће и ове мере, које су привременог карактера, допринети ублажавању станбене кризе и стварању повољнијих услова бар за један број трудбеника, који раде на спро“ вођењу петогодишњег плана е« лектрификације и индустријализације а тиме и на обезбеђењу још боље и срећније су“ трашњице нашем народу,

За жаљење је само што ове мере нису предузете раније. Но и сада оне имају свог сми“ сла и зато их треба поздрави“ ти. На масама грађана је а У првом реду фронтовских, сине дикалних и омладинских орга“

· низација, да својом сарадњом

допринесу свој удео, како би се олакшало народним власти“ ма успешно спровођење овоћ задатка. | '

оне

„СВАКА УСТАНОВА, СВАКИ ГРАЂАНИН НЕК

ПОЧНЕ

ОВЕ ГОДИНЕ ВОДИТИ СТРОГО РАЧУНА о

ШТЕДЊИ, О ЧУВАЊУ НАРОДНЕ ИМОВИНЕ“ ТИТО.

г