20. oktobar
[Пролазећи кроз станичну зграду Новосибирска, констатоваћете њене огромне, у правом смислу речи сибирске размере. Нижу се величанствене, богато осветљене дворане украшене сликама и вајарским радовима, Човеку изгледа да тим дворанама нема краја. Велике ин лепе станичне просторије за мајке и децу, ресторани и бифем, пространа одељења за чување пртљага, мноштво благајни, широке степенице, удобни прилази — све то сведочи да се приликом подизања станице рачунало на велики путнички промет. И за“ иста, више хиљада људи свакодневно пролази кроз новосибирску станицу путујући на исток и запад — према обали Тихог Океана и за Лењинград, за _ Казахстан и републике Средње Азије, за руднике Кузбаса и Планинске Шорије, за металургиски град Стаљинск који је поникао тамо где сте још пре неколико година наилазили само на густу сибирску шуму и мочварно тле.
Новосибирск се налази у центру Совјетског Сибира и с правом се сматра његовом престоницом. Спада међу младе гра“ дове Совјетског Савеза, јер није навршио ни педесет година. Тачније речено, Новосибирск нема ни пуних двадесет пет година. Мали и забачени про“ винциски град Новониколајевск назван је 1925 године Новосибирск и баш од тог времена почиње његова огромна индуотриска и општа изградња која се из године у годину све више развија.
Процвату Новосибирска до“ приноси и та околност што се он налази на великој реци Обу која отвара водени пут према Алтају и северу. Кроз Новосибирск пролази линија ваздушног саобраћаја Москва — Влаг“ дивосток. Са месног аеродрома сваки час узлећу авиони који везују „срце Сибира“ — тако зову Новосибирск — са сибирским индустриским центрима: Стаљинском, Кемеровим, Прокопјевском и другим градови“ ма.
Новосибирск оставља утисак лепог града чак и зими, У доба великих сибирских мразева. Скоро ником није познато, ме-
ђутим, да је „срце Сибира“ је“ /
дан од најсунчанијих градова на земљиној кугли, Тмурни дани веома су ретки у Новосибирску. Чак и у данима најве~
тли на видику. Додуше, то
Новосибирск — Државно оперско и балетско позориште
вајући одушевљење малишана, све дотле док се снег не отопи и док не гране пролеће,
Зграда оперског ин балетскот позоришта — значајно дело архитектонске 'уметности— подигнута је на главном тргу. То је највећа позоришна зграда у Совјетском Савезу – (245.000 кубних «метара). Новосибирско позориште подигнуто је за време. Великог — отаџбинског рата, а отворено је три дана после капитулације Хитлерове Немачке, Позоришна сала је ванредно лепа, И онда кад од две хиљаде места нема ни једвот слободног (а скоро увек распродају се све улазнице), сала оставља утисак слободног простора — толико она обилује светлошћу и ваздухом. Сала је украшена мраморним киповима у античком стилу. Те скулппуре заузимају цео огромни лук амфитеатра, високо уздигнуте изнад партера оне пружају величанствен призор. Близу позоришне зграде, У неколико великих грађевина исте архитектуре ради штаб науке у Сибиру — Западно“ сибирско одељење Академије наука СССР. Делатност Одељења обележена је плодним и успешним настојањем да се непосредно и брзо решавају најактуелнија, најважнија питања сибирске индустрије и пољопривреде — а оне се данас ра
звијају темпом који је необич- |
но бра чак и за Совјетски. Савез. Индустрија Новосибирска чувена је у целом СССР. Новосибирски заводи израђивали су! у тешким и суровим ратним го-: динама грозно оружје које је уништавало фашистичке трупе. Овде врло интензивно ради Сибирски завод за нањоои | вредне машине, као и ндустри- | ја машина и алата намењених ; рудницима злата, бродоградилиште, највећа фабрика обуће у Сибиру, комбинат за прераду меса, фабрике хемикалије итд.
МИ све то у граду у коме се пре тридесетак година једва могло набројати неколико млинова! ~ ПТуриј КРЈУКОВ
ЖИВЕЛО ВЕЧНО ПРИЈАТЕЉ. СТВО И БРАТСТВО НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ И СОВЈЕТСКОГ СА-
ВЕЗА! ж
ЖИВЕЛО БРАТСТВО И ПРИЈА. ТЕЉСТВО НАРОДА ПОЉСКЕ И
ЈУГОСЛАВИЈЕ
ж
ЖИВЕО САВЕЗ>И ПРИЈАТЕЉ: СТВО С БРАТСКОМ | ЧЕХОСЛО-
ВАЧКОМ!
ЖИВЕО САВЕЗ,
ПРИЈАТЕЉ.
СТВО И НАЈУЖА САРАДЊА СА
БРАТСКОМ АЛБАНИЈОМ!
% ЖИВЕЛО БРАТСТВО НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ И НАРОДА ОТЕЧЕСТВЕНОФРОНТОВСКЕ БУГАР.
СКЕ! ж
ПОЗДРАВ СЛОБОДОЉУБИВИМ НАРОДИМА ЗАВИСНИХ И КОЛО.
НИЈАЛНИХ ЗЕМАЉА КОЈЕ СЕ БОРЕ ПРОТИВ СТРАНОГ УГЊЕ.
ТАВАЊА! ж
АНТА АБРАМОВИЋ: Копање темеља за
станове
у Професорској
колонији
Планирање снабдевања становништва храном ииндустрискимпроизводима у СССР
С набдевање _ становништва Совјетског Савеза храном и индустриским производима _ обезбеђује се помоћу свестрано проученог система државног планирања расподеле робе у целој земљи, као и помоћу добро организоване мреже државне и задружне трговине.
Планирање трговине и разподеле робе у целој земљи омогућено је тиме што сву Совјетском Савезу целокупна, народна, привреда развија по јединственом државном плану који претставља базу тог развоја. Државно планирање у целини се заснива на томе да у Совјетском Савезу влада јединствен социјалистички систем привреде заснован на, друштвеној својини оруђа и средстава производње.
Захваљујући – концентрацији главних количина робе неопходних за снабдевање становништва у рукама, државе, она је у могућности да одреди обим и потрошњу стокова прехранбених и инду. стриских артикала према реалној намени и да правилно распореди све те количине по целој земљи. Та околност омогућила, је, између осталог, да се правилно рационира, издавање свих потреба потрошачима за време рата. Нормирање продаје робе морало се привремено задржати и за послератни период услед тога што су последице рата и прошлогодишња суша у низу рејона отежале _ снабдевање становништва,
Нормирање намирница врши се на основу система карата. Он обухвата целокупно радно становништво (које се не бави пољопривредом), као
ита ~ ЕТ
атар а арт
и лица која ти становници издржавају и децу.
Приликом утврђивања, норми издавања прехранбених и текстилних артикала уведена је диференцијација у снабдевању трудбеника, разних грана. народне привреде. Мајке и одојчад уживају у Совјетском Савезу свестрану пажњу: за, труднице, дојиље и одојчад уведена су допунска, следовања, Норме следовања, које је влада утврдила јесу гарантоване норме издавања, прехран бених артикала по стабилним државним ценама.
Нормирање потрошње индустриских производа спроводи св исто тако на основу система карата. За разне категорије трудбеника постоје и разне карте које омогућују потрошачима, набавку тих производа, такође по стабилним државним ценама, Обезбеђење становништва према утврђеним нормама издавања, прехранбених с индустриских потреба врши св на основу општедржавног плана снабдева“ ња,
План _ израђује _ Државна, планска комисија, а одобрава, га Министарски савет СССР. План се састоји од два дела: биланса распореда робе и плана реализације робе.
У плану расподеле робе Утврђују се опште резерве земље за сваки производ засебно. Део расхода у билансу састоји се од три елемента:
1. Вантржишни фонд, у коме се утврђује потрошња, сваљке робе за индустрију, индустриску прераду, обезбеђење оних лица о чијем се подмиривању стара држава (Армија итд), за извоз и стварање државних резерва.
2. Тржишни фонд
о —
8. Остатак за завршетак периода обухваћеног планом.
Размери тржишног фонда одређују се, прво, количином робе неопходном за обезбеђење становништва, гарантова“ ним нормама снабдевања по картама; даље, у тржишни
фонд улази велика количина
робе неопходне за стимулирање испорука пољопривредних производа или других видова испорука (дрва, тресет итд,); најзад, у тај фонд улази и роба неопходна за државну комерцијалну трговину — трговину без карата, по нешто већим ценама,
Поред државне трговине, у СОСР широко су развијене задружна и пољопривредна трговина. Задружна тела, која, само производе индустриске артикле или купују пољопривредне пропзводе У селима, иМају право да их продају по ценама _скупљим од стабилних државних цена, али нв и изнад цена утврђених од државе за комерцијалне мага цине. Колхозима и појединим колхозницима, по извршењу обавезних "испорука држави, такође се дозвољава, слободна трговина њиховим промзводима, На тај начин, задружна и колхозна трговина, претставља, допунски извор за подмиривање потребе етановништва, у индустриској роби и прехранбеним артиклима,
ТДРОЛО_
· Ћена је јединственим
По одређивању обима тржишног фонда израђује се план реализације робе.
Реализација робе по гарантованим нормама снабдевања, пролази кроз трговачку мрежу Министарства – трговине, као и кроз трговачку мрежу главних управа за онабдевање трудбеника индустрије,
Према броју лица која су укључена — за снабдевање — у овај или онај систем трговинских установа, издаје св _ одговарајућа — количина, нормираних артикала. Инду. стриска _роба и намирнице распоређују се по областима, и републикама — према тома где се колики контигент лица налази. Та расподела обухвапланом који се зове: план реализације робв.
Целокупна расподела робе усретсређена је у рукама др: жаве која је у могућности да брзо отклања смањење коли чина робе У овом или оном подручју. Захваљујући усклађеном систему кретања робе од продукције до потрошача, трошкови се смањују услед смањења броја карика на путу тога кретања,
Сада се врше припреме 3, укидање система карата и за прелаз на ненормирано снабдевање становништва Совјотског Савеза,
Ј. ЕДЕЛМАН
Соро у трОбоо
Зоро, лиј росу по лишћу бреза, по трави, сунце, гриј јагањце што пасу у дубравић
Ситоћ ил св ојагњила гара:
два близанца с бијелим на челу, јутрос су у тору занграла
уз звоњење на овну чактара.
Брује кланци,
: џ ћих вејавица сунце снажно све- ( «
сунце нема обичај и да греје, али становници Новосибирска одлично су се прилагодили Суровој клими. Они се облаче У дугачке бунде, носе крзнене капе — и то већим делом капе које добро штите уши — и, по правилу, филцане чизме које чине „неприметним чак ин мраз, од 40 степени, а такав мраз претставља у Новосибирску прилично обичну појаву, | Велики град живи интензив“ , ним, пунокрвним животом. Не“ само у главним, већ и у перифериским улицама подигнуте су лепе вишеспратне зграде. У граду има више универзалних магазина, _ Огромни _— излози многобројних трговина баца“ ДУ ноћу снопове светлости на снег. Напредо с аутомобилима, широким улицама јуре саонице, Улице су врло живе и пуне светлости, На главном тргу уздиже се ЏИ. новска јелка украшена великим луткама, блиставим лоптама, бонбоњерама, обавијена венцима разнобојних сијалица. Према месној традицији јелка ће стајати на тргу, стално изази“ · - . : ће.
затрептале живо брезе бјеле; зелене се од калца пропланци, ријеке се с потоцима сплеле.
(О, сјутра ће овце поплавити ни друмове и зелене паше,
и срце ће јот пуније бити од обиља, од радости наше.
Зоро, лиј
живот у мој тор што с мајем дите, са данима што снагом пркосе,
0, умиј
шуме брсне што расту све више
ин ливада дебеле откосе!
Сунце стажи, сунце топло трије дан што пјева о рађању среће, о освиту што се са њим јавља, о надању што хтјења покреће, о животу радости ин здравља.
Зоро, ли) Н срећу на моје стадо у, ливади, ! . сунце, гриј | живот вио се у слободи кради!
МИЛОШ ВУШКОВИЋ: Раскрчивање_ и! со а 7 а. Е | Џупус МЕЂЕДОВИЋ
СА И ЧУ
пр ла па ТО а " ; .: с: + + У а, Мебена м 4 бо УМА ЧА ЕЋ љем љии. па парни ибн
ти Ло 1.