20. oktobar

и и Пе у А

ње

СТРАНА 2

20 ОКТОБАР

РАЗГОВОР С ПРЕТСЕДНИКОМ ВАРШАВСКЕ ОПШТИНЕ СТА НИСЛАВОМ ТОЛВИНСКИМ, ГОСТОМ ИЗВРШНОГ

НАРОДНОГ ОДБОРА БЕОГРАДА

74 Бане вам братске поздраве становништва Вар нашег напаћеног града ври, лун мтивотне

шаве, који данас снаге“. „Доносим вам поздрав пољ. ских радника _ који неуморно раде у јединственом фронту политичних партија и једнистве. ног синдикалног покрета“. Овим речима претседник општине града Варшаве Станислав Толвински завршио је своју изјаву претставницима југословенске штампе — изјаву која је претходила присном и пуном података разговору 9 напорном, али сложном и преданом раду на обнови и из" градњи главног града нове демократске Пољске.

УСПЕЛИ СТЕ ДА ПОСТИГНЕТЕ ПОТПУНО | НАРОДНО ЈЕДИНСТВО ПОД ВОЋСТВОМ НАРОДНОГ ХЕРО-

ЈА МАРШАЛА ТИТА«, — КАЖЕ

СТАНИСЛАВ ТОЛВИНСКИ

Станислав _ Толвински _ истакао — Је своју свесрдну захвалност Извршном народном одбору Београда и његовом претседнику _ Мипку Петровићу, на чији је позив присуствовао величанственој прослави Првог маја у Београду. Толвински је рекао;

, >РМи смо се у Пољској дивили и страјној и пожртвованој борби народа угославије за време ожупације. Ми се радујемо што сте успели да постигнете потпуно народно једин. ство под воћством _ народпог хероја маршала Тита. Сви прави пољски ро= дољуби мисле о Југословенима као о необично истрајном и херојском народу, као о народу партизана, народу бораца за слободу«,

57 Претседник Варшавске општине ка-

луже. да се тај народ бораца за слободу претворио данас у сјајну, днсциплиповану армију рада која има неизмерно поверење у своје мудре РУководиоце н која је спремна да све своје снаге да за обнову и изградњу привредних моћи земље, за стварање њене лепе и мирне будућности, Тај утисак, леп и дубок, претседник Толвински однео је у Варшаву са београдске прославе Првог маја, прославе која је сва била прожета _ духом свенародног залагања за извршење петогодишњег плана,

САМО 100% до 15%, ВАРШАВСКИХ ЗГРАДА МОГУ СЕ ОПРАВИТИ, ОСТАЛО СУ НЕМАЧКИ ФАШИСТИ ПОРУШИЛИ

Током даљег разговора с претседником Толвинским пред новинарима је јасно искрсао лик Варшаве. Много је писано 0о страховитим рушењима која су Хитлерови џелати ми пљачкаши извршили у Варшави, али излагања Станислава _ Толвинског _ претстављају и непобитно, _ докуметовано _ сведочење о огромним размерама радова на њеној обнови и изградњи.

Варшава је уништена за 73%. Сам тај податак довољан је да се уоче "огромни размери рада и средстава која ће се уложити и већ се увелико улажу — у њеву изградњу. Велики број зграда оштећен је у толикој ме“ ри да се мора прибећи коначном рушењу, како би се на тим местима могло изнова градити, Изражен у процемтима „број зграда које се могу 06новити износи у Варшави само 10% до 15%. Јеврејски део града, који је имао 350.000 становника, – немачки фашисти буквално су сравнили са земљом. Варшава, која је пре рата имала 1,250.000 становника, данас нема ви ше од 600.000, а и тај број стаповника изложен је врло великим тешкоћама у погледу станова. Питање станова задаје Варшавској општини највеће тешкоће, града долази највише 8 квадратних " метара станбене површине, На 10 квадратних метара имају право само они, којима се' то право признаје С

обизром на врсту запослења, на те.

жину: рада,

По ослобођењу Варшаве, _ увођење најважнијих _ комуналних служби У живот наншло је такође на огромне тешкоће, _ Електрична централа била је експлозијом бачена у ваздух њене турбине _ налазиле су се испод

рушевина. Фашистички злочинци уни--

штили су, исто тако, водоводна и. канализациона постројења. Од варшавског трамвајског парка, који је бројао преко 1000 вагона, једва је остало било 100 вагона који су се нека“ ко још могли оправити. Само плина

ра затечена је у стању које је зада-

Вало мање тешкоће обнови, Све остало морало се граднти, – такорећи, изнова, из згаришта, из рушевина.

И нова Варшава, нова Пољска, У којој однарођени и себични назадњаци више не управљају судбином једмог вредног и талентованог _ словенског народа, прегла је ва тежак рад који већ даје лепе, значајне резултате, ВАРШАВА УЛАЗИ У нов живот

Прва фаза рада сводила се, сасвим природно ва раскрчивање

претседник Варшавске општине

На једног становника |

рушевина, _

увођење у живот најнеопходнијих 06јеката, После ослобођења Варшаве ослобођења којим је херојска Совјетска армија написала још једну вечну страницу у светско-историској књизи својих подвига — у граду су обра“ зовани батаљони добровољног рада. Когод је био физички способан да радн ушао је у те батаљоне. Опи су учествовали у изградњи првог понтонског моста између Варшаве н ње ног предграђа Праге. Касније се изградња мостова, чија је важност с обзиром на положај Варшаве огромна, успешно паставида,

Да би се у пуној мери схватило колики успех претставља формирање н рад добровољних батаљона, треба истаћи да Варшава у тренутку ослобођења, као и више месеци пре тога, није имала виједног становника Пољака, Немачки фашисти истерали су били из ње целокупно преостало статовништво, како би могли несметано спроводити »нов поредак« коначног уништења, _ Становништво се после ослобођења враћало у порушени град, град без станова и сложно се прихватало рада на обнови.

После тих првих корака обнове појављују се радне бригаде ни предузећа за обнову Варшаве, обележавајуч ћи тиме нову етапу радова. Прошле године у обнови се осетио врло велики допринос добровољних формација — омладинских бригада,

У ВАРШАВИ ПОСТОЈЕ УЛИЦА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ОМЛАДИНЕ, И ЈУГОСЛОВЕНСКИ ТРГ

Говорећи затим о напорима и успесима тих бригада, претседник Варшавске општине Станислав Толвински нарочито истиче југословенску омладинску бригаду. Она је својски помогла пољској омладини и заслужено стекла опште признање. Поред Југословенског, трга, који постоји у Варшави, једној лепој улици дато је име Улица југословенске омдадине«, што у пуној мери сведочи о уделу југословенских омладинаца у обнови глав ног града нове Пољске, као и о снази братске словенске солидарности,

Ове године, почевши од Првог маја, поново се приступа добровољном омладинском раду у Варшави, У том раду учествоваће и омладинске бригаде других земаља,

— Једна брнгада долази нам из братске Чехословачке, а исто тако на обнови Варшаве радиће и бригада демократске _ швајцарске омладине, Каже Станислав Толвински.

лик НОВЕ ВАРШАВЕ

Затим је претседник Варшавске општине говорио о плановима нове Варшаве, Широко, али потпуно реално замишљени, планови задржавају стари профил тог лепог града.

На обали Висле подићи ће се велике репрезентативне зграде — Сејм, универзитет, министарства итд, У западном делу града налазиће се нове зграде руководстава привредних предузећа и установа. Приликом изграђивања осталих делова Варшаве велика пажња биће посвећена стварању широких појасева зеленила, како би град имао што више ваздуха и свежине. Предузећа лаке индустрије саградиће се у западном делу Варшаве, док су за тешку индустрију предвиђени терени иза Висле,

Рејонима за становање и за социјално-здравствене установе биће додељена најздравија ни најпогоднија град ска подручја. Аутори плана свестрано су разрадили и решили проблем обезбеђења најповољнијих услова за одмор и здравље становништва.

Комитет за изградњу Варшаве одобрно је њен генерални план који се већ остварује.

— Планови за изградњу разних делова града разрађени су потпуно У складу како с нашим трогодишњим тако п с нашим петогодишњим пла ном, — каже Станислав Толвински. Досадашњи _ радови _ пружају пуно јемство за остварење обимних зада-

така које смо себи поставили у окви-

ру нове изградње Варшаве, "Као прнмер може лепо да послужи варшавски мост Поњатовског који је саграђен за годину дана, док се после првог светског рата мањи мост градио скоро садам година, Мост Поњатовског широк је 15 метара н има дупли трамвајски колосек. ј

Наши радници подижу искључиво својим добровољним радом друти велики мост, који ће бити завршен. половином идуће године, — наглашава даље претседник Толвински, — Поред тога, саграђен је и варшавски железнички мост, а приступило се такође, и то према трогодишњем плану, подизању моста са четири колосека.

ОВЕ ГОДИНЕ У ИЗГРАДЊУ ВАРШАВЕ БИЋЕ ИНВЕСТИРАНО СЕДАМ МИЛИЈАРДИ ЗЛОТА

У наставку разговара с претседником Варшавске општине сазнали смо да је у Варшави досад обновљено 4097 станбеног простора чија је 06нова, с обзиром на степен рушења, била могућна. Обнова је у великој мери обухватила _ зграде од општеп значаја — школе, универзитет, Сејм, разне установе,

У. изградњу, Варшаве _ вивестарано

трудбеники Вирши:

је 1945 године око две милијарде злота; 1946 — око четири милијарде, а ове године биће ипвестирано близу седам милијарди злота,

— Варшава је претрпела тако страшна оштећења да би њена изградња, спровођена садашњим темпом, и поред највећег залагања трајала 18 година. Али ми верујемо да ће тај велики задатак бити извршен у краћем периоду времена, пошто могућности обнове и изградње из године у годину расту упоредо с порастом могућности пољске привреде,

_ СТАНИСЛАВ толвински о новом БЕОГРАДУ

Посета претседника Варшавске општине Београду протекла је у знаку свестраног, живог и братским осећањима надахнутог интересовања за рад ни полет, достигнућа и стремљења трудбеника наше земље и њеног п резидијалног града.

Прослава Првог маја у Београду оставила је на претседника Толвинског, као што је већ речено, снажан утисак који се још већма продубио упознавањем са планирањем новог Београда.

Уочи одласка претседник Варшавске отштине рекао је сараднику 220 октобра«: — Упознао сам се данас са планирањем новог Београда, које ме вео-

_ (потвим и предоним радом ПОЉСКИХ псе дите из рушевине

ма интересује с обзиром на наше радове у Варшави, Могу да кажем да сте постигли велики и конкретан Ууспех, Снажна је и лепа замисао орканског повезивања леве и десне обале Саве подизањем репрезентативног дела града, дела који ће обухватити зграду Централног комитета Комунистичке партије ни државне зграде и установе. Такво решење, такво планирање потпуно одговара најновијим достигнућима урбанизма.

Развој будућег Београда посматра се, констатујем, из широке перспективе целине града као таквог, Поклоњена је пажња целом будућем склопу свих видова градског саобраћаја.

Конкретност планирања будућег Београда ја видим у томе што ваш петогодишњи план у своме оквиру већ остварује његову прву и то значајпу етапу.

Приликом обиласка београдских социјалних установа констатовао сам да су ратна сирочад одред оних дивних пионира тако свесрдно поздрављених на прослави Првог маја. Ма да су 9стала без родитеља, та сирочад нашла су, знам, добре и осећајне васинтаче који ће их оспособити да постану одани и ваљани трудбеници 0ве земље.

Односим из Београда снажан и це ловит утисак о јединству југословенских народа, о правилној политици која води напретку, односим одушевљење за вашу дивну омладину, за све што сам овде видео, д што у пуној мери 'зајемчава даљу изградњу Н развој Југославије, |

Потреба максималне производње цигле и ипепа за овогодишњу грађевинску сезону

гђе плану ИНО-а за извр: шење грађевинских радова У овој'сезони потребно је пре свега произвести на десетине милиона цигала и црепа. Сасвим природно, пред индустријом цигала у Београду стоје врло велики задаци, Цигларски радници мораће у о вој сезони да уложе максимум напора и вештине, и то не само за извршење него и премашење производног _— задатка који је постављен пред цигларску индустрију у Београду. Инспекторат Контролне комисије за град Београд пратио _је припреме циглана за оства-

"при томе наилазио на низ примера недовољне бриге руководилаца циглана и неснала“ жљивости, а негде и саботерства власника. Једна од таквих је, несумњиво, и циглана „Македонија“ у улици св. Николе, чији су власници Браћа Јаћимовић и Шамс. У пећима њихове циглане још и почетком априла биле су затворене овце па чак и коњи, а никакви припремни радови нису били отпочели. Сличан је случај и са цигланом »Браћа Јеловац« у Земуну, која има места и земље да ради много већим капацитетом, а чији власници из неразумевања потреба времена и личне користи кажу: »Не можемо да поставимо већи број астала зато што ћемо на тај начин за ову сезону с прерадити сву земљу, а идуће године нећемо имати шта да радимо.«

_ Циглана »Авала3« и »Трудбеник 1« имају машине за израду цигле за чије се оспособљење _ руководиоци · нису

постарали на време, те је тиме,

знатно смањен капацитет циглана, Руководилац циглане »Трудбеник 3« пропустио _ је

више од месец и по дана да отпочне са радом на својој циглани.

Насупрот горњим примерима, имамо циглане »Дунав |, 2 и 3« у Земуну, чији су се руководиоци најбоље снашли У извршењу припрема за почетак рада, тако да су пре 1 маја почеле да избацују печену циглу. То је био поклон рад“ ника са тих циглана 1 мају народу. Такође су и власници циглане »Рекорд« на Сланачком путу показали приличну умешност у припремним радовима. — Имајући извесне резерве сирове цигле, они су већ крајем априла почели са печењем цигле.

Да би се испунио производ“ ни задатак, који 'је стајао пред цигларском индустријом Београда, било је потребно обезбедити одређени број ква' дификоване и помоћне радне снаге. Међутим, како су про“ изводни задаци свих циглана били готово за 50% мањи од капацитета њихових пећи, и објективних _ могућности по стављања већег броја астала за прављење цигле, то се показало сада на терену да није предвиђен свуда довољан број радника.

До сада су готово сва предузећа припремила доста добар смештај радника. Радници

_ ће ове године по први пут-ог ..

срење продукционих планова и

сетити да се неко стара о њима и да су и они људи — радници као и сви остали, те да имају иста права на одмор. Станови су прилично здрави и хигијенски сем у изузетним случајевима као што су на циглани Стојчета Недељковића и »Браће Јеловац« који личе на све друго само не на станове, На циглани »Браће Јаћимовић« до сада нису уопште обезбеђени станови. Насупрот њима, истичемо циглане Авала 1« и »Трудбеник«, које имају најбоље и најздравије радничке станове. У циглани _»Рудник« радници ће моћи после рада и да се купа" ЈУ. Руководиоци су обезбедили купатило. ,

Исто тако је предвиђен низ мера за побољшање исхране радника преко радничких мензи. Предузећа су дужна да их оснују, а управници циглане »Трудбеник« и »Авала« су то већ и учинили и њихови рад-

тци се већ хране у мензама предузећа. Али овде се наилази на разне потешкоће и неразумевања, делом од радни. ка, а делом од сопственика, који не могу никако да схвате да им је дужност да се брину шта њихови радници једу и како долазе до хране. Тако, на пример, Стојче Недељковић је увек спреман да вас убеђује како радници неће да иду у мензу и како их нико не може натерати на то. Разуме се да ће се оваквим ставом власника _ повећати – неповерење радника према мензама.

С друге стране, има тешкоћа око организовања колективне хигијенске исхране и због заосталости самих радника. Печалбари долазе из својих села на сезонски рад са искључи“ вом жељом да натраг понесу што више новаца, без обзира на то како ће за време печал“ барења живети. Због тешког живота за време напорног сезонског рада на грађевинама и цигланама, због бедне ис: хране која се састојала само У сувој храни — углавном хлебу, и влажних рупа у којима су становали, печалбари су били ти коју су масовно 060левали од туберкулозе и живот им је трајао знатно краће него код људи који су ради: ли под нормалнијим приликама. Зато што је то навика печалбара, везана за њихову за“ осталост, коју се нико до сада није трудио да разбије, треба много упорности код синдикалних организација и управника предузећа да би се то изменило.

Међутим, специјалну пажњу треба посветити томе да се рад одвија правилно и да се радна снага искористи што рационалније. Још у самом почетку треба развити такмичење по асталима. Све ово је директно скопчано са вође“ њем тачне дневне евиденције радног учинка сваког астала. Ту евиденцију је дужна управа сваке циглане да обезбеди, дер јој је на тај начин омогућено да прати испуњене пла“ на

Смештај и исхрана

зрађевинских радника

у Беотраду потпуно су осигурани

нашој дневној штампи се до данас у више махова писало о проблему смештаја, исхране и снабдевања грађевинских радника У Београду.

То је разумљиво, пошто се ради о питању од највеће важно пла-

сти за успешно извршење на грађевинске делатности ове сезоне у Београду.

Ово је питање нарочито ва“ жно за Београд због тога, што се у њему ове године обављају врло велики грађевински раг дови, чије извршење захтева — да се из унутрашњости 0“ безбеди знатан број грађевинских радника, за које се морају припремити сношљиви усло“ ви смештаја и исхране.

Нарочито је тежак задатак да се реши питање смештаја грађевинских _ радника због. тога, што се после окупације није располагало ни са каквим просторијама за те сврхе, пошто се пре рата, а још мање за време окупације, о смешта ју грађевинских радника уоп“ ште није водило рачуна. !

За изградњу станова за сме штај грађевинских радника о ве године је Народна Републи“ ка Србија ставила на расположење суму од 30,000.000 динара. И ти раднички станови су у изградњи. Сви ови станови, било да се подижу за грађевинске _ раднике _ предузећа ИНО-а, или _ републиканских предузећа, биће поступно 34вршени до 1 јуна 0. Гг.

Сами радови на терену, зидање радничких станова, ствар“ но су почели чим су дозволиле временске прилике.

Код тога треба констатовати да су и поред свих тешкоћа, услед недостатка извесних ма“ теријала и због одређеног времена просушивања зграда, ови раднички станови могли и морали да буду пре завршени. А што раднички станови још нису сви готови, кривица је, пре свега, до грађевинских преду“ зећа која су добила задатак да их изграде, а која нису довољно плански ни довољно енергично предузела све мере да скрате рок градњи и да раднички станови буду пре времена готови,

„Унутрашња опрема ових станова приводи се крају. Обегбеђени су кревети, сламарице, ћебад итд, тако да можемо рећи да до краја овог месеца имамо обезбеђен смештај за 1440 грађевинских радника У новим радничким становима.

Треба подвући да се код зи“ дања радничких станова, захваљујући рационалном пројекту и економичном систему градње од стране грађевинских предузећа ИНО-а, успела да учини уштеда која омогућује да се изгради још известан број нових радничких станова.

Поред подизања станбених колонија за смештај грађевинских радника, предузете су мере за довршење радничких станова започетих прошле године, као и за адаптацију других зграда које су се могле преуредити за радничке станове. Тако су само грађевинска предузећа ИНО-а оспособила две потпуно нове зграде за смештај 280 грађевинских радника (једна у Босанској улици, а друга у Дунавској улици) које су потпуно хигијенски Уређене, а сем тога, преурећ; њем извесних других зграда> могућено је да се смести још око 600 грађевинских радника.

Ови раднички станови су организовани тако да сваки радник има посебан кревет са постељином, да се води рачуна о хигијенским потребама, да је обезбеђена могућност купања,

осигурана санитетска служба, ·

организовано редовно прање рубља и стална брига грађевинских предузећа преко специјалних службеника и особља које се само о томе стара. Може се рећи, да су ови раднички станови, поред извесних замерки, углавном задовољам вајући. Ти станови се налазе на више места у Београду, како би били приступачни свим радилиштима. Тако имамо радничке станове на Карабурми, У Дунавској улици, на Северном Булевару, на Јужном Булевару, у Босанској улици итд.

Међутим, данас је у тим радничким становима смештено 300 грађевинских радника. То значи да има 500 празних места. Свако грађевинско предузеће ИНО-а, поред управника у свакој колонији радничких станова, има још по једног службеника, специјално задуженог да се стара за смештај и исхрану радника, и предузећа су уложила прилично напора, а мора се уложити још много више, да се грађевински

77 и Шазар БАЧИЋ ~ . радници убеде у корист и по“

требу смештаја у ове раднич. ке станове, који према дана. шњим приликама задовољавају све потребе и остале хигијен ске услове.

Друго, не мање важно пита. ње, јесте исхрана грађевинских радника. То је питање коме се и у протеклој грађевинској се. зони посветило доста пажње, Данас само грађевинска преду. зећа ИНО-а располажу инвен> таром који омогућава капаци. тет мензи од 2.800 оброка, Но, стварно данас у Београду раде две мензе градских преду. зећа капацитета оброка поред републиканских са који. ма се сарађује. ове мензе нису У потпуности искоришћене, наиме, у њима се храни само 150 грађевинских радника. .

Храна у мензама је, према данашњим могућностима, до. бра. У једном оброку издаје се један литар куваног јела уз минималну цену од 11 динара, која би била и мања кад би мензе биле боље и више иско ришћене, односно кад би се у њима хранио већи број раљ ника тим мензама ради стручно особље и оне у хитијенском погледу углавном за довољавају. Н

Даљим развитком грађевин ске сезоне и отварањем нових великих градилишта, развијаће се и мрежа мензи за гр» ђевинске раднике, из којих ће се снабдевати и мања градидишта која не могу имати посеб« ну мензу.

У погледу снабдевања гра ђевинских радника, Извршни народни одбор је само преко "управа својих градских грађе винских предузећа, поделио у току априла месеца око 9.000 бонова за текстил и обућу, што значи да је на сваког радника, запосленог у градским грађе. винским предузећима, само у току једног месеца, дошло по три бона. Такође се и техника дељења књижица за снабдева ње радника углавном уредила, тако да нови грађевински рад“ ник, који се запосли у једном грађевинском предузећу, може да је добије за један дан.

Као што се види, Извршни. народни одбор је дао приоритет снабдевању и исхрани грађевинских радника, а служба око тога остала је једино на грађевинским предузећима.

Да би се организација све бдевања грађевинских радника побољшавала убудуће, да би се благовремено отклонили сва ки пропусти појединих слу: жбеника одговорних за ове по“ слове, потребно је да се много више него до сада по тим пи тањима ангажују синдикалне организације, без чије помоћи не може бити говора о напретку и правилном раду ових слу. жби. Такође је нужно, па мо. жда и још важније, ово анга жовање да би се одржавао ред и осигурало спровођење свих потребних хигијенских мера У радничким становима, који 6њ да је ова помоћ постојала, већ данас били и боље организо“ вани и уређени. Јаоно је да без пажње и потпоре баш оних радника, који се смештају [0 радничким становима и хране се по мензама, не може бит“ ни говора о томе да се најну жније мере реда, чувања 8 родне имовине и правовреме ног отклањања свих сметњи да се осигурају повољни услови смештаја и исхране, спроведу у живот. .

Посебно, ако не и најважније питање, јесте проблем да упорним објашњавањима сталним политичким и КУЛУ ним радом наших синдикалних организација онај велики 47. грађевинских радника, – КОЈУ свакодневно пристиже из УУ трашњости, или је већ дану смештен под готово немогућиу условима у Прокопу, Јатаге мали и другим крајевима гр“ да, убеди у потребу и кор“ сност хигијенског смештаја исхране што им је данас 0 гућено.

Постоје подаци о томе да" грађевински радници данас У сто плаћају зеленашке цене % преноћишта, и то за преноћи“ шта која су потпуно нехил јенска, док ће за ниску пе моћи да буду несравњено «. ље смештени. Само ако се 67, ду управе грађевинских преду“ зећа томе питању довољно светиле, и ако смештај храна грађевинских _ РаДИ буде под сталном руководилаца наших гра ских предузећа, уз пуну шку и максимално анг ње како синдикалних тако 7 осталих наших масовних 00 низација, моћи ће да се Пе веду све мере које СУ 38" за успешно решење 0ов7 датака, ' Р. с,

ји “

пол“ ажова“