20. oktobar

СТРАНА 8

ултурни ЖИВОТ

Делатност чланова Удружења __ композитора Србије _

Н ародно-ослободилачка вој-

ска дала је значајан при лог нашој музици. Она је донела, пре свега, богат избор народних песама у оригиналним мелодијама из свих југословенских _ крајева. _ Млади борци, певајући, донели су и уметничке обраде наших партизанских, народних и совјетских песама, Наши композитори су из овог богатог материјала одабргли оно што је највредније и настоје да томе дају што убедљивији уметнички израз. Највећу популарност до сада оу постигле композиције: „Уз маршала Тита“ од Оскара Данона, „На Кордуну

' гроб до гроба“ и „Мде Тито

преко Романије“ од Миленка Живковића, „Друже Тито“ од Јосипа Славенског, „Песма Београду“ од Миховила Логара, · на текст Т. Младеновића

“ „Друже Тито љубичице бела“

соу

од Николе Херцигоње,

_ Удружење композитора Србије основано је фебруара месеца 1945 године. Отада наши композитори развијају све приснију везу са средином у којој раде и нашом стварношћу. Композитори се труде да изразе радни елан наших народа, нарочито омладине и да - потстакну радне масе на још значајније подвиге и прегнућа. У томе су наши композитори забележили и извесне успехе. Повезивање композитора и њихових дела са акцијом општег значаја, стварање _ дела приступачних радним колективима и аматерским културнопросветним екипама довело је до масовног интересовања наших људи за рад сваког композитора појединачно, Композитори су само у првомајском такмичењу 1946 године дали око 60 дечјих и омладинских хорских композиција, 20 масовних песама, 40 обрада народних песама, 5 маршева и 3 аранжмана из познатих дечјих дела домаћих аутора. У конкурсу за маршеве, расписаном од стране Југословенске арми. је, награђени су маршеви Живковића и Рајичића.

Музика, која се гушила у бесадржајном формализму, уочи самог рата, ослобођењем земље, нашла је најзад нову форму и своју тематику. Наши композитори сада се појављују У свим областима музичке делатности почев од уметничких обрада, песама из народноослободилачке борбе ни народних — мелодија, хорских композиција па преко камерне музике, клавирских композиција, кантате за хор и оркестар, мелодраме до симфоније, балета па чек и опере;

Композитор _ Стеван _ Христић компонује музику за балет „Охридска легенда“, — на које се дело полажу велике наде. Оперски репертоар добиће прву комичну оперу композитора Петра Коњовића „Поп Ћира и поп Спира“. У развоју симфониске музике бележимо другу симфонију Станојла Рајичића, Јован Бандур до јесени ће завршити симфонију на којој дуже ради.

Из области камерне музике композитор Миленко Живковић даје „Епикон“ за чело и клавир; затим љубица Ма-

рић и Милан Ристић компоновали су сонате за виолину

Низ композитора — компоновао је мелодраме, кантате 38 хор и оркестар, композиције за соло глас и оркестар, на текстове разних наших песника. Композитор Миховил Логар компоновао је кантату за хор и оркестар „Жепварите“ на текст македонског песника В. Марковског. Станојло Рајичић, компоновао је – мелодраму по тексту песника Ћопића „Грб у житу“, која је врло често извођена, _ Јован Бандур компонује песму 33 соло глас и оркестар „На гробу стрељаних ђака“ на текст Дебанке Максимовић. Стваране су и хорске композиције озбиљног карактера, исто тако на текст наших песника. Композитор Марко Тајчевић дао је хорску композицију „Пјесма мртвих пролетера“ на текст Ћопића, Композитор – Миленко Живковић дао је „Рањеник“ на народни текст. Композитор Миховил Логар компоновао је „Мост“ на текст песника Панић.-Сурепа, који се врло често и са великим успехом изводи.

Рад наших композитора на уметничкој обради народних мелодија, уз пратњу малог оркестра, за практично извођење на радију, врло је плодоносан. Да ли бе он остати У том облику и музичкој обради зависи од резултата који треба тек да се покаже. У томе највише су се — истакли композитори Стеван Христић, Љубомир Бошњаковић, Крешимир __Барановић, Михаило Вукдраговић и други. Композитори стварају и уметничке 0браде мелодија за мешовити хор.

а па

Пре два месеца изишло је из штампе репрезентативно илустровано | издање – „Златне степенице“, колективна збирка лаких композиција за виоли· ну и клавир.

Удружење српских композитора позвало је удружење композитора из осталих република, како би створили Савез југословенских композитора, Овим Савезом повезале би се све музичке стваргл“чке снате у целој држави и на тај начин створила би се јединствена организација, кроз коју би се остваривала наша музичка култура, како у погледу ширења домаће музике у земљи, тако и у иностранству. Конгрес свих композитора треба да се одржи у јесен и том прили, ком извешће се фестивал југословенске музике, који би обухватио | музички _ фолклор, хорску, камерну и симфониску музику.

Рад српских композитора све се јаче повезује са радом књижевника, те се, све чешће појављују дела као резултати појединачног рада писца и композитора,

Издавачко предузеће „Просвета“ досад је издало и умножило многа дела наших композитора. Најбоља дела из области оркестарске, камерне, и клавирске музике послана су у иностранство.

Српски композитори припремају се да у 1947 години, У својим новим музичким делима, достојно изразе велики подухват радног и стваралачког елана наше омладине. Композитори ће одлазити на Пругу и непосредним доживљавањем стећи драгоцене утиске, који ће им послужити за музичке облике већих размера.

Приредбе за трађевинске раднике

палати „Риунионе“ одржава се сваке среде у 5 часова по подне по једна биоскопска _ претстава за грађевинске раднике. Ове претставе организује Дом културе Прво. га рејона. Поред филма одржавају се и кратка предавања о актуелним догађајима. До сада су одржане три бноскопске претставе и три предавања. Сваким даном домови култу. ре проналазе нове форме кул! турно-просветног рада са гра· ђевинским _ радницима. Овим радом успевају да прикупе и заинтересују раднике за културно-просветне манифестације које су нама досада мало биле познате и приступачне. Када је Дом културе Првог рејона организовао прву филм. оку претставу, У сали није било много радника, Идуће претставе било их је више. А сада већ, филмским претставама присуствује преко 400 радника. Осим биоскопских претстава за грађевинске раднике домови културе разних рејона дају приредбе, усмене новине и одржавају разне стручне курсеве. Тако је на Северном булевару недавно одржана једна приредба коју је и филмско предузеће анимило.

х живот игАПУССЕР Ж __

одољск је један од мањих

градова РСФСР. Удаљен је од Москве само 43 километра, у правцу југа, Захваљујући елек. трификацији железнице — та је "електрификација извршена по доласку совјетске власти — ста. новницима Подољска омогућено је да увече посете претставе У московсним позориштима и да се релативно рано врате кући,

Подољск је индустриски град. Производњу његових завода и _ Фабрика _ сачињавају _ шиваће машине; акумулатори, разне потребе за индустрију нафте, трикотана, цемент итд. Завод за израду машина, који носи име славног совјетског државни. ка Серго Орџонинидзеа, познат је по својој одличној и обилној производњи.

О великом напретку који је после _ Октобарске револуције остварила подољска индустри“ ја сведочи историја завода „Ба.

лињин « Дана се заводски рад -

(8 ИЊИјо И Да

обавља у више. огромних зграде док су староседеоцима још у сећању мале радионице, У којима се пре три деценије вршило склапање шиваћих маши. на америчке фирме „Сингер“. Машине је тада склапало само 800 радника. Сви делови увонени су из иностранства,

Совјетска влада потпуно је реконструисапа то индустриско предузеће, уложивши у његову реконструкцију 25 милиона Ру" баља. Створен је потпуно нов завод; У коме је данас запосле. но више хиљада Радника, Пре извесног времена завод је посетила делегација енглеског професионалног савеза трудбеника индустрије машинсф на челу са својим претседнином Џеком Та. нером. Завод, одлично снабдевен свим потребама велике и модерне индустрије, оставио је на госте снанан утисан, Танер

- је рекао:

. ћице, урасле у земљу. Иза тих кући-

Поред свих успеха у ралу на културном уздизању грађЂевинских радника, има доста и пропуста. Ни на једном месту где су смештени грађевински радници, например, нису стављене пароле, како би се и на овај начин деловало на њихов развитак. Затим, нигде ни. је спроведен неки плански рад у културно-просветном _ уздизању радника. Многи грађевиноки радници још нису обухваћени читалачким групама ни курсевима за стручно оспособљавање, па чак ни аналфабетским и просветним течајевима. ЈАВНИ КОНЦЕРТ РАДИОБЕОГРАДА ЗА УДАРНИКЕ И НОВАТОРЕ

__У недељу, 25 овог месеца, у 11 часова, Радио Београд при ређује на Коларчевом универзитету јавни концерт за нова торе, ударнике, рационализаторе и најбоље раднике свих београдских предугећа.

У извођењу програма суделу« ју: радио хор, симфониски оркестар, квартет · Комарова и група народних певача.

— Производња у заводу „Балињин одлично је организована. Прелаз са ратне продукције на мирнодопску извршен јеу заводу, по свему судећи; без тешкоћа и застоја. Највише нас задивљују енергија и. одушевљење које радници уносе у из.

вршење Петогодишњег – плана, у обезбеђење високог темпа производње,

ПЏодољск није само индустриски, већ је и културни центар. Град није велики, али има. 18 средњих _ школа, грађевински техникум библиотеке, велики број клубова, болница, дечјих јасли, породилишта.

Да наведемо један занимљив податак: 1917 године за уређе. ње града: било је утрошено 1.500 рубаља, а 1946 године око четири и по милиона рус бата, тј. три хиљаде пута више,

Такав је Подољсн данас. Је. дан од подољских староседеладе Владимир Билибин, прича какав је раније, пре Великог октобра, био Подољск:

— Пре 1917 године наш град имао је само две улице. Дун пута, само на појединим местима капдрмисаним каменом коцком, пружале су се" мале Изгледало је као да су

да — лустаре,

ку..

јЕз про ни ага

__-__________ннннненнннннннннене 23 МАЈ 1242

20 ОКТОБАР

Ових дана у Београду гостује Хрватско културно др пе хрватских села Бача, Бачког Брега, Сонте, Павне, Жедника. То су у исто време прве сеоске групе које гостују

ЈЕДНА ЛЕПА И КОРИСНА НОВИНА

Покретна позорница

а Шестом рејону — Дом

културе У сарадњи са члановима _ Драмске – секције Шестог рејона, ових дана завршио је изградњу једне покретне позорнице. Покретна позорница, широка шест а дугачка четири метра, има то преимућство да може да се по. дешава према простору. Састављена од летава придржа-

ваних винкловима и шрафови-.

ма цела позорница са подијумом може да се смањује и по дужини и по ширини, Уз то, тај се посао обавља лако и бр. зо. Све руком, без употребе иједног алата, за 20 минута чак и нестручњак може да је склопи. Лако се преноси и намошта, а може да служи и за претставе и У дворани и под ведрим небом.

Поред покретне позорнице, направљен је и покретни намештај: камин, библиотека, ма=. ли сто, писаћи сто, столице, фотеље. И позорница и намештај направљени су од лаког дрвета. Сав намештај, с позорницом, када се склопи може стати у једна шпедитерска кола. На позорницу може да стане око 60 људи, тако да се на њој могу изводити и већа дела.

Ову покретну позорницу и намештај саставио је члан дра. ме Живко. Матић, аутомеханичар, за 120 радних часова.

Пројекат и идеју о покретној позорници дао је Владета Драгутиновић, члан Драме и редитељ Народног позоришта. Под његовом управом ради драмска група Шестог рејона већ две године, а руководилац ове групе је Мила Предојевић, глумица.

Код чланова Драмске секције Шестог рејона влада велико задовољство што је успео покушај с покретном позорницом и како настаје лето, то ће секција имати прилике, ла свим крајевима Београда, на разним градилиштима, па и по селима, прикаже, свој марљиво припремљен програм,

У јесен и 'у пролеће улице су биле покривене блатом, У летњим месецима — прашином, у зимским — снемним наносима... Ето, тако је изгледао По. дољск пре револуције, Имао је 19 крчми и само једног лекара, Становника је било непуних девет хиљада, и то 50% неписмеНИХ..« Бедним _ таздинством _ града, као и судбином становника, ру. ководила је градска управа ко» ју су бирали месни утицајни људи, без икаквог учешћа становништва. Господар града био је Чуркин, богати трговац, У градској управи водили су прву реч Гуликов и Носов, такође трговци. Није их · интересовало ништа сем личног богаћења, а уређење града — понајмање...

Чурнинов магацин налазио се баш на оном месту где је ту скоро подигнута лепа .зграда клуба металаца, Од старог гра. да остапи су само усамљени перифериски нућерци. Остала су, додуше, и сећања стараца на невоље Подољска у годинама царизма...

Данашњи Подољсн је. добро уређен _ индустрискни културни центар, саграђен рукама совјетских људи. :

Ко данас управља тим · гра,

дом, ка се стара а његовом

Бањих Винограда,

уштво из Суботице и фолклорне груз

Таванкута и у Београду,

Боравак истакнутих француских научника у Београду

У Београду бораве, као гости Београдског универзитета и Друштва за културну сарадњу Југославија—Френцуска, познати и истакнути франшуски научници Андре Шолеј, Анри Бенар, Марсел Пренен и Жорж Тесије.

У присуству француских научника, пре неки дан изврше“ на је свечана предаја 20.000 научних књига Београдском универзитету, као поклон фран цуских универзитета, научних установа и напредних кругова Француске. Обилан дар у научним књигама претставља 0громну вредност и озбиљну помоћ нашој науци и нашој универзитетској билиотеци, која је тешко страдала у рату, утолико пре јер се међу по» клоњеним књигама највећим делом налазе научна дела ко' ја уопште нисмо имали,

Француски научници у току свога боравка у Београду о-+ држали су, више предавања излажући резултате својих научних истраживања. _ Теко је професор Анри Бенар, на врло приступачан и занимљив начин, говорио професорима, » систентима и студентима Медицинског факултета о својим погледима и истраживањима

„питање. . размене

на пољу медицине, обрађујући нарочито проблем обољења бул брега, док је професор Жорж Тесије говорио о будућности науке и односу човека према науци, а Андре Шолеј о Трсту, и Јулиској Крајини, научно об јашњавајући да сви етнограф ски, географски и историски чиниоци, па и сам поглед на карту говоре у прилог захтева Југославије.

Професор Марсел Пренан о“ држао је једно предавање на Коларчевом _ универзитету а борби француског народа про« тив окупатора, под руковод« ством Комунистичке – партије Француске, истичући да је бор“ ба народа Југославије служила као пример у Француској.

У току разговора са нашим научним редницима претреса. на су организациона питања научног рада, могућност побољшања рада и веза Београд“ ског и Париског универзитета, студената и професора итд. Гости су се та кође интересовали за наш први Петогодишњи план и начин Како се приступа његовом извођењу, за устројство народне власти и њено фиункционисање, и уопште за живот и рад у Југославији,

аи патњама таи илити еони ината

Наш петогодишњи план од огромне је важности за даљњи свестрани развитак наше земље. Он изгледа на први поглед врло тешко остварљив за оне који су навикли на старе норме и форме у раду, за оне који су навикли да гледају како страни капиталисти искориштавају добра наше земље

за оне који не вјерују да могу, углавном,

властитом снагом

се народи Југославије подигнути из

досадашње заосталости. Али досадашњим искуством, у кратком периоду посљератне изградње,

наши су народи показали

такву стваралачку снагу

и постигли тако велике резултате да то претстав-

ља пуну гарантију да смо ми кадри

остварити и

теже задаће но што је овај петогодишњи план.

У привреди ће бити

ност против разних штеточина, који би покушали

ометати остварење петогодишњег њима је потребна не само највећа будност,

највећа строгост, ако се такви појаве.

процвату, привреде, о задовољењу — културних и нивотних потреба ста. новништва које се брзо повећавају» Највиши орган месне је Градски совјет депутата трудбенина. Совјет сачињавају 200 депутата које је на основу Стаљиновог Устава — изабрало становништво града, У далеку и неповратну прошлост отишле су године у којима су месни богаташи и царски чиновници

власти

одлучивапи о судбини Подољска. У саставу Подољског град-

ског совјета потпуно се огледају начела најшире демократије, на којима је заснован мивот совјетског друштва. У Градском совјету заступљени су сви слојеви становништва, Радом Сов. јета руководи Виктор Лобачев, бивши радник завода „Орџонивидзе , Лобачев је рацио у Градсном совјету још пре рата. Борио се на фронтовима Отаџбинског рата и добио је неколино одликовања.

Међу депутатима _ Градског совјета видимо заслужног лекара Руске Републике Николаја Маштакова, бившег бравара за. вода „Калињин“ Ивана 'Демидо. ва, радницу истог завода Марију Потатнову, иннмењера Петра

Сињова, учитељицу Марију Си-

о напретку месне:

потребна крајња будплана. Према

но И

тито

ние инат

харјову. Месно становништво познаје и цени све депутате вредне и заспужшне јавне раднике. Претседнин буџетске комисије Градског совјета депутат Антонов саопштио вам је да је прошлогодишњи буџет Подољска изнео око 15 милиона рубаља, Та сума утрошена је за извршење обимних радова, који <у подигли уређење града на још виши ниво, за издржавање У проширење болница, амбуланата, школа и библиотека.

Прошле године Подољск . је добио пет нових паркова. с Фалтирано је око 50.000 #вадратних метара "улица а поред тога мноте улице добиле 7 нов тротоар. Засафено је преко 7.000 дрвета. У Подољсну се под зеленилом налази већ близу 50 хектара, Прошле године Градски совјет потрошио је за проширење подручја _ зеленила 850.000 рубаљс, а 1947 године биће потрошено 1.200.000 Ру" баља.

И касно увече гори светлост у великој згради Подољског градског совјета депутата труп“ бенина, Совјет, ноји руководи напретком малог совјетског гра. да, неуморно ради, извршујући планове · управљене _ његовом даљем општепривредном и 9 мунадној~ чазвоју - ~ '