20. oktobar
СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!
аи ЗОКЕЕКЕ Њ
БРОЈ 1
Паша
(паром наше земље оживе' ће идуће недеље градови, села, улице, школе, дечји домови и паркови, Читава земља посвећује ову недељу нашој деци. То је недеља дечјих забава, игара и приредби. То је недеља смотре свих резултата и настојања посвећених нашој деци, недеља смотре наше дене. Радио-емисије, позоришне и биоскопске претставе, културне приредбе и предавања, =— по целој земљи ће бити нпосвећене деци и дати овим данима обележје „Дечје недеље“, Почјев од Савезне владе, у чије име члан Владе — претсед.тик Комитета за социјално старање — отвара „Дечју не- дељу=“ говором преко-радија, па , на ниже: владе република, на__ родни одбори, народне организације, све власти и устано"ве посвећују ову недељу на| ој деци. | | ју Данас у нашој земљи, једва две и по године од ослобођења, већ је густа мрежа разних дечјих установа, и она из да„на у дан обухвата све већи број деце. Пионирски домови, дечје библиотеке, читаонице, изложбе, дечје културне приредбе, позориште и биоскопске претставе, дечја шттамта (новине, часописи, брошуре, књиге), дечје јасле, обданишта, летовалишта и опоравилипеа — ничу данас у свима крајевима наше земље.
У нашим дечјим | ломовима, школама п установама, кроз дечје радионице, кров атељеа, кроз сталне изложбе и утакми. цу, деца откривају и показују своје наклоности, способности и таленте. Будући ударници, новатори и мајстори, будући сликари, књижевнини и умет_ ници, будући техничари и научници откривају и показују пут којим их треба упутити и помоћи им у развоју, да би доцније најбоље — користили друштву и вратили дуг отај-
31 ГОД. Р/
Кроз своје пионпрске организације, наша деца већ постају корисни чланови нашега друштва. Они већ почињу да дају и свој стварни допринос У изградњи наше земље. У разним досадашњим акцичама (н. пр. прикупљање конзерви У Београду и сл) деца већ дају свој удео у нашој производњи.
За „Дечју недељу“ и „Пио. нирски дан“ у оквиру ове недеље, везано је отварање низа нових дечјих домова, вртова, игралишта и других дечјих установа у целој земљи.
Народни одбор граљла Београда је за „Дечју недељу“ припремио отварање низа нових дечјих установа у Београду, којима ће се садања мрежа дечјих установа повећати за око 7 до 800 места. Поред појединих дечјих јасала, обданишта и дистанзера, Народни одбор отвара на широком 3еленом платоу Кошутњака у адаптираном бик. Голф клубу дечје опоравилилште, где ће се београдска деца у игри и забави опорављати и уживати. Најзад, поред ових дечјих установа, Народни одбор отвара још једну сасвим нову, У нашој земљи досада нетознату, дечју установу, какву ретко која земља, осим СССР-а, до данас има. У дубини пзу. ме Кошутњака, у густом зеленилу, скрива се читав један „Дечји град“, као град из бајке, који ће у току „Дечје недеље« почети да прима децу Београда. Ова „Дечја републи_ ка“ примаће неколико стотина деце, где ће она поред смештаја, исхране пи одмора, наћи ваздуха и сунца, игре и забаве, купања, биоскоп, радио, приредбе, радионице, атељеа и све друге дечје забаве. У ову „Дечју републику“ водиће доцније пионирска железница, којом ће они сами управљати, са лечјом железничком станицом: Дечји град, усред Кошутњака.
Тако ће овај град У шуми, из кога је недавно злочиначка „Врховна команда за југоисток“ скривена од света сеја. ла смрт и пустош по целом Југоистоку, отсада сејати игру, забаву, срећу и знање нашем младом поколењу.
Сва ова брига за нашу децу, не само што нам пружа слику досада постигнутих резултата, у старању нове, Титове Југославије о својој деци, небо. Још
еца 14
__ВЕСЈЕЉНИ ЛИСТ НАРОДНОГ СРРОНТА БЕОГРАДА ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23.008 и 20-443
ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
више, отвара широку парснективу даљет подизања наге де
це. Нема земље на свету, осим /
СССР-а, која више полаже брите и пажње авојој деци, од наше земље. Ако Совјетски Са. вез данас претставља рај за децу, наша земља ће то ускоРо бити. страним баштама и парковима, широм наше земље, у којима су недавно оргијали друштвени
паразити и народни нетријате - Е
љи, већ су постале дечји рај. Дечја игра, смех ми веселост
претворили су многе јазбине, разврата у дечје вилинске дворе,
Изворе животне снаге и апособности, које деца носе у себи, безбројне таленте деце при.
кривала је и притискивала, до ·
недавно, (беда и сиромаштво Јатаган-мале и Прокопа, глад н уџерице у радничким насељита, сиромаштво, мрак и бестутност села, широм бивше Југославије. Данас се нантој деци позињу ла отварају вилици, шири се хоризонт, ла би таттла свој пут у будућност. Није ово све случајно. То је резултат једног (новот гледања на друштво ии његов развој, ва значај и улоту деце у друштву. Ро је резултат једне те. шке п крваве борбе, коју су натпи народи кроз четири родине водили. Без ове крваве борбе, не би никада банкари и
фабриканти _ уступили своје.
простране њиве и паркове нанео деци, као што не би без ове борбе уступити ни своје фабрике, руднике и банке народу. Наша леца овр треба да зна. ЈУ и она то знају. Она знају по
Многе виле са про:
ДЕТЕ ИЗ ОБДАНИШТА СЕДМ ОГ РЕЈОНА НА ЧУКАРИНИ
коју цену су створени њихови '
домови, вртови, паркови и деч.ји градови. Она знају за борбу
наших народа и жртве; дате. за,
стварање данашње Федеративне Народне Републике Југославије. Она знају и коме припада највећа заслуга за то.
БЕОГРАД, 30 МАЈА 1947
2529
Кров игру и 'песму, свакодневно _ изражавају смом:
зна _ во
пе-
=иМи смо млада војака' Титова“.
4 Нинко ПЕТРОВИЋ
претседник Извршног народног одбора Београда
почасни
им миру-
бравање народних одлука :
публике Југославије Т) Проглашава
"“
Београда
Уочи рођендана маршала Југославије Јосипа Броза Тита, 24 маја ове године, одбор одржао је свечану седницу. На седници је потпретседник Извршног народног одбора Београда Добривоје Радосављевић говорио о маршалу Титу као вођи и учитељу наших народа у рату
На седници је уз одушевљено и бурно одоодборника донета следећа
„Народни одбор града Београда на својој свечаној седници, одржаној 24 маја 1947 године у Београду, у част 55-годишњице рођења маршала Јувославије Јосипа Броза Тита, доноси следећу
ОДЛУКУ
У знак вечите народне захвалности и признања за историске заслуге у ослободилачкој борби наших народа и стварању Федеративне Народне-Ве-
_зршала Југославије Јосипа Броза Тита почасним грађанином Београда, главног града Федеративне Народне Републике Југославије,
| 2) Одлучује да досадашња Улица краља Ми лана отсада носи назив Улица маршала Рита,
3) Прихвата и потврђује спонтану одлуку гра-
Ђана, којом је бивши Булевар кнеза Александра Карађорђевића већ добио назив Булевар марша-
На седници изабрани делегати свечано су пре"дали маршалу Титу диплому почасног грађанина града Београда, на његов рођендан, 25 маја,
грађанин
Градски народни
Радници београдских предузећа примају нове обавезе
О дана готово по свим предузећима Београда У току је давање обавеза за нови такмичарски период, Наоружани искуством из прошлих такмичења радници Београда све боље постављају своје такмичарске планове, тако да њихове обавезе, некада опште и неодређене, сада добијају све конкретније облике,
Овога пута.планови за н0вембарску етапу социјалистичког такмичења у првој години планске привреде праве се и уобличавају одоздо, од личних обавеза појединаца па преко група и обавеза одељења 0формљавају,,се у опште, заједничке планове предузећа. Појединачне обавезе служећи као основ плана такмичења 0могућиле су да такмичење обухвати најшире слодеве радничке класе Београда, да осигура испуњење обимних и тешких задатака које Петогоди. шњи план поставља пред радне масе наше земље. Посматргајући појединачне обавезе но разним _ предузећима јасно се запажа да оне у највећем броју случајева обухватају задатке за оспособљавање младих кадрова, који ће током нарастања наше индустрије бити неопходни. Тако су у предуве. ћу Југоштампа примили појединачне обавезе Влада Марић, који се обавезао да ће оспособити шест ученика за 65 од сто У раду који су досад обављаљи само квалификовани радници. Стеван Фолкман примио
је обавезу да ће све ученике
"У машинској слагачници оспо-
собити пре рока за машинске слагаче. Петар Хмељак, такође радник Југоштампе, обавезао се да ће оспособити два радника за ецере. Значајно је забележити да поједини ученици у привреди такође дају 0бавезе за своје стручно '7У8дизање. Тако је ученик Милутин Панић из Југоштампе дао обавезу да ће до крафа новога
дела такмичења испуњавати стопроцептно норму. У предузећу „Партизанка“
· (бивша „Моравија“), Аница Ко
стић обавезала се да ће обучити шест другарица за рад на машинама. Бора Шветковић 0бавезао се да ће оспособити једног друга за рад на машинама до 1 јула, а Каја Мију им Ружа Волф примиле су обавезуУ да ће оспособити пет радница за рад ва машинама,
По свим осталим предузећима Београда мноти раднини
"примили су појединачне обаве.
зе у такмичењу. Може се кон-
"статовати да ја примање ова-
квих обавеза постала масовна појава. · Радници _ Индустрије мотора у Раковици такође су примили велики број личних 0бавеза. Преко личних дошмо се до обавеза група. Поједине групе из одељења типомашинарнињце, офсетмашинарнице __ У — Југоштампи примили су обавезу да ће производне гтанове и норме пребациватигод. 3 до 10 од сто. Многе групе су узеле такође заћелничке „обавезе за: оспосо-
бљавање ученика и њихово
„превођење од неквалификота-
них у стручне раднике. _
Одељењске обавезе које се примају по предузећима Београда обухватају углавном 0бећања за испуњење . производње, за уређење одељења,
"осигурање од повреда и но-
бољшање хигијенских услова рада. Одељењске обавезе такође обухватају смањење 0тпадака, повећање норми и нпобољшање квалитета рада.
Опште обавезе на чијем »
"спуњењу могу да раде радни-
ци и намештеници свих оде-
"љења обухватају такође по-
бољшање хигијенских услова рада, стручно уздизање радника преко курсева, заједничко пребацивање норме и заједничка настојања на оживљавању културно - просветне делатности по предузећима.
Стандард одељење предузећа „Партизанка“ дало је у 0вом такмичењу обавезу да ће дневну производњу пребацивати за 34 од сто, побољшавајући истовремено _ квалитет, _ тиме
што ће велики број радника
овог одељења после радног времена упознавати не само своје машине већ и – машине својих другарица. Скоро сва одељење Индустрије мотора у Раковици и „Југоштампе“ обећавају да ће своје производне планове да испуне, свесни да је премашење норме од стране појединаца, групе и одељења она основица и онај потстипај који ће да одитура испуњење Петогодишњег плана, Радници Индустрије мотора у Раковици, примајући нове обавезе у. овоме такмичењу, послали су и писмо своме вољеном Маритату у коме наглашавају своју свест о томе да ће индустријализанјијом и електрификацијом нате земље нашим народима бити обезбеђена економска независност, сигурна будућност и
"срећнији живот, они обећавају
да ће свој годишњи план за. вршити не до 1 јануара 1948, већ до 29 новембра 1947 годтне. Они ће увести радне норме на свим радним местима се. риске производње и повисити
их за 7 од сто. Поред овога, радници индустрије мотора ор. ганизоваће три двомесечна кур · са за стручно оспособљавање и провести потпуну дневну евиденцију о извршењу – планских задатака.
Из такмичења у такмичење, примајући све нове и све обимније задатке, радници Беотрада чврсто и одлучно крче пут бољем животу за себе, омогућавајући _ електрификацију и индустријализацију наше 3земље, најважнијег задатка који пред њих поставља Петородишњи план. Нове такмичарске обавезе говоре о несаломљивом радном елану нашег радног човека, о његовој спремности за напор и жртву, о његовој уверености у исправност и неопходност свих оних поставки које садржи План, о његовој свести да само таквим радом може да одбрани своју слободу и коначно оствари бољи, срећнији и имућнији жи. вот за себе и све остале прађане наше народне републике,
ПИСМО РАДНИКА ИНДУСТРИЈЕ МОТОРА МАРШАЛУ ТИТУ
Раднини Индустрије мотора у Раковици, после говора Моте Пијаде, који им је изложио сав дубоки смисао социјалистичког такмичења наше рад. ничке класе, упутили су свом вођи, вољеном другу маршалу
„Титу следеће писмо:
„Друже Маршале,
Радни колектив Индустрије мотора — Раковица свестан је величине Петогодишњег плана, који ће нашу земљу економски преобразити из заостале у ин-
· дустриски напредну,
Ми смо свесни да ће индустријализацијом и електрификацијом наше земље, нашим народима бити обезбеђена економска независност, сигурна будућност и срећнији живот,
Петогодишњим _ иланом је
предвиђена производња аутомобила и камиона што пред наш радни колектив поставља врло велике и одговорне 3адатке. Да би“ одговорили постављеном задатку и да би предвиђени Петогодишњи план извршили пре одређеног рока, обавезујемо се, друже – Маршале, да ћемо у овој години залагањем и узорном дисциплином: 1) Извршити годишњи плап у часовима до 29 новембра 1947 године,
2) Увести 100%, радне норме на свим радним местима сери-– ске производње,
3) Повисити норме за 7% УЗ побољшање израде.
Наставак на другој страпи Ф ви