20. oktobar

__УДАРЕНН__ ТЕМЕЉИ ЗА ФИЛМСКИ ГРАД

биоскопима се велики, број страних филмова а —

_ ЊЕ

У КОШУТЊАКУ (9

. производњу филмова.“

| ; ЕН

та и“ нам га града у пуном су јеку Радови на изградњи филмског

београдским пре рата давао

ниједан наш. Запад нам је слао своје продукте разноразне вредности и тенденције, а од нас узимао увек добре паре,

Само две године после ослобођења са биоскопског платна

чуле су се прве речи изговорене нашим језиком. Створен је наш уметнички филм „Славица“, Страни журнали више не приказују „краљеве инду-стрије“ и ширење „културе“

"западних лржава У колонијалним земљама. Данас наши журнали приказују нашу стварност — изградњу земље и остварење Петотодишњег плана.

Али да би овековечили своју велику стварност, ми морамо створити ин своју филмску #ндустрију. Наш први Петогодишњи план и то је предвидео. У њему стоји; „Извести радо“ ве у вредности од 1,5 милијарди динара на подручју кинематографије и то за изградњу "филмског града крај Београда, биосколских дворана, пу“ тујућих биоскопа и за проширење филмских предузећа за

Кошутњак, На врху шумови-

тог брега простире се широка и празна пољана, Доле, ка југу, видик је затворила Авала, а с десне страпе низ Саву око

се одмара на равницама Срема, све док не досле до хиљаде беличастих кућа Београда.

На овом месту, званом кота

210, отпочели су радови на изградњи. великог филмског града, отпочело је остварење оног дела Плана који говори

о радовима на подручју кинематографије. Радови око изградње филмског града су обимни и #изводиће се у етапама. Грађевинско предузеће „Раковица“ 15 априла отпочело је ва припремним радовима, Као најважнијем 327 датку прво се приступило УК. сталирању водовода. Пошто је „радилиште па приличној висини, то је постављен хидрофор за избацивање воде на висину од 40 метара. Постављена је и водоводна инсталација у дужини од 1500 метара као и два нова резервоара који могу да приме 30.000 литара воде.

Да би се радницима обезбедили смештај и исхрана за време радова, изграђени су "раднички станови, У једн] од новоподигнутих _ зграда налазиће се менза, а У другој умиваосници и тушеви за раднике. У оквир припремних _ радова "спада и оспособљавање виле за. канцеларије руководства, подизање магацина од дрвета “за смештај алата и материјала, довођење електричне струје и поствљање телефс: :е жице У дужини од око један километар. Сви ови припремни радо“ ви досад су углавном завршени. Сада се приступило изград. њи самог филмског града. Око 200 радника ради на земљаним радовима за зграде атељеа и лабораторије. За атеље су већ постављени темељи, Ове године предвиђено је да се, норед атељеа и лабораторија, подигну и зграде за монтажу, за централно грејање и два магацина. Величина атељеа је то· лика да ће се у њему моћи снимати најмасовније сцене.

Рок за завршетак свих овогодишњих радова предвиђел је за 1 новембар. Међутим, по тврђењу Радника и руковод“ ства радилишта, радови ће се завршитираније, уколико на време буде допремљен матери

рана ПА ПА И _- ________________________----===

а АЊА РА 2 АРА РРА РМ ар Мр мар МАР МР АРАРАР А

рошле недеље присуство-

вао сам претстави у биоскопу „Балкан“, Приказивао се совјетски филм „Највиша на града“, Цео филм и журна“" приказани су за свега сат ! четврт, од 20 часова до 21,1: часова! Значи: филм, који 0сим журнала обично траје сат и по, У овом биоскопу скраћен је скоро за више од трећине своје дужине.

Ја сам и раније гледао „Највишу награду“ и филм ми је добро познат. Овога пута, међутим, нисам могао да га познам. Из филма су избачене читаве сцене, лепе совјетске песме нису се могле слушати, јер су се У приказивању прескакали читави делови песама. Из филма су узбацивани и такви делови 0,2 којих се садржај не може разумети.

Штета од оваквог приказивања филма двострука је. У првом реду публика се одбија од биоскопа, а у другом филм губи од свог агитационоваспитног карактера. Све ово показује озбиљан пропуст У

праве (биоскопа као и надлежних _ органа за расподелу филмова.

Највећу одговорност за при. казивање филма који је у та“ ко лошеу стању сноси управа биоскопа „Балкан“. Ако филм није био за приказивање требало је да га врати предузећу за расподелу и да откаже претставе, јер је боље ништа не приказивати него и оном малом броју присутне публике давати филм који није за приказивање. Истина је да се филмови током употребе кваре, али је дужност оних који га

жх х

пара пара ара ар ВР ара лира мр пр ар ар ар Арија

ђ МУЗА

дају да воде рачуна до које мере та оштећења могу ићи, Овај случај показује и пропуст Предузећа за расподелу филмова које је дужно да води рачуна о томеу каквом стању даје филмове за приказивање, нарочито репризне. Из

КАКО СЕ ПРИКАЗУЈУ ФИЛМОВИ У БИОСКОПУ „БАЛКАН!

случаја филма „Највиша на-града“ јасно се види да предузеће о томе није водило Рачуна, Предузеће за расподелу филмова не би смело да допусти да се овакви случајеви понове.

Никола ЈОВАНОВИЋ

Гоље стречити него лечити

току рата београдске У-

лице претрпеле су велике штете и разарања, Народне власти и масовне организације чиниле су много да се ово стање побољша и поправи. Па ипак, нису ретки случајеви да се. пролазницима и сада дешавају неприлике због разрованости тротоара и улица, Које би сами становници кућа, и-

Пропусти у одржовању хигијене у ресторану „Касина“

О пропустима У одржавању хигијене у ресторану „Касина“ већ је писано у „20

( 5 ~ ЈЕ Ја

Писало се, између

октобру“.

осталог, о отпацима који се бацају по поду и после тога су одмах набављене корпе за отпатке, Међутим, постоји још низ пропуста у одржавању хигијене које би требало отклонити да би хигијена у 0вом ресторану била на достојном нивоу,

Чекајући свакодневно да до бијем чај или белу кафу, видео сам како се перу употребљене шоље од чаја или беле кафе, То прање, нажалост, не личи на прање, већ на једноставно мућкање — тек

да вода пређе преко њих. Дешава се да се шоље не перу рукама већ се на њих само пушта млаз воде. Сви знамо да пролази свакодневно кроз овај ресторан велики број посетилаца, међу којима има свакако и болесних, Ако се шоље не оперу добро, клице болести

остају на њима и могу прећи на здраво лице.

Мислим да би управа ресторана требало да посвети већу пажњу _ хигијенскијем _ прању шоља. Потребно је да управа упозори особље и објасни од

Иницијатива

колике је штете овако слабо одржавање _ чистоће не само

за здравље стотине грађана који посећују ресторан, већ и за углед самог ресторана,

; Драган ПЕРИШИЋ

— Пожуримо бар ми, другови, док није дошла јесећ..,

Прикривање рационираних животних намирница

|-| "родне власти улажу максимум напора да би снабделе грађане — рационираном робом и позвале су све грађане који имају залихе да их пријаве. Међутим постоје из“

весни несавесни грађани, који не схватају своју дужност преи залихе намир-

Један од таквих је и адвокат Дејан Матејевић, у Француској улици број 19, У њего» вом стану претресом је пронађена већа количина 'рацизни“ раних животних намирница које није пријавио; 70 килограма белог брашна, 30 кг. суве сланине и шунке, 30 кг. масти, и поред ових залиха, адвокат Матејевић је примао стално редовна следовања на потрошачке карте, уместо да је залихе пријавио,

Овај случај, који није усам љен, показује да има несавесних грађана који неће да помогну мере народних власти и ометају правилну расподелу

ма друштву | == –

ница које имају не пријављују рационираних животних она

и подижу своје редовно сле- _ МИрница онима Који их не

довање. мају. 3. ОПСЕНИЦА жх

Опасност од пацова

= неколико пута штампа .

је писала о опасности по здравље грађана Београда због великог броја пацова, који се сваким даном све више и више

размножавају. Ове штетне животиње не само да се налазе по кућерцима на периферији и у кућама у самом граду, него су се већ почеле сасвим слободно да шетају и трчкара“ ју по кафанама, мензама п биоскопима. а

Позната је ствар да су пацови велике штеточине и опасни разносачи тешких заразних 60лести, Због тога мислим да би најзад овоме требало стати на пут. Али, истребљ пацова мора се посветити више па жње,-а акцији која би се спрој

„Вела за њихово уништење тре-

ба приступити плански. Истребљење пацова не би било успешно ако би сваки грађанин посебно покушао да их уништи. Ову акцију треба да спроведу рејонски народни одбори уз помоћ уличних одбора и свих грађана, али тако да се у исти мах врши у неколико рејона, Што се тиче новна за ову непредвиђену и хитну акцију, он не би претстављао проблем, Верујем да би сваки грађанин — добровољнћ дао понешто, само да се на неки начин утамане ове веома опасне и штетне животиње,

Драгомир ТОШИЋ

Грађани који не

д ослобођења до данас народне власти уз свесрдну помоћ грађана много су учиниле на улепшању Београда. Али још увек постоји известан број људи који се равнодушно односе према напорима својих суграђана. Довољно је проћи главним улицама од Славије до Калемегдана, па ће се лако видети ко су ти људи. Насупрот укусно уређеним излозима државних и задружних – предузећа, стоје немарно ни неукусно намештени излози већег броја приватних трговаца. У њиховим излозима налази се набацана свакојака роба прекривена прашином, замазана и

потпуно напуштена. Поред то-

"га што излози дају рђаву сли-

ку граду, фирме ових приватних власника су најчешће » скривљене, избледеле или тако мале да се готово не виде, Понеке радње уопште и нема ју фирму.

Мислим да је већ време да после две године од ослобођења сви ти приватни трговци

" који имају неуредне излоге и

недовољно јасне фирме, најзад

схвате да су грађани овога града и да су, према томе, ду-

Обиљићев венац 25 жни да учине да, макар оно

спред којих се налазе рупе,

могли поправити.

Међутим, већина београдских зграда, нарочито ближе цен·тру, има подруме чији се прозори налазе на тротоару и преко којих прелазе пролазници. Ако се пође београдским улицама, ма у ком крају, врло лако ће се запазити да је приличан број оваквих — прозорчића разбијен. Негде дватри окна, а негде и више од половине, Може се с правом рећи да су ретке зграде код којих су ови разбијени прозор. чићи замењени дрвеним или неким другим окнима. Свакако да ово зависи од оних чија је дужност да одржавају зграду у реду, а који на то не обраћају довољно пажње,

Ови _ разбијени прозорчићи претстављају опасност за све пролазнике, Врло лако се може искренути нога, а понекад п сломити. Највећа опасност од тих разбијених прозора прети малој деци, јер она не пазе довољно куд иду, а друго што њихове мале ноге могу најлакше упасти кроз разбијена окна и задобити теже озледе. Мислим да би они којима је то дужност морали више да поведу рачуна о томе и предузму потребне мере да би се осигурао тротоар за пролазнике.

Бранко ВУКОВИЋ

воле свој град

што је Њихово, добије лепши изглед. Влајко М. НИКОЛИЋ Његошева 66

Опхођење особља у градском ресторану „Загреб

ђе неколико дана свратио

сам у ресторан „Загреб“ (бивши „Руски цар“), уверен да је овај ресторан – првокласни. Истакнута парола у горњој сали ресторана „Брза и правилна услуга најбољи је доказ наше високе свести“, још више је учврстила моје уверење, Међутим, убрзо сам про_ менио мишљење. Насупрот 0ној пароли, Келнер у кафани говори гостима: „Коме се жури нек не долази у кафану, јер ова кафана није за „оне који се журе.“

У подне сам сишао у доњи ресторан „Загреба“ да ручам, " очекујући да је ту већ сасвим друкчије, Нажалост, одмах сам уочио да је овде организација посла испод сваке критике. Готово све особље носи на себи прљава одела. Поред тога, приметио сам једног високог келнери држе у руци онај део ре у кафани, стао насред ресторана и давао гостима лекпије: „Коме се жури, ено му књига жалби,“ Но, то није све. Када овом високом келнеру гости дају бонове за јело, он их ставља у уста И тако иде од стола до стола. Други пак келнери држе У руци онај део прибора за јело који се ставља У уста или колаче служе руком итд.

Потребно би било да Градско _ угоститељско предузеће поведе мало више рачуна о својим ресторанима. То нарочито важи за ресторане који се налазе у центру града и ко: ји треба да служе и за репрезентацију, чиновник. Запреб, Штросмајерова 23

типа ти типа

' услова

ПОООЛОМ МУЖОЊЕ

у станбеној изградњи

а конкурсу за идејну ски-

цу 38 изградњу станова у Београду, који је расписао Из. вршни одбор, као им у анкети која се води преко штампе, долази до изражаја принцип економичности, тј. принцип да се са што мање утрошка мате. ријала и радне снаге постигне што више станбеног простора,

што бољег квалитета, С обзиром пак да ће се и 2" остварење овог основног

задатка морати савладати многе тешкоће јасно је да се потреба максималне штедње на. меће у веома оштрој форми, Чињеница је да је кухиња најважнија просторија код ма лих радничких станова, који претстављају главну бригу на одних власти У станбеној па. градњи. Значи да је потребно брижљиво проучити улогу ку. хиње у животу просечне рад ничке породице — њену фуне цију — како би се њена и градња, као им изградња чита вог стана максимално прилагодила стварним потребама

Постоје опречна гледишта

по питању кухиње код Малих

радничких станова. Има људи који сматрају да ће кухиња врло брзо изгубити свој значај, с обзиром на преимућства колективно организоване ис. хране у мензама и ресторани“ ма Они кухињу једноставно бришу из програма – станбене изградње „или је своде на минијатурну _ „решо-кухињу“, У којој се само спрема доручак и „брза“ јела,

Полазећи од чињенице да наш свет највећим делом ку-« ва код куће, друга група, на против, сматра да је свакој породици потребна кухиња, те да је треба градити чакиу случају кад се ради о једнособном стану.

По нашем мишљењу, ниједно од ових решења није поде“ сно за тип малог стана који би се масовно градио, а који треба да задовољи како принцим економичности, тако и потребе радног света, Ми мислимо да би оба ова важна .принципа најбоље задовољио тип та-

козване _ „станбене _ кухиње“, тј, такве просторије која би могла да служи било као кухи“ ња, било као „дневна соба“,

било као једно и друго.

Пре свега, овакво решење о. могућује _ знатну „уштеду У станбеном простору, штд зна: чи осетно појсвтињавање сте на. Подесно решена станбена кухиња са једном собом и од. говарајућим помоћним просто ријама (туш, клозет, – остава, тераса) _ претставља идедлан тип малог стана, веома уло“ требљивог за радни свет и ве ома економичног како при ње говој изградњи тако и при ко ришћењу.

Најзад, главно преимућство станбене кухиње је у њеној великој прилагодљивости, ШТО такође претставља важан Фе тор за масовну _ изградњу У' лих станова, Станови се, Н4" ме, граде за веома дуг време“ ски период, кроз који се усло ви становања мењају, и 8% ве« ома различите породице ко по броју чланова, тако и 10 начину живота. У истом типу стана треба да станује и 1009 дица без деце „и она са мало, и она са одраслом децом; породица која се храни у Ме зи, и она која кува код куће На потребу максималне приле годљивости упућује и чињени ца да ће се животни стандар радних маса стално подизате Према томе, већ при изгра њи станова у данашњим 'усло“ вима треба станове градиту тако да се опи и касније мог: корисно употребити, Станбен кухиња је и у овом погледу најподеснија. Њу ће са 3846 вољством користити свака ли маћица _ која кува код КУ а породица која се храни 88 куће моћи ће је користити као дневну собу; када се КАН услови становања _ знатно по. праве, ови ће станови бити Ш ло погодни за самачке станове

Наш би закључак дакле би да је станбена кухиња у “4 шим данашњим условима = + подеснији тип кухиње 34 ми. совну изградњу малих радви ких станова, 0 чему се 1 мора строго водити рачуна, „ би се што потлуније реши станбено питање, као један 1 за остварење велик плана индустријализације на

земље. Д, СТЕФАНОВИЋ