20. oktobar

њихове централе. · та,

Ју

ПИ Три ч ме РЕрИ а 1 и |

Земунске

чесме

ИЉАДУГОДИШЊИ ГРАД

без водовода

зЗ емун, хиљадугодитњи град, град на двема рекома са 37.000 становника, не. ма водовода, .

Електрична с дентрала у Земуну била је раније приватњ. власништво. Власници су иск пали неколико бунара у Земуну н из тих бунара се вода црпла електричном енергијом Они су на начин продавали своју струју,

Кубни _ метар воде нз београдског водовода кошта 4 динара, а из бунара у Земуну, збот малог капацитета искоришћавања, вода кошта 3 до 4 пута скупље. Воду нз водовода може користити свако без, обзира на материјално стање, јер је вода уведена У сваку кућу, док воду из бунара могу да користе само они који имоју материјадних могућности да ископају бунар. Сиромашнији грађани су приморзни да се служе јавним бунарима. Приликом копања бунара наиђе се на воду која се мора употребити било да је каква, без обзира на њен састав и укус, док се у водо. воду може одабрати она врста која најбоље одговара хигијенским и здравственим потребама потрошача.

Увиђајући велику предност водовода над бунарима, његову практичност, грађани Земуна су годинама постављали питање изградње водовода, Они су захтевали да и Земун добије водовод. Градски одбор, свакако у сатласности са власницима _ електричне пет-

скупо

ж мивотлта РА

.

трале, увек је „добро“ размотрио питање изградње водовода, а затим га одлатао за идућу годину и коначно одбијао. Грађани Земуна су се полако свикли на бунаре, Перифериски крајеви Земуна „Франценстал“, „Горња варош“, „Ђуко. вац“ и „Горњи град“, са својим бунарима насред улице, личе на велика сремска села. А уствари, Земун је саставни део Београда, то је рејон Београда у коме се индустрија у задње време нагло развија ч у коме денас има преко 80 равних фабрика. _ Земун данас има око 70 субартерских бунара, од којих се свакодневно два-три кваре. Количина воде, којом ти бунари располажу није довољна да задовољи потребе. За бушење нових бунара потребне су бушеће гарнитуре н пумпе. То је материјал у коме се данас оскудева и којим се мора што економичније располагати. Зато се данас питање изград"ње водовода у Земуну поставља оштрије него икада ранје. Нови бунари се више не копајујер би то претстављало огромне материјалне издатке, а у граду ће се ипак, чим то буде могуће, приступити изградњи водовода. Питање изградње водовода је огроман проблем. Народне власти су пристуниле проучавању и студирању тог тешког и врло важног проблема, који ће свакако бити решен у низу оних урбанистичких и комуналних питања која су пред њих постављена. Државне трвуевтуттте

ПАЛАТИ Е ИЛА НАМ УБА ИН нету

= време рата и привремене окупације једног дела совјетске територије немачки „фашисти порушили су и сналили, потпуно или делимично, 1.710 градова и преко 70.000 села. Уништили су преко шест милиона зграда, тако да је без крова над главом остало близу 25 милиона људи. Међу градове који су порушени и који су најтеже настрадали спадају велики индустриски и културни

центри: Стаљинград, Севастопољ, Лењинград, Кијев, Минск, Одеса, Смоленск, Новгород,

Орјол, Харков, Вороњеж, Ростов на Дону и многи други. Успешно приступивши још у току рата обнови порушеног газдинства у областима које су доживеле окупацију, Совјетски Савез наставља после рата рад на обнови и даљем развоЈу народне привреде. Петогодишњи план за 19461950 годину предвиђа као један од главних задатака све. страну обнову и даљи развој градова и села, повећање станбеног фонда земље и указивање државне помоћи радни. цима, сељацима и интелигенцији у правцу индивидуалне

__ изградње станова.

План утврђује обим великих ралова на станбеној изградњи од 1946 до 1950 године у изно"су 42.3 милијарде рубаља пре-

ма 15, 5 милијарди рубаља У

трећој пјатиљетки. Том сумом

__ није обухваћена индивидуална

станбена изградња, Петотодишњи план предвиђа обнову и

__ нову изградњу државног стан. _беног фонда у размерама 72,4

милиона квалратних метара по"вршине за становање. Поред тога, план прелвиђа обнову и изградњу 12 милиона квадрат. них метара станбене површине „инливидуалних кућа за становање у градовима и радничким насељима, а те ће са куће: подизати из средстава становништва, помоћу државнот креита. Петогодишњи план ставља задатак широког развитка изградње кућа с једним или са два стана. Организације које ће гралити те куће продаваће их радницима и инжењерскотехничким трудбеницима на (бази дугорочног кредита. Само.

_ на Уралу, у Сибиру а на Да"

у

леком Истоку биће подигнуто до краја ове године – преко 50.000 таквих кућа. Централна комунална банка има да даје липима која купују нове куће с једним или са два стана кре. дит у износу од осам до дванаест хиљада рубаља са два. наестогодишњим роком.

Године 1946 Централна комунална банка кредитирала је индивидуалну станбену изградњу. шест нута обилније него 1940 године. Пољопривредна банка пак дала је кредите У 0сам пута већем _ износу него пред рат. Око 75% кредита датих' током последњих година долази на области које су 0слобођене од немачке окупације, Размери кредита данас су знатно повећани у поређењу с предратним · периодом. Годишње отплате су незнатне.

На основу владиних директива банке пружају инвалидима Великог отаџбинског рата, породицама палих бораца, демобилисаним _ официрима И борцима Совјетске армије најповољније услове за отплату кредита. б

Поред новчане помоћи, влада СССР ставља у задатак ин. дустриским предузећима и месним извршним одборима да указују подршку индивидуалној изградњи станова путем снабдевања градитеља потребним материјалом по државним ценама. Исто тако, градитељима се стављају на расположење превозна средства за тај материјал. У великом броју израђени су, а израђују се и даље, општи типови нових зтра-

Петотодтшњи план предвиђа такође и организацију масовне фабричко-заводске израде кућа за становање. Кад се граде читава насеља индивидуалних кућа за становање, старање о њиховом комуналном

снабдевању и уређењу узимају

на себе месни совјети, _ Остварење индивидуалне изградње кућа предвиђено пето.

годишњим планом претставља |.

ће велики допринос обнови станбеног фонда и даљем по.бољшању животних — услова совјетских трудбеника града и

= сета.

Ф С. РУБИНШТАЈН ·

аи лане Равена А а а инкју

АКАККЕН ој

ошутњаку

ново место за игру и учење деце

ре два месеца Просветно 88 одељење Извршног на. родног одборс, у заједници са пионирским одељењем Гралског орбора Народне омпадине отпочело је са изградњом и уре. ђењем Пионирског парка у Ко. шутњану.

Сада се у Пионирском парку, 7 завршним радовима, налази десет зградс, зиданих У нивописном и различитом стилу кжо-

је ће ускоро бити снабдевене

свим потребним инвентаром учење, разоноду и одмор пл" нирса. Поред ових зграда, У једној посебној кући налазиће се зелика пворана која ће моНи да прими око 700 пионира, Ту ће бити биоснопско платно

и бина за позориште. У некопико осталих соба ове велике зграде сместиће се разе= пио. нирске секције.

Посебни и наззанимњивији ла. виљони овога паркс, свакако ће бити мале радионице које ће израдити и пати као поклон пиочирима Београда Месно синди. нашно веће ми синдикалне по. дружнице појединих предузећа. Укупно 19 различитих радионица биће снабцевено деловупним апспом их прибором лотрзбнит за рад у њима, У тоа пепога лета већи број предтлећа из Београда даваће по једног радника — инструктора који ће лоучавати пионире У раду са алаткама. У радиони-

Завршни радови на великој зкради у Пионирском парку

нама ће пионири сами израђивати разне ствари, као радиопријемнике, телефоне, постављати телефонске и телеграфске инстапације, израђивати фотографије, бавити се столарским, епектричарским, тапетарским и другим занатима. Значај рада пионира у овим рационицама је у томе, што ће се код деце поред стручног уздизања будити и жив интерес за технику. Засебно место у Пионирском парву заузимаће забавни и Ффиснуптурни део, За игру и ра. зоноду пионира направиће се нлаџкслице и љуљашке, пуњене птице, звериње и разне друге мивотиње. Поред тога, у овом делу биће још низ занимљиво сти, Једна оп њих је — великс стрпа слона направљена од дрвета која ће спушити као тобо. тан низ ноји ће се нлизати деца.

У овом делу парка вероватно ће се подићи и неколико позорница за приредбе под ве-

дрим небом. # 7' фФискултурном делу Пино. нирског парка уредиће се терени за кошарку и одбојну (можда ин за футбал), стазе за трчање и песак за скакање. За саћа нема могућности за подизање базена за пливање, Осмога јуна, на Пионирски дан, у Кошутњаку ће се свечано отворити ионирски парк. Хиљаде метишана _ Београда ући ће у лепоте и занимљивости овота парка да, отада па нагаље, имају још једно своје место где ће моћи, весело и у учењу, да проводе своје срећне дане,

Доградња нових спратова на старе зграде

;ђржу и већу изградњу нових станбених зграда У Београду, која је толико потребна услед велике оскудице у становима, отежава чињеница да још увек нема у довољној количини разног грађевинскот материјала, материјала за инсталацију водовода и струје као и оскудица квалификоване радне снаге.

У Београду готово у свакој улици има кућа неједнаких величина. Поред високих зграда налазе се ниске, уз нове куће стоје старе и трошне итд. Једино улице у неким деловима града у којима су подигну“ те виле, располажу мирнијим и архитектонски лепшим изгледом Да би се што рационалније искористио _ постојећи грађевински материјал с једне стране, и да би се изравнале неједнакости у висини зграда с друге стране, требало би у току ове грађевинске сезоне, поред радова на нодизању нових зграда, покушати и са радовима на доградњи нових спратова на старе зграде. Доградњом спратова на куће које већ имају предуслова за то, дошло би се брже и јевтиније до великог броја нових станова, а Београд би добио правилни. је и летце улице, са мирним изгледом једнаких кућа које би у исти мах дале и више станова. |

У овој доградњи, природно, постигла би се необично велика уштеда у материјалу и радној снази, За изградњу нове зграде, без обзира на њену величину, потребно је пре све га пронаћи земљиште, затим га нивелисати, ископати и озидати темеље, довести воду, елек-

Погрешна адреса

— Немам, · ресторана „Таково“, . »

у о М ЕН . Нисам, ја келнер |

трику итд. Напротив, градњи нових спратова постигла би се уштеда у свему овоме. Поред тога, не би било потребно набављати материјал за кров, пошто би се стара кровна конструкција могла да искористи, Значи, да би се поред уштеде у радној снази, која би се могла употребити за неки други посао, постигла максимална уштеда у гвожђу, бетону, црепу, пигли, разним инсталацијама итд.

Није потребно наглашавати од колике је важности штедња грађевинског материјала, која би омогућила изградњу још већег броја станова, подизањем нових кућа. Тиме би се петогодишњи план грађевинске делатности у Београду не само испунио, него и пребацио.

у до-

Приликом доградње морало би се водити рачуна и о улицама у којима би се градило,

Најзгодније би било изабрати

мање прометне улице у више делова града. Радове би требало обављати одједном на неколико зграда у истој улини, како би се добило једно јединствено велико градилиште, згодно за концентрацију довоза материјала. На тај начин скупна градња била би јевтинија, него ако би свака зграда претстављала посебно градилипрге, Било би потребно да сео бвоме начину изградње станова позабаве надлежни органи, пошто данашњу велику оскудицу у становима треба што хитније решити,

Д.-Н.

Потражња морске рибе бољег квалитета

Дегонбра месеца прошле године хрватско републиканско предузеће „Риба“ отво. рило је у Београду своју филијалу и рибљи ресторан У циљу снабдевања грађана мор. ском рибом. За време целе зиме, услед објективних тешкоћа око трансторта, довоз рибе није мотао да задовољи потребе грађана, које су иначе доста велике. Једино место где ов у то време мотла да нађе морска риба био је рибљи ресторан предузећа. Али збот прилично високих пена, грађани Београда слабо су посећивали овај ресторан;

Ол половине априла ове године почео је чешћи и већи довоз морске рибе преко пре. дузећа. Пред продавницама на београдским пијацама низали, су се дугачки редови грађана који су хтели да купе рибу. Довезене количине нису биле љовољне да би потребе свих грађана биле задовољене. То је значило да довоз морске"ри. бе треба појачати,

У последње време пред тродавницама морске рибе на београдским пијацама више нема

"редова, иако У продавницама

има доста рибе. Узрок слабој продаји је у томе, што се на београдска тржишта довозе

__ углавном сарделе, рибе доста

слабог квалитета, које се врло мало купују. У ређим слунаје-

__вима нак, када предузеће дол —

греми бољу рибу, она се зачас разграби.

У недостатку речне рибе и меса, морска риба је од вели. ког значаја за исхрану станов. нетштва _ Београда. Предузеће „Риба“ требало би да довози чешће и више рибе бољег квалитета, и то,онолико колика је потражња на пијацама да не би дошло до кварења у случаЈу да се сва не распрода. На тај начин предузеће би испунило свој задатак, а грађани Београда имали би још један артикал више, који би много допринео њиховој бољој и јачој исхрани.

· тиоци свлачити. Одело се,

==== 30 МАЈ 1917

ИЗГРАДЊА КУПАТИЛА ка томдеробома |

прошлом броју „20 окто.

бра“ било је речи о то ме како да се смањи број дав. љења купача на београдским плажама. Конкретно, радило се о спасавању утопљеника, 0 завођењу система плаћених спа. силаца. У том напису било је речи и о забрани, купања – из „дивљим плажама“ јер је кон. статовано да се многа давље. ња баш тамо дешавају,

Познато је да Београд нема довољно јавних купатила. Због тога би се забрана купања на дивљим плажама врло тешко спроводила, што је и искуство потврдило, Органи обалске мњ лиције имали би заиста тежак посао.

Због недостатка јавних ку. патила, није био редок случај да су многи купачи, усред јул. ске жеге, морали да се враћају са Дунава и, Саве у град, зато што су све кабине биле заузе те, Због тога су многи Беотра. ђани, стицајем прилика, изла. зили лети на отворене обале наших река и тамо се купати, Разуме се, на „дивљим плажа ма“ увек има много деце и других купача који не желе да се купају на јавним купатили. ма.

Моставља се питање како рб. нтити питање недостатка сјавних купатила. Решење се ло

гично намеће: кад би било ви

ше купатила и више кабина, не би било потребе да се излази на „дивље плаже“,

Београдски железничари враде своје купатило на Сави ни оно ускоро треба да буде го тово. Међутим, ма како то купатило било велико, оно неће моћи да задовољи све потребг, чак ни потребе свог целокуњ нот чланства, |

У току овог пролећа ин по једина синдикална фискултурна друштва градиће купатила. Да би ова купатила здовољила све потребе, она се морају градити по новом систему. Наиме, не би требало градити ка» бине, јер ма колико било много кабина, оне не моту да приме више од неколико стотина посетилаца. У данашњим приликама, док се не изграде већа купатила, корисно је прибегавати подизању већих зајед, ничких гардероба за купаче.

На сваком купатилу · треба изградити две велике гардеробе, мушку и женску, које би мотле да приме укупно по хиљаду и више купача, Поред гардеробе обично треба да се подигне неколико кабина у којима ће се посена специјалним ветаљицама, предаје у гардеробу на чување, Нипеле се остављају у лади це или специјалне кесе. које се обично везују за вешаљицу. Купач добија само број своје вешалице.

Две такве гардеробе мору да приме већи број купача него стотину кабина које би се на истом простору изградиле. По“ ред тога, подизање гардероба брже се изграђује и са много мање финонсиских средстава И материјала,

Неоспорно је да за чуваре гардероба треба узимати неколико способних, окретних И поштених људи који ће свој посао савесно и брзо обављати.

Слично купатило, са гарде“ робама, гради већ на Ади Ци" ганлтији, фискултурно друштво

" „Графичар“. Ма да ће зграда

купатила бити на мелом терену, руководиоци друштва пред виђају да ће системом гардеро“ ба купатило моћи дневно да прими по хиљаду, па ни више купача.

Проблем недостатка _ ЈаВНИХ купатила тесно је везан, ДУ брим делом, са проблемом мо“ гих дављења купача на нашим рекама. То смо у прошлом броју констатовали. Значи да 68 успешно решење овог другог проблема олакшало и убрзало решење првог проблема смањење броја дављења крпа

ча. . Дутан МИЈАТОВИЋ шљиве