20. oktobar

Ра

СТРАНА 4

[9 завршетку првомајског такмичења отпочело је новембарско такмичење, друго такмичење у првој години планске производње, Искуства | досадашњих такмичења дала су могућност да се ово ново, новембарско такмичење, спроведе много правилније и боље него што је то раније бил>, ·__ Обавезе које се узимају, сада ___ су много јасније и конкретније, . ~ По београдским предузећи ма радни колективи предузећа свакодневно узимају обавезе За новембарско такмичење. Поред обавеза које на себе __ прима радни колектив, овога пута све више се дају оделењ. ске и појединачне обавезе,

·___ Обавезе колектива »Октобар| ске слободе«

и Радни колектив »Октобарске слободе« примио је обавезе ___за новембарско _— такмичење. " _ Поред обавеза које је дао чи' _ тав колектив, дали су посебне

обавезе олељења и многи по| јединци. Цео колектив »Окто· _ барске слободе« обећава да ће извршити производни план У новембарском такмичењу за 100%, смањити трошкове производње за 3%, радити на побољшању квалитета, и брижљиво чувати и неговати машине, Два радника бојачнице оба. везала су се да ће научити да самостално фарбају вуну, а два радника да ће самостално

. фарбати памук. Рајко Гачић обавезао се ла ће побољшати квалитет за 10%, Одељење ме-

· шаонице — вулфа обавезало

се да ће искоренити неписме-

ност. Сваки радник влачаре дао. је индивидуалну обавезу да ће на својој машини просечно премашити план за 5,67%. 35 радника дало је 0бавезу да ће побољшати квалитет претпредива, 2 радника да ће положити аналфабетски течај, 1 радник да ће са успехом положити текстилни течај, док су се два радника обавезала да ће оспособити по једног ученика.

Од укупно 79 радника пре_ дионице 18 радника обавезало се да ће премашити производ. ни план, 35 радника дало је обавезу да ће смањити отпадак, 11 радника ла ће побољшати квалитет, 24 радника дз „ће одржавати чистоћу и ред на машинама и 2 радника да ће се описменити. Већи број радника овог одељења дао је обавезу да ће се оспособити 'за самостално руковање на по. јединим машинама и да ће оспособити по јелног ученика.

У кангар посдионици 17 радника обавезало се да ће редовно премашивати план, а 2 радника да ће се описменити. У припремном одељењу ткачнице 14 радника који раде на премотавању основа, 0о„бавезује се да ће премашивати план просечно за 6,13%, 10 „радника који раде на премотавању потке за 14% и 5 радника који раде на сновању 33

Ж. Мајстор Стеван Филиповић обавезао се да ће оспосо.

бити две сноваће машине У дунавском одељењу. Од 234 ткача, у одељењу ткКачнице,

114 се обавезују да ће испу: "нити производни план, а 84 ла ће дневно израдити 2500 удараца преко плана, 35 ткача оспособиће по једног ученика, а 23 ткача. оспособиће по 2 Учченика. Петар Босанчић обавезује се ла ће оспособити 3 = ученика. Роксанда Хинић радиће на два разбоја, 22 радни. : ка одељења чишћења комада и шивања грешака обавезују се да ће премашивати план просечно за 12,41/, Цео ко-

"обавезе за извршење

лектив се обавезао да ће за 30 дана ликвидирати са заоста. лим комадима и предати их у апретуру и да ће премашивати план за 10. — |

У одељењу апретуре 4 радника се обавезало да ће премашити производни план, Остали су се обавезали да ће побољшати квалитет, чувати машине, оспособити се за самосталан. рад на машинама, са успехом положити текстилни течај итд,

6 радника одељења позаман.терија обавезали су се да ће

премашивати план за 1495; 5

радника да ће смањити отпатке и 2 радника да ће побољ-

шати квалитет; 2 раднице ла.

ће са успехом положити текстилни курс. Колектив машинског одељења обавезао се да ће до 10 јуна оспособити ду-

навско одељење ткачнице, а

до 31 августа оспособиће сва дунавска одељења Поред тога, колектив ће одржавати целокупни погон предузећа, с тим да све оправке и радове који се постављају пред машинско одељење изврши на време.

Сва ова одељења, као и остала, дала су обавезу да ће извршити производни план са 100%5. 434 радника из целот колектива даће укупно 17.756 добровољних радних часова на изградњи синдикалног до. ма, рашчишћавању круга и на оспособљавању дунавског одељења. .

Столарска радионица >УНА-МА«

Радни колектив столарске радионице Народни магазин дао је обавезе за другу етапу такмичења у производњи од 1 јуна до 31 децембра. Цео колектив се обавезао да ће извршити производни план постављен од стране управе предузећа 13 дана пре предвиђеног рока, да ће побољтати квалитет израде намештаја, и да ће уштелети материјал просечно за 3%,

Машинско одељење стругаре дало је обавезу да ће извршити план 20 дана пре р»ка. Собно, кухињско, софарско и тапетарско одељење лали су обавезу да ће извршити производни план 15 дана пре рока, док ће политерско одељење извршити план ло пред. виђеног рока. Сва олељења обавезала су се да ће побољшати квалитет као и ла ће по стићи уштеду материјала од 2 до 477.

Поред обавеза читавог колектива и обавеза посебно по одељењима, дате су и поједи. начне обзвезе, које се односе углавном на оспособљавање ученика. Од укупно 60 радника и намештеника предузећа, 10 радника из готово сваког од одељења примили су на себе обавезу да, поред свог редонног посла, оспособе по једног ученика.

Обавезе радног колектива на градилишту поште број 2

На градилишту поште Бео.град. 2 радни колектив дао је радова који треба да се обаве од 1 до 31 јуна. Читав колектив у првом реду је обећао да ће се старати да се предвиђени радови заврше најмање пет дана пре предвиђеног рока и да се предвиђена норма за радове пребаци за најмање 100, Исто тако цео колектив ће се старати да на градилишту буде примерна радна дисциплина, ред и чистоћа.

Поред обавеза читавог колектива, посебно свака група, која је формирана од неколико стручњака и радника према

_Искрен разговор

___— Изгледа, г. Влатко, да сте најзад нешто постигли сво__јим „пучем“: Многима је пукло пред очима!. У .

ОЛЕКТИВИ

: преузимају такмичарск

специјалности, обавезала се ла ће на време обављати свој посао. Групне обавезе су јасне и конкретне са тачно одређеним нормама, наравно код оних група где за то постоје услови. Код осталих пак, чија

је природа посла таква да је

за сада немогуће поставити норме, дате су обавезе које се односе на убрзање радова и на уштеду материјала. Поједи. начне обавезе нису даване,

Посебно, по групама, дате су ове обавезе: група тесача се обавезала да ће, поред испуњавања свог нормираног посла, водити рачуна и о материјалу, како би се што рационалније користио, Група армирача обавезује се да ће, поред свог нормираног посла, водити рачуна да све старо гвожђе које се извади из рушевина, исправи и сложи по димензијама, Приликом рада на пословима Који су нормирани, група зидара обавезује се да ће пазити на материјал како се не би расипао.

Група фасадних скелара 0бавезала се да ће размонтирати фасадне скеле, да ће монтирати фасадне скеле по норми и да ће том приликом пазити да се сав материјал за изградњу скеле не оштети. Група унутрашњих скелара обавезала се да ће саградити скеле разних типова и висина укупно 800 квадратних метара, и да ће при томе водити рачуна да се материјал за скеле не пресеца, ако то не изискује нарочита потреба, Поред свог нормираног посла, група за рушење обавезала се ла ће водити рачуна да се материјал не ломи и да се порушени материјал уклони. Пошто по природи посла група за чишћење цигала, група за спремање. малтера и бетона и група за чишћење зграда не могу да имају одређене норме, то су се све обавезале да ће углавном на време свршавати посао и да ће пазити на ма. теријал.

Предузећа кожарско-прерађивачке индустрије

„Ле. завршетку. првомајског

о атакмичења" Месни. елборко-

с жараца одржао“ је саветовање са управним одборима подружница производних предузећа где су изнесене добре и лоше стране У току првомајског такмичења. На саветовању је уочен основни пропуст да пла. нови првомајског такмичења нису постављани на основу личних обавеза сваког појединџа већ на основу планова производње.

На овом саветовању, које је потпуно успело, измењана су мишљења и искуства како тре. ба постављати ново такмичење, па се том раду одмах при. ступило Управни одбори подружница позвали су синди. калне активе у свом предузећу и пренели закључке савеговања Месног одбора а већ

20 ОКТОБАР,

БЕОГРАДА

ге обавезе

сутра дан повереници синдикалних група, пре и после рада у разговору са друговима из својих група, узимали су обавезе појединаца и на основу датих личних обавеза састављен је план новембарског такмичења. Обавезе се У главном даване на пребацивању норми, побољшању квалитета и оспособљавању стручног ка. дра. •

Колектив »Филип Кљајић« примио је обавезе да ће двадесет дана раније завршити производни план, то јест да ће месечно планове пребацивати за 66% у фабрици обуће, да ће фабрика кожа пребацити план за 11%, квалитет у фабрици обуће побољшати за 57, а у фабрици коже за 6% и да ће 28 другова и другарица оспособити за машинске радове, завести максимално иско. ришћавање сировина и погонског материјала и дати 1.680 добровољних радних часова ван продукције, Примајући обавезе новембарског такмиче. ња колектив »Филип Кљајић« позива на такмичење најбоље предузеће кожарско . прерађивачке струке у Србији »Про. летер« и фабрику кожа »Дрвар«. Колектив фабрике обуће »Партизан« примио је обаве: зе да ће производни план пре. бацити за 9,30%, _ квалитет производа поправити за 12,90 од сто, да ће 38 другова и дру. гарица оспособити за стручне машинске ралнике. Колектив ће дати 1500 добровољних радних часова ван продукције. уштеду материјала спровести до максимума, радну дисци. плину подићи на завидну ви: сину,

Колектив »Милорад

фабрике _ обућг Петровић« _ примио је обавезе да ће производни план пребацити за 4% а квалитет производа. поправити за 5%. Колектив позива сва прелузећа _ обућарске струке У Београду на такмичење у ква. литету. Колектив ће десет дру гова оспособити за стручне машинске раднике, уштеду ма. теријала спровести до Максимума и подићи радну дисциплину. Колектив предузећа »29 новембар« примио је обавезе ла ће план пребацити за 13%, квалитет поправити за 4'%, да. ти 1030 радних _ часова _ ван продукције, уштеду у матери. јалу спровести до максимума радну дисциплину подићи на завидну висину а закашњења и изостанке свести на најмању меру.

Колектив »Фискултурна = задруга« примио је обавезе да ће план производње пребапцити за 10%0, квалитет производз поправити за 5%, пет другова оспособити за квалификоване раднике, спровести евиденцију уштеде материјала, радну лисциплину подићи на завидну висину, изостанке, закашњења свести на минимум и дати 200 добровољних радних часова ван продукције,

Пуштено је у продијо ОСАМНАЕСТА СВЕСКА

»Политичке

бомолниотеке«

У Борба кинеског народи #30 слободу и независност

— Са сад 1) В. МАСЛЕНИКОВ

ржајем; ===

ГРАЂАНСКИ РАТ У КИНИ

_ 2) К. ЕВГЕЊЈЕВ

- 0 ПОЛИТИЧКОЈ СИТУАЦИЈИ У КИМИ

% Ова свеска има 32 стране, Цена дин 6. по комаду · поруџбине се шаљу ни поштански фох бр, 53 Београд

; Књижшри и ревизори унивију 20 од сто робота

ж

15 јуна излази из штампе леветнаеста свеска „Поли _ тичке библиотеке“

П. ПОЉАК

БОРБА У ЛАБУРАСТИЧКОЈ ПАРТИЈа _ПО ПИТАЊИМА СПОЉНЕ ПОЛИТИКЕ

У овој радионици Градског млекарства дневно се хлади и пре. ~ рађује око 30.000 литара млека

Проблем снабдевања Београда млеком

У снабдевању млеком и млеч-

ним производима Београд

се раније ослањао искључиво на

безброј _ ситних _ произвођача из своје околине.

Одмах после ослобођења родне власти су пришле озбиљно решавању _ овога многостраног и компликованог проблема. Тешко ја и готово немогуће проблем довоза млека и млечних производа решавати радикалним путем. Низ тешкоћа на терену приликом откупа, превоза до места потрошње, чувања и дистрибуције у самом граду налажу дуго и упорно залагање и народних власти, и органа за откуп, довоз и дистрибуцију и широких потрошачких маса.

Ситни произвођачи су били неорганизовани, упућени на саме себе како У согледу набавке млечних грла, тако и у погледу набавке сточне хране и продаје млечних производа. Млекарске задруге, које су понегде осниване, редовно су доносиле корист својим руководиоцима, _ махом најбогатијим људима у селу а мали произвођачи су били изложени свим облицима преваре и експлоатације, То их је и одвраћало од задруга и присиљавало их да се довијају како знају, гледајући само свој непосредни тренутни интерес. Такво убеђење и данас постоји код знатног дела произвођача; разбити то схватање, указати произвођачима прави пут напретка и. за њих као појединце и за заједницу — то је један од најпречих, а уједно и најтежих задатака.

Појединци у многим среским и месним народним одборима _ нису схватили да је то првенствено њихов задатак. (Они су врло често водили, па и данас још воде, уску локално-партикулар“ “= им политику, или се поводе и својим личним интересом.

Тако је Срески народни одбор у Панчеву забранио Градском млекарству из Београда да врши откуп на његовој територији, позивајући се на неку своју одлуку и одлуку Главног извршног – одбора Војводине из 1946 године иако је Градско млекарство 18 марта 1947 под бројем 7707 добило овлашћење од Министарства трговине и снабдевања _ Народне Републике Србије да може вршити откуп у томе срезу.

Решењем Министарства трговине и снабдевања Народне Републике „Србије број 18294 од 15 маја ове године овлашћен је Извршни народни одбор града Београда да врши откуп млека и млечних производа на територији среских народних одбора: Београд, Велика Плана, _ Смедерево, Младеновац, Смедеревска Паланка, Земун, Стара Пазова, Рума, Шид, Сремска Митровица, — Панчево, Алибунар и Вршац. Органи за откуп наишли

на-

· СУ на терену на отпор одговорних

појединаца из народних одбора, који су изјавили да њих нико није питао приликом доношења тога овлашћења и да је оно због тога једнострано.

Градско _ млекарско предузеће из Београда послало је свога службеника у Пирот да закључи уговоре о откупу млечних производа са тамошњим задругама. Шеф Среске планске комисије и шеф Отсека трговине и снабдевања спречили су га у томе послу и наредили му да у року од 1 сата напусти Пирот. :

Претседник Месног народног одбора у Уздину забрањује Градском мМлекарству да врши откуп, јер откуп у томе месту врши његов рођени брат за рачун шпекуланата. Секретар Месног народног одбора у Беркасову Јосип Васко омео је Градско млекарство да врши откуп преко задруге, да би то

омогућио — приватној млекари Марије Семан, која откупљену робу испоручује браћи Дудић из Београда. Ови и многи слични примери показују на какве све тешкоће на терену наилазе задруге и државна предузећа, Уместо да народне власти свим средствима настоје да унапреде задругарство, да га подигну и учврсте, да задругама из-

лазе у сусрет чак и у погледу на, бавке сточне хране и инсталирања уређаја за чување и прераду мле. ка, да уздижу свест – задругара у да искорењују злоупотребе, неку месни одбори подржавају и на руку шпекулантима, против ко. јих се треба најенергичније борим,

И довоз млека врши се са вел. ким тешкоћама. Услед недостату уређаја за чување и прераду ка на терену, потребно је да оно, због своје лаке кварљив најхитније превози у Београд Рада хлађења, расподеле и евентуалу прераде. Међутим, Градско мле. карство има мали број превозних средстава која су врло често у дефекту или се кваре на путу, па се велике количине млека излажу квару и пропадању,

Бирократски однос _ многих предузећа и установа у Београду са којима послује Градско млекар-

ство, још више отежава његово пословање. _ Градско _— млекарство дало је предузећу – „Југострој" у

Раковици још у децембру месецу прошле године на поправку два компресора који служе за хлађење млека. Ти компресори ни до данас нису поправљени, иако су млекарству неопходни, иако их је оно много пута тражило. Народни магацин има на своме стоваришту електромоторе за покретање компресора а имало је и једну велику хладњачу. На многа тражења Град“ ског Млекарства да му се одобри куповина _ Тих справа, Дирекција народног магацина одговарала је да је хладњача потребна њима јер намеравају да 1748 године отворе један бифе у Скопљу; наводи да је електромоторе пријавила Савезном _ министарству _ трговине и снабдевања, а у Министарству изјављују да немају појма о томе,

Све те околности лоприносе да у Београду нема довољних количина млека и млечних производа, да грађани купују разводњено млеко по цени од 15—20 динара по литру, да се добија утисак да млека ни на терену нема и да се не може ни набавити.

Правилно снабдевање млеком смМетају умногоме приватне млекаре, које свеже млеко“ откупљују по високим ценама, прерађују га У јогурт и на томе добро зарађују. Лужност је народних власти » потрошача да сузбијају овакво пе словање јер грађане у првом реду треба снабдети свежим млеком, 4 тек преостале — количине прерађе вати.

Крај свих тешкоћа Градско мле карство увози данас око 30.000 литара 'млека дневно и тиме уче ствује са 64 од сто целокупног увоза. Увоз млека ће се у најкра“ ћем времену и повећати, јер пре“ стају најтежи пољски радови 3 које су, услед недостатка запре“ жне стоке, често у! тла љаване краве за мужу. Добри изгледи 38 принос сточне хране такође го ре да ће се повећати _ млечност крава а тиме и довоз млека. Пред“ виђа се да ће Градско млекарство У току ове године увозити 99 45.000 литара млека дневно. Те ће количине, бар у летњим месецима када се услед повећане потрошње воћа и поврћа редовно смањује потрошња млека, моћи да задове“ ље најосновније потребе. Униште њем великог броја млечних краве за време окупације знатно је см“ њена производња млека, па премг томе и целокупни довоз. Прошле године је ситузција још више 10 горшана услед велике суше и Н“ достатка сточне хргне.

Разумљиво је да је довоз потребно нагло повећавати, С 97 зиром на пораст становништва У граду и с обзирем на брзо под“ зање животног стандарла ШИРО ких слојева радног народа. Да И се у томе успело, потребно је с" стематски и плаг У | оарати и произвођачке центре на државни“ иманмима и сељачким радним Бе другама а ситне произвођаче ИЕ ћивати у здраве и снажне 38" жне организације. Док се то Пан ствари Градско млекарство Је И ћено да се бори с многим те ћама које би се знатно ХМ и: залагањем народних власти И трошачких маса.

М лек