20. oktobar

6 ТУНИ 1947

Пропусти у културном раду

20 ОКТОБАР,

међу грађевинским радницима

Ба: пораст грађевинских радника у овој години намеће пред наше синдикалне организације Београда велике задатке на пољу културног уздизања и васпитног рада са грађевинским рад.ницима. Синдикална организација грађевинских радника У Београду, као и остале антифашистичке организације нису се довољно снашле у проналажењу нових форми приступачних нивоу грађевинских радника. У последње време примећено је да су наше културно- просветне _ комисије синдикалних _ подружница једино живеле од преношења директива и то почев од Месног. одбора, па на управне одборе, и да су те директиве "биле примењиване формалиСТИЧКИ, без размишљања коликоћебити васпитне за ниво грађевинских радника и за прилике у њиховим подружницама. Све је то доводило до тога да су културно-просветне комисије и управни одбори појединих грађевинских подружница бацали тежиште рада на често ситне и неактуелне задаће, док су много свакодневних конкретних задатака испуштали из вида и нису о њима размишљали, Тако, на пример, синдикалиа ~ подружница „Неимар“ и њихове културно-просветне – комисије пододбора постављају себи као најважнији задатак да зидне новине морају излазити на сваком радилишту, нако те зидне новине пише и уређује један човек, а нису својина масе радника. Код ове подружнице културно-просветна комисија постављала је и друге захтеве, као на пример — да је потребно организоватиједну оперску претставу У

Народном позоришту за грађевинске раднике њиховог предузећа. И даље, комисија

за културно-просветни рад поставља себи задатак: како организовати излет на Фрушку Гору, Сремске Карловце итд. и на њега повести што већи број грађевинских радника. Оваквих немогућих _ поставки има и код других културнопросветних комисија подружница, а свима њима се ума-

њује онај главни задатак и доказује да комисије нису пронашле своје главне и свакодневне задатке међу грађевинским радницима.

Управни одбори подружница грађевинских предузећа нису се позабавили проблемима културно-просветног рада, већ је та ствар препуштена неколицини другова у подружници или културно-просветном референту, а често је случај да су ти другови намештеници предузећа, који су по читав дан одвојени од радника, услед чега баш и долази до оваквих штетних и формалистичких поставки код грађевинских радника. Као пример може се навести предузеће „Комграп“, где управни одбор подружнице уопште не сматра да је његов задатак пронаћи људе, оформити културнопросветне комисије у пододборима, иако предузеће броји преко 1500 радника. Ни. домови (културе, на овоме послу нису се активирали а и рејонске организације које су "биле дужне да до данас укажу већу помоћ у погледу културно-просветног и васпитног рада међу грађевинским радницима врло су мало учиниле.

Пред домове културе по рејонима постављени су још много раније задаци да приђу организовању приредби, преда вања, биоскопских – претстава, аналфабетским _ течајевима и другим формама рада по радилиштима а пред све сИНДИкалне подружнице и културнопросветне комисије грађевинских радника постављени су задаци да се чвршће вежу са домовима културе и да координирају напоре. До данас је учињено врло мало, како од стране једних тако и од стране других. Једино се може истаћи од домова културе да је Први рејон схватио озбиљно своје задатке, што се види из тога да је у мају месецу дао 3 биоскопске претставе, 7 приредби, 10 предавања на радилиштима, оформио 1 аналфабетски течај и организовао „ читалачких група, од којих је једна на шиптарском _ језику. Треба истаћи и то, да је Први рејон организовао посете син“ дикалних подружница индустриских предузећа грађевинским радницима, тако да су У мају месецу подружнице

ама“ Војне одеће и „Белсапа“, обишле известан _ број радилишта. Са радницима на тим градилиштима говорили су наши ударници и најбољи радници о такмичењу, штедњи,

материјала, увођењу норми и другим проблемима,

Код осталих домова културе

и рејонских организација било је доста лутања, тако да поједини рејони још до данас нису предузели никакве мере за културни рад са'грађевинским радницима. До сада је Седми рејон организовао свега једно предавање и једну приредбу, а готово је иста ствар и са Шестим рејоном, који је дао само једну приредбу.

Општа је појава која се дешавала од стране домова културе, рејонских просветних отсека или рејонских организација дасу сви тражили од радилишта често пута само ове или оне подзтке, као што је случај за неписмене, и да се читав рад У. последње време код стварања течајева за неписмене свео само на пискарања, тражења података, обилажење радилишта итд., а најмање је било брзог оперативног решавања. ових задатака. Све ове слабости у досадашњем раду најбоље се одражавају на испуњењу грађевинског плана у Београду, на стручном уздизању Радника, на увођењу такмичења међу грађевинским радницима, упознавању _ са нормама и осталим данас веома акфтуелним питањима,

Да би се изменио начин културно-просветног рада У подружницама и на радилиштима, потребно би било да управни одбори подружница пронађу кадар људи, оформе комисије за културно-просветни рад и укажу више помоћи културно-просветним _ комисијама. Са друге стране, да културно-просветне комисије не живе од директива, већ да нађу свој садржај рада и проблеме у оквиру своје подружнице, Треба дати пуну подршку управама домова културе од

стране културно-просветних комисија баш у мобилизацији грађевинских радника у свим културним, васпитним и политичким акцијама, указати помоћ управама предузећа и утицати на раднике код похађања стручних курсева. Културно-просветне комисије подружница треба да разјашњеавају помоћу свих активиста у подружници питање норми, такмичења, евиденције, преузимању обавеза и да буду верни тумачи баш оних задатака, који треба да обухвате све грађевинске раднике. Велики број наших грађевинских радника већ се налази смештен у радничким становима па је ради тога потребно да синдикалне подружнице са својим културно-просветним комисија, као и рејонске организације, домови културе организују рад у радничким становима и да за тај рад рејонске организације Фронта, омладине и жена задуже своје основне организације у улицама и (блоковима да оформе активе од 5—6 људи, најбољих фронтоваца и фронтовки, који ће имати као основни задатак рад са грађевинским радницима у становима и на радилиштима на дотичном рејону. Ови другови који би били задужени од организације Фронта за рад у становима требало би да воде рачуна о свим начинима који се могу провести, као на пр. читање штампе, описмењење неписмених, давање културних и веселих приредби, пароле у становима и пароле на радилиштима. Из свега произлази да рад који је до сада био углавном на радилиштима треба проширити и у становима.

Организовати популарна пре давања где би се радници упознавали са нашим првим Петогодишњим планом и са задацима који се у вези Петогодишњег плана постављају пред наше грађевинарство као и пред читав наш народ. Треба организовати и друга популарна предавања, а при томе водити рачуна о нивоу грађевинских радника. Посебни проблем који се поставља пред све наше организације то је неписменост, око чега треба водити сталну бригу и борбу. Сви ови задаци требало би да се одвијају с једне стране под руководством синдикалне подружнице, а с друге стране под руководством домова културе и да ти задаци буду стално координирани.

Код описмењења неписмених радника, а нарочито другова Шиптара, којих има у Београду близу 2000, пружиће се директна "помоћ од стране Месног синдикалног већа тим што ће се укључити у овај рад и 5 студената-Шиптара, који ће остати за време ферија у Београду. У овом раду фронтовске организације треба да ангажују и све Шиптаре који стално живе у Београду.

Све ове чињенице говоре е томе колико напора треба да уложи наша синдикална организација, организација Фронта, жена и омладине и каквим приступачним начинима и формама треба да се прилази грађевинским радницима ла би трагове старог друштвеног поретка, који је уназадио наше раднике, у што већој мери отклонили и тиме допринели што бржем остварењу нашег првог Петогодишњег плана.

Душан ВУЧИЛОВИЋ

Мајстори стругаре „Ђуро Стругар“ заказују такмичење између себе

Петковић Илија, мајстор стругаре „Ђуро Стругар“

лија Петковић и Петар Сирутка, гатермајстори стругаре „Ђуро Стругар“ стари су радници. У стругари раде више од 20 година и нису никад ни помишљали на так> мичење, Некада нису видели разлога. Ма колико који радник радио и запињао, производио више од другога, није добијао више од одређене _ наднице. И“ зато је природно да се нису никад ни такмичили, Тако је било кад су капиталисти држали стругару. Стругара

„Ђуро _ Стругар“

није до пре два-три месеца и. мала уопште заведене норме

Сирутка Петар, мајстор стругаре „Ђуро Стругар.

и стога није ни било такмичења. Природно је да стругара није имала ни ударника.

Од 15 априла ове године почело је завођење норми. Није било лако, била је то новина, стално их је требало ревилдирати, стицати искуство. и мењати их. До 1 маја норме су уведене у целој стругари, Основа за такмичење била је постављена.

Навићи људе на нов начин рада није једноставан посао. Тако и гатермајстори Петковић и Сирутка, који раде више од 20 година, нису никада радили по норми, Међутим, норма је унела нов моменат у рад ових људи.

Нормирац у стругари отпочео је да води евиденцију колико сваки човек уради дневно. Тако се почела водити и евиденција о томе колико и сваки гатермајстор дневно произведе и да ли испуњава или не испуњава норму.

Мајстори Илија Петковић и Петар Сирутка почели су да пребацују норму од 10 до 15 од сто.

24 маја ове године одржана је прва конференција, на којој су радници давали обавезе у такмичењу према нормама. Мајстор Илија Петковић позвао је тада на тромесечно так мичење Петра Сирутка: ко ће више произвести на гатеру (машини за резање дасака), Уштедети више мазива и гори“

ва и дати бољи квалитет производње. И други мајстори су између себе почели на сличан начин да се такмиче.

Ко више произведе биће боље и награђен, а зко обојица више произведу биће обојица боље награђени. Само ко ће од њих бити бољи — то ће се видети на крају такмичења Можда ће неки од њих по. стићи часно звање ударника

Мајстор Петковић узео је још једну обавезу: да ће изучити два радника за „елфере" у времену од два месеца, 2 Сирутка једног радника за „елфера“ за три месеца. Тако ће стари мајстори пренети своје искуство на млађе неквалификоване раднике.

Ето, тако су мајстори Или. ја Петковић и Петар Сирутка, који се у свом животу нису такмичили, отпочели међусоб"ну утакмицу. Такмиче се већ више од десет дана, а још не знају какви су им резултати. То би требало да исправи такмичарска комисија и да им са општава свакодневно и недељно како им тече такмичење.

Овакво међусобно појединачно такмичење постоји и У другим предузећима. Поред осталих облика такмичења, 0вај је веома користан и добар, — он даје елан и подиже иницијативу сваког радника. А то се добро види и по примеру ових старих мајстора, који се између себе такмиче.

мо пстимнитн те Танат

Писмо грађана Стаљинграда грађанима Стаљинградске улице у Београду

Еузна Поенкареова улица добила је после ослобођења назив Стаљинградска, по славном совјетском граду. Грађани — фронтовци Ста. љинградске улице у Београду, поносни на назив своје улице, осећају приснију везу и љубав према том граду и нису допустипи да им се улица само назива Стаљинграцска а да се тешње не повену са грађанима

Стаљинграда. Поводом годишњице оспобође.. ња Совјетског града — хероја,

фронтовци Стаљинградске Ули. це послали су грађанима Ста-

љинграда своје честитке и пламене братске поздраве.

Грађани Стаљинграда одгово. рили су пре кратког времена грађанима Стаљинградске улице. Тано су грађани Стаљинградске улице успоставили везу са славним градом — херојем и показали да у њиховој улици не постоје само металне плочице са натписом „Стаљинград. ска . већ да је тај назив урезан у срцима становника те улице. -

_ Писмо грађана Стаљинграда гласи:

ГРАЂАНИМА СТАЉИНГРАДСКЕ УЛИЦЕ

У име трудбеника Стаљинграда хваљујемо на честиткама поводом прославе

БЕОГРАД срдачно Вам зачетворо- годишњице славне Стаљинградске битке. Најтоплије Вам желимо успех у извршењу великог и племенитог задатка — стварања нове слободне и

демократске Југославије.

Претседник _ Стаљинградскот градског с совјета – депутата трудбеника Пигаљов

Секретар Градског комитета СКП(б) Прихватилов

паљене.

ве ПЕТОГОЛНИШТЊЕГ _ ШЛАНА

Метална индустрија ће отворити масовну производњу разних машина и уређаја, у првом реду алатних машина. У 1939 години произвело се у нашој земљи свега 40 алатних машина, а 1951 године производиће се 3.000 таквих машина, дакле за 7.500% више.

1951

Пре рата (1939 године) пошумљавано је годишње 9.046 хек тара, а 1951 године пошумљаваће се 20.000 хектара што износи 2229; 1939 године годишња сеча дрвета износила је 22,700.000 просторних метара, а 1951 године она ће се смањити на 18,500.000 просторних метара — износиће свега 849, предратне сече,

1951

ЕУ

Године 1946 производило се код нас 3000 комада спољних и 5700 комада унутрашњих ауто-гума; 1951 производиће се 160.000 спољних и 190.000 унутрашњих ауто-гума. Проценат повећања износи за спољне ауто-гуме 5,333, а за унутрашње 3.333.

4946

| ===