20. oktobar

СТРАНА 2

(Наставак са прве стране)

стручност. То су били већином земљани радови, скидање _ старе калдрме на улицама, припремање, односно додавање _ грађевинског материјала на грађевинама, шчишћавање терена, утовар и истовар камиона итд. Неке студентске бригаде радиле су и на бетонирању. Сада је у току формирање "добровољних радних екипа од с оних фронтоваца, који су стручни за извесне послове у грађевинарству, а који су се већ обавезали да даду одређени број _радних сати на добровољном ра__ Ду. "Место да копају земљу _ или _ товаре шут, они ће боље користити на оним радовима, који изиску4 ју квалификовану радну снагу. Те__ко ћемо имати добровољне радне

· екипе зидара, молера, столара и.

других. Неки кочијаши су се такоће понудили да са својим колима и коњима даду одређен број радних часова на добровољном раду. Правилним распоредом и добром организацијом може се постићи много користи од ангажовања ових људи на појединим радилиштима. Када се узме да је само за изградњу и оправку београдских у-

план знатно проширити и обухватити и оне улице, које за сада нису дошле у обзир, а које су, такође важне за наш град као целину, а нарочито за његове перифериске делове. Отуда је разумљиво да су радне масе Београда правилно схватиле значај Инвестиционог плана и показале се спремним за нове и веће обавезе у његовом извршивању, дајући у добровољном раду велики допринос нашој борби за остварење плана, стварајући тако и боље услове за даљи живот и развитак нашег

града. Милош МИЛИЧКОВИЋ

ДОБРОВОЉНИ РАД НА ОСТВАРЕЊУ ПЛАНА

У Београду је досад формирана 351 радна бригада

свим је до-

очетком априла у

рејонима _ извршено формирање фронтовских бровољних _ радних бригада које су већ узеле активног Учешћа на грађевинским радовима У' Београду. До сада је формирано укупно 351 радна бригада са преко 12.000 фронтоваца. Величина бригада креће: се од 20 до 50 људи. Број бригада и број бригадира није сталан, пошто се

чланови Народног фронта, Поред оних који су обухваћени бригадама, један велики део фронтоваца стално излази на радилишта ма да није уписан граБео- 25.000

у бригаде. Тако данас на ђевинским радовима У граду учествује преко

. добровољних радника — бри-

гадира грађана и омладинаца. Број бригада и бригадира по рејонима је следећи: Т рејон 58 бригада 1740 фронтоваца

П рејон 60 „ 1200 5 Ш рејон 66 ЂЕ 1980 » ТУ рејон 36 # 1958 „ У рејон 35 “ 2500 „ МУ! рејон 75 » 2765 5 УП рејон 21 . 525 „

„. За.Земун нема података

Бригаде раде по свим рејонима у Београду на градили-

Зешта општег значаја, као што

~ су: подизање резервоара за

. водовод У Четвртом

рејону, подизање Дома културе у Че"твртом рејону, изградња радничких станова у Професореској колонији У Другом рејону изградња канала „Ђуро

· „Стругар“ у Првом рејону и

„тд. Поред ових и других већих, радилишта, . бригаде раде

пи на локалним радовима У 0квиру рејона..

__Бригаде раде једанпут неодељно, и то углавном по подне

"Тед 16 до 19 часова. Око 20%

фронтоваца ради и пре подне. Досадашњи радови дали су знатне резултате. |

Организација бригада спроведена је доста добро, али не у свим бригадама. Евиденције је зе сада слаба, но сваким даном се поправља.

добровољним _ осигураницима · бившег Пензионог завода за Е службенике Позивају се сва лица која су од 1 јануара 1947 године била добровољно осигурана у пензиоУном осигурању службеника, као и осигураници који су до тог дана имали право на добровољно продужење пензионог оси гурања, да најдаље до 80 јуна 1947 године поднесу пријаву надлежној филијали Државног завода за социјално осигурање, ако желе и даље продужити то осигурање. Пријави – треба приложити доказа о "постојању анијег осигурања, ржавни завод за социјално осигурање — Филијала у Београду.

ра-

лица предвиђено у Инвастиционом плану 115,969.000 динара и одрећено које ће се улице изграђивати, постигнутим уштедама путем добровољног рада"моћи ће се тај

даном уписују нови 3

у плану

Н: седници Градског нагодног

одбора од 10 јуна т. г. усвојен је Инвестициони план за 1947 годину, Овгј План, као део предложеног Петогодишњег плана 06нове и изградње Београда, односно као део савезног Петогодишњег _ плана развитка народне привреде ФНРЈ, претставља у изградњи Београда управо историску прекретницу, када се од стихиског непланског развитка нашег главног града прелази на његову планску изградњу.

Победа коју су наши народи извојевали кроз народноослободилачку борбу и стварање народне власти омогућили су да се и политика изградње Београда преоријентише од политике срачунате на постизање што већих профита за клику властодржаца _ старе Југославије, ка политици усмереној задовољењу потреба — најширих слојева наших народа.

Преласком на План, ликвидира се и други, по народне интересе исто тако штетан елеменат предратне „политике“ изградње Београда: рад на парче, без плана; решавање комуналних _ проблема од данас до сутра.

Иако се све оне тешке последице ненародне политике старих општинских управа, ратних _разарања и пљачке окупатора не могу тако лако и брзо отклонити, већ остварењем Инвестиционог плана за 1947 годину осетно ће се побољшати услови живота у нашем главном граду.

План предвиђа значајне. инвестиције за унапређење локалне при:

вреде — индустрије, _ занатства, трговине и грађевинске делатности —, за развој просвете, кул-

туре и уметности и за побољшање здравственог и социјалног старања. Међутим, с обзиром нг ста: ње у коме се дангс Београд налази, и с обзиром на његов претстојећи развој у нсвој Југославији, претежан _ део Инвестиционог плана (преко 70%) отпада на комуналне инвестиције, тј. на изградњу нових станова и улица, уређење градског саобраћаја, водовода, канализације, зеленила, јавних ку-“ патила и сличних објеката.

Изградња станова, са 322,4 ми-

лиона динара, претставља најважнију _ ставку у групи комуналних инвестиција, уједно највећу у читавом Плану (37,4%/•). То је и разумљиво, кад се зна да је станбена криза најакутнији и најтежи проблем Београда.

Предвићђа се изградња око 1200 нових станова, односно _ преко 120.000 ме нове станбене површине, Највећи бпој станова гради се у Професорској колонији, у улици Браће Грим и Цвијићевој, а затим на Северном булевару и у Земуну. У План улази и изградња станбених зграда за око 1500 грађевинских радника — на „Пиониру“, у Дунавској улици, на Јужном булевару и у Земуну.

То је допринос који Градски народни одбор, односно _ његов Извршни одбор, дају за ублажење станбене кризе у Београду, допринос који ће, заједно са изградњом нових станова од стране републиканских им савезних установа И предузећа, и са обновом преосталих ратом оштећених станова, обезбедити смештај знатном броју породица без стана — разуме се у првом реду оних чији чланови раде на извршењу Петогодишњег плана развитка наше привреде.

Уређење улица, са 121,3 милиона динара, чини другу значајну групу комуналних инвестиција (14% Плана). Овако висока сума за уређење улица потребна је из тих разлага, што се Београд неплански развијао, тако да се раширио на знатно већу површину но што би то према броју становника било потребно, а од старих општинских управа наслеђено је преко 30%/3 некалдрмисаних улица; односно још 26% са турском калдрмом; сем тога, услед бомбардова-

ња и неодржавања_ улица за вре |

ме окупације, ми У оном малом броју модерно. калдрмисаних улица знатно је упропашћено улично оплочење. у 5 |

Најважнији задатак у овој групи комуналних инвестиција претставља уређење главне _ магистрале Београда — улице Маршала“ Тита, Теразија и Кнез _ Михаилове, односно Васине и Узун Миркове. Уз учешће самих народних Маса овај задатак је највећим _ делом већ и извршен.

Од осталих радова нарочито је значајно модерно калдрмисање улице Кнеза Милоша, Немањине, Сарајевске, Булевара _ Маршала Тита, Јужног булевара, Господара Вучића, Вишњичке, Цвијићеве, Димитрија Туцовића, Угриновачке У Земуну, оплочење и уређење Каленићеве и Бајлонове пијаце, као и калдрмисање периферних улица материјалом ослобођеним уређењем центра. ,

Колико је значајан напор на у-

__ ређењу улица у овој години нај-

3 2

МР 4 и Це

за 1947

боље се види из чињенице да је овогодишњи програм скоро 2,5 пута већи од оног из 1939 године, кад су грађевинске – прилике биле неупоредиво повољније.

Градски саобраћај претставља један од најтежих комуналних проблема Београда. Планом су

предвиђене инвестиције за саобраћај на 58,7 милиона динара; сем тога, из зајма који Народни одбор треба да закључи код Инвестиционе банке, у саобраћај треба да се инвестира још 61,5 милион. Тежина _ саобраћајног _ проблема Београда проистиче с једне стране из његове претеране раширености, а с друге из чињенице да је за време окупације уништен и Опљачкан скоро сав возни парк.

Највећи део предвиђених инвестиција отпада на обнову и набавку нових возила (29 трамвајских кода, 15 тролејбуса и 70 аутобуса) — што, међутим, није сасвим сигурно, јер је условљено испорукама из иностранства.

Од нових линија најзначајнија је тролејбуска линија број 1, која од Калемегдана иде до Славије, и даље Булеваром Југословенске армије, улицом _ Војводе Глигора, Крушевачком, Јужним булеваром и улицом Максима Горког и Маршала Толбухина за Котеж Неимар, Маринкову Бару, Душановац и Ле-

Џџ 20 ОКТОБАР

ИСТОРИСКА ПРЕКРЕТНИЦА У ИЗГРАДЊИ БЕОГРАДА

· Комуналне инвестиције

Градског народно: одбора Београда

тодину

кино Брдо. Изградњом наше прве тролејбуске линије _модернизоваће _ се саобраћај у најужем центру града, а сем тога, један од најнасељенијих делова Београда, који је досад био без икакве саобраћајне везе, повезаће се са центром града, Један крак тролејбуске линије продужава се до Ауто-команде, ради превоза гле“ далаца фискултурних приредби, Предвиђено је да се овај крак у току петолетке продужи све до трошаринске _ станице, да би се неправилно изграђена трамвајска пруга број 10 заменила модерним тролејбусом.

Изградњом _ горње и доње окретнице на прузи број 6 убрзаће се и побољшати саобраћај на овој главној артерији Београда,

Изградња _ тролејбуске _ линије број 1, убрзање саобраћаја и набавка нових возила омогућиће да се у току 1947 године превезе око 85 милиона путника, што за 399, премашује број путника превезених 1939 године. ка

Водовод и канализација у стању у каквом су наслеђени из прошлости такође ни близу не задовоњавају потребе једног модерног града. Планом се предвиђа 65 милиона динара (са зајмом укупно 84,8 милиона) за најхитније инвестиције овог сектора.

СТРУКТУРА ИНВЕСТИЦИОНОГ ПЛАНА ГНО БЕОГРАДА ЗА 1947 ГОД. (у милионима динара).

З5е

350

РРА инвестиције предвињене планом ИНВЕСТИЦИЈЕ И5 ЗАОМА

ј–——- Зос

25•

Зоо

220

150

1оо

5о

д о

44 443

Ево 6 86

"оба <6. 5

55 7 3 87

Б 3

259

202

5о

УЗ

ФРГОБИНА и ГРАБЕВИН | прОСВЕТА и МЕУЗТУРКЋ

ОСТАЋЕ КОМУНАЛНЕ инв; И ОСТАЛЕ НЕКОМУН инв.

БЕЛЕНИЛО МУПАТИЛА М УНАДУСТРИЈА ЗАНАТСТВО, ВДАРАВЗОЕ,СОЦ. СТАРАЊЕ

Најважнији објекат у овој групи је велики резервоар 38 воду У Крајинској улици, који треба да се доврши и стави У употребу већ крајем ове године, Његовом изградњом _ обезбедиће се уредно снабдевање водом и тзв горње зоне Београда, која је раније У летњим месецима редовно остајала без воде. Бушењем 9 нових бунара на Макишу осетно ће се повећати количина пијаће воде и побољшати њена температура И квалитет, Предвиђа се да ће се током 1947 године потиснути воде за читавих 50% више но 1939 године. Предвиђено је проширење водоводне мреже — првенствено У новим станбаним насељима као и отварање већег броја нових јавних чесми. .

Од канализационих радова на!важнија је изградња Мокралушког колектора, чијом ће се изградњом омогућити изградња канали“ зације у Шестом рејону, што значи осетно побољшање услова живота за преко 20.000 становника тога краја. У План улази и изградња колектора на Дунавској пади" ни, као и полагање око 10 км, нове канализационе мреже.

(Остале комуналне _ инвестиције (58 милиона у Плану и 40 милиона из зајма) односе се на уређење градског зеленила 162.000 мг об-

новљене и 32.500 м> нове зелене _ површине), на изградњу јавних купатила (топло _ купатило

код Диспанзера У Петом рејону м хладно купатило на Ади Циганлији), на изградњу нових зграда народних одбора у Шестом рејону и у Земуну, на подизање тролејбуских чекаоница, телефонских — говорница и јавних клозета, као и на набавку возила и инвентара за о-

државање чистоће у граду. ж

План, дакле, треба да допринесе решавању основних _комуналних проблема Београда, у опсегу како то захтевају интереси најширих народних слојева и како то наше данашње материјалне и финансиске могућности дозвољавају. Доношење Плана, међутим, прет“ ставља тек први корак У борби за прелазак на плански рад. Тежиште питања остаје на спровоћЂењу Плана у живот, У борби за његово извршење. Успех ове борбе зависи, сем од организације и залагања градских предузећа и установа, и од подршке коју овима буду пружиле саме народне масе Београда — учешћем у добровољном- раду, контролом остварења Плана и указивањем на грешке и пропусте.

Према досад постигнутим резултатима у радовима на обнови и изградњи Београда, нема сумње да ће и остварење првог Инвестиционог плана Београда претстављати нови велики успех наших народа у њиховој борби за изградњу срећније будућности.

Д. СТЕФАНОВИЋ

Више бриге 32 нове кодрове у трођевинорству

У почетку ове године отворени

су у Београду курсеви за грађевинске раднике. Циљ је био да се за кратко време оспособи нов кадар стручњака за обимне овогодишње _ грађевинске радове. На курсеве се _ уписао велики број радника, нарочито омладинаца. Али одмах у почетку _ известан Срој је отпао. Радило сео онима који нису били писмени, те нису могли да савладају градиво,

о људима слабог здравља — који нису могли да издрже _ напоран рад, Као и онима који унапред

нису били припремљени и упознати са условима рада на грађевинама, те су се одбили у првом сукобу са тешкоћама. На курсевима“ су остали најупорнији и најбољи омладинци.

Међутим, младим _ курсистима“ не указује се скоро никаква пажња и они због тога слабо напредују у практичном оспособљавању. Управе предузећа и градилишта не посвећују им довољно пажње, не помажу њихово стручно уздизање и не улазе у њихов живот и у услове под којима треба да се практично оспособљавају.

Пре свега, код многих стручних мајстора постоји укорењено старо схватање да се занат мора учити годинама. Они су унапред убеђени да курсисти не могу брзо да се оспособљавају и не труде се око њиховог уздизања. Неки мајстори опет, иако су вредни и предани послу и лично врло много доприносе у раду, имају став који курсистима изгледа непријатељски и одбија их од рада. Такав је случај са мајстором Андријом Кремењаком из Професорске колоније. Он је добар стручњак и вредан али виче на курсисте, псује их и не признаје њихово залагање и труд. Неки мајстори опет гледају у курсистима будуће конкуренте, Због тога они

" лиштима има ексера и

не дозвољавају да курсисти раде на пословима који имају везе са њиховим стручним курсевима, него их шаљу да копају или да преносе материјал. Они не схватају да ће пораст стручних кадрова у данашњим нашим приликама допринети остварењу Плана м самим тим побољшати и њихове животне услове. =

Синдикални. пододбори на градилиштима нису оформљени и чвр-

· сти и њихов рад се слабо осећа.

(Они не уче раднике да на својим радним конференцијама решавају све проблеме. Не дају им потстицаја да се боре против неправилности, Радилишта су разбацана и омладинци се ограничавају само на извршење појединих послова, који им се додељују, _ немајући перспектива за будућност, Због тога се они осећају осамљени и беспомоћни. Омладинска организација такође их није обухватила, а културно-просветни рад није ни уведен. Има много грешака и пропуста од стране самих предузећа. Не води се рачуна о специфичности положаја курсиста, Не пружа им се заштита каква је _ потребна

младим радним људима. Тако се

не води рачуна о њиховој исхрани. У мензи они добијају главне оброке, али за младе људе који уче и практично раде, потребно је давати и храну између оброка. У мензама се не користи зелено поврће којег сада има у изобиљу, него се спрема пасуљ, гершла и друга зимска јела. Омладинци нису снабдевени текстилом и обућом, Многи раде боси или у опанцима, мако је питање обуће везано за проблем заштите радника и њиховог здравља, На ради" старог гвожња и без добре обуће постоји опасност од разних инфек-

ција. Курсисти оскудевају и у 8лату, нарочито у тесачком и у зидарским чекићима. И то је један од разлога што вође појединих бригада одбијају да их приме на радове. Али, најглавнији разлог за то одбијање лежи у нерешеном питању плаћања курсиста.

Групе се плаћају по норми, према учишку рада. Курсисти, међутим, плаћени су по Уредби и њихова плата изузима се из плате која следује целој групи. Међутим, како курсисти као почетници избацују посао испод норме, њихов стварни ефекат рада знатно је нижи од учинка рада чланова _ групе. Значи да други радници из групе уствари треба да плаћају разлику између стварног учинка курсисте и плате која му припада по Уредби, а која је редовно већа него кад би се плаћао по норми. Управа предузеЋа то питање не решава, иако оно иде на уштрб и осталих радника и курсиста.

Код група које су примиле личне обавезе овај проблем не постоји. Тачно се зна шта ко уради и према томе се и плаћа. У оваквим групама и курсисти се боље и брже оспособљавају, јер тачно знају шта им је посао и како треба радити.

Све ово показује да се питању стварања нових кадрова у грађевинарству не приступа _ довољно озбиљно како од стране управа предузећа тако и од стране синдиката. Има још много проблема који нису обухваћени, а ксји се могу уклонити само упорним радом на обезбеђењу бољег живота за младе кадрове у прађевинарству. На томе ће морати да раде и управе предузећа и масовне организације, а понајпре синдикати и омладинска организација.

5 "м „Даница ПЕРИЋ

других

м —_-- | ___________нннннннннннннннининннненене 20 ЈУНИ 1947

Поводом. .

Цодеље – ЧИСТО

д: ли је потребно докази 4 вати од кКоликог је значаја здравствено им хигијенску подизање наших народаг Да ли треба још увек указиватџ на изванредну важност здрав, ственог и хигијенског стања наших народа с обзиром и на успешно испуњавање свих задатака који проистичу, из Пе. тогодишњег плана индустрија. лизације и електрификације наше земље» Зар ико од нас сме заборавити да смо у ;. слободилачком рату изгубили један милион и седам стотица хиљада грађана у борби пољ тиву фашизма, окупатора ин домаћих издајника ради сло. болног, равноправног и економски обезбеђеног живота и да више ни једног не смемо изгубити због рђавих здрав. ствених и хигијенских прилика» Зар није свакоме од нас јасно, да лична, породична и колективна срећа — умногоме зависи и од здравственог стања, које је нераздвојно везано за хигијенске прилике среди“ не у којој живимо, и да само здрав организам може подне. ти и највеће напоре ради и спуњавања задатака које низу намеће стварност, ради поди. зања благостања и срећније будућности наших народа» Ако тако будемо схватили значај хигијенских и здрау ствених прилика, онда је ск свим јасно шта ми треба дз радимо. Уосталом, творци Пе. тогодишњег плана сасвим су правилно поставили цео тај проблем, стављајући на распе ложење велике кредите ради подизања разних здравствених и хигијенских установа, које својим радом имају да по. служе _хигијенском и здрав ственом уздизању наших наро. да. Али све те установе, све те жеље неће имати онога деј. ства, ако и најшире народне масе не увиде да се оне саме имају уздизати и да оне саме својим личним и колективним васпитањем у многим случаје вима могу избећи разна опасна обољења, разне заразе. Недеља _ чистоће, која се спроводи у току овога месеца у целој Народној Републици Србији, која је отпочела још прошле недеље у Београду, са. мо је део оне сталне бриге 3 чистоћу нашега града, наших домова, наших пијаца, локал са животним намирницама, ре сторана и разних кујви. Не деља чистоће је апел на све нас, да изнад свега, тамо где се велике народне масе нала“ зе на раду, просторије њихове, радионице, фабрике, све 10 мора бити беспрекорно чистЈ, јер ништа није лакше од развијања епидемије у једном колективу, ако зато постоје услови. Чистоћа је главна пре“ дохрана од многих обољења. И више него икада потребно је да руководиоци предузећа имају као једну од основних брига одржавање примерних хигијенских _ услова У раду свих трудбеника. Е Наша недеља чистоће, која се спроводи баш сада У јеку великих радова Петогодишњег плана индустријализације и е лектрификације наше земље кала се на' градилиштима Це лазе велике радне масе, може одиграти изванредну улогу здравствено - хигијенском |“ дизању. Треба приступита тв трудбеницима и указати на све опасности од нехиге јенског живота, нарочито 102 влачећи да се нове навике " начину живота постижу Ста ним настојањем побољшање личне хигијене и хигијене сре. дине у којој се живи. Недеља чистоће је присно везана и за проблем побољи ња хигијенских услова, не Ен мо у погледу чистоће, већ | сто тако и у погледу побољше ња смештаја наших радноне“ ца, наших одељења по твор“ ницама, тражења одговарају ћих простора У односу у рад, У односу на температућ и т,. д. Ми сви знамо да су задаци који се не могу еи решити, али морамо мисли, на њих и тражити решења КЕ

ја ће се у погодном трену и спровести, Недеља ЧИСТ и ровести д прев

тако схваћена, постаје по за све здравствене радни. на свесрдно залагање У Зуи ственом васпитању И узди њу наших народа. | а" Наше фронтовске органу „ ције у спровођењу недеље пне стоће треба да предњаче, ка које су умеле да решавају Де ге тешке проблеме, моди иае и у недељи чистоће да а своје задатке. Фронтовци МА свесни грађани нашега својим залагањем. а ПР својим примером, докавога пута да им здрав као ћа нашег народа остаје УЗ један од главних задате. сме га рада. Нико од #86 из" да заборави да је сваки бљени час раднога човека штете за економски нап оде" наше земље. Што мање сника, тим јача Ар. К.

7 хжж_< а ћ