20. oktobar

пи · ПРЕ

1=

Ћ +

| 5

_ СТРАНА 4

Р“ ери 14 |

Пра Ес к

[ | '. [5

20 ОКТОБАР

ДЕ! Ро и! АГ ЈЕ > њу Тет | 5

- |

- Законом је регулисано која ће се лица

морати иселити из Београда

1 ародне скупштине Србије изгласала је Закон о у

вођењу дозволе боравка у гра-

довима. Према члану 1 истога

Закона »у градовима у који-

ма пренасељеност претставља

сметњу за редован рад и даље развијање индустриских и других привредних предузећа као

и државних установа, може се

наредбом Владе увести систем

боравка по претходној дозволи«, Овај законски пропис довољно убедљиво говори о разлозима, који су руководили

Народну скупштину Народне

Републике Србије да донесе

поменути Закон,

Спште познато је да је низ градова наше земље оштећен услед бомбардовања за време окупације. Београд ја несумњиво претрпео највеће разарање. Чињеница је да је у току рата порушено 11.000 стано. ва у Београду. За цело време рата није се радило на повећању станбеног фонда, који је бомбардовањем знатно смањен. Међутим, огроман број, преко 150.000 лица, населио се само за време окупације у њему, а прилив је и после ослобођења знатан. Према подацима Пријавног отсека Сдељења УНУтрашњих послова прилив се креће од 7—14 хиљада лица месечно, где се рачунају само одрасла лица, а ако се узму У обзир и малолетни чланови породице, који се посебно не региструју, тај је број несумњиво још већи. То се може за. кључити и из великог повећања издатих потрошачких карата из месеца у месец, За непуну годину дана број новодошлих становника Београда повећао се за око 100.000 људи. Да је све ово у највећој мери пооштрило станбену кризу, то смо ми Београђани на својој кожи осетили, У таквој ситуацији _ многи радници, стручњаци и државни чиновници, који су из других места дошли у Београд, нису могли да се сместе. Они су често принуђени ла живе далеко од сво. јих породица, што несумњиво негативно делује и на њихов радни слан. Сем тога, за све државне службенике који из 0-

„свих разлога морају да живе

одвојено од својих породица, исплаћује се месечно 1.600 до 2.500 динара, што, разуме се, оптерећује наше финансије У време када на сваком кораку треба штедети, како би се постигла што већа акумулација и омогућило што лакше извођење Петогодишњег плана. Јасно је, према томе, да су станбене прилике, у првом реду у Београду, такве да прена-

сељеност претгтазља сметњу за редован рал '' даље разви- · јање индустрисљих им других

привредних _ предузећа и државних установа, Првенствено у Београду требаће да се примени поменути Закон, а да ли ће се исти применити иу којим другим градовима наше Републике, то ће цениги наша народна Влада.

Народне власти су већ пре извеснот времена почеле са покушајима исељавања непродуктивног становништва, До доношења овог Закона некима је изгледало да ће се ове мере протегнути на све непродуктивне елементе, без обзира да ли су то стари Београђани, или они који су се лоселили за време окупације или после ослобођења, Закон је Јасно прецизирао да ће се његови прописи примењивати само на она непродуктивна лица, која су се у Београд доселила после 6 априла 1941 године. ' То значи, да сви они који су у Београду становали пре рата и на дан 6 априла 1941 неће бити исељавани, без обзира да ли су или нису запослени. Ови пак, који су се доселили у Условима окупације а сада нису за Београд везани оправдавим разлозима, треба да се из Београла иселе тамо одакле су ло шли, или у друго место где хоће, а где пренасељеност није таква као што је у нашем гра. ду или евентуално У другим градовима на које ће се овај закон протегнути, Ово утолико пре, што данас не постоје они разлози који су за време скупације присиљавали понекад известан број људи да морају напустити ролни крај ла би се настанили у Београду, То исто важи и за оне који су се из обести насељавали у Београду после ослобођења.

Разуме се, сва она липа која су »упослена У државним предузећима и установама«, која се »баве и другим пролуктивним занимањем« или је »њихов боравак у граловима, у којима ће се примењивати систем дозволе боравка, потребан У јавном интересу«, »могу добити дозволу за боравак«, То практично значи да ће овим

Законом бити погођени само они, који су се у Београду (односно и другим евентуал. ним градовима на које ће се примењивати цитирани Закон) настанили после 6 априла 1941, а који се не баве продуктивним радом. Дозвола боравка, према тексту Закона, протеже се и на чланове уже породице, који са дотичним. лицем живе У заједници и које он издржава. Покушаји исељавања непродуктивних, који су чињени још пре доношења овог Закона, показали су да је приличан број разноразних нерадника на врат на нос почео да тражи какав било посао. И да није других последица већ само ово, довољно је па да се доношење овог Закона и његова примена поздраве од свих радних људи наших градова.

Но, не само да Закон омогућава ревизију боравка оних, који су се настанили у градовима, на које ће се примењивати систем претходне дозволе, пре ступања његовог на снагу. Закон предвиђа да сва лица која хоће да се у Београду настане, морају имати

дозволу боравка. Ту дозволу издаваће отсеци унутрашњих послова, конкретно прм рејонским народним одборима, који такође доносе у првом степену и решење о забрани, односно о недозвољавању боравка, опет на бази података о запослењу. То значи да се неће моћи пријавити за сталан боравак лице које нема потврду 0 упослењу у државним предузећима и установама, или потврду да се бави каквим другим продуктивним занимањем, или потврду да је Његов боравак у јавном интересу (чл, 3 Закона).

Дозвола боравка није неограничена. Она важи само дотле док делују они услови под којима је издата. Према томе, сви они којима би престао посао, односно који би покушали да се привремено запосле само да би добили боравак, морали би самим тим да се иселе, чим престану да делују услови под којима су добили дозволу боравка, наиме ако напусте посао, ако престану да се баве продуктивним занимањем и ако њихов боравак не буде више у јавном интересу.

За све оне који се огреше 0 Закон предвиђене су казне лишење слободе или принудни рад без лишења слободе у тра. јању од два месеца или новчана казна до 3.000 динара. Поред тога, лице које борави без дозволе биће — исељено принудно и о свом трошку.

За привремени боравак до 10 дана није потребна доглзола; но, то не значи да и такво лице не мора да се региструје у пријавници, као што је било и до сада.

Закон о увођењу лозвола б6оравка у градовима диктован је животним интересима радних маса. По својој суштини, он је дубоко демократски и његово доношење искрено је поздрав. љено од стране широких ралних маса и свих добронамерних грађана. Остаје да се он оживотвори. А управо у томе треба да пруже велику помоћ, велики допринос баш трудбе. ници и њихове организације, у првом реду синдикати, а такође и остале народне масовне организације — Фронт, На родна омладина и АФЖ.

Тих. ЈАНИЋ

!

о ___________ мини 27 ЈУН 1942

ПА позиве "ОМЛАДИНСК

РАДНЕ БРИГАДЕ ОДЛАЗЕ ИЗ БЕОГРА а од 3—7 ЈУЛА ДА

Последње припреме пред одлазак на Пругу

осле вишемесечних систематских припрема, за неколико дана кренуће из Београда прве омладинске радне бригаде на велике радне акције широм земље.

Последњих дана у свим омладинским организацијама нарочито је живо — врше се последње припреме пред одлазак, како би бригаде отишле што спремније. Да би се и ове припреме успешно обавиле, Извршни фронт Београда дао је као помоћ бригадама суму од 250.000 динара, која ће се употребити за куповину разних потребних ствари.

Укупно, без студентске Народне омладине, из Београда ће кренути 21 радна бригада, које су састављене углавном од средњошколске омладине, са нешто радничке и омладине са рејона. Од ових бригада на Омладинску пругу Шамац — Сарајево иду 18 бригада. Две бригаде, и то Двадесета „Јелице Миловановић“ и Деветнаеста „Богдана Велашевића“, учествоваће на радовима на изградњи Пионирске пруге у Кошутњаку, а Двадесет пр-

НАШЕ УГОСТИТЕЉСТВО

ПРОБЛЕМИ, ТЕШКОЋЕ И ПРОПУСТИ ГРАДСКОГ УГОСТИТЕЉСКОГ ПРЕДУЗЕЋА

Гел управом Градског угоститељског предузећа данас се налази око тридесет угоститељских објеката: већих и мањих ресторана, кафана, народних ресторана, мензи и бифеа. У тим локалима ради око 700 радника и намештеника, а свакодневно кроз њих прође од 8 до 10.000 гостију.

Ако се узме у обзир велики број запосленог особља, а нарочито велика цифра свакодневних посетилаца, јасно је да читава организација рада захтева озбиљне иапоре и сталну будност и старање да све тече својим нормалним током, да не опада у квалитету и дисциплини и да се развија и побољшава. Управа предузећа бори се, међутим, са великим тешкоћама. Пре свега ту су локали наслеђени из ере капитализма, кад се у трци за профитом полагало само на кафанске просторе, док су се кујна и радна одељења смештала у подруме и кутове без ваздуха и светлости, Без већих инвестиција и коренитих преправки, тешко је изменити то стање. Зато се чине компромиси чак и на штету самог локала, као што је случај са рестораном на Калемегдану, где је преграђен један део сале за кујну, која је до тада била смештена у подруму, у просторији 3%Х3, без ваздуха и светлости. Бивши закупац је, не штедећи здравље особља, из тог простора извлачио хиљаде, стотине. хиљада и милионе. Смернице савременог угоститељства знатно се разликују. па је у том смислу и учињено смањење простора сале.

Друга тешкоћа су келнери. И зими се оскудева у добрим, стручним келнерима, а лети поготову, јер најбољи оду у бање и морска купатила, а кадра за замену нема. Нови, који се узимају, неувежбани су и неискусни на послу, најчешће недисциплиновани, а 90 од сто аљкави и прљави. Отуда је услуга у нашим ресторанима и кафанама некултурна, није на потребној висини. Отуда честе жалбе гостију, повика, расправе.

Чињеница је да келнери немају, пре свега, стручног знања, а онда да својим немарним _ обављањем посла изазивају револт гостију. Они се немарно одазивају на позиве, расејано примају наруџбине, приморавају госте да им понављају, па ипак доносе ненаручено и објашњавају се због своје сопствене грешке. Пиће или јело доноси се просуто и баца се на сто. У случају да гост жели још шта да поручи, није то у стању, јер келнер га не слуша више. Дозвати келнера да наплати — то је нова тешкоћа. Такав поступак непотребно односи време радним грађанима и за сваку је осуду.

Због тога, било би неопходно радити на стручном усавршавању келнера, а нарочито се старати да се поправе у погледу културног опхођења и пристојног понашања. Неваспитан _келнер Упропашћује рад целог локала. Он ствара нервозу, виче, објашњава се, а то одбија госте, који долазе да се одморе или пословно поразговарају.

'Није редак случај да се у нашим кафанама (кафана „Загреб") више чују келнери, чего гости, __Хигијенски услови су на веома ниском ступњу. Подови нечисти, окна прљава, огледала мутна, лустери у паучини, Маса неактуел-

них и актуелних плаката аљкаво је обешена преко прозора и огледала, а парола „Брза и правилна услуга најбољи је докез наше високе свести“ у тој средини и под постојећим условима звучи парадоксално и изазива смех.

Тешко је, за време топлих дана, седети за улепљеним и прљавим столовима. Уколико се и бришу, то се чини влажним, ускислим крпама, које изазивају смрад.

У многим нашим ресторанима и кафанама још увек се уместо чаша дају теглице од сенфа. Оне имају незгодну ивицу у којој се увек заустави прљавштина, зато никад не миришу свеже. Ово је неисправно, с обзиром да су народни магацини пуни нормалних

чаша и да у њима не оскудевамо.

252; 55

Преуређена калемегданска тераса

Свакодневно гости добијају влажно посуђе и аљкаво сипана јела, хлеб неравно резан, сланике са прљавом сољу. То све показује недостатак труда особља и недостатак дисциплине.

Што се тиче естетске стране, о томе је тешко у Беогоаду говорити. Намеће се утисак, да се стоји на гледишту, да радним људима, којима су данас сви локали мањевише приступачни, не треба пружити и ту естетску страну. Лепо и укусно сматра се још увек за луксуз и поклања му се најмања пажња,

А да Београђани воле укусан и леп амбијент _ сведоче _ редови пред _рестораном _ „Скадарлија“ (раније „Бајлонова пивница") који чекају да се испразне места.

Баш у том погледу може се, и

Стари матстори

Британска влада намерава да ратне злочинис прогласи расељечим лицима и да их прими у поли-

циску службу...

и

— Какви су услови, бралег

— Никакви. Џознају нас људи.

са скромним могућностима много учинити.

Не сме се дозволити да су зидови ресторана флекави, да су неукрашени, или неукусно украшени; не сме се дозволити да у локалима нема цвећа, да су прозори без потребних једноставних, али лепих застора. Треба се постаратифда је осветљење индискретно и пријатно, да су столице и фотеље једнообразне и удобне, итд.

Много би било набрајати све оно што је неопходно да наши угоститељски објекти добију онај изглед који треба да имају као локали главнога града, једне државе у развоју. Да би се то правилно решило, потребно је да се на томе систематски ради, по директивама _ стручњака за унутарњу архитектуру, а не да се препусти случајности или укусу непозваних. Не би се смело пропустити да се овом приликом не укаже и на неправилан став многих — гостију. Дешава се прилично често да се оштећује и да нестаје понешто од инвентара. Осим тога, још увек се није искоренила стара „бекријска навика разбијања чаша. Ни однос гостију према келнеру увек није исправан. „Чекам два сата", —- то је најчешћа фраза, — али и мајнетачнија. Треба узети у обзир да је келнерски позив заиста напоран и да не требз виком и лупом изазивати нервозу код уморних људи. То, наравно, не правда келнере кад бучно реагирају, али је за критику.

У сваком ресторану и свакој кафани, која стоји под управом Градског угоститаљског предузећа, постоји Књига жалби. Предузеће веома радо прихвата сугестије и конструктивну критику, која се у књигу забележи. Али, дешава се да гости бележе шале и баналности или неконкретне случајеве, по којима је немолуће поступити.

Озбиљним напорима и трудом, а затим и стручним и културним уздизањем келнера, мора се пооадити ·да наше угоститељство, коме треба да предњаче угоститељски објекти Градског предузећа, достигне неопходавк ниво, Садање стење и поред оправданих тешкоћа, за критику је

Ј. ЛУЧЕВ

ва бригада „Филипа Кљајића" о лази на изградњу пруге Кучево Бродица. Двадесет прва бригада „Филипа Кљајића", пре него што оде из Београда, радиће петџа ест дана на изградњи филмско града у Кошутњаку. Поред ови бригада, на Омладинску пругу у, де и целокупно омладинско куд. турно-уметничко | ДРуштво — „Иво Лола Рибар“, које ће, са својих 250 чланова, радити као и све б. стале бригаде.

Број омладинаца и омладинки у једној бригади креће се од 259 до 300. Но, овај број није сталан, У последње време јављају се но ви омладинци. Нарочито је ја прилив демобилисаних бораца ју. гословенске армије, који су још у Армији дали обавезу да ће ићу на Омладинску пругу.

Углавном, све радне — бригаде већ су снабдевене оделом

Свака бригада носиће по да казана у којима ће се спремату јело за бригадире. Казане су гото. во све бригаде набавиле – пре разних _ масовних _ организацију, мензи, кухиња итд. Ових дана иб тално предузеће „Пролетер" у вршава десет казана за пет бр. гада. Свака бригада ће пое ти собом и по једну малу ручу апотеку, која ће бити снабдевена свим потребним санитетским ма теријалом. · [

Исто тако извршен је и лекарски преглед им вакцинација брига дира, који нису _ учествовали на Савезном фискултурном слету. Они, пак, који су вежбали на слет, вакцинисаће се и прегледати за ових десет дана, колико је још преостало до поласка на пругу.

Последњих дана Градски одбор Народне _ омладине организовао је по свим рејонима радне акције значајнијег _ карактера. __ Бригаде раде на градилиштима, као што су: игралиште око Пионирског дома на Четвртом рејону, _ легња позорница на Седмом рејону, гралиште „Авала" на Шестом рејону, игралиште ЦДЈА на Трећем рејону итд. Значај ових радова |е у томе што ће се кроз њих бр“ гаде _ учврстити и организациок средити.

Извршни одбор АФЖ-а — преко рејонских одбора организоваће спремање пакета који ће се поделити бригадама на дан одласча. Пред сам одлазак бригаде ће одржати митинге по својим рејсни“ ма, на којима ће говорити о значају изградње Омладинске пруге чланови штаба бригада, пре'ставници Фронта, АФЖ -а и синдиката.

самовољно зипгње зграда је кажњиво

(рт власти у више махова су скретали пажњу свим 38 интересованим грађанима, преду зимачима, државним и јавним У становамах“да је свако зидање без одобрења и грађевинске дозволе забрањено и да су сви ови пре“ кршаји кажњиви по грађевинским прописима новчаном казном и Ру

шењем бесправног зиданог јекта. Па ипак, · и даље се догађају

случајеви бесправног зидања. поред _ свих _ опомена народних власти, олакшаног поступка 90 прибављања грађевинске дозволе и одобрења за грађевинске ргдо“ ве поједини грађани, шта више ДР жавне и јавне установе и преду зећа, настављају и даље се 9“ справним зидањем. Овакви посту“ ци појединаца, установа и преду“ зећа приморали су надлежне о" гане народних власти да према извршиоцима доносе решења казни.

против

Тако су, за прекршаје дана

грађевинских прописа ових кажњена следећа лица и устано, ве: аутобуско предузеће „ласте са 500 динара; Живко Обрадов“ са 400 динара; Илија Смиљанови са 1000 динара; Сима Симовић 68 1000 динара и на рушење беспрг“ но зиданог објекта; Тодор и са 600 динара; Добривоје Сави са 600 динара; Љубомир Погоме“ ља са 1000 динара и на руше“ започетог објекта; Алојз Витез а 1000 динара; Јован Китић са + динара; железнички камионатни дељак са 500 динара; Љубомир +: лисавчић са 500 динара. Граде предузеће за маст, обућу и (85 „Балкан“ са 500 динара и терета транспортно _ предузеће 20" „Превоз“ са 36200 динара.

Као што се види, има много су чајева бесправног зидања “ пре“ кршаја прописа народних ша 1

Уколико новчане казне не 9". тицале да се искорени ова че пракса, надлежне власти Г МЕ пиће примени и других закснек прописа које јој стоје на раслол“ жењу,