20. oktobar
27 ЈУНИ 1947
Рад у фабрици кожа „У мај
ја
јежун има Творничку улицу, Е боље речено целу творничку четврт. Из ове четврти тишину Земуна моћно ремети уједначени ритам огромних механизама фабрика текстила, лупа чекића зидара на новој згради конфекције, да се на крају улице опет сретнемо са групом зидара на фабрици кожа „9 мај".
У дворишту фабрике кожа виде се темељи порушених радионица. На раскрченом терену истиче се нова грађевина, а у даљини низ лепо окречених ниских магацина. У дворишту је такође стајало неколико изгорелих машина, међу којима један строј за пеглање ђона. 'Он треба да се што пре оправи. Са његовом оправком предузе"ће ће ојачати свој парк машина. До канцеларије управника пут је био испречан многобројним скелама. Фабрика се не само оправља, већ одмах и дозиђује.
Један светао пример поштења и истрајности
Под овим насловом, радници фабрике кожа ,9 мај' желе да се пише о њиховом другу Чедомиру Капетановићу. Капетановић је радио пре рата у фабрици „Делфин" (сада „9 мај"). Када се заратило он је машинске кајише и врло важне делове машина склонио, чувајући _их читаво време рата. Када су партизани ослободили Земун, Капетановић је своје старање пренео на њих. Тако су, захваљујући њему, сачувани веома скупи машински кајиши са којима радници покрећу машине. Због тога су данас у могућности да даду доста јунећег и телећег бокса фабрикама ципела. Чедомир Капетановић, борбени син радничке класе, предложен је за на-
граду.
Са радницима у кречном одељењу
У овој фабрици, која у многим процесима рада може бити узорна, ради се ланчано. Ланчани систем у кожарству доноси огромне уштеде око обраде коже. Кречно одељење ове фабрике то најбоље потврђује. Овде десет радника обрађују 1600 _ килограма _— коже дневно, урачунавши ту и пресецање коже. Све у свему — рекордан број. Он се достигао правил-
КРОЗ НАШЕ ФАБРИКЕ
ном поделом _ рада и одличним размештајем машина.
Радници у кречном одељењу. имају гумене чизме, гумене рукавице, гумене кецеље. Посао је релативно прљав, јер је то прва фаза обраде коже где се са ње скидају длака и масноће.
Кречно одељење фабрике је модерно грађено. Из базена за лужење, кожа се носи на машину за скидање заосталог меса. После истеривања непотребних – састојака, кожа се ставља у машину за цепање. Машина за цепање одваја кожу на два дела. Горњи део служи за израду лица за обућу а доњи за израду поставе. Од пуније коже прави се антилоп. Када жене негде у продавницама узимају ципелу антилоп, оне и не помисле са колико је напора направљена ова кожа.
При отклањању длаке с кожа, фабрика има базене у којима раде електрични пропелери. Сваки пропелер замењује осам радника на једном исувише тегобном процесу. Радници из кречног одељења задовољни су ланчаном поделом рада. Посебно, наглашавају да су веома задовољни што су сви тегобни _ процеси _ стопроцентно механизовани, |
Сушара која суши кожу за три сата, штавно одељење и типизација производње
Када се уђе у сушару ове фафбрике види се само низ испре-
плетаних цеви од цинк-плеха, |едне цеви убацују топао ваздух, а друге исисавају влажан, Посматрајући процес сушења у великој одаји сушаре, има се утисак да се спрема бура. Ваздушна — струјања изазвана убацивањем топлог ваздуха дају такав утисак. Кожа је сува за три сата, док се у многим другим сушарама суши по 24 сата.
Фабрика има добру бурад за штаву са хромним солима. Бурад штаве за пет сати просечно по 1000 килограма коже. „9 мај" има и буре са капацитетом од 2000 кг. То буре изгледа да је мезимче предузећа, јер су га радници много хвалили. Коже штављене хромним солима еластичне су и употребљавају се код израде трансмисионих кајиша и обуће, У штавном одељењу има неколико одличних машина. Тако на пример машина за цеђење коже исцеди сву воду, после чега није потребно никакво проветравање. _ Машине за глачање изглачају кожу тако да је накнадан ручни рад — непотребан, На другом спрату фабрике, кроз низ операција кожа улази У завршну фазу обраде. Ту је пегла хидраулична преса са притиском од 250 атмосфера. После гланџања, пеглања и мерења, кожа се пакује и као готов производ напушта фабрику.
Производња је типизирана, Фабрика углавном производи јунећи и телећи · бокс са одговарајућом
„поставом. Завршни производ фе-.
Рад на машини за глачање коже
20 ОКТОБАР,
"1.
брике „9 мај" је почетна сировина неке од фабрике ципела. Оваква специјализација у _ сваком случају је боља од претеране разноврсности, када је фабрика производила низ врста кожа, при чему се такорећи губила у таквој производњи. Из искуства других фабрика коже у периоду обнове земље, нужан _ закључак је био да се производња типизира.
Радници производећи само две врсте коже постижу боље резултате и све више повећавају производност рада.
=
У предратним извештајима о индустрији обично је говорено да ова индустрија није развијена јер нема довољно сировина. Сировине је, међутим, било, али са извозила жива стока и фабрике су радиле са 50%% капацитета. У исто време извозиле су се добре горње масне коже, као и хромне, док су се увозили разни сурогати или скупи специјалитети од крокодилске коже, змиског цара итд. Сада се од наше добре коже прави домаћа обућа. 1951 године Југославија ће произвести 8 милиона пари ципела. Од обичних јагњећих кожица правиће се женске ташне и рукавице. Корисно је свакако прече...
Радници су уверени да — наше фабрике неће више радити са 50 од сто капацитета. Отпуштања, беспослица, штрајкови — далека су прошлост. _(У · њиховој фабрици отпочеће да се зида велика деорана за културне потребе, и купатило такође. О благодети које пружа купатило у кожарској индустрији не треба говорити. Њихова фабрика почела је да ради 1 јуна 1947, те још немају ударника. Кад сам упитао једног _ радника код бурета за хромну штаву: какви су изгледи за новембарско такмичење, он је рекао;
— Не изостајемо иза осталих кожараца. Уосталом — рећи ће резултати.
Једног дана, у новембру, биће у овој фабрици радосна свечаност. А на њој — ударника, новатора, рационализатора. У то су уверени сви који данас гледају како се у њој ради, а — што је најважније — у то је уверен и њен колектив.
Младен ГАВРИЋ
Потреба Вонтроле рачуна
за услуге у занатстру
а регулисање цена у сек“
тору занатства огроман значај има анализа калкулација и контрола рачуна. Према одлуци Земаљског уреда за цене НРС сви власници занатских радњи дужни су у својим радњама да истакну ценовник о одређеним ценама производа и услуга своје струке. Међутим, и покрај законских прописа, цене многих занатских производа и услуга су превисоке и не орговарају платежној моћи грађана. Незнатан је број оних занатлија који су схвати“ ли напоре наших народних власти онако како треба. Већина занатлије, чијим су услугама и произодима цене одређене, нашли су разне начине да остварују прекомерне, недопуштене зараде. Прекомерно наплаћивање последица је слабе контроле, јер само истицање цена у радионицама није довољна мера. Народне власти "треба енергично да иступе -против несавесних и несоцијалних занатлија, који остварују прекомерне зараде и уносе дух отворене црне берзе у тако важну радиност по широке народне масе.
Код државног и задружног сектора у занатству постоји евиденција о наплаћеним услу“ гама и уредно вођено књиговодство, које још такође рамље, али је сваким даном бо" ље, У тим секторима може да се води политика цена на тржишту. Код приватног сектор међутим, који је бројно већи, не постоји готово никаква е"виденција и тешко је утврдити "ема и приближан обрт и вред".ост обављеног посла. Код "једнот дела то је могуће уко"лико се ради о новом производу, серијској производњи псе "проигводним задацима, док код репаратурног и услужног дела, „односно код занатске радико“ сти извесних кућних оправки, ситних услуга, преправки, репаратура и сл, а где је приватни сектор нарочито ангажо“ ван, не постоји готово никаква евиденција. Баш код ове вРсте радиности постоји најмања контрола и ту су грађани остављени на милост појединих несавесних занатлија.
Има низ примера који показују како поједине занатлије грубо крше све до сада издате прописе од стране народних власти. Ово се најлакше може видети из незнатног броја испостављених рачуна и преда“ тих калкулација, приспелих на контролу код народних власти. Од примљеног броја раћуна, испостављених од стране појединих занатлија, 80 од сто морало је да се ревидира, одно“ сно да се изврши обрачунско смањење. Ти рачуни морају да се смањују за око 50 од стљђа веома често и до 100 од сто, да би се добила стварна вредност. Код ауто-механичарских радова испостављени _рачуни су готово увек већи за 40 од сто од стварне вредности, Како се овде ради о незнатном проценту испостављених рачуна, док огроман број „уредно испостављених“ рачуна није контролисан, онда се може до“ ћи до закључка да се велики део новца слива у џепове појединих шпекуланата.
Фирма Филиповић и Мгрјановић, машинско-механичарска радионица, испоставила је рачун за оправку аутомобила у вредности од 17.602,92 дипара. На контроли и по стручном мишљењу предложено је да се рачун смањи на 10.973 динара.
Инсталатерска радња „Привредник“ тражила је га извршење извесних радова суму ол 1.986 динара. По стручном мишљењу рачун треба смањити на 1.094 динара.
Христифор Пецић, молерофарбар, за извршење радова испоставио је рачун од 10.185 динара. Стручна комисија је нашла да вредност радова износи свега 6.525 динара,
'Столарска радионица „Ненмар“, у Будимској број 9, радила је пултове за угоститељско предузеће и испоставила рачун на 48.611 динара. Према налазу стручне комисије радови вреде свега 42.490 динара.
Најочигледнији пример несз“ весности претставља _ фирма „Аутелко“ а. д., радња за телефонски и сигнални уређај, која је за оправку телефонске централе испоставила _рачув
Станбеном одељењу ИНО:а у висини од 28.292,50 динара, На основу стручног мишљења комисије Одељења за индустрију и занатство ИНО-а констатовано је да рачун не би смео да буде већи од 14.085 динара. За молерско-фарбарске радо• ве, извршене ма згради „Танјуг“ од стране групе мајстора, испостављен је рачун у висини од 222.000 динара. После детаљног прегледа две стручне
комисије, констатовано је да радови вреде свега 96.000 динара. На какав начин неке занатлије састављају своје калкулације може да послужи пример Радивоја Миловановића, обућара из Чика Љубине број 6, који је у својој поднетој калкулацији тражио одобрење за женске сандале од „плуте“ у вредности од динара 862. Међутим, при контроли је утврђено да је у сандале _ ставио картон и дрво уместо плуте, и да је састављајући калкулацију, дао лажне податке.
Све ово говори да је потребно повести оштру борбу против оваквог начина рада. Подношење лажних калкула“ ција, испостављање рачуна који немају своју реалну подлогу и непридржавање прописаних цена — све је то у супротности са постојећим. прописима и такве занатлије долазе у опреку са Законом о сугдијању шпекулације и привредне саботаже. Уговарањем послова „у четири ока“, избегавањем давања рачуна, свесно се иде к томе да се прикрије право стање. Такве занатлије иду и против својих сопствених интереса, јер руше углед свога сталежа, који ће их због таквог рада свакако елиминисати из својих редова.
Удружење занатлија требал» би о свему овоме да повеле рачуна и да енергично чисти из својих редова занатлије црноберзијанце, који у периоду обнове земље желе на лак начин да се обогате, а да помаже конструктивном делу рал них занатлија, који жели да ради и да помогне обнови зе мље. Овде могу много помоћи и наше фронтовске организа-
„ дије,
које су у своје време водиле непоштедну борбу против трговаца животних намирница и пиљара — црноберзнијанаца. Треба се борити за увођење норми у све мопуће гране 33натства, Треба развнти такмичарски дух; истицати и похваљивати исправне занатлије трудбенике, као што треба жигосати несавесне. Све ове мере најбоље се могу спровести преко појединих секција Удружења занатлија. То би уједно би и најбољи допринос Удружења народној власти. Надлештва, предузећа и установе требало би да посвете више пажње испостављеним рачунима од стране појединих занатлија, Такође је потребно што пре увести обавезно издавање рачуна, без обзира на вредност радног учинка. Такви рачуни могли би се издавати у вилу „блок рачуна“ у 3 примеока: један примерак за странку, односно за чији је рачун извршен рад, други би се слао народној власти због евиденције и контроле, док би трећи остао код издаваоца рачуна. Ово је потребно тим пре што би се на овај рачун имао јасан увил у све учињене радове појединих занатлија, као и у целокупви обрт у одређеном периоду. То би, с друге стране, такође могло да послужи и као основица за правилан разрез пореског оптерећења. Потребно је у потпуности спровести у живот решење издато од стране Министарства финансија НРС, објављено у Службеном гласнику 24 априла 1947 године, где се говори о обавезном вођењу евиденције и о свим примљенвм накнадама за извршене услуге.
Да (бисмо радном народу пружили што приступачније занатаске услуге, које би биле одређене приступачнијим ценама, покрај свестране контроле наших масовних организзџија и контроле самих занатлија, потребно је приступити оснивању рејонских услужно-репаратурних радионица. На тај начин најефикасније би се помогло и изишло у сусрет потре. бама широких народних маса
Љубомиг ВУЊАКХ
,
9) ПЕ
Немо“ ТОГОЛНШЊЕГ
ПљАНА
комада, биће дакле повећан за 480".
И покрај богатства наше земље у воћу и поврћу,
СТРАНА 3
Број авиона домаћем и иностраном саобраћају износио је 1939 године 10 комада, а 1951
године износиће 48
код
нас се пре рата врло мало ових артикала конзервисало. 1939 године конзервисано је свега 5.541 тона, а 1951 године кон-
зервисаће се 87.000 тона. Повећање ће, према износити 1.500,
1939 години,
Знатно ће се повећати производња индустриског биља. Површине засејане сунцокретом“ износиле 19.600 хектара, а 1951 године засејаће чиме ће се засејане површине повећати за 381",
4954
се
су 1939 године
75.000
хектара,
Године 1939 индустриска прерада меса износила је 14.336
тона, а 1951 године повећаће се на 125.000 тона,
872'/,
дакле за