20. oktobar
а обе стране широке ули-
це, назване именом Стаљина, ређају се'укусно грађене куће бившег земунског насеља »Франценстал«. Некадашњи сопстваници ових нућа за време рата нанели су низ неправди остапом _ становништву _ Земуна: Њихова свирела делатност била је рагна злочину. Еаца је 1944 године у Земун дошла народноослободилачка војска, фашисти су побегли, а у њихове куће усељене су сиромашне лородице из Босанске Брајине, Црне Горе, Лике и Херцеговине. Изменило се лице обновљенот насеља. Оно је лобило и ново име »Сутјеска«. Око 630 породица оних људи који су за време рата дали највеће жртве за ослобођење и уништење фашистичке звери смештено је данас у насељу »Сутјеска«, добивши од народних власти удобне куће, потребан намештај и земљу. Свано номаћинство располаже парцелама ћеличине од 2—4 јутра,
Пре рата на овој земљи су сејане индустриске биљке и ловр' ће; јер су мела домаћинства само на тер начин могла да буду рентабилна. Када је земља додељена нолонистима на њој није било никаквих инсталација - за наводњавање. Недостатан материјапних средстава утицао је на то да се на том земљишту отпочне са гајењем житарица, што је било „потпуно погрешно. Уместо да с одмах приступи уређењу башти ноје би омогућиле и утицале на побољшање снабдевања Београда – поврћем, а с друге стране осигурало новим сопственицима довољне приходе потребне за пристојан жи_вот, на имањима »Сутјеске« сејана је пшеница м кукуруз. Добивене нопичине мита биле су таман толике колико је било лотребно за исхрану колониста. То поназују и бројеви нонтрахираних ноличине Тако је пет домаћинстава нонтрахирало свега 2.050 килограма кукуруза, а два
ГРАВАНИ БЕОГРМА луг. сар
„Сутјеска“
насеље колониста у Земуну
Претседник продајне залруге насеља »Су тјеска« са својом породицом
домаћинства свега 150 килогра-
ма пшенице. Проблеми колониста из насеља »Сутјеска« били би најбоље
решени оснивањем радне задруге, односно _ укључивањем свих становника насеља у за-
другу. При првом упису за задругу пријавило се свега 210 од 630 домаћинстава: (Са оснивањем задруге танође се онлевало, јер се она, уместо да буде формирана још у почетну 1946 године, тен сада организује. Болонисти индивидуалним радом могу на овим имањима, преоријентишући се на ' баштованлук, постићи минимапне успехе, Тај успех доћи ће само онда, хжада задругом буду обухваћена сва домаћинства и кала се машинама рад механизује. Насеље »Сутјеска« имаће могућности за потпуни успех само у случају ано се претвори У снабдевача београдских пијаца довољним количинама поврћа. Посавб на баштованлуну трати вепине напоре и прилична по-
Колонисти из насеља „Сутјеска“ за
земљорадничке
НОВИМ
љопривредна знања. То искуство: колонисти могу да добију ако користе помоћ масовних организација и ако и сами уложе труда при организацији курсева за стручно оспособљавање. Главно је, међутим, ла је земља насеља »Оутјескна« погодна за баштованлук.
Насеље »Сутјескна« учествује активно у раду Народног фронта града Земуна. Недељом редовно 100 до 200 колониста ради на добровољним радовима, Колонисти су се обавезали да ће до нраја године дати 23.000 радних часова. До сада је дато 5.000 часова. Прошле зиме у насељу »Сутјеска« радила су три аналфабетска течаја на којима је описмењено оно 60 полазника» Насеље – »Сутјеска« добиће Дом културе, јер је Градски народни одбор Земуна одредио кредит од милион динара за поправку зграде одређене за Дом.
Поред осталот, Дом ће имати биоскоп са 400 места. Земунски _ земљорадници · —
староседеоци овога пролећа упућивапи су нолонисте на нове начине обраде земље. Међутим, поред овога био би потребан истематсни и плански рац на оспособљаћању колониста за ралове ноје нису радили у своме нрају.
Када насеље »Сутјесна« постане јединствена задружна заједница, нада иа његовим имањима буду баште у којима ће се гајити поврће, тен тада ће насеље моћи да да максимум користи, -не само Београду нао снабдевач, већ и нолонистима чији, ће рап постати рентабилан. „Младен ГАВРИЋ
ти пати
5 Па РА
време вршидбе
· Побољшање трамвајског саобраћаја на линији број 10
ре неколико дана уведена ја на линији трамваја бр. 10 једна новина: _ карта св продају на шалтеру, на полазној станици
Њеова лотика
=— Види, богати, ови збиља зидају!
= Блеф, драги мој! То ти је само фасада, а изнутра је све шупље! , За
„Славија". (во је врло корисно и за путнике и за кондуктере пошто се омогућава бржи улазак у кола, Али, да би се ово правилно користило, морало би се искључити издавање карата и у "трамвају. Честе се дешава да путници који нису на шалтеру купили карту, улазе у кола пре оних који имају карте и на тај начин стварају збрку у колима, Ова би се, међутим, могло _ спречити ако се на полазној станици у кола не би пуштао _ нико ко није претходно извадио карту, изузев инвалида и мајки с малом децом,
За убрзање саобраћаја на овој линији могло би се још нешто учинити, Пре им после подне _ ова линија није преоптерећена, Због.
тога кола врло дуго стоје на станицама (нарочита на полазним), чекајући на путнике, _ Међутим, то не би требало да буде. Кола би требало да полазе одмах по уласку путника који чекају на станици, Тиме би се _ скратило
време путовања, кола би прешла
више тура и не би било непотребних гужви. и чекања,
Ово је утолико важније што је правилно _ обављање трамвајског саобраћаја врло важно за становништво Вождовца, Нема могућно-
сти да се повећа број кола због тога што је пруга једноставна и зато се мора посветити пажња и најмањим ситницама које доприносе рационалнијем _ коришћењу времена кола у покрету.
Недељка СУБОТИЋ Тове Илића 157
тв
(Савско пристаниште било је много оштећено бомбардовањем,
Вертикални кеј миниран је на деззт места, дизалице су бачене у воду, 4 бетонски магацини су порушени и о штећени.
Одмах после аслобођења, октобра
1944 године, хилрограђевинско предузеће Главне управе речног саобраћаја лочело је да врши оправке на при. станишту. Оправљен је вертикални кеј, дизалице су извађене из воде и неки оштећени магацини су оспосо“ бљени. Ова године изграђује се 300 дужних метара косот кеја. Више од 50%' радова је готово, Радници секције за градњу пристаништа обавеза ли су се ла ће сво радове, предвиђене плапом за ову годину, завршити до 29 новембра, _ Радници који грале пристаниште педељени су на радне групе које се међусобно Такмиче, На
свим радовима, изузев најситнијих, уведене су норме.
Док св коси кеј још гради, на вертикалном кеју се свакодневно прим
истовар и утовар, Вертикалин кеј је механизован и неупотроубљив је без дизалица. _ Четири _ дизитице препо» се робу са шитпова и товара је У возове или камионе. Вертикални кеј прима највећим делом транзитну робу. Ту такође стиже и царинска ро-
5
( бо х Пау Ш] > 7/ Рус 3 ~ ' 2 А = 4
ЈГ |
#
Предавање о саобраћајним прописима
аше новине често пишу о непоштовању саобраћајних прописа како од стране возача, тако и од стране пешака, Често
И
ПШ
због не-
до прекршаја долази марности, али има много несрећ-
„ћајних несрећа,
них случајева који долазе Каз последица непознавања, саобраћајних прописа.
Да би се смањио број саобрасматрам да би било врло корисно да органи саобраћајне милиције у заједници са фронтовским _ организацијама организују предавања на којима би упознали грађане са саобраћајним прописима, Ова предавања требало би организовати по школама, нарочито по основним школама, тако да деца већ у детињству науче како треба да се крећу улицама. То би им ускратило многе незгоде на које ина-
"че наилазе по београдским ули-
цама. Мих. ТОНИЋ
Тетовска М
оСПОСОвљАВ
ЊЕ Савског приста· Ништа
На вертикалном кеју роба се истоварује
дизалицама
ба, која се одатле шаље у разна моста. Овај кеј је оспособљен и за истоваривање робе на кров који је саграђен дуж кеја. С крова тунела роба се одвози колима у варош, Кроз тунел пролази железничка пруга која спаја главну станицу са железничком станицом Дунав, О једне стране тунела граде се бетонски магацини. Ту ће се истоваривати роба која мора да чека на даљи транспорт. — Неколико магацина је већ завршено, а на осталим се радови приводе крају. Један магацин је преуређен за велику хладњачу, у коју се ставља лако квар“ љтва робе,
Док је вертикални кеј механизован,
коси кеј служе само за ручни уто“ вар и истовар, Коси кеј нма разне приступе, за кола и колица. На коси
кеј ће се довозити роба специјално за Београд која ће се одмах са при станишта транспортовати на тржишта, Довозиће се највише дрво, Угаљ, воће им поврће,
Вертикални кејови су мното зголније од косих им имаће у будућности много већу примену, Коби кеј, који се сада гради на Сан, гради се са» мо привремено. У скорој будућности он ће служити само Као виштитна 0бала, епречаваће Сату да плави, На њему ће се паправити стазе, клупе, засадиће се дрворед, он ће корисно служити као пријатно шеталиште, Ни вертикални кеј неће остати стално на месту где је сала. У Петогодишњем плану се предвиђа ла се главно тристаниште премести на Дунав код | лектричне централе, Тамо ће се изградити _ велико _ модерно – базелско пристаниште. Док се то пристаниште не сагради, ва истовар и утовар робе блужићо вертикални п коси кеј. О. ва две кеја допринеће много добром развијању трговине, допремању и одатиљању разне робе. Кад оба кеја буду – оспособљена, _ растеретиће се железничка станица, _ Сем тога, претоз робе воденим путем је сал у ра, звоју и има велику будућност, због могућности јевтинијег превоза и несумњиво да ће кејови преко којих ће се истоваривати и транспортовати роба веома много користити,
| ето Пера Јовановић,
једног нашег _ надлештва, – да промети стан. Дотле је становао у соби са засебним улазом; сам је спре, маб своју собу, одлазио кроз двори. ште до чесме да узме воду да се у. мије, да олере ноге. Али, временом, уколико је старио, све му је теже падало да обавља те домаћичке послове, Жене није имао, био је удовапц. И зато је у последње време раз. мишљао ла пронађе особу код лобре породине, па да плати да му се спрема соба, ла има у близини купа, тило итд. једном речи да нађе бољу стан.
Распитао се код својих пријатеља, како је најлакше доћи ло намештене собе.
— Врло лако, одговорише му, дајте оглас у новине и ствар у релу.
_ Пера тако н учини. Дао је оглас у новине и ктоз неколико дена добиб више понуда. Полако, свако после подне, обилазио је собе, које су му понуђене, Најзад је нашао једну впамештену собу; употреба — купатила, закупци става старији људи, имаће друштво, ,
Сутрадан запита Пера преко теле, фона станбенпи отсек свог рејона, шта треба да уради да би добио џ собу.
— Ништа лакше, дођите сутра п полиесите молбу за потстанарску де, зволу, м ствар у релу.
Сазнао је, такође преко ла отсек ради од 7 до 18 часова, Пе. ра затражи дозволу од шефа оле љења н оде сутрадан рато, јот у се. дам часова, Кад тамо, испред нишљ тера истакнута објава да је радио време са публиком од 10 до 13 па сова,
— Ствар у геду помисли Пера врати се у 'адлештво, У десет ча сова побђо тоново у рејон. Ред њ спред шеалтера није био велики, свега 7 пре њега. Око пола дванаест сти же на ред пл објасни чиновлику 3м што је дошао, Чиновник му даде не. ки формулар и затражи један линар,
Пера узе формулар и прегледа га. Требало је ла га попуни, да зале пи таксену марку од 10 динара и ла га да закупцу стана да потпише да се слаже са усељењем, Врати се Пера Јовановић у надлештво и објасни ве фу зашто се толико задржао,
Поподне оде до закупца стана ин об. вај му врло љубазно потпише п јоп затнта, хоће ли скоро ла се усели,
— Ја мислим скоро, само да предан молбу и ствар у реду.
Сутрадан Пера потово затражи до. зволу од шефа и доби је. Овог пут имао је више среће; у року од пом сата стигао је на ред и прелао молб, На полеђини је написао ла траж пресељење зато што му тражена соб више одгођара, а ла оп напушта пра зну собу где је дотле моли да му се молба што пре ретн, како би могао да савесно испуњат свој задатак у падлештву,
— Дођите кроз четири дана и ствар У реду, рекао му је чиновник,
— Добро, помисли Пера, лобићу лозволу. Кроз четири лана лође на алт и оних три четврти сета чекања у чине му се као вечност, Али, кал је лотао, сазпаде ла молба није решена; нека лође прекосутра.
— Ствар у релу, помисли Перо и врати се у наллештво,
Прођоше још лва лата, он опет бле У рејон и стаде у ред. Слушајући разговоре које је чиновник волно са странкама, Пера примети да сви којп су лобили дозволу треба да приложе таксепу марку од 20 динара; јелан је чак морао да отрчи да накнадно купи, [
Да не би морао накнадно ла купује марку, Пера оле, купи је и поново стаде у ред, Најзад, стиже до ша. тера,
~ Молим молбу број 3216.
= Одбијени сте, олговори чиповвик, пошто је нашао предмет,
— Зашто
— Одбија се молба зато што мол лац није без стана, прочита хладно чиновник,
— Али, ја хоћу ла замстим собу, а остављам празну која може да (6 мзда,
— Тако је ретило Станбепо одеље ње и ја вам не могу помоћи,
Љулито се вратио Пера у своју кан келарију и размишљао о томе зашто му Станбене одељење није дозволило да пређе ма једне у другу собу,
— Шта је, запиташе га друком 6 одељења, је ли ваша створ у РЕУ
Стојан МИХАЈЛОВИЋ
Искрени рекордер
Михајло Ђокић, ћевабџија у улици Булевар Црвене армије 90 направио је од киле меса — 92 ћевапчића
— Па зашто — Више није
си толико паправиоћ. могло!
становпо 1"