20. oktobar
СТРАНА 8
НЕСПОРАЗУМ
— Не узбуђујте се! Ја нећу да пазарим, ја само гледам!
20 ОКТОБАР,
ВИШЕ БРИГЕ ЗА РЕД
Оно. завршених објеката Остају отлаци
и натомилан материјал
току овога лета у Бео-
граду је извршен читав низ неопходних оправки, а једновремено изграђено је и оспособљено доста објеката од заједничког интереса. Тако је уређено доста скверова, пијаца, ресторана, продавница, чекаоница, травњака и многих других објеката, Данас ти об-
У ИНТЕРЕСУ ПРАВИЛНИЈЕГ И ЕКСПЕДИТИВНИЈЕГ СНАБДЕВАЊА
Сбабо предузеће треба да има поберенира за снабдебање
Д. би се рад на снабдевању београдских трудбеника обављао што експедитивније, рејонски народни одоори преузели су на себе дужност да раднике и намештенике запослене на њиховим територијама снабдевају поеко рејонских привредних от"сека. Ти отсеци наилазе, међу, тим, на извесне тешкоће које би, у интересу правилног функционисања „снабдевања, треба.
ло што пре отклонити. Као пример непотребних сметњи може послужити по-
словање у Трећем рејону Београда, У коме је запослен врло велик број радника и намештеника. Свако предузеће у рејону требало би да има повереника за снабдевање, који би у рејонском привредном от-
секу свршавао послове око по“,
дизања разних бонова и лознака за особље читавог пре„дузећа. Многа предузећа и установе немају, међутим, поверенике за снабдевање, а многи повереници не врше правилно своју функцију. Привредни отсеци београдских рејонских народних одбора и О» дељење трговине и снабдевања Извршног одбора Београда опомињали су више пута преко штампе поверенике за снабдевање, да долазе у отсеке ради подизања контингената робе и емисије бонова У одређено време. М поред тих опомена, многи повереници лолазе и даље у привредне рејонске отсеке према свом личном нахођењу, ометајући тиме правилан ток рада отсека. То погрешно схватање дужности повереника за снабдевање на. рочито се испољило приликом; издавања „Р“ карата у јуну, као што се јавља и приликом
Х
сваког _ масовнијег издавања робе за предузећа и установе. Када се узме у обзир да са.
мо Народни одбор Трећег рејона издаје сваког месеца просечно по 55000 „Р“ карата за становнике са своје територије, јасно је до какве пометње и застоја у раду могу да доведу _ неодговорни _ поступци повереника за снабдевање. Радници и намештеници 0них предузећа и установа, које немају своје поверенике за снабдевање, принуђени су да лично одлазе у привредне отсеке и да сами траже дознаке за текстил, обућу итд. Ова појава је двоструко штетна. Прво: због ње трпи производња, у предузећима, пошто се рад-
ници за извесно време одваја. ју од посла, Друго: долажење великог броја појединаца успорава рад у самом отсеку. Посао који би повереник за снабдевање могао да сврши за читав један радни колектив одједном, мора се свршавати са сваким чланом тог колектива понаособ. Осим тога, рад отсека око издавања потрољ иштачких карата и разних бонова кочи се и зато што радници и намештеници нису довољно упућени У начин њиховог издавања. То доводи до честих неспоразума и непотребних објашњавања с великим бројем странака, одузимајући службеницима отсека знатан део времена без икакве потребе.
У јеку сезоне бостана
Препуни су тргови и тезге уличних продавница бостана. То је резултат обилних киша овога лета. Као немили пратилац обиља бостана јесте обиље кора од диња и лубеница по улицама, нарочито у близини тргова. Требало би наћи пута да се спречи ова немарност и непоштовање граске чистоће
тишине ЛЈ-ЕЕ————————————
Живот м РАДУ СССР ж
(ЛАН ПОДРИЊА
Пе иранеца фабрика »Ско-
роход« сматра се једном од најбољих совјетских Ффабри. ка обуће. У току првих шест месеци ове године колектив фабрике извршио је седмомесечни програм. Трудбеници »Скоро. хода« дали су земљи преко плана у том временском размаку 637.000 пари обуће. У целој фабрици нема ниједнот радника, ниједне раднице који нису постигли своје производне норме. Лето није ни најмање утицало на продуктивност рада: фабрина одлично ради, кад и у зимсвим месецима:
Претседник фабричке синдиналне организације Михаил Ро. манов саопштио ми је да ће ове тодине 1200 радника, радница; службеника, инжењера и техничара фабрике »Скороход« отићи у домове одмора.
— Ове године, — кање Ми. хаил Романов, трудбеници фабрике отићи ће у домове одмора који припадају Централном комитету професионалног савеза обућарских радника, Ти домови налазе се на Карељском Земљоузу, на обапи Финског Залива. Ми смо ту скоро извршили проверавање рада тих до. мова и остали смо задовољни. Свака три или четири трудбеника имају у домовима једну велику собу: Храна је одлична,
Двонедељни _ боравак У дому стаје 250 рубаља, Али трудбеници плаћају само 30% тога износа: Седамдесет од сто плаћају синдикати. Ратни инвалиди не плаћају ништа, као и жене и мајке бораца који су погину. пи на фронту:
Фабрика »Скороход«, као и сва индустриска предузећа Совјетског Савеза, има своју амбуланту. Пажљиво пратећи стање здравља свих трудбеника фабрике, лекари амбуланте издвајају оне којима је потребно санаторијумско лечење. Многи од њих лече се у фабричком проФилакторију. Профилакториј је посебан вид санаторијума. Налази се близу фабрике и они који се у њему лече раде преко дана, а вече и ноћ проводе У чистим и светлим просторијама профилакторија који располаже искусним лекарима. Исхрана у профилакторију по количини броју калорија иста је као и у санаторијумима: Ове године у санаторијуме отићи ће преко 300 »скороходоваца«. _
»#
Претседник фабричке синдикалне организације Упознао ме је са стахановком Аном Ризбуљајевом, која је примила баш у мом присуству упут за најбољи кримски санаторијум. у Ливадији — у бившем летовалишту
руских царева: Ана Разбуљајева ренла ми је да ради у фа-
брици »Скороход« од 1925 го. дине. Пре рата је летовала у Кисловодску (Кавказ), у Сестрорјецку (близу Лењинграда) и у Сочију (на обали Црног Мора).
Фабрика »Скороход« . сваког
месеца добија од Министарства лане индустрије СССР велике новчане премије за премашивање производног плана. Од почетка ове године фабрика је добила 1,500.000 рубаља на име тих премија. Оно 40% премија диренција фабрике троши за нултурне и свакидашње потребе
радника, за организовање _њиховог петњег одмора, за здравствене акције намењене деци
фабричких трудбеника: При фабрици раде два дечја врта. За 150 деце »скороходоваца« диренцја је оправила два велика петњиковца близу Лењинграда, У лепом шумском пределу, где ће деца провести цело лето. Тамо ће боравити током лета и осамнаесторо деце из интерната фабрике »Скороход«. Тај ин-
тернат формиран је за време опсаде Лењинграда. У интернат су примљена деца оних »скороходоваца« који су поги-
нули у току блонаде ЛењинграДа. као његови (браниоци, или на фронту. ;
Као и прошле године, фабри. на »Скороход« организовала је свој пионирски логор, у коме се одмарају ђаци — деца фабричних трудбеника. У току лета вроз логор ће проћи преко 509 деце. Она деца којима је, с 06.
зиром на стање здравља, по-, требна појачана исхрана упућују се у санаторијумско оде-
љење логора. Родитељи плаћа~
јекти претстављају допринос уређењу, пунијем животу и лепоти града. Међутим, оно што остаје око тих објеката, по завршеним радовима, показује наш јавашлук и отсуство смисла за ред.
У свим крајевима Београда, како у удаљеним предграђима, тако и у центру где је велики саобраћај, стоје уз зидове и ограде, по ивицама тротоара, на коловозу и на околним слободним _ просторима гомиле материјала, који је преостао, као и отпаци камена, изломљене цигле, избачена земља комади асфалта, греде, песак и шљунак, па чак и делови за канализацију, У којима се оскудева.
Сав тај материјал, па чак и онај који је извађен из земље (камење и изломљена цигла)
моске да нађе своју примену и употребу; стога се, с обзиром на штедњу, _ мора обратити најозбиљнија пажња да се тај материјал уклони и отпреми било непосредно тамо где може да се користи, било на за то одређено место, како се не би развлачио и сметао.
Не само што је ово остављање материјала око довршених објеката начин расипања, то је, уједно, и стварање нереда у граду. А на сваком кораку ваилазимо на те примере _јавашлука и неуредности, Читав низ травњака данас је под густом травом. У њих су пободене таблице са написом: „Не гази траву , а ту, око њих, или негде у непосредној близини, гомила је избаченог камења, извађеног ко-
Наслаге и гомиле избаченог материјала из парка код Народне
скупштине стоје још данас, иако је парк давно готов
1 АВГУСТ 1947,
Неограђен материјал на многим
местима изложен је растурању,
Једновремено он каља целу улицу
рења од посечених дрвета, по. ломљене цигле.. Тако је уз Скупштинску ограду наређано камење извађено приликом уређивања простора који излази на Влајковићеву улицу, тако је и на многим другим местима, По завршеном асфалтирању и поправкама асфалта, недељама се пролазници саплићу на плехове, за обућу се лепи остатак смоле м бед шљунак за посипање. Хартију од цементних кеса данима ветар носи по улицама. Исто тако остају на многим местима греде, кламфе, цеви, жице. А заборављене гомиле песка, и ако мале, доприносе да у граду буде више прашине,
Требало би што пре и што ефикасније предузети мере да се уклони све оно што је до“ сада остало иза радника на разним објектима у Београду, а једновремено настојати ла се у будуће то не дешава, да се све, по завршеном _ послу, покупи и отстрани. То све, првенствено у интересу штедње, а онда и у интересу реда У граду.
НЕСАВЕСТАН РАД ЈЕ ГУБЉЕЊЕ ВРЕМЕНА
Неправилности при оправци асфалта
3: последњих неколико не
деља оправљане су многе београдске улице: У неким је мењана калдрма, негде је вршено потпуно асфалтирање. У појединим улицама крпљени су искварени делови асфалта.
На асфалтирању кружне линије за тролејбус и калдрмисању Добрачине улице, којом
ју само незнатан део трошкова скопчаних са боравком деце у дечјем врту или логору. О. стало плаћа синдикат. За летњи одмор деце биће утрошено ове године 200.000 рубаља.
Трудбеницима који имају вепики "број чланова породице пружена је могућност да упућују своју децу у пионирски лотор бесплатно, о трошну синдикалне организације. Претседнин фабричке синдикалне организације поменуо ми је као пример радника Игната Голосова. Он има четворо деце. Једно дете упућено је У дечји врт, а троје — у пионирски логор. Синдикална организација преузела је све издатке за летовање Голосовљеве деце. Сам Гоплосов добио је упут за бесплатан бораван у санаторијуму намењеном лечењу стомачних 60. лести. Поред тога, директор фабрике одлучио је“да се Голосову изда за опличан рад по. моћ у износу 500 рубаља. Голосов ради с одушевљењем, што је сасвим разумљиво и природно, јер и он и његова деца Уувен наилазе на свестрано старање. У тону пет месеци ове године тај трудбеник »Скорохода« извршио је десетомесеч. ни задатак.
У летњим месецима »скороходовци« узимају учешћа у мно.
гобројним екнскурзијама које о ||
бухавтају лењинградска предграђа. Многи фабрички трудбеници добијају упуте за дом једнодневног одмора. Самопрегорним радом, управљеним добру Отаџбине, »скороходовци« су потпуно стекли право на овако широко и потпуно органиг“-“н одмо».
Т. МИШУЛОВИН
тролејбус одлази у депо, посао је солидно обављен, Међутим, тамо где је асфалт само поправљан, учињено је доста пропуста, рађено је са доста јавашлука. У многим улицама (на пр. Влајковићева, Хи. лендарска) нису све рупе закрпљене, Једноставно, онај ко је обележавао шта треба поправити, није свој посао савесно обавио. Много мање, па и веће рупе у асфалту остале су непоправљене. Кроз годину две дана, када се од саобраћаја ове рупе проиире, мораће поново да се врше оправке, поново да се губи време, материјал и радна снага. А то је могло све сада, о једном трошку да се сврши,
Како су се појединци односили према послу приликом ових радова може да послужи
као пример случај који се ле сно на углу Влајковићеве и
Мајке Јевросиме улице, где је вршена поправка. На самом углу изненада је асфалт про“ пао. На површини је била омања рупа, а испод асфалта се видела празнина од 2 до метра у пречнику. Руководилац радова у Влај ковићевој улици (бар се тако он претставио) био је од про: лазника опоменут да треба испитати зашто је дошло ДО одроњавања, да није услед не ког квара у канализацији, Он по томе није поступио, већ је дао налог да се рупа затрпа и бетонира, правдајући се да за испитивање нема времена. Можда квар није дошао ФД подлокавања, али је однос 0 вог руководиоца према послу потпуно неодговоран.
ен нв аннниниииРН
Монопол Кочијаша
. А РА |
“= Доста је 100 динара за превоз угља! Дваес' банке и тачка! Нисам ја Црвени крст да
џабе!
радим