20. oktobar

Диана ме

~ топчицерском парку, У . сенци широког стогодишњег платанф страна зграда турског типа, некадашњи конак хнеза Милоша. Ту је смештен најмање познат, али, по утисну који оставља на пасетноцсљ најсимпатичнији музеј Београда, музеј шумарства и ловарстваг

Музеј шумарства и ловарства био је први пут отвбдрен 1935 године. Онда је био под заштитом дворс, и ова кућа била је једно од омиљених посетилишта нраљевске породице. Све до рата они су држали скоро суверено право на уживање у њему, а за време окупације; други не пријатељи нашег народа, у својој расној грамзивости, разву“ кли су многе интересантне при~

мерне из њега. Тед после конача.

ног ослобођења наше земље овај музеј је постао народна својина и, пошто је реновиран и преуређен, он је други пут

отворен 2 јула ове године, пру- | У

па Детаљ из Музеја шумарст

Прмадства 8: Ловас

у Топчидеру

налази се, про-,

је кроз хол,

гограда т

28 Ба 2 ПВОВНИНИИ ва и ловарства „ ; Уа

патака и гусака, лисице, дивљи вепрови.

— Ово је предео нојим се можемо поносити; он је био увек предмет интересовања — странаца — објашњава Марков«

Даље пролазимо кроз галерије птица и долазимо пред собу у којој леже чувени трофеји руског ловца Демидова. Збирка овог светског путника је на међународној ловачној изложби 1937 године у Берлину добила прву награду: Поред пара слонових ногу и ретних примера глава козорога, ту се налазе нопља из Индије, трофеји из Алтаја и примерци са Камчатке. После дугог разгледањсф пако је звоно већ давно звонило, тледајући

медведе, и сигазимо доле, задо_ вољни оним што смо видели. 119, Милорад ОБАДОВИЋ

па м

жајући могућност сваком да у.

њему нађе одмора, уживања и поуке» е __

У приземљу се налази шумарски део. Мако сиромашна, ботанична соба показује лепу и уређену збирку. За тај део по. требно је још много примерака и руководилац музеја шумар Марков, са жаљењем говори о досадашњим немогућностима да се они набаве. Показујући у

_ следећој.соби патолошке појаве код биљс, он изражава наду да |

на разумевање власти, овај

ће, с обзиром које показују народне ускоро моћи да употпуни важан део музеја

Он, нас даље води кроз поплумрачне, мале собе у којима су изложени шумарски узорци. На једном месту показује модел једне модерне пилане и, укопчавајући мале електромоторе У рад, кроз њихово зујање говори о улози коју ће ова постројењф која се вод нас свуда подиму, да одиграју у развијању индустрије. Онда се пењемо торе и по лицу водича видимо да се ту ра.ди о нечему необично лепом. Он нам са одушевљењем гово-

ри о ловчарској збирци. О сваком.

примерку хоће да кане поке.што; пред сваном птицом, иако је гледа сваки дан, он застаје»

товори о њеној лепоти и ретко. сте о начину на који је добављена“ Застајемо пред једним делом ноји приказује чувено европско ловиште Обедску Бару, која се налази у Срему, северозападно од Купинова. Ова бара позната је у свету по богатству птица. Поред многобројних чапљи, ту се налазе корморани, кашикари, такови, ражњеви, дангубе, онда разне врсте ·дивљих

ЗЕМУ

Индустрија вунених тканина

"ИВАН МИЛУТИНОВИЋ

Израђује све врсте вунених што.

фова за мушка одела, женске ха»

"љине; мантиле и зимске Капуте најбољег Квалитета

Земун, Творничка улица 14— 16 Телефони: 37-312 и 37-313

| =

ПРЕДГРАЂА БЕОГРАДА

ч љ

Порушена циглана „Стиг у Господара Вучића улици постала је велико ђубриште

ре кратког времена и ули-

ца Господара Вучића доби ла је нову калдрму — поплочана је ситном копком. Тиме је улица добила леп изглед, а пошто је иначе врло прометна, калдрмисањем је олакшан у исто време и сам саобраћај. Мако она претставља важну саобраћајну артерију Београда, и ако је сада лепо уређена, ни њени становници ни

пролазници не воде рачуна о томе да се одржи чистоћа У

истој. Како се у тој улици налази полупорушена циглана

пили ин

„Стиг“, становници је обилно користе као ђубриште, Ту они бацају разне отпатке, ђубре, угинуле животиње и друго. Зато, када се дође у близину циглане „Стиг“, човека просто загуши задах смрада.

Мислим да би надлежне вла. сти могле повести рачуна 0 томе и стати на пут овој несавесности грађана, на тај начин, што би сасвим порушиле ни~

глану. Добивене цигле свакзко би се могле корисно употребити, Затим, било би исто тако потребно да се огради место им отвор циглане, како се уоудуће не би грађани њоме служили као јавним ђубриштем и цео крај излагали опасности заразе.

Драгутин БАШИЋ ' Господара Вучића 177

ж%

Непријатности због честих промена телефонских бројева

последње време многе уста-

нове и предузећа променили су своје бројеве телефона. Њихове старе бројеве добила су приватна лица, а они неке нове, Грађани нису упознати с тим променама, _па се услед погрешно позваног броја појављују многе непријатности и неспоразуми.

Не знамо зашто се те промене тако често дешавају, али верујемо да би се већ једном могла уредити та телефонска служба У

Ускоро ће

о причању, Јатаган Мала

носи то име зато што је земљиште на коме је изграђена једва отето, готово на јатаган, за зидање кућа. По другој верзији име Јатаган Мале потиче из далеке историје. Ту је некада био Карађорђев шанац. Одатле су Срби отерали јатаганима Турке, кад су ови освајали Београд. По том боју ово место названо је Јатаган, а насеље које је много година касније дигнуто око 1918 године понело је име Јатаган

Мала. #

На простору који обухватају две улице, Милоша Великог и Делитрадска, приљубљено уз

земљани насип, испод Државне болнице, лежи насеље Јатаган Мала. Земљиште на коме лежи ово насеље припадало је краљици Наталији. И ту на имању једне краљице, у старој Југославији, никле су најбедније куће Београда. Иако је краљица Наталија то земљи. ште поклонила сиротињи, ондашње власти нису на њему дозвољавале никакво зидање кућа. А куће су се ипак зидале, Материјал за грађу довлачен је увече, а ујутру су се већ белели зидови нове куће. Што се број кућа повећавао, повећавао се и број батина којима је старешина кварта Соколовић, „великодушно“ _ награђивао преступнике, |

Навикнути на вечита прогањања, исмевања и окривљавања за разна неучињена дела, становници Јатаган Мале су постали дивљи, Све људе који нису били становници њихове Мале, гледали су мрко, увек су у сваком видели непријатеља. А насупрот томе, нигде није владало веће пријатељство и љубав него међу становницима Јатаган Мале, без разлике били они Срби или Цигани. Ти људи, припадници најнижег слоја ондашњег друштва, нису знали за расу. Они су у својим сапатницима гледали човека, без обзира на боју. Принуђени често на глад због ужасног понашања власти, становници Јатаган Мале су се одавали просјачењу и крађи. М кад је ухваћено неколико — извршилаца ситних крађа који су били становници Јатаган Мале, цело насеље проглашено је за лоповско гне здо, Тишину јатаганмалских ноћи реметио је тежак бат жандарма, који су и дању и ноћу стражарили У „лоповском насељу“.

Услед живота под страшним условима. без воде, без осветљења, без канализације, често. принуђени да спавају по десет у једној мрачној, прља-

нестати бедних уџерица Јатаган Мале

вој одаји, становници Јатаган Мале су постали мрачни, неповерљиви. Такве их је и затекло ослобођење. Још мрачније и неповерљивије, јер је за време окупације из Мале одведено око 70 Цигана. Тешко су се привикли и 0слободили Јатаганмалци. Нису веровали да и они имају права, да су једнаки са осталима, и да ће, најзад, њиховој многобројној деци бити осигуран хлеб. Нерадо су долазили на конференције, из прикрајка су посматрали. МИ полако су се приближавали. Створена је држава У којој су они пуноправни грађани, на чијој изградњи они могу да учеству ју. Одржани су говори на конференцијама. Сви су се дигли. И Цигани, којих У Јатаган Мали има две трећине од укупног броја становника, Цигани који нису никад радили, нитн знали занат, јер њихова радна снага није примана, ушли су у фабрике, предузећа и на разне друге радове, да даду свој део за своју државу. Зариле су се лопате у земљу, одјекивало је од смеха им радног полета Јатаган Малом. Становници учествују у фронтовским акцијама. Раде. об-

· нављају, изграђују. Што су са

толиком љубављу ушли у све то, није никакво чудо. После толико година учмалости, они су најзад добили даха, слободе, широке, толико вољене, дуго прижељкиване....

Али, нажалост, руководиоци Фронта Трећег рејона, нису се добро понели према Јатаганмалцима. Ти људи су на дале. ко нижем културном нивоу од осталог грађанства Београда. па ипак од стране Фронта није учињено готово ништа, да се њима отворе нови видици. Једино су добро радили аналфабетски течајеви и једва две три читалачке групе, И ништа више. Јасно је да је те људе тешко одједном извући из мрака, Али са више залагања

граду. Што скорије издавање телефонског именика, свакако _ би допринело томе сређивању. Непојмљиво је управо зашто телефонски именик до данас није из“ дан. Издана су већ многа научна и литерарна дела, сређене многе ствари У свим областима делатности, а телефонски _ именик још увек жељно очекују сви пословни људи који су упућени

да се често служе телефоном. У. ДИМИТРИЈЕВИЋ

“4 2 "2

Ра

ЈАТАГАН МАЛА

би се тај тежак пут, ка просвећивању, много брже,

Фронтовци Трећег рејона не би смели да дозволе, да поједини становници мисле (њих је додуше врло мало), да рејон постоји само зато да се у ње му деле бонови.

У насељу без улица, без воде, без осветљења, живи да нас преко хиљаду становника, Од њих највећи број су деца. У појединим кућама има по осморо и деветоро деце, која, заједно са родитељима, спавају у једној соби,

Ове године је отишло на летовање први пут у животу преко 50 деце Јатаган Мале. Она се налазе на једномесеч-

ном летовању са осталом ле цом претшколског и школског доба.

Фронтовци су подигли једну јавну чесму. Две су већ постојале. Насут је пут који сече Малу кроз средину. Крупнији радови се не изводе. Јатаган Мала ће се рушити,

Ускоро ће са видика пролазника који иде Франше Депереа улицом нестати страшне слике Јатаган Мале, За њене становнике предвиђена је Петогодитшњим планом изградња лепих хигијенских станова. Јатаган Мала са својим уџерицама, нестаће са лица земље.

Нестаће бедних кућерака, са баштицама, кућерака — жутих, прљавих, нахерених са картонима место прозора, са раскли матанвим плотовима иза којих се нише по која стабљика кукуруза. Нестаће ругло Београда.

Бришући све расне предр:=суде, народна власт гради 6ољи живот за све радне људе.

Ј. ТЕРЗИН

Прогноза

(А а Ши. ТРПИ | 7

Недостаци једног јавног часовника

Београд још увек оскудев; у

јавним _ часовницима. Потреба за њима је данас у. толико већа, што су за време рата многи остали без својих џепних часовника, а куповина нових и оправка старих је до. ста скупа. Због тога су се, (+ свим оправдано, грађани ра.

У,

|рмииац пази ош |

(| |

довали када је на згради Ц, Д, Ј. А. постављен велики јавни часовник, Вредност његова је не само у томе што украшава сам Дом, већ нарочито што се налази на видном и промет. ном месту у центру град, Практична вредност му је повећана још и тиме, што избија тачно време (часове и че. твртине) и што му је цифар. ник осветљен ноћу те служи и ноћу за оријентацију у тТачном времену.

Овај јавни часовник је до недавно био редовно ноћу Фсветљаван, Истина дешавало (се да се осветљење некад, за вр.

ло кратко време, угаси или не упали благовремено, али т, само за врло кратко врем (највише за једну ноћ). Међу тим, има већ више од меса дана како се осветљење це

фарника ноћу више никако -не пали. Тиме је свакако џра: тична вредност и јавна корист овог часовника знатно смање. на, нарочито сада кала ноћи постају све дуже.

Владимир СПАСИЋ

Космајска 6

Да ли за ово зна Градска кафилерија (Ог зграде Народног одбора

Седмог рејона па до Мар“ карнице, последњих недеља готово је неиздржљиво пролазити. На том простору осећа се страховито тежак задах, који потсећа на задах лешина. Тај смрад се Ф сећа на доста великој дужини пу. та који иде од Сењака ка Чукарици и Топчидеру. Купачи, који су ових летњих дана најчешћи про“ лазници, морају и при одласку у при повратку да удишу тај тежак смрад. Многобројни путници трамваја број 3 и 13, такође морају свакодневно да осећају тај задах и да се просто гуше %

Иако се тај простор налази У непосредној близини _ Народног одбора Седмог рејона, нико св из рејона није потрудио да видиу чему је ствар, да, би најзад 19' смрада, који је свакако проузро“ кован неким распадањем, и које би могло у летњим данима да 6/ де извор заразе, нестало,

7. (ПН

= — Изгледа да нас зимус очекују велике врућине.

= По чему мислите>

— Па зар не видите да се врше благовремене

и љубави према послу прешао | за продају сандала.

_ прнорен“