20. oktobar
+] | оред свих настојања од стране ] |
“ народних власти да се трудбеницима, који су укључени у привреду, обезбеди кров над — главом, појављује се једно зло про« Тив Кога се води посебна борба, Наиме, ради се о бесправним усељењима у станове или пословне просторије, било празне · било недовољно искоришћене, било да
је у питању · размена без одобрења, Јасно је да се овакви поступци као противзаконити кажњавају м да се морају кажњавати, јер бесправно усељење у једну празну собу на први поглед није велики преступ, али то усељење често значи прекидање читавог — низа пресељења, значи лишавање стана 2-3 породице за једно изве сно време, значи узалудан напор који су државни службеници утрошили по таквим случајевима, Овде није потребно набрајати и све остале материјалне издатке и сметње, које проузрокују незаконити поступци појединаца.
Да би слика била јаснија морамо ипак навести имена неколицине лица, која су за своје незаконите поступке искусила законе ску казну према степену кривичне одговорности, као на пример;
МИЛЕ АЛКАЛАЈ, трговац, кажњен је новчаном _ казном _ од 10.000 динара, што је без одобрења станбених власти ушао у своју етажну својину у улици Добрињској број Та. Кажњени су и станари Ђорђевић и Симоновић, сваки са по 5000 динара, јер су омогућили Алкалају усељење у стан, извршивши међусобну разменуг ДОБРОСЛАВ НИКОЛИЋ, ливац, кажњен је новчаном _ казном од 10.000 динара због тога, што је без одобрења станбених органа извршио пресељење своје радње из Мачванске улице број 35 у Капетан Мишину број 12.
БРАНИСЛАВ ПЕТРОВИЋ, — књижар, кажњен је са 10.000 динара због тога што је без одобрења ушао у део стана Милене Божић, иначе власнице стана и куће у Молеровој број 14. Приликом усељавања у стан Милене Божић, Летровић је изјавио да ће од исте купити кућу само у том слу“ чају ако му ова одобри усељење, Власница је на ово пристала и о могућила му усељење, иако није дошло до купопродаје,
ИМАМИ СИТКИ И ДУШАН ГЕОРГИЈЕВИЋ кажњени су са по 5000 динара; први због тога што је купио ствари и уступање стана, а други што је без одобрења станбене власти првоме за новац омогућио усељење у стан.
ВИДА ЖИВАНОВИЋ је кажњена због тога, што као сопственица празног локала у улици Булевар Црвене грмије број 9. није исти у законском року као празан пријавила станбеним властима,
ИЛИЈА КОСОВАЦ је кажњен са 5000 динара због тога што се самовласно уселио у блокиран
уетан-собу, .
ДРАГОМИР ВУКШИЋ је кажњен ка 5000 динара због тога што је у свој стан, који је од стране станбених органа оглашен нерационално искоришћеним и _ као такав био блокиран, примиа лице без станбене дозволе,
МИЛИЦА МИЛОВАНОВИЋ, са станом у улици Душановој број 11, кажњена је новчаном казном у износу од 5000 динара због тога, што није пријавила да. су се из њенога стана отселили потста«= нари и да је на тај начин стан о
„стао неискоришћен,
Овде је набројано само неко-
"ико лица, а да би било јасније какве све сметње стоје пред стан- |
беним властима, примера _ ради, наводим да је само у Мају ове године за сличне преступе кажњено 90 лица. Разуме се да су ско“ ро сва ова лица поново враћена У своје бивше станове, тј. исељена из станова у које. су се бесправно уселила,
Да би се овој самовољи стала на крај, да би се демократизам наших закона очувао и очврснуо; потребно је да народне власти У првом реду станбени органи, при. одмеравању казнеи осталих санк“ ција која предвиђа закон буду много оштрији и експедитивнији, Наиме, било је случајева да станбени органи преко бесправног усељења прелазе олако или да ка“ зне лице које је овакав прекршај учинило, с тим да и даље сстане у стану, што је скроз не“
правилно, јер испада, индиректно, |
да се врши трговина са станом, нусели се и плати". Још већа грешка је била доношење _формалних одлука о исељавању бесправ“ но усељених лица и на тај начин истима дато право жалбе, иако је то ил, 3 Закона о располагању становима и пословним просторијама јасно формулисаноћ __„Стан-
а
20 ОКТОБАР
ЧСЕЉЕЊЕ _ | СЛАБА ВАЈДА ——
КАЖЊИВО |.
бена власт ће наредити да се иселе лица која се буду уселила без дозволе", док чл, 17 истог Закона каже да ће се казнити до 10.000 динара власник или закупац стана ако прими лице без станбене дозволе као и лице које се на овакав начин буде уселило.
Пракса је показала да су оваКви поступци редовно праћени оправдањем што је бесправно усељено лице уведено у стални списак станара и што има уредну пријаву од Отсека унутрашњих послова дотичног рејона. У већини случајева није реч о заблуди; али ако још увек има таквих који мисле да је ово легалан начин за добијање стана, онда су на погрешном путу, јер пријава код Отсека унутрашњих послова и увођење у стални списак станара значи само регистрацију дотичног лица код Отсека унутрашњих послова, а никако му не даје право на уживање просторија у које се уселио без редовне дозволе станбених власти. Према томе, неправилно је'мишљење оних који пријаву Отсека унутрашњих — послова идентификују са дозволом станбених власти, јер ако би пријава била исто што и станбена дозвола онда би станбено питање решавали отсеци унутрашњих слова с при рејонским народним одборима, а станбени органи не би били потребни,
Главна кривица за овакве преступе лежи на власницима и закупцима односно правним уживао“ цима или настојницима, а моралву одговорност за многе сличне пропусте у. доброј мери сносе фронтовске _ организације. Када се зна да наша народна власт почива на сарадњи широких народних слојева, од којих је и изабрана, и ако нема свестраног учешћа омладине, АФЖ-а, синди“ ката и осталих при решавању овога проблема, онда ће и даље бити оваквих пропуста од стране грађана склоних самовољи. Једном смо већ напоменули да је потребан јак административни апарат, али ако нема _ свестране помоћи од стране масовних _организација, ни најбољи апарат није у стању да спроведе у живот ове одлуке Градског народног одбора и да изврши _ правилну расподелу празног и неи-' скоришћеног станбеног простора,
Владимир МАРИНКО
— Да ли добијете неко признање када измерите 900 кг
угља уместо тоне»
— Ништа од свега тога; једино ми остају оних 100 ки-
лограма,
ако је Земун одавно при.
појен Београду и сматра се као Осми рејон Београда, и. пак дневна штампа у рубрици Београдске белешке« није о њему ништа писале, У броју 139 од 18 јула објавили смо критич. ки чланак у хоме смо се осврнули на третирање Земуна од стране дневне штампе.
Од пре неколико данс у београдским белешкама дневних листова објављују се и белешне из Земуна. Објављују се биоскопски програми, важни телефони, поликлинике.
У неколико бројева, у чланцима и дописима фронтоваца, говорило се о потреби вађења нлотопљених објеката крај хупатила на Сави и Дуназу који су били често опасни по мивот купача. Сезена купања је већ на измаку и мало се закаснило са
ЈОН [2 С
Министарства пољопривреде НР Србије за пријем ученика у средње пољопривредне и средње ветеринарске школе на територији НР Србије
Средње пољопривредне школе налазе се:
1) Буково — Неготин — Воћарско-виноградарскот типа
| | 6)
, 7 8)
9)
10)
Врбас — Општег типа
| Средње ветеринарске школе налазе се:
1) Београд (почетком школске године пресељава се у Шабац)
Упио у 1; разред поменутих школа вршиће се у времену од 10
до 20 августа, а у оправданим _ случајевима и до 10 септембра; за остале разреде вршиће се упис од 1 до 5 септембра а у орпавданим
2) Ваљево — Сточарског типа
Смедерево — Општег типа
Приштина = Ратарског типа
Лесковац — Ратарског типа,
Зрењанин — Ратарског типа
Рума — Ратарског типа
1) Сомбор = Сточарскот типа | |
3) Краљево — Ратарског типа Вршац — Воћарско-випоградарског типа
Право на упис у средње пољопривредне то ветеринарске школе
имају свршени ученици 4. разреда гимназије са положеним нижим течајним испитом или школама равним овој. У средње
маће се и свјрлцени ученици нижих пољ, школа, коју су завршили са одличним или врло добрим успехом уз полагање пријемног испита из
ових предмета:
Српског језика, Математике, Географије и Физике по
програму 4: разреда гимназије. Пријемни испит ће полагати у вргмеву од 1 до 10 септембра при управама изабраних школа,
Школовање у горе наведеним школама траје три године, ници по завршетку ових школа постају пољопривредни и ветеринар. ски стручњаци-техничари које ће имати пуну могућност даљег струч«
ног усавршавања.
За упис је потребно доставити уз молбу таксирану са 10 дин, Управи изабране школе следећа документа:
пољопривредне школе поред свршених ученика 4. разреда са малом матуром, при,
Уче-
1) Последње школско сведочанство, с којим ће доказати да пма најмање 4 разреда гимназије (или њој равне школе) са завршеном ма-
лом матуром.
оу Сведочанство рођења, (с којим ће доказати да није старији од 21 године; У, ванредним оправданим случајевима примаће се ђади
в старији од 21 године, 3) Лекарско уверење, ду Уверење о порези.
Бу Лично написану биогрфију. | 6) Онп који не долазе непосредно из школе још и уверење од || народне власти о занимању у времену од прекидања школовања, |
Ученици сиромашног стања добиће стипендију у висини интер“ натског издржавања, На тај начин биће им обезбеђени стан, храна и лекарска нега, Ови ученици треба да поднесу засебну молбу таксираву са 10 дин, од 15 августа до 10 септембра, Уз молбу треба подне“ ти и уверење месних власти О социјално-економском стању ученика
м родитеља и ближе породице уз ознаку броја занимање истих, Исто тако молбу за стипендију треба да поднесу и
они ученице који су стипендију примали прошле године са назначе.
_ вим уверзњима и написаном биографијом,
чланова породице и | | |
Из Одељења за пољопривредно школство Министарства пољопривреде
Све горе наведене школе су, мнтернатски уређене, НР Србије
2) Нови Оад случајевима до 10 септембра.
х
вађењем објекатс. Но ипак, данас су сви објекти извађени, ку. пачима ове и идуће сезоне неће претити никаква опасност од жица и оштрог гвожђа којих је било пуно на потопљеним објентима, У броју 140 од првог августа донели смо допис Недељке Су. ботић о побољшању трамвајског саобраћаја на линији број 10.
Пошто нема могућности за џвођење већег броја трамвајских кола, услед тога што на тој линији постоји само један колосењ Градско саобраћајно предузеће Уводи на линији број 10 неколи. ко аутобуса. Тиме ће се свањако растеретити увек препуни трамваји,
__Бећ се неколико месеци расправља преко дневне штампе о издавању новог телефонског именика: »20 октобар« је у броју 138 објавио допис о новом теле. Фонском имениху, који је треба. ло одавно већ да буде штампан,
Телефонски именик се штампа. Велики део посла је већ за. вршен) и најдаље за месец дана изиће ће из штампе нов теле. фонски именик, технички одлич. но премљен.
Саобраћајних несрећа има у Београду врло много и врло че. сто: До њих долази хривицом во. зача возилф а мнотб чешће кривицом пешака, и то највише из непознавања саобраћајних прописа. У броју 140, објавили смо предлог М. Тошића да се по шнолама организују неки курсе. ви или предавања о сасбраћајним прописима“
Саобраћајни отсек Народне милиције приступиће, у заједни. ци са Просветкним — одељењем Извршног · одбора _ образовању курсева и предавања по школа. ма. Унолино буде могућности, по шнолама ће се завестр нао обавезан предмет, предавања саобраћајним прописима, '
У броју 138 од 18 јула објави. ли смо карикатуру М. Пешића о излетницима ноји иду на Авалу. Услед непрописне вошње, друмом су се дизали облаци прашине, који излетницимс нису би. ли нимало пријатни“
Саобраћајна милиција шаље сваког дана специјалну "моторну контлролу, која пази да возила ићу прописном брзином“
У броју 140 објавили смо допис о сувише кратком задрнавању воза у Раковици, што је прољ узроковало закашњавања на по. сао радних који су се возили станицу даље, јер због кратког задржавања воза „нису имали времена да сиђу.
Цирекција саобраћаја је изда ла наредбу да возу Раковици стоји док сви путници не изиђу.
У броју 140 објавили смо долис Р. Јањушевића о недовољном чишћењу Бајлонове пијаце.
Данас је та пијаца очишћена и сваког дана се редовно чисти.
У броју 141 од 8 августа до. нели смо допис о потреби уређења гробова крај Небојше нуле на Дунаву, "у којима лежи преко петстотина лешева, нртава јасеновачног логора
Чланови подружнице број 9, отсева за гробље, уредили су лепо гробове. Ставили су ишчу. пане крстове, очистили хумке од корова, изравнали изгажено земљиште. Сад би само требало оградити те гробове, да не би ло њима газила стобфим---
БОРБА ПРОТИВ
СТРАНА 5
ТУБЕРКУЛОЗЕ
__У Београду ће бити подигнути Централни н_ рејонски диспанзер
П ред Одељење народног здра-
вља Извршног одбора ста“ вљени су многобројни проблеми и задаци из области здравствене службе. Један од најактуелнијих проблема је несумњиво: _ начин најефикаснијег сузбијања обољења од туберкулозе. Ових дана Одељење је предузело извесна мере за стварање још бољих услова и могућности за испитивање и лечење туберкулозе.
СВАКИ РЕЈОН ИМА СВОЈ ДИСПАНСЕР
Сви диспансери, у Београду и Земуну, _ сачињавају јединствену установу — службу сузбијања туберкулозе Одељења — народног здравља. Предвиђено је организо« вање ове службе за сваки рејон, односно оснивање диспансера, а сви диспансери стоје под руководством Централног. За сада Први и Други рејон имају зајед“ нички диспансер у Чарла Чаплина улици, Трећи рејон у Краља Милутина улици, Четврти и Пети рејон на Булевару Црвене армије, који је истовремено и Централни диспансер. Шести рејон има свој диспансер у Табановачкој улици, Седми рејон на Булевару Војводе Мишића. Земун има свој диспансер,
Диспансери сада имају све што им је потребно за успешно о“ бављање рада: лекаре, апарате, лабораториуме и уређаје за испитивање болести, Недостају им теренске сестре (које обилазе болеснике по кућама, контролишу здравље и хигијенско стање и обавештавају о потребама изолације деце).
Централни „диспансер, поред уређаја, има још и одељење са 47, болесничким постеља. _ Овде се примају на испитивање и клиничко лечење сви лакши болесници. _
АНКЕТА О БРОЈУ ОБОЛЕЛИХ На првом месту врши се анкета о броју оболелих од ове болести, нарочито оних који имају оз творену туберкулозу. Ова анкета спроводи се од стране диспансера у свима рејонима. Узимају се у обзир лица која по _ природи свога занимања могу да преносе ово обољење (бријачи, продавци животних _ намирница, службени“ ци радничко-намештеничких мензи итд.) Нарочита се пажња обраћа заштити деце која се налазе у близини оболелих. У овим случајевима деца се најхитније упућу: јУ У дечје диспансере, који постоје посебно у сваком рејону.
Треба подвући да од хиљаду лица над којима се изврши преглед у току месеца преко 800 долазе ради контроле здравља. Сваки прегледани има свој картон у који се уносе утврђена стања
приликом извршених _ прегледа. На овај начин диспансер долази у могућност да води евиденцију и да се стара о здравственом стању тога лица. Сем тога на масовним прегледима може се једино успети да постави дијагноза при најранијим појавама обољења. Тако су испуњени услови и за благовремено предузимање лечења које је и најефикасније,
Највећи број оболелих лечи се у самим диспансерима, а озбиљнији случајеви узућују се на Груд“ но одељење Градске болнице. !
ПРЕВЕНТИВНО ВАКЦИНИСАЊЕ Друга акција која се обавља у оквиру сузбијања туберкулозе је превентивно вакцинисање свих о' них лица код којих исто може имати успеха, Обавезно се врши вакцинисање новорођене и оста ле деце, студената и«омладинаца, Вакцинисање служи за сада кзо
· најефикаснији начин сузбијања ту-
беркулозе,
Трећа акција су — систематски прегледи. У предузећима где су радници изложени већим _ напорима, врше ће периодични контролни прегледи и на време се предузима евентуално лечење.
ГРАЂАНИ СЕ СВЕ ВИШЕ ПОДВРГАВАЈУ КОНТРОЛНОМ ПРЕГЛЕДУ
У сваком диспансеру дневно се лрегледа 80 до 100 лица, а у Централном 80 до 150. Укупан број прегледаних износи месечно 6 до 8.000 лица,
Број оболелих у овој години мањи је од броја у 1945 години, ма да су број прегледа и анкета скоро три пута . интензивнији изго раније, Број прегледа ће бити све већи, јер грглни све више осећају потребу — контролног преглела у диспансеру,
Рад у дисламсарима биће _ још интензивнији и успешнији кад буду зграде и уређаји потпуно
правцу је већ досада доста учи“ њено.
ОПРАВКА САДАШЊИХ И ПОДИЗАЊЕ НОВИХ ЗГРАДА ЗА ДИСПАНСЕРЕ
У вези Петогодишњег плана предвиђено је у свима рејонима Београда и Земуна подизање специјалних зграда за диспансере, Поред тога, биће изграђен модер“ ни Централни диспансер са свим савременим уређајима. Сваки диспансер имаће просторије за и
· спитивање и лечење туберкулозне деце , уз учешће лекара за дечје болести, | у
Ових дана се преуређује Централни диспансер, до подизања нове и Модерне зграде, који Ке моћи потпуно да изврши задатке, Поред тога, и поједине зграде ре“ јонских диспансера биће поправ“ љене,-тако да ће рад на овом сектору здравствене службе У скорој будућности бити онакав ка“
. ко то изискују потребе Београда,
Милан А. НИКОЛИЋ
14
Неки недостаци са недељних излета које организују синдикалне подружнице
МУ радницима и намештеницима београдских предувећа ш уста“ нова постали су популарни недељни излети које организују синдикалне подружнице и остале масовне орга“ низације. У доста великој мери код нашег радног човека развила се жеља да свој недељни одмор про“ веде у шумовитим пределима око Београда, Да ова жеља постоји и да се све више и вишње развија, види се и по томе, што су ови излети све масовнији н што <е организације труде да се не понављају грешке Жоје су раније чињене, Али, на осно« ву досадашњег екуства, може сб УУ очити велика разлика у организа“ дији излета које спроводи Месно «синдикално веће или нека друга ма совла _ фронтовска организација и излета које спроводе посебно поједи“ не синдикалне подружнице сама за свој колектив; 5 Излети, које организује Месно сене дикално веће или нека фронтовска организација имају двоструки значај С једне стране, одлазећи у природу, ван града, излети пружају могућност пријатног одмора радним људима, С друге стране, они имају и културно просветни и пропагандни карактер: Пролазе кроз разна, места излетнице певају борбене песме скрећу пажњу ме штана који излазе на улице да чују, да виде и поздраве београдске радћике. Борбене песме које онж певају, омиљене су и популарне код нашег народа и изазивају полет у даљој борби за привредну изградњу наше земље, исто онако као. што су изазивале полет у борби ослобођење. Поред песама, културно-просветни и пропагандни карактер излета састоји са у томе, што излетници на самим местима излетишта приређују култур-
ни програм, који постаје све оми“ љенији. Међутим, сасвим су различити опу
излети које организују поједине сивдикалне подружнице самостално за свој колектив, Услед слабе органи“ зације, на овим излетима дешава <е да радници и нвамештеници изгубе жељу за друге излете, Поред овога недостатка, излете које организују поједине синдикалне подружнице карактерише и то, што оне уопште не“ мају културно-просветни и пропа» гандни карактер.
Изнећемо добре и рђаве стране једног излета, који је организовала синдикална подружница, Данљ 10 ав» густа ове године синдикална подру“ жнипца број 16 Савеза индустрије и исхране (Млин »9 Мајс) организовала је излет у Фрушку Гору. Ишло се камионом, Речено је да се полави тачно у 6 часова из предузећа, Ме“ ђутим, нити су на време стигли сви пријављени излетници, нити је камион дошао на време, тако да се пошло тек у 7 часова, Мако је камион био окићен сипдикалним и државним 88 ставама, кроз ова места сз пролазило без песме и весеља, својственог на шим радницима који иду на излет,
На излету је била организована добра исхрана. То је свакако позитивна, страна овога излета, Наравно, било јео и пића, али нажалост, превише; тако да су сз неки излетници при“ лично загрејали, Пошли су натраг пре времена и успут се задржали у једном хотелу више од 2 сата где је и почело оно што руши углед наших из“ лета, Неки су се опили и лумповали; Од хармоникаша, Који. је такође пошао на излет, тражили су да свира и да пева разне кафанске песме. Тиме је овај колектив изгубио изглед излетника и цео излет добио је сасвим супротан карактер. Приликом повратка кроз сва насељена места, певале су се кафанске песме ни шлагери, Савим природно да је овакво поношање излетника изазвало подо» зриво смејање мештана,
То су, ето, лоше стране наших излета, Синдикалне подружнице би требало да пастоје да их на сваки на» чин отклоне, Оне би морале да настоје да организованије изводе оје | чланство на недељни одмор, ту природу ван града, или за време топлих дана, на плаже, Исто тако, диндикалне подружнице би требало да се потруде да њихови излети задрже у потпуности карактер који се тражи од масовних излета, тј. да имају позитивног утицаја и на излетнике и на људе који их посматрају,
одговарали потребама, Мо ХОМ шлем Стојан МИЛИВОЈЕВИЋ
ата нај.
~ уља |