20. oktobar
А . ов 4
"Резоновање газда Басе..
5 Васа Ст улице 35, није дао 5. годишњи одмор...
У
ојановић, обућар из Сарајевске својим ученицима да користе
— Шта! Тражите годишњи одморр А што спавате 365
ноћи годишње то на дуд!
ПОДИЗАЊЕ СТРУЧНОГ ЗНАЊА РАДНИЧКИХ ИНСПЕ КТОРА .
пета Звао
НА. НОС За. ПеДНи4Ке БАСОРКТО,
|
похађа 76 лица
(Одељење рада Извршног одбора, уз помоћ Министарства рада Народне Републике Србије, организовао је курс — за радничке инспекторе најважнијих предузећа у Београду. __На Фдвом курсу _ раднички инспектори треба да стекну најосновнија знања из области инспекције рада, да би могли да одговоре оним задацима — које пред њих поставља Закон о инспекцији рада и Правилник о избору и раду радничких инспектора. Познато је да су раднички повереници, које су раније бирали радници да би преко њих остварили заштиту својих права код управе предузећа, били остављени сами себи, да се сналазе како знају, да се они на својим дужностима „углавном нису снашли и да је то био један од главних раз"лога за њихово укидање, _
Да се са радничким инспекторима не би догодило исто, Закон о инспекцији рада их је изрично' означио као помоћне органе државних инспектора _ рада. Досадашње искуство је показало да државни инспектори рада не могу да стигну да уоче на време све недостатке хигијенско-техничке заштите у свим предузећима, и да пронађу потребне мере за њихово- отклањање, Дужност је радничких инспектора да у овом погледу.. помогну државну инспекцију рада. Не сме се схватити да су они: обични регистрзтори хигијенско - техничких недостатака У своме предузећу. Они активно сарађују са управом предузећа не само на отклањању таквих недо„статака, него и мотре на правилно одвијање радног односа запослених радника, Та сарадња је тако. широка, да раднички инспектор самостално решава са управом свога предузећа о увођењу свих мера хигијенско = техничке заштите, које користе здрављу и заштићују живот запослених рад ника. Укратко, раднички — инспектор делује у своме предузећу, У оквиру сарадње и споразума сз управом предузећа, по свима питањима која могу настати из повреде радног односа, као и из техничке и здравствене заштите радника његовог предузећа.
Само у случају да до такве сарадње радничког инспектора и управе предузећа не може — да дође, или је она прекинута, раднички инспектор не може _самостално да издаје наређења управи предузећа нити да чини ма који акт власти, који је Закон 0 инспекцији ставио у надлежност државног инспектора рада. Али оно што не може да учини он лично, извршује инспектор рада на његов позив, односно –указивање, Инспектор рада потом испитује случај, који је дао повода за неспоразум и решава га самостално по прописима Закона о инспекцији рада.
Ето, у томе се састоји рад радничког инспектора, као помоћног органа инспектора рада. Тај рад није једноставан, Да: би се он могао _ обављати успешно, _ раднички инспектор Мора претходно да се наоружа знањем, које ће му. помоћи да лако савлада све "тешкоће, које се појављују У домену његове инспекције. Ту углавном спадају: општа знања о задацима инспекције рада, упознавање са прописима општег правилника, посебно о заштитним мергма и заштитним средствима, организација „хигијене раде _ пропаганда. хигијенско-техничке – заштите, упознавање Правилника о и-
збору и раду радничких инспек-
тора, најосновнија знања из Закона о социјалном осигурању [0 правима и дужностима _ радника из социјалног осигурања, дужностима послодаваца, о стручним саветима и лекарским — стручним комисијама), о платама и нормама ио кадровима.
Кад раднички инспектори савладају овај основни материјал, моћи ће са успехом да решавају задатке из делокруга инспекције Рада свога предузећа, _уз повремену помоћ инспектора рада. Задатак курса за радничке инспекторе јесте подизање стручног нивоа првог кадра радничких инспектора, да би могли одговорити својим задацима и тако пружити стварну помоћ државној инспекцији рада.
Овим курсем је обухваћен велики број предузећа.у Београду, са укупно 76 радничких инспектора, Потпуно је разумљив општи интерес да изабрани инспектори уредно похађају овај курс, који је распоређен у 11 основних тема, те је стога дужност и синдикалних подружница, којима ови раднички инспектори припадају, Одељења рада _и рејонских отсека рада, као и самих управа предузећа, којима ће оспособљени раднички инспектори знатно. помоћи у решавању задатака из области инспекције рада, да настоје да изабрани раднички инспектори уредно похађају курс. Изузев Одељења рада, о томе се за прва два-три предавања нико није нарочито бринуо, Због: тога је проценат изосталих прилично велики,
што важи за све рејоне, изузев Шестог. Живислав ЂОРЂЕВИЋ
– Мо ~ 2
Треба развити свестр
свакодневни
културнд-просветни рад међу грађевинским радничима_
рађевински радови у Бео
граду заузимају најве. ћи део инвестиционих радова они су темељ изградње града у петогодишњем плану, На о. вим обилним радовима упосле. но је око четрдесет хиљада радника. Већина од њих су се зонски радници који ће овде провести извесно време и онда се враћају својим кућама. Мно ги од њих први пута раде У граду и у једном колективу. Поред тог важно је знати да су то већином слабо писмени, полу писмени и неписмени љу. ди, пуни застарелих схвања, неупућени и са врло малим знањем, Из ових разлога наме тало (се нашим синдикалним организацијама да одмах приступе организирању живог политичког и културног рада међу грађевинским радницима — да њихов боравак у Београду буде за њих школа која ће им омогућити да подигну свој културни и политички ниво, јер кад се врате у своја села треба да се осети да су били У политичком и културном центру наше земље где су се организације НФ и синдикалне организације бринуле о њима и помогле им у њиховом васпитању. • Мако је било доста заузима ња од појединих синдикалних организација као и Домова културе ипак се није разбуктао жив политички и културни рад · на градилиштима, Он се одвијао без система, без довољно разумевања и залагања самих синдикалних подружница и пододбора — очекујући увек неку помоћ са стране од других организација, неразвијају_ ћи иницијативу међу својим члановима. Да је тако, најбо-
42 а = за
ан
Жене се све чешће виђају на градилиштима
ље нам потврђује досадашњи рад, његове форме и начин одвијања. Свакако је највише учињено на одржавању разних приредби и организовању малих библиотека у радничким становима — док је питање сузбијање неписмености — одржавање предавања тек ту и та_ мо решавано — а агитације ни усмене ни писмене готово у“ опште нема. Такав резултат и начин рада међу грађевинским радницима последица је у основи слабих синдикалних организација и културно-просветних с" комивија, које се стално мењају, које час постоје па се опет распадну и чији рад се готово не осећа. Рад пада углавном на секретара и претседника подружнице — а који нису уз решавање многих других важних животних проблема грађевинских радника успели да се посвете довољно културном _ просветном ралу, тако да међу самим
Зидање по новом методу изводи се на многим Београду
грађевинама У
Пред почетак акције за хигијенскотехничко уређење радионица
М есец септембар биће по на-'
шим радионицама обележен низом напора и такмичења у чишћењу, хигијенско-техничком _ уређењу радионица, _Магацина и
слагалишта, Месно синдикално веће, ради правилнијег спровођења ове ак-
ције, направило је план припрема које ће трајати до 1 септембра, када такмичење почиње, Као прва организациона мера долази формирање комисија при Месном синдикалном већу, месним одборима и управним одборима подружница и пододбора које ће сачињавати најмање десет људи: Чланови ових комисија углавном треба да буду досадашњи чланови комисије за заштиту рада, затим један _ претставник _ управе предузећа, Овим комисијама за време трајања такмичарске акције чишћења и побољшања техничко-заштитних мера у предузећу руководиће секретар _ синдикалне подружнице. Када — једномесечна септембарска акција буде завршена, даљим унапређењем хигијенско техничким _ условима рада руководиће раднички инспектори и комисије за заштиту рада. О току акције управни одбори синдикалних подружница извештаваће своје месне одборе сваких седам дана,
Да би акција чишћења и побољшања хигијенско-техничких _ урећаја по предузећима била добро организована и спроведена са у: спехом, потребно је да сви Управни одбори подружница _ направе у заједници са управама
предузећа, имајући у виду прилике и потребе унутар предузећа, планове, којим ће се предвидети рад у току такмичарског месеца, План углавном треба да обухвата усавршавање техничких заштитних мера, побољшање заштитних средстава за тело, према врсти предузећа, затим уређење радних просторија и радилишта, осигурање против пожара и побољшање хигијенских и санитетских уређаја у предузећу.
Поред ових мера, дужност комисија је и брига о животу радника, напори за побољшање — чистоће радничких станова, _уколико се ови налазе у кругу предузећа, јасала и обданишта, Планови комисија такође треба да обухва те преглед и уређење домова и интерната за ученике и курсисте.
Једномесечно такмичење помоћи ће знатно и уређење радничких читаоница и библиотека, црвених кутића и фискултурних терена, Ради што већег успеха акције, шћења и хигијенско-техничког уређења, потребно је са члановима синдикалних подружница одржати већи број конференцијз на којима ће синдикално — чланство указати пажњу комисији на недостатке које су запазили у предузећу у току свог рада. По-
пуларисање значаја личне хиги-
јене такође треба да се врши на овим конференцијама,
Ради што већег успеха — кције, потребно је да се при управном одбору синдикалне оформи засебна комисија од три члана у коју би ушли најисправнији и најсвеснији другови, чија би дужност била обилазак одељења и оцена успеха у спровођењу акције. Радници и намештеници
„предузећа треба редовно, сваке недеље, такође да буду обавештавани о току акције, ·
Народне власти пружиће _ син-
дикалним организацијама у месецу чишћења и хигијенско-техничког уређења предузећа пуну подршку и свестрану помоћ.
Имајући у виду значај ове акције којој синдикалне организације и народне власти поклањају особиту пажњу, месни одбори и управни одбори подружница _ Морају што пре прићи припремама за њено извршење, јер она својим током треба да учини читав прелом у погледу хигијенско-техничке заштите у нашим предузећима. Од озбиљности са којом комисије приступе овој акцији, од ширине пропагирања којим _ ће комисије заинтересовати и увући у рад све синдикално чланство, зависи и успех ове корисне и потребне акције, која ће — донети неоцењиве користи радном нар .бу Београда,
подружнице '
грађевинским радницима нема тих органа који се баве агитационо политичким радом,
Према подацима Месног одбора грађевинских радника има око 1300 неписмених радни ка од којих је обухваћено на течајевима 372 на 39 течаја, од тога 6 течаја на шиптарском језику. У току месеца јула завршена су 3 течаја и испит је положило 42 полазника. Највеће потешкоће у обухватању на аналфабетске течајеве јесу честа промена радилишта, рад по шихтама а као основно, што нема свакодневне бриге и пажње синдикалне подружнице, нема уверавања о важности описмењавања о давању ширих перспектива оном ко се описмени — о његовој могућности оквалификовања и даљег напретка.
Осим тога аналфабетски течај треба за неписмене раднике да буде оно место где ће се њему читати и штампа, где ће се упознати са актуелним политичким догађајима, јелном речју код аналфабетског течаја треба развити рад читалачке групе. Тога још нема код нас или у врло малој мери тако да полазници течаја не стичу кроз течај сазнање 32што уче како би их то још чвршће везало уз течај. На тај начин, преко сталног васпитања и паралелно са овладавањем азбуке, треба подизати и свест радника па ће бити мање осипања са течајева џи нередовног долажења.
Девет библиотека популарних и прикладних књига које су дате у радничке станове и на нека градилишта нису довољно коришћене, Врло мало се појединачно читају, а не ко. ристе се нити за читалачке групе. Није се повело о томе рачуна да није довољно само дати књиге већ да треба организовати пропаганду за књигу да треба пружити најконкретнију помоћ у људима који ће развити читалачке групе и за интересовати за књигу.
Да је то потребно и да има резултата најбоље нам доказује рад у радничким становима У Делиградској улици и Гаврила Принципа где се након добро спроведене агитаци је и организовање читања ста. ње тако поправило да су рад“ ници захтевали да им се повећа број књига због великог интересовања. Читава пропаганда и агитација за Петогоди шњи план свела се само на -0државање једног предавање, о улози грађевинарства у Петогодишњем плану, Активи агитатора не постоје — уколико су оформљени обично од тамештеника грађевинских предузећа — ови ништа не ра. де, тако да је питање популаризације плана, такмичења и дневних политичких догађаја врло слабо. Једини који по тим питањима воде агитацију који дају потстрека и елана су омладинци са Омладинске пруге васпитани у школи омдадине, Премда на грађевинама · има доста омладине, синдикалне подружнице нису се довољно ослониле на њих ангажујући их више на раду и дајући им тако могућности да свој борбени дух и елан и рад но искуство који су многи донели са Пруге пренесу и на остале раднике.
Јасно да разни непријатељи који не желе брзу изградњу наше земље који не желе срећ. ни живот наших радних ма са покушавају да развију код падника безвољност == да их задрже у неупућености – предрасудама и кочзервативности. Кад је било у питању увођење нових метода рада -— раз зијање рационилизаторства —
и тим убрзавањем зидарских и других радова и брже оспо. собљавање _ помоћне _ радне сваге, показала се тенденција непријатеља да се остане при старом. Јасно да се иза при. мене нових метода морало 60. рити са разним старим тако. званим „испробаним метода. ма и схватањима. Последње конференције одржане са гра. ђевинским радницима јасно су показале да су, као противни. ци новог начина рада иступи“ ли неке бивше пословође џи мајстори или најзаосталији радници — а да је већина рад. ника прихватила нови Метод да жели да ради по њему јер је на корист сваког радника и целог народа. Осим тога нов метод рада прихваћен је нај пре на оним радилиштима где има свесних радника, где је ра. звијен жив политички рад ка) У Цвијићевој улици или на ре дилишту Дома културе Четвр. тог рејона,
Могло би се рећи да за љ бољшање политичког и култур. ног рада међу грађевинским радницима треба у првом реду увести систем у раду — ре довност и континуитет и 07 странити случајност и гурање онда кад се примети да на неком градилишту није добро стање, да нешто шкрипи. То значи да треба и на радилиштима планирати _ кудтурнопросветни рад, и према потребама пружити помоћ од рејонских одбора — Народног фронта и домова културе.
Друго важно питање јесте проблем _ свакодневног политичког рада међу грађевинским радницима преко разго“ вора, читања и дискусија развијања такмичења истицањем најбољих на раду — развије ња поштовања и признања у. дарницима и рационализаторима, увођење прелазне застави“ це за најбољу радну групу ! најбољег радника, пароле итд. То значи да треба да имамо актив-агитатора од људи кој раде на појединим — градили. штима и да треба људе узди зати преко рада у самом 8 тиву, ослањајући се у првом реду на омладину — поготово на омладину која је била #: Прузи. Уз овакав свакодневни рад имаће још већег успеха'о: нај рад који се повремено од“ вија као приредбе, филмске претставе, правилно коришће ње библиотека и радио апар“ та. Свакако да не смемо ИСПУ: стити из вида ове важне и ве обљубљене форме рада — 821 паралелно водити и свако дневни рад на васпитању К0. и шири рад уопште на култур. ном уздизању. Једно без др“ гог јесте штуро, не може Д8 донесе оне резултате које На пружа свестраност културно. просветног рада, У развијању свестраног рада – потребно је да пруже пуну помоћ фро“ товске организације и домо ви културе. _ Неки домови културе као Први и Трећи ре јон у многоме су помогле 0" ганизирајући предавања с пр“ редбама, развијајући _ посете радника индустриских подружница грађевинским радницима итд. Организирајући _живљи политички и културни рад Ме ђу грађевинским радницима извршујемо борбу за остваре, ње Петогодишњег плана како на пољу грађевинарства ТК: и на културном пољу, С је да свесни радници ир у це са више знања су гаравци ја да ће се план на време У вршити и да ће они својим и тагањем и даљим усаврџав њем створити могућности зе" још бржу изградњу наше 6. мље и за стварање срећне > дућности за цео радни Н а тако и за себе, ;
А М.