20. oktobar
анск, када мознсјемо ло-
зитивно дејство минералних вода на тон и лечење бопесте разумљиво је шта оке значе за велику већину наших Рралних људи. ;
Имајући у зиду потребе кашет радног света за бањама, Глазна дирепција туристичких и угоститељских · предузећа Не Србије решила је да дрми преко зиме отворене следеће бање републиканског значајс · Врњачку Бању, Нишку Бању и Аранћеловачку Бању.
Купатило У Нишкој Бањи
У Врњачкој Бањи биће отвореш хотел и ресторан >Звезда« са 84 кревета, моји је снабдезен свим потребним конфором за зимски боравак.
У Нишкој Бањи ће бити отворен хотел и ресторан Озрен“ са 72 преветс, ноји је спојен са
купатилом и тиме омогућава печење зими. У Аранђеловачнкој Бањи за
зимски боравак ће бити отворен хотел и ресторан »Ново Здање« са 55 постеља.
Проблеми закупнине за станбене зраде
исина кирија одређивала се пер
рата „слободним“ уговарањем између кућевласника им станара. Како је прираштај становника у Београд стално био већи од пораста станбеног фонда за чије се повећање газдашка „Општина београдска“ није уопште бринула, већ је потпуно препустила приватној иницијативи кирије су стално биле неподношљиво високе, У Београду се пре рата за стан плаћало просечно око 40% месечног прихода једне радничке породице, што је превазилазило све познате норме западних _ капиталистичких земаља (17—24%%), а да ни не говоримо о СССР (2—50/6).
Народне власти су по ослобоћђењу пресекле ову ничим опрввдаму експлоатацију станара од стране кућевласника м свеле кирију на 50%/; њеног нивоа из 1939 г, (Ова мера, поздрављена од стране редних слојева Београда као важан корак ка појевтињењу живота, изазвала је и не мало негодовање од стране крупних кућевласника, Међутим, пажљивом анализом стварне цене коштања станбеног простора у Београду, долази се до закључка дв је просечан ниво кирија, постављен Уредбом Владе НР Србије од 23 марта 1946 г., потпуно правилан и да у огромној већини случајева одговара основном захтеву: да се из кирије могу покрити сви трошкови ре-
довног одржавања м _оправки станбених зграда, све дажбине, редовна змортизација уложеног
капитала и, најзад остварује и извесна чиста добит, а да се ипак не допусти постизање неоТравдано високих добити кућевласника на рачун станара, Само изузетно, код крајње неекономич-
_ них зграда, или код оних које су
пре рата, стицајем разних околности, издаване по нарочито нис= ким киријама, може се десити да доће у питање равнотежа у приходима м расходима једне станбене зграде. Разуме се да ови изузаци не могу бити мерило при Одрећђивању просечног нивов кирија, Према томе, неможе бити ни говора о неком општем повећању кирија =— како то траже по» једини кућевласници напротив, вероватно ће се закупнине и даље снижавати, када буду опали трошкови одржавања и оправки стан бених зграда, Засад међутим, просечни ниво кирија не треба ме. "њати. "
У КОМ ПРАВЦУ ТРЕБА МЕЊАТИ НАЧИН НАПЛАТЕ КИРИЈА
Иако постојећа Уредба правилно одређује општи ниво кирија, она има и својих недостатака, који су "разумљиви кад се зна да у време њеног доношења није било услова да се иде У детаље, али који се данас већ могу ми морају испра вити. Пре свега, мије било уједначеног и правичног критеријума по коме би се кирије одређћивамећу кирија у старим становима ле, Даље, велика јаз разлика изи У оним обновљеним или подигнутим после ослобоћања.
Свођењем кирија на 50%/0 њихове предратне висине, постојећом Уредбом су се прихватиле м све оне неуједначености м меправиче
- решена, ности предратних „слободна“ У- -
говараних кирија. То је не само омогућило да се исти, па м лошији стан плаћа скупље — јер је станарина пре рата често зависила од газдине ћуди, — већ м да се м надаље мањи станови плаћају сразмерно скупље од великих, дакле да сиромашнији граЂани плаћају веће кирије него богатији. . .
Овај недостатак треба исправити на тај начин што би се максималне кирије одрећивале по 1 м% заузете станбене површине, рачунајући у ову како главне тако и споредне просторије. На тај би се начин једноставно и ефикасно отклонило плаћање већих кирија за мале него за велике станове. Обрачунавање квадратуре није тешко им не Би из тога настали неки озбиљнији спорови.
Даље, тарифа максималних ки-
рија морала би се детаљно раз-
радити према категорији стана, јер су станови у Београду, с 06-
зиром на здравствене услове м опремљвност веома различити, Свакако _ би _ најважнији _ еле-
менат при сврставању станова У категорије, била њихова. хигијеничност, 2 затим опремљеност. Разлике измећу првокласних станова и оних нездравих и лоше опремљених, морале би свакако бити много оштрије но што су биле досада. ,
Најзад, У тарифи би морало да дође до изражаја и место где се налази односна станбена зграда ~ У здравом или нездравом крају града, близу центра или на периферији, са добрим саобраћајмим везама или у забаченој улици итд, Ипак, место где се стан налази = насупрот досадашњој пракси — не би требало да игра тако велику улогу као квалитет стана. Велике разлике, које у том погледу постоје, као наслеђе из старе Југославије, нису оправдане, јер не потичу од. неких стварно већих трошкава изградње или одожавања станова, већ искључиво од скупоће земљишта у центру, == скупоће створене вештачки, шпекулацијом бивших привредних м. политичких главешина,
Увоћењем тарифе кирија постигло би се скоро идеално прецизно одређивање кирија — према стварној величини и квалитету стана и отклониле би се многе постојеће _ неправилности, _прои=
стекле из „слободно“ уговараних
кирија од пре рата, То би значи ло још' један крупан корак у регулисању односа између кућевласника и станара и отклањање неправилности ми према једнима, и према другима, При том би се, принципијелно, морале изједначи ти кирије старих и нових односно обновљених станове с тим да се рентабилност нових станова обезбеди на други начин, а не повећањем кирија,
Тарифирање кирија за станове послужило би као основ за одређивање кирија з2д пословне про, сторије: и трговачке локале, где су неоправдане разлике, насле= Њене из прошлости, још оштрије него код станова, Најзад. по истим принципима би се решило и питање кирија за самце, који данас често плаћају фантастично високе станарине, А,
Св ова питање се брижљиво побучевају у Извршном одбору, па ће вероватно бити ускоро И
Душан СТЕФАНОВИЋ |
Подрум за становање за 1200 динара месечно
ласник зграде у Горњачко!
улици број 3 У Београду одавно је примио на „стан“ већи број радника који раде код разних _ грађевинских _ предузећа или на другим местима. Кроз уски ходник, низ степенице, улази се у ниски подрум величине 4
са 4 метра. Ове димензије нису нимало сметале
власнику да У
кама. Они проведу моћ у тако малој, | загушљивој и нездравој „соби“ са једним прозорчетом. Власника зграде, који је на овај начин мислио да реши станбено питање ових радника и да ослободи бриге предузећа која су дужна да се старају о својим радницима, треба упознати да овај начин „гостопримства“ за
њега усели 12 радника, који ме~
сечно плаћају 1200 динара. Раднике, којим се увече врате
са посла, очекује одмор на дас-
фабрике морају отклањати отпатке
згради _ бивше — фабрике „Рогожарски“ у Кнез Дануловој улици врши се сада прерада воћа и израда мармеладе. Грађани то поздрављају, јер виде да се ради на производњи артикала који су директно намењени за подизање њиховог жавотног стандарда. Међутим, управа предузећа није приликом израде уређаја фабрике водила рачуна о свим потребама производње. Отпаци који нестају при преради воћа не износе се ван фабричког круга, него се избацују на улицу Старине Новака, Јасно је да то смета _ грађанима, али повенствено претставља опасност за децу у Основној школи „Ста рина Новак“, која се налази свега
корака од нагомилане је у распадању.
двадесет текућине која Школска деца су због тога принуђена да удишу загаћђени ваздух.
Мислим да би управа фабрике морала да реши ово питање,
како се здравље деце не би ловодило у опасност. _ Ж БАЈИН
"мастила,
1200 динара и „бриге“ о радницима није нимало правилан, Раша ЛАЗАРЕВИЋ Калснићева 6 — Београд
ж Зе
Гради се, руши, па поново гради
[Ре извесног времена извршена је поправка Даничићеве улице и Копитареве градине, Поред калдрмисане улице, асфалтиран је и [један део
тротоара.
Камени ивичњак, у дужини од 20—25 метара, на оном делу тротозра који је поправљен, био је још тада искривљен. Преко тога се прешло. Они којим су руководили тим радовима нису нашли за сходно да захтевају, или чак и сами да предузму неке мере, да се ивичњак исправи пре но што се постави асфалт. Они су ставили асфалт — завршили свој посао. Искривљени ивичњак, вероватно, није био У надлежности тих „савесних“ службеника,
Пре извесног времена неколико радника дошло је у Даничићеву улицу.
Гради се, руши, па опет гради. Губи се драгоцено време и упропашћава _ скупоцени _ материјал. Данас овде двадесетак радних часова, сутра тамо — а случај У Даничићевој улици није усамљен — м много рада оде бескорисно. Ивичњвек је мсправљен, али асфалт још увек стоји поред зида.
в. МИЈАТОВИЋ
Запуштене рушевине у Балканској
УЛИЦИ
Сваког дана мења се изглед улица, кућа и читавих насеља Београда. Народне власти и масовне организације пожртвовано раде на обнови и урећењу града. Али на многим местима пропуштају се неопажено _ извесне ружне појаве. И сами грађани то довољно не уочавају. Скоро У самом центру, иза хотела Москве, стоје остаци рушевина на простору прекопута биоскопа „20 октобар“, у Балканској улици. Ту се налазе делови зидова, празне собе на међуспрату, а од разних
отпадака _ створено је велико сметлиште. Балканска улица је једна од
најпрометнијих улица, пошто њоме пролази већина путника са главне железничке станице. Зато не би требало да они на првим корацима у град. сретају овакво
ж
ругло и кроз то стичу прве у-
тиске, Божа ИЛИЋ Балканска 99
ж
Слаба евиденција о болесницима у Државној болници
Марија Николић, грађевинска рад-
· ница, идући на рад, испала је из ка-
миона и пренесена је на лечење У Општу државну болницу. Трећег дана после овог догађаја, по службе“ пој дужвости отишао сам у болницу да бих саслушао повређену радницу због пријаве случаја Државном 3аводу за социјално осигурање,
Вратар болнице упутио ме је У пријавно одељење да добијем информације где се болесница налази. Међутим, У пријавном одељењу нисам могао добити никакво обавештење, јер другарица Николић није била заведена у пријавну књигу. У пријавници су ми саветовали да се обратим Централној амбуланти. Али, ни У Централној амбуланти нису знали где се налази повређена радница.
Упоран сам бна п сам сам пошао на Друго хируршко одељење. Тамо сам је нашао. У амбуланти Друге хнруршке клинике.постојали су подаци да јој је указана лекарска помоћ, али ма да је била заведена у гмбулантској пријавној књизи, није било података о томе где је бодесница смештена. Тек од неке сестре болничарке сазнао сам да лежи на другом спрату у болници.
С обзиром да сам У кругу болнице изгубио скоро чнтав сат, а пошто се то н другима, свакако, догађа, — сматрам да је потребно да службеници појединих одељења болнице буду ревноснији У слању извештаја пријавном одељењу.
Бранко ГУЦУНСКИ
лутању по
тушеве у разним бојама, _ - _ гумиарабину,
печатни восан, масне шумске
„БЕЛИ МЕДВЕД“
Предузеће за израду хемиских производа
БЕОГРАД Прешернова улица број 14 Телефон 22-176 и 41-255 1: Тек. рачун код Народне банке НРС број 1-506-051
ПРОИЗВОДИ:
нреде и друго
Уочи трогодишњице ослобођења Беб. града извршено је учлањавање нових чланова у Савез пшонира., На слици свечан моменат у једном одреду, Начелник одреда везује пионирску мараму новом члану Савеза пнонира,
»20
биоскоп
октобар« (»>Лунсора) ре"новиран. Поправљене су им у. храшене обе сале. Међутим нису оправљене степенице којима
едавна је
се силази из биоскопа. »20 сктобар« је једном објавио допис о потреби поправљање тих сте. пеништа не само због много бројних _ посетилаца — биоскопа, већ и збот студената Енономхот факултета, који туда сваноднев« но пролазе.
Биоскопске сале су реновиране. И у осталим деловима зграде вршиле су се опразке, Просторије Економског — фапултета су такође преуређене и дотеране, а степеништа са сво јим окрњеним степеницима прео којих се спотичу многи посетноци зграда, нису оправљена, Требало би што хитније при. ступити оправци овог тако пролазног степеништа.
Кад је текстил пуштен у сло бодну продају, пред свима радњама отезали су се од ранст јутра дуги редови грађана. Многи су помислили да ће слободна продаја трајати хратко време, па су се журили да што пре понупују потребне ствари. У броју 150 од 10 октобра, објазили смо карикатуру »Што пре, то боље«, на којој је нацртана маса света пред радњом »Гратекса«. Данас пред београдским ралњама нема редова. Народ је схватио да ће текстила бити да не треба јурити и губити У чекању дратоцено време. Мо"ментано, у многим радњама нема текстила У довољним #0пичинама; али свакодкевно стижу нови кхонтингент, и стално ће стизсти, те је према томе непотребно стварати гушжву.
Неколико пута смо објављивали дописе о уређењу наших пијаца, о потреби стварања тезги за расинлапање. да би се на пијацама могла одржавати чистоћа, и да би се избегла рунна н#азива да се производи продају по ивицама тротоара.
Међутим, по том питању до данас вије ништа учињено. Ма ново уређеним пијацама стоје старе, прљаве расклиматане 19 зге. Пијаце се теже чисте, јер тезге нису покретне. А сељаци произвођачи и многи препро« давци, још увек држе робу #94
ивицама ·тротопра, због 1915 што нема довољно тезги. Дов је била сезона купања
на линији број три саобраћало је десет трамвајских кола и та број вије увек био довољан. Када је сезона нупања прошла, број нола је смањен на осам, Те број кола је преко дана У главном задовољавао, изузев Ујутру и после ручка кад 887 нде, и враћа се са посла, у броју 150 од 10 октобра донели“ мо предлот Драгана Деркача 9 потреби повећања броја хопа на пинији број 3.
На линију број 3 пуштена је у саобраћај још једна тарЕи“ тура, тако да сад на тој линији саобраћа девет кола. Засада је тај број немогућо повећати, јер трамваја нема довољно. а" на маогим другим линијама се У56“ зује још већа потреба за коли“ ма. Над буде било могућности и на линији број У и на осталим
Ј а линијама, повећаваће се са потребама _ број трамвајск копа,