20. oktobar

Торску класу намјесто

„СМРТ ФАШИЗМУ. СЛОБОДА НАРОДУ! |

БЕОГРАД, 7 НОВЕМБАР 1947

8 И. ЛЕЊИН И Ј. В. СТАЉИН ПОСТАВЉАЈУ ПЛАН ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈЕ ЗЕМЉЕ (Рад сликара Налбандјана) ен инниаинЦ__наниннна а а НИ ИК 85 НИ ИМ ИЛНИЈ

На Централној свечаној академији у Народном позоришту у Београду у

част прославе 30-годишњице Октобарске револуције

одржао је следећи говор:

авршихо се тридесет

година откад су Ру-

ски радници и сељаДи. под руководством — ЛеЊина и Стаљина узели власт У своје руке. Тиме је, уствари, отпочела нова епоха — прелазак човјечанства из предистоРије у његову сопствену истоРију, Октобарска револуција се, по

Ријечима друга Стаљина, битно

Разликује од свих револуција

Које су прије ње избијале, Ра-

Није су, по правилу, револуЦије издизале нову експлоатастаре, док је Октобарска револуција значила укидање сваке експлоатације и угњетавања, Већ сама та чињенипа открива да се ктобарска револуција из 0снова разликује од свих ревоЛуција прије ње, да ниједан Аотађај у историји човјечан. ства није до те мјере уздрмго стари свијет, ла није имао таКав свјетско-историјски значај Као она. Први пуг пред очима Радних људи и угњетених наРода појавло се поредак без експлоатисаних и ечсплсатаТора, држава равноправних народа. Империјслистички систем Влалавине био је разбијен на Једној шестипи _ земаљске КУГле, Постојање и распвјет с0вСтске државе показали су и Практично докгоали да стари, Капиталистички свујет може и Мора бити уклољенп. да сопи'а-

Лизам може и мсра побијеДитиџ, У веома кратком перподу,

какав с раније није познавала ниједна земља, стара царска и капиталистичка Русија претворила се у напредну социјалистичку земљу. Отпочео је дотад невиђен привредни и културни расцвјет. У току двадесетак година остварено је социјалистичко друштво и сов. јетска држава је ступила на пут остварења комунизма. Никада у историји није је-

'дан народ морао да савлада

толико тешкоћа, и препрека, да би остварио своје идеале, као што је то морао руски народ и други народи Совјетског Са. веза. Империјалисти су свим силама покушавали да задрже богати плијен који им је народ преотео из руку. Они су организовали дуготрајну. интервенцију и блокаду против младе социјалистичке државе. Из рушевина, ометани од капиталистичког свијета, радници и сељаци СССР-а подизали су прву у свијету, величанствену зграду сопијализма. Они су успјели — под руководством славне СКП(б), наоружани _великим идејама Лењина и Стаљина — да преодоле пустош коју је рат оставио, да угуше отпор експлоататорских класа, ла савлалају техничку заосталост и на развалинама старог свијета изграде срећни живост. Али империјалисти нијесу 0стављали на миру совјетску земљу, Они су око ње плели свакојаке сплетке, _ клеветали је, покушавали ла де изолују ол осталог свијета Они су поново издигли њемачки импери-

друг Милован Ђилас

јализам, надајући се да ће га моћи гурнути против совјетске земље. Али њемачки империјалисти — националсоцијалисти убрзо су показали своју праву империјалистичку ћуд — лако добијање богатог плијена увртјело им је у главу луди сан о остварењу свјетског господства и они су, заједно с фашистичком Италијом. и милитаристичким Јапаном, запалили нови свјетски рат. У томе

„рату је Совјетски Савез оди-

грао одлучујућу улогу и онемогућио најреакционарнијим савременим силама да зауставе ослободилачки ход човјечанства. х

Ето, у томе је, уствари, и Улога народа СССР-а и значај

. Октобарске. револуције. Наро-

ди Совјетског Савеза су, прво, разбили окове, империјализма

"на једној шестини „земаљске кугле и тиме продубили општу "кризу капитализма, показали

да је побједа радних маса могућна и природна, а да је капитализам преживео, да се о.

"држава силом, да је — неодржив, Они су, затим, изградили „социјалистичко друштво и ти „ме коначно у својој земљи У-

чврстили побједу идеја Великог „октобра, а читавом свијету по. казали да је срећан живот слободних људи могућан и оства рив још у наше вријеме, да је могућна изградња таквог друштвеног поретка који стално, без унутарњих потреса, иде напријед, поретка у коме нема криза и незапослености, у коме је сељаштво спашено од про

"из темеља, '

„империјалиста; друго,

падања и осиромашења, И нај зад, они су у рату против фашизма одбранили и учврстили своје тековине, а човјечанство спасили да не падне у ропство

најреакционарнијих временог друштва, У историји се не може наћи догађај који би одиграо тако велику, пресудну Улогу као Октобарска револуција, нити народи који би, као народи Совјетског Савеза, у толикој мјери својом борбом, херојством и пожртвовањем — задужили човјечанство., Јер рани-

сила са-

„је ниједан догађај, ниједна ре-

волуција није тако радикално, могла да мијења друштвене односе и утиче на промјену међународних одно-

"са, као што је то учинила Ок-

тобарска револуција. Отуд и свјетски значај и улога људи и

" народа који су ту револуцију

водили и довели до побједо-

"носног завршетка.

Октобарска револуција, чим

"је избила, постала је драгоцје-

ва тековина напредног човје“ чанства, и то двоструког значаја. Прво, она је на, огромном простору уништила господство она је својим искуствима, која су у својим _ дјелима формулисали Лењин и Стаљин, постала 60гата теоретска ризница осло“" бодилачких покрета у другим земљама,

Октобарска револуција је по. биједила на тако. огромном простору и у таквом историјском тренутку да је та побједа истовремено значила стварање снаге, која ће у будуће играти најзначајнију улогу у

борби против империјализма. Сада, послије побједе Октобарске револуције, у борби

против свјетске владавине империјализма нијесу се више на. лазили само револуционарни раднички и национални покре“ ти, него и једна нова државна сила, која се опире на многомилионске масе, огроман простор и неисцрпна материјална богатства. Сада, послије Октобарске револуције, сви империјалистички политичари, а на. рочито они који су припремали нападе на друге државе, мо„рали су водити рачуна о томе да у свијету постоји лржава „коју не само не могу увући у

„своје планове, него која. ће се јавно од тих планова огради „ти.и — борећи се истовремено „за мир — супротставити им се,

'И даље: капитализам, који је „обухваћен _ општом · кризом, "кризом система, још прије Ок"тобарске револуције — која је ги избила услијед те кризе и постала, са своје стране, сна"жан' елеменат _ њеног лаљег "продубљивања и пооштравања био је битно ослабљен и разго. -лићен; показало се да је исто"ријски _ преживио. Побједом Октобарске револуције 'империјалисти и капиталисти су из. губили огромна богатства царске Русчје. Али није била са мо ствар у томе што су империјалисти изгубили огромне "просторе и богатства, Ствар је била у томе што је нова др"жава постала радним масама ти угњетеним народима примјер и _морално-политичко упориште и. што је — а то је нај важније — могла у прегрупацији свјетских снага, у нај-

значајнијем тренутку, одигра. ти пресудну улогу у корист де. мократије, Тако се, стварно, и догодило. Баш због тога што су превидјели ову посљедњу чињеницу, што су потцијенили „снагу. и улогу СССР-а. њемачки империјалисти и њихови „савезници су и доживјели пораз у посљедњем тренутку. Снага и значај СССР-а расли су не само у оној мјери у. којој је јачао његов унутарњи · поредак, него и у оној'у ко"јој су се капиталистичке државе заплитале у противурјечја и тешкоће. И данас, тридесет година послије Великог октобра, може -се рећи да је Совјетски Савез постао — на: „мјесто- немоћне. царске Русије .— прворазредна свјетска сила. „Он непоколебљиво стоји на бранику чврстог мира и сарад ње међу народима. И без Сов„јетског' Савеза не може се да нас ни „замислити _ успјешна борба народа за мир, за са„радњу и за међусобно пошто„вање, Совјетски Савез је одиграо одлучујућу улогу у борби против њемачких · империјали“ уста и њихових савезника и игра данас одлучујућу улогу у „борби за мир и очување вели „ких тековина рата против фа„шизма. Тековине Великог октобра постале су својина чита. вог човјечанства у борби против империјалистичких завојетвача, у борби за мир и прија „тељску сарадњу међу народима. Стварање велике — совјетске државе не значи само крај империјалистичког господства на

(Наставак на другој страни)