20. oktobar
>
јодузели су ми перонску карту,
Предострожн
звесни. несавесни приватни послодавци — ванатлије не при-
државају се закона о занатским уче- ·
вицима. Онн се служе многим недозвољеним методама при искоришћава“ њу сиромашних ученика у привреди.
Дешава се, врло често, да ученици, шоред свог редовног посла, врше и друге послове за своје послодавце. Приликом ступања ученика на занат, неки несавесни послодавци — занатлије праве уговоре, који нису закључени пред народним властима.
Такви ин томе слични примери ометају рад ученика и спречавају их да
темељно изуче занат и постану корисни чланови нашег новог друштва. Тако је послодавац Никола Стојавовић, обућар, са радњом у улици Георги Димитрова 7, закључио уговор са Милованом Јаковљевићем, сељаком из Велике Моштанице, који се односи ва његовог сина Илију, обућарског ученика.
Тај уговор је састављен дана 6 маја 1947 године и гласи:
„1. Пошто ми је немогуће да пла· ћам Окружни уред за ученика, то ће исти за њега плаћати он сам, или његови родитељи.
2. За уред и храну, то отац даје добровољно, да му син изучи занат. Све остало као до сада што припада за дечка.
8. Почетак учења почима од 1 маја
ШПЕКУЛАНТСКА „ДОБРОНАМЕРНОСТ“
1947 године, а траје до 1 маја 1950 године,
Родитељи јамче за своје дете у погледу, сносе ва њега одговорност,
Закључено и потписано“,
Ово није уговор који је закључен пред народним властима, већ је то посебан уговор, закључен поред пуноважног, који нам показује под“ Каквим условима је ученик, до раскида уговора, био на изучавању заната. У исти мах он показује шпекулантску »„добронамерност“ мајстора, који – се обавезује да васпитава у сваком погледу дете дошло са села.
Поред тога, по прописима Закона о
социјалном осигурању допринос осигураника ученика сноси послодавац, а не само ученик или његови роднтељи, квко је то тражио послодавац.
Из овог, а и масу других сличних примера, јасно се види да још увек има несавесних послодаваца, који намерно крше и изигравају прописе нашег новог законодавства, надајући се да могу и сада, као и пре рата, некажњиво да спроводе своје експлоататорске тежње.
Овакве и сличне случајеве треба уочавати и о томе извештавати народне власти, које ће наћи пута и начина да таквом раду стану на пут,
п. п.
0о0о
Да би се избегле грешке при прегледима струјомера
Пре неколико дана долазио је у мој ствн монтер Електричног предузећа да прегледа струјомер. Како нисам био код куће, он је упитао моје дете да ли сам платио струју. Дете није знало да му одговори, и монтер је једноставно укинуо струју.
Чим сам то дознао отишао сам у Централу, код дежурног монтера, и показао сам му плаћени рачун, уз молбу да ми уведе струју. Монтер је увидео да сам ја у праву и струја ми је поново „уведена.
Док сам чекао у Централи, долазило је неколико лица да моле да им се уведе струја, јер су платили рачун.
Да се не би дешавали више овакви случајеви, који стварају пометњу и незадовољство, мислим да би убудуће укидање струје требало овако условити; 1) Укидање струје везати ва опомену, за коју имају претплатници да плате 10 динара;
2) Рачун о плаћеној струји за по-
Ооо
следњи месец треба да стоји код оног лица, код кога се налазе кључеви од струјомера.
Ако се буде овако радило, избећи ће се грешке, које се данас често
дешавају и изазивају, поред осталих непријатности, и непотребно трошење времена. Александар НОВОВИЋ Захумска бр. 28
Службеници железничке станице. треба да дају прецизна обавештења
едавно сам чекао поподневни
воз из Кикинде. Саопштено ми је, на станици, — јер телефонску везу нисам могао да добијем, да воз касни тридесет минута.
рцнни
Међутим, ни после педесет минута воза није било. Поново сам пошао са перона, да се известим у бироу ва обавештења, али ни један од вратара није хтео да ме пусти кроз; че. жвонице. Био сам принуђен да изађем на званичан излаз, да поново уђем на улаз и да тражим обавештење, Приликом проласка кроз – излаз тако а сам, пошто су ми рекли да воз масни педесет минута, морао карту поново да купим м да пожурим на дерон.
Али, — чекао сам још четрдесет минута. Кад је мом стрпљењу дошао урај, опет сам изашао, предавши
ост
карту, и пошао да чујем кад ће воз стићи.
Воз је стигао после 170 минута.
Кад већ човек не може да добије телефонско прецизно обавештење, кад не може да користи у оквиру станичне зграде једну исту перонску карту, што сматрам да је правилно,
Ооо
— онда бар обавештења, која се добијају у информационом бироу, и код осталих службеника, треба да буду сасвим прецизна. Ова, досадања пракса треба да се искорени, Б. РАДАКОВИЋ Сарајевска 11
Пример који треба истаћи за углед
ре кратког времена враћала сам
се „двојком“, у којој је била велика гужва. Једва сам успела да се попнем са великим куфером у руци. Онако уморна, платившн карту, мора да новчаник нисам ставила у џеп, већ поред њега. Кад сам дошла кући, није га било.
Била сам очајна, с обзиром да ми је у новчанику био ђачки лист, члан-
ска карта Н. С. О.-а, индустриска карта И-Р м 3.500 динара, од којих је само 500 динара било моје. Нисам знала шта да предузмем. Међутим, новчаник је нашао кондуктер „двојке“, Драгутин Рашић. Он је, не жалећи времена и труда, отишао у деканат, пронашао моју адресу, и још истога дана донео ми новчаник. Сматрао је својом дужношћу да то учини и није · хтео да прими заслужену награду. Овај пример занста треба да послужи за углед. Душица РАДОСАВЉЕВИЋ, студент медицине
О
Питање земунских биоскопа
биоскопа
Земупу постоје три У који се налазе под _— управом градског предузећа за – приказивање
филмова. Биоскоп „Војводина“ је највећи и располаже са 660 места, бноскоп „Слобода“ има 650, а биоскоп „„јединство" има око 350 места.
Како биоскопи Земуна нису баш
најбоље уређени, у — инвестиционом плану МОНО-а Београда одређена је
извесна сума за с Њихову оправку. Међутим, у току лета, док је по биоскопима било мало — посетилаца
није се, иако је требало, приступило реновирању и оправци ниједног биоскопа. Тек недавно, приступило се реновирању и оправци – биоскопа „Слобода“.
Биоскоп „Војводина“ ин „Јединство“ нису могли да задовоље потребе становништва Земуна ни зато је у на сељу „Сутјеска“ оспособљена једна велика сала за биоскоп. Међутим, мако је сала у насељу „Сутјеска“ оспособљена већ доста давно, у њој се још нису почели приказивати филмови, зато што нема апаратуре, Апаратура је тражена неколико пута од управе предузећа за приказивање фил мова, али је одговор увек био исти, наиме, да апаратуре нема.
И тако данас у Земуну један бноскоп стоји празан, чека апаратуру, а други чека на завршетак оправки, које су тако касно почеле. Да би се становницима Земуна ипак пружила могућност посете биоскопа, са мање гурања, него што је то данас слу- | чај, зар не би могла апаратура бноскопа „Слобода“ да се пресели привремено, док се не заврше оправке, | у новооспособљену салу, у насељу
„Сутјеска“. 8. %, |
ФИСКУЛТУРНА ЗНАЧКА
Мо
Мима Стефановић
СНОРО ЦЕЛА ПОРОДИЦА ОСВОЈИЛА
ЗНАЧКУ ФИСКУЛТУРНИКА
[ђеанаг је случај у спортским редовима да су по два брата, или сестре, а често и већи број браће нли сестара, истовремено добри фнскултурници и да се чак налазе у истој екипи. Такав је случај са три сестре Узелац, са братом и сестром Калембер, са сестрама Јанаћковић и другима. а
Појавио се још један интересантан случај у овом смислу. Скоро сви чланови породице носиоци су златне значке. У питању су два брата и сестра: Мија, Зоран и Мима Стефановић. Мија Стефановић је познат играч и репрезентативац кошарка — екипе „Црвене звезде“. Моментално се налази на студијама у Државном институту за фискултуру. Он је девети по реду у земљи освојио златну вначку. На Омладинској прузи међутим постао је ударник и у изградњи земље. Сада има 25 година и један је од најбољих играча кошарка екипе ДИФ.
Мима Стефановић је, исто тако, добро позната у редовима фискултурника, као свестрана спортисткиња. Била је врло добра кошаркаши. ца, све док није добила менискус, а отада се посветила пливању. Мако се одскора бави овим спортском дисциплином, запажени су њени резултати на пливачком првенству Србије, као и на првенству ФНРЈ. Златну значку је освојила као друга по реду у
Зоран и Мија Стефановић
Београду, односно, међу првима у држави. Има 21 годину, а запослена је у канцеларији ФИСАЈ.
" Најмлађи члан породице Стефановић је Зоран. Још је ученик гимназије. Поред учења интензивно се бави н фискултуром. Спада у наше најталентованије јуниорске пливаче. Недавно је и он освојио златну значку.
У породици Стефановић треба по менути и најстаријег њеног члана: оца. Поред свог редовног посла, из» радом намештаја, сениор Стефановић бавио се фискултуром још у најмла» ћим својим данима. Он се активно бавио фискултуром све до недавна, а онда је спорт предао у традицију својој деци,
ФИСКУЛТУРЕ И СПОРТА
У НАШОЈ
Пале нашој новој фискултури дат је још за време народно • ослободилачке борбе. Она се рађала и развијала у јеку тешких борби, кроз коју се пробијала мисао и тежња да у нашој Армији добри, храбри, политички припремљени борци и руководиоци постану“ радосни, здрави и снажни фискултурници и да очврсну у још смелије и снажније борце. Требало је да борба престане само на кратко време и борци би већ почели да играју футбал, да трче, скачу у даљ, бацају камен с рамена итд.
Сасвим је природно да је фискултура која је била тако омиљена за време ослободилачког рата морала после ослобођења постати својина целога народа и према томе ући у редовни живот и наше Армије.
Уместо старих облика и начина рада у бившој Југославији на пољу спорта које можемо окарактерисати са: ускоћом, трговачким професионализмом, развијањем шовинизма и националне мржње међу нашим народима, уместо одвајања спортиста од општенародних проблема и од живота народа, уместо потпуног помањкања сваког васпитног рада требало је градити нови фискултурни покрет.
Према томе и ва разлику од бивше а војске у нашој Армији требало је пружити све могућности и борцима и официрима за пун и свестран развој како у војно-политичкој изградњи и подизању опште културе, тако и у погледу њиховог физичког васпитања.
Након ослобођења наше домовине фискултура у нашој Армији узела је велики замах. Почело се радити на остваривању општих принципа: масовном и свестраном развијању фискултуре, у циљу да се одгоје здрави и издржљиви борци за чување свих тековина ослободилачког рата.
Опште физичко васпитање постало је обавезан предмет у општој настави и обуци наших бораца. Темељ и снага већ постигнутих успеха у фискултури лежи баш у масовном учешћу бораца и руководилаца. Схвативши важност тога принципа, упознавши се са најважнијим организационим и техничким поставкама, омогућено је да фискултура у Југословенској армији добије такав замах.
Потпуно је онда разумљиво да је овако широко и организовано постављена фискултура донела велике и корисне резултате. На слетовима које је организовала Армија у 1945 и 1946 години учествовало је у припреми или на самом такмичењу на стотине хиљада бораца, подофицира и' официра. Број учесника у крос-контриу, који је врло омиљен у Армији, из године у годину расте. На разним лакоатлетским такмичењима ове године је учествовало преко 180.000 _ такмичара. _ Футбалска такмичења, као и остале спортске игре, интензивно се спроводе, тако да сваки борац и руководилац на фискултурном пољу може кроз разна спортска такмичења да покаже своје способности. На принципу масовности развија се и свестраност. Док се у почетку, након ослобођења, у-
РАЗВОЈ |
АРМИЈИ
главном такмичило само 3 футбалу и лакоатлетици, у 1946 години фискултура и спорт се проширује на – „Партизански марш“, пливање, одбојку, кошарку и смучање, а у 1948 години већ се тежи за проширењем спортских такмичења на бициклизам, моторизам, бокс, хокеј, коњичке спортове итд. Организационо добро постављена, фискултура у – Југословенској армији омогућује да се из масовности и свестраности из квантитета селекционо долази до квалитета и на концу до врхунских фискултурника. Са почетним такмичењима у четама, где учествује 100% бораца и официра, долази се до међуармијских такмичења, на којима се онда издвајају најбољи.
Значај такмичења од четних до међуармијских јесте двострук: она омогућују правилан избор најбољих фискултурника за даља такмичења и учинила су да је фискултура почела да испуњава сваки слободан. тренутак наших бораца,
Сва такмичења у Армији одвијају се по плану. Фискултурни календар, којим је предвиђен програм за читаву годину, даје смернице н упутства у свим такмичењима, Он почиње са зимским спортовима па преко шаха и пролетњих кросова улази у даљна такмичења, док се на концу не заврши сезона. р
Уз организацију и пропаганда је један од главних фактора која много доприноси развитку и успеху фискултуре у нашој Армији. Борци се заинтере-
сују за важност фискултуре преко конференција, зидних новина, дневних _— информација, штампе итд.
Наша Армија има и своје колективе врхунских фискултур-
ника. То су ЦДЈА „Партизан“ који је са својим разним секцијама и успесима познат широм Европе и као такав врло је популаран. ·Баш таквој организационој поставца и помоћи која се добија од највиших форума можемо захвалити што смо данас постигли то — да је Губијан пети на свету у бацању Кладива, да је Вујачић рекордер у копљу, Жерјал -у диску, Саболовић у трчању итд:
„Наша крила“, тим Дома рат. ог ваздухопловства, и „Мор: нар“, тим Југословенске ратне морнарице, за сада немају других секција осим футбала, али у перспективи ће и они упражњавати и остале спортске гране. Кроз те наше колективе ·прошло је већ много бораца и руководилаца који су сада демобилисани, а своје стечено искуство које су добили у Југословенској армији већ преносе у цивилне организације и друштва.
Да би фискултура у Југословенској армији могла бити на висини свог задатка, потребни су јој добри фискултурни кадрови. Зато се у Армији даје много важности стручном уздизању кадрова. Разни курсеви омогућују да се добија фискултурни кадар који своје знање преноси на борце у јединицама.
а
Припремимо за зимске
рви снег је опоменуо Београђане-смучаре да се – приближава час када ће Кошутњак, Топчидер, Баново Брдо, Звездара н Авала поново постати добри смучарски терени.
У везн са тим скорим могућностима неће бити на одмет да потсетимо смучаре на неке неопходне моменте од којих ће зависити да ли ће се краткотрајна _ зима искористити у смучарском смислу у пуној мери.
На првом месту је припрема тела за физичке напоре, које – изискују зимски спортови — нарочито смучање. Ходање на смучкама и извођење фигура не врши се уобичајеним покретима свакоднвеног живота. По. требно је увежбати основне ставове и покрете у смучању пре но што се њему приступи. То се свети онима који остављају да тек на терену, са смучкама, науче ове покрете. Зато је. потребно што хитније организовати по друштвима „суве смучарске течајеве". На истима, поред општих вежби _ развежбавања _н _ увежбавања фигура, треба нарочиту пажњу — посветити вежбама равнотеже.
Пре но што се пође на смучање треба прегледати спортску опрему, нарочито смучке. Да не би смучке лепиле снег, на почетку сваке бе. зоне морају се импрегнирати. То се врши на следећи начин: претходно се крпом обрише прашина и смучке унесу у топлу просторију, да се ва греју. Затим се „шмирглом“ или жи. летом саструже стара „мажа,, са доње површине смучке и намаже се танким слојем „клистера“ (који се
се на време спортове
може набавити у свакој спортској трговини). Пламеном лет-лампе или, у домаћинству, поред пећи, загревати смучку равномерно све док дрво не упије „мажу“, Горњу површину смуч ке, као и жљебић (усек на доњој страни) намазати парафином.
Све кожне делове смучки м шта. пова намазати _ „гумитраном“ — или рибљим зејтином. Крпљице на штаповима прегледати и довести у ред, ако су неисправне и искидане,
Смучарске ципеле прво добро очи. стити од блата ни осушити, а онда их мамазати, специјалном машћу „гумитраном“, рибљим зејтином или уљем, и то и горњи део и ђонове, Опшивени део ципеле (рам) намазати растопљеним парафином. На овај начин ципеле неће примати снег и упијатн влагу.
Припремити рукавице на којима ће само палац бити одвојен, а сви остали прсти бити заједно. Џемпере не узимати са оковратником који спречава слободно кретање, Још сада снабдетн се са добрим повезом за уши.
Клизаљке треба наоштрити ако су већ постале округле, „као оклагија“, Извршити на време оправку завртња и набавнти кључ, ако је прошле се. зоне изгубљен,
Друштва треба већ сада да уреде терене, на којима ће правити „шприцајс“, Терене нивелисати тако, да буду потпуно равни и без каменчића, Друштва већ сада треба да поведу бригу за набавку санки за заједнич-
ке смучарске мздете са чланством.