20. oktobar
_ „Холдинг корпорејшн"
мерички' монополи почели у су већ у првим данима о купације. Немачке да остварују план економског освајања и по. литичког потчињавања Западне Немачке, план разрађен још за време рата, (Овај план претставља нову редакцију и даљу разраду — усклађену са новим условима и новим апетитима оних замисли које су поникле на Волстриту после првог светског рата,
Још тада се амерички монополистички капитал устремио у Немачку. О тим његовим првим корацима могли би да испричају много што-шта интересантно садашњи „шампиони“ претварања Бизоније у колонију Волстрита господа Хариман, Форестал, Дрепер... Јер Хариман је још 1919 године куповао акције немачке електричне индустрије, а 1922 основао је заједно са ратним злочинцем — хитлеровцем Фликом у циљу куповине немачких рудника угља у Горњој Шлеској. Банка „Дилон, Рид и комп.' спровела је 1920 тодине грандиозну шпекулацију продајом немачких папирних марака у Сједињеним _ Америчким Државама, чиме је америчким монополима било омогућено да набаве велики број акција немачких индустриских предузећа. Напоредо с тим, ова операција пружила је немачким монополистима материјалну могућност да учврсте своју . политичку и економску власт у Немачкој. Затим је банка „Дилон, Рид и комп.“ финансирала моћни концерн Хуга Стинеса и других магната немачке индустрије. Садашњи министар народне одбране САД Форестал сувласник је ове банке, а помоћник министра рата САД Дрепер заузима положај њеног потпрет. седника. Њих двојица играју водећу улогу у формулисању и реализовању америчке политике у Немачкој. Све оно што данас предузимају Форестал и Дрепер непосредно је повезано са подухватима њихове банке у трећој" деценији овог столећа,
Дозов и Јунгов план ујединили су 1924—1929 године дотле 'неповезане акције „Фирст нешенел бенк“, _ „Чез нешенел — бенк", „Броун бродерс“, „Хариман и комп.“, „Дилон, Рид и комп“, „Кун, Леб и комп.“. и других банака и монопола Сједињених Америчких Држава. Били су то планови потчињавања _ немачке економике америчком капиталу, а немачке спољне политике противсовјетским плановима америчких реакционара и империјалиста. Немачкој је предложено да изврши оно што 1918—1920 године није успела да постигне интервенција — да обори Совјет. ску државу.
У финансиском погледу амерички банкари постигли су били видне резултате. Они су дали немачким колегама преко шест милијарди долара у виду зајмова и кредита. Уложили су милијарде У немачку индустрију: према америчким подацима, америчке ин-. дустриске инвестиције у Немачкој износиле су 1943 године 1.290 милиона долара (према немачкој статистици из 1941—1942 године, трећина капитала немачке индустрије припадала је стран. цима, а у првом реду Американ“ цима), Али политичке замисли америчких реакционара претрпеле су слом, Обновивши помоћу америчког новца војну моћ Немачке, немачки империјалисти нису се показали вољни да остану у улози млађих партнера и извршилаца воље моргана, рокфелера, харимана и дилона, него су одлучили да загосподаре светом, Међутим, преваривши америчке монополисте, немачки _ империјалисти и сами су се преварили: Совјетски Савез распршио је у
. прах и пепео све њихове снове!
Из овог искуства, врло болног по обе стране, америчко-империјалистичку и немачко-империјалистичку, оне су покушале да извуку одговарајуће поуке. Године 1943, после страховитог пораза Немаца код Стаљинграда, Шахт и његова група предложили су да се Американцима уступи већи део акционарског капитала — немачке индустрије,Сада су поново били спремни да прихвате улогу мМлађих партнера и да постану послушни извршиоци америчких замисли у Европи, замисли управљених против СССР. О томе су 1943—1945 године вође. ни закулисни преговори у Базелу, Цириху, Лисабону, Анкари. Амерички монополисти свесрдно
су дочекали ове предлоге и чим им је капитулација Немачке, побеђене и смрвљене првенствено захваљујући · оружаним _ снагама Совјетског Савеза, изручила на
= неконтролисано управљање запад
не области земље, они су приступили послу. Немачке техничке архиве, спатенти, лабораторије, конструкторски бирои — све је
У Бизонију, у своју колонију, пра-
то било без икаквог“ снебивања изузето и упућено у Сједињене Америчке Државе. Затим су дошла на ред индустриска преду“ зећа и акције, Куповале су их у
бесцење америчке фирме, чији су претставници у униформама преплавили Немачку. Најзад је наступила ера „планске политике", тесно повезане са делатношћу потпретседника банке „Дилон, Рид и комп.' Дрепера, који је на положају саветника за економска питања при америчком војном гувернеру вршио улогу Волстритовог пуномоћника,
Место уништења немачких монопола, предвиђеног Потсдамским одлукама, Дрепер је почео да спроводи комедију „декартелизације“, која је уствари претстављала тобожње распуштање немачких концерна очуваних под новим називима. Одлука Савез. ничког контролног савета о ликвидацији И. Г. Фарбениндустри, донета у новембру 1945 године,
била је замењена одлуком о „распродаји“ предузећа ове огромне фирме. Предузећа су,
преко подметнутих Немаца, до шла, наравно, у америчке руке. Руководилац одељења за декартелизацију Мартин одбио је да спроводи политику коју диктују „Стандард ојл“, „Џенерал електрик", „Џенерал моторс“, „Међународно телеграфско-телефон. ско друштво“, тј. монополи Моргана, Рокфелера, Дипона и с њима повезане Хариманове, Дило.-
нове и друге групе и банке, Мартина је заменио Хаукинс, експерт америчке владе по питањима спољне трговине и трговинских уговора, човек који распола. же великим искуством у задатку дипломатског _ задовољења _ потреба Волстрита. Данас Хаукинс потпуно отворено предаје немачке концерне, део по део, у америчке руке, називајући то „експе. риментом _ декартелизације"' по методи лицитације. Уствари пак, посреди је претварање немачких концерна и трустова у филијале америчких монопола.
Место уништења немачког војно-индустриског потенцијала, место демонтирања војних предузећа, као и оних која су од значаја за ратну индустрију, место плаћања _ немачких _ репарација, Дрепер иде, по Волстритовом овлашћењу, линијом политике очувања немачке ратне индустрије. Врхунац ове политике је „листа демонтирања" коју су амерички и британски војни гувернер објавили у октобру прошле године; Листа садржи називе само 682 предузећа, тј. за хиљаду преду“ зећа мање него ранији, такође непотпун енглеско-амерички списак, Како изгледа ово „демон. тирање": О томе најбоље сведочи следећа чињеница: од десетина завода И. Г. Фарбениндустри имају потпуно да буду демонтирана само четири, а делимично шест! Британски војни гувернер генерал Робертсон признао је да ће овакво „демонтирање" _ смањити немачки индустриски по“ тенцијал из ратног доба само за 10%. до 15%0, Другим речима, цела основна моћ бивше хитлеровске ратнољгекономске машине биће фактички очувана.
Али баш у томе је циљ плана економског развитка Немачке израђеног према директивама америчких монопола и под руковод“ ством оног истог Дрепера. Овај план, израђен прошлог лета, пред виђа, као што је познато, за 1950—1951 годину ниво производње из 1936, а за хемиску ин-
дустрију чак и знатно премашивање тога нивоа, Међутим, ниво из 1936 године послужио је као база „за довођење целокупне економике Немачке у стање потпуне спремности за рад“, како је у своје време Геринг“ писао Шахту.
Према томе, енглеско-амерички монополи и политичари који раде по директивама ' с опола, настоје да успоставе моћни ратноиндустриски потенцијал Немачке, да начине Западну Немачку арсеналом и базом америчке експанзије и агресије против СССР и свих држава које не желе да се потчине превласти Волстрита,
У томе је садржан политички смисао економског освајања Западне Немачке од стране аме. ричког капитала. Није потребно нарочито истицати да реализација ових планова доноси њиховим ауторима у економском погледу огромне профите. |
Претворивши Западну. Немачку
већи од ње своје упориште у Европи, амерички империјалисти данас теже да „крунишу дело" — да „Азду Бизонији _ „правну форму“ као самосталној држави са властитом владом.
%
(а
авршена је наша прва
планска година. Своде се резултати постигнути у овој години планскога рада у нашој привреди. Осврт на ове резултате показује да је наш привред ни развој кренуо гигантским корацима напред. Порасла је наша производња, повећан промет, подигнуте многе нове фабрике, отворени многи рудници, пуште-
не у саобраћај стотине киломе- |
тара нове пруге. Једном речју: постигнут је општи пораст наше привредне снаге, постигнут је напредак у свима гранама наше привредне делатности. У овоме не чини изузетак ни занатство, иако се оно развијало под условима који се разликују од оних у индустрији и другим привредним гранама.
Основу планског развијања на родне привреде, по нашем Пето. годишњем плану, чини индустри јализација и електрификација, што значи да се само тим путем може створити сигурна основа за развој свих осталих привредних грана па и занатства. То је нашим трудбеницима па и већини занатлија било јасно још при доношењу Закона о петогодишњем плану. Јасно је то било и разним непријатељи“ ма, почевши од свргнутих експлоататора, штеточина и шпеку. ланата до беспосличара, и управо због тога су се они појављивали у улози „теоретичара", „про рока“ и људи који „жале“ наше занатство и занатлије због „суд“ бине“ која их чека. Они су ство рили „теорију“ да индустријализација и. електрификација значи ликвидирање занатства. Они су
прорицали опадање и пропаст занатства, и дрско протурали лаж да је занатство у предратној Југославији цветало. _ Овим путем су покушавали да замраче видик наших занатлија, да успоре развој наше привреде и да умање стваралачки елан радних људи. , У томе су они видели свој и својих газда рачун, јер им је било јасно да снажење наше привреде кроз испуњење Петогодишњег плана значи не само побољшање животних услова за све радне људе, већ и дефинитивно покопавање сваке наде дојучерашњих — експлоататора и њихових газда.
Какви су били услови за развој занатства у предратној Југославијиг О томе најбоље говоре подаци прикупљени од Занатске коморе у Београду и штампани у њеним годишњим из вештајима од 1935—1989 године. Према овим подацима бројно стање занатства на територији Београдске занатске коморе било је овако;
4 у . о 58 Бба 5: НЕ а БНЕ ЕН ЛЕ Ез ва о Е > у 1994 г. 32.659 16.708 14.681 13.188 у 1939 г. 28.544 9.957 30.205 – 11.656
Ове цифре нам казују да је У овом раздобљу наступало стално смањење, тако да се број правних _ мајстора смањио за 4.115, бесправних мајстора за 6.751 и ученика за 1.552, а да се у истом раздобљу _ повећао само број помоћника за 15.524. А то значи да су као самостал-
ПРОВЕРАВАЊЕ БИРАЧКИХ СПИСКОВА
дужносхл је свакога грађанина
Моменат прегледања спискова У
акон о бирачким списко-
вима предвиђа да се сваке године током јануара изврше — исправке бирачких спискова. Ове исправке врше комисије за бирачке спискове према подацима који им буду поднесени од стране народних одбора.
Било да се грађанин који је заведен У бирачки списак једног рејона преселио У други, било да је непунолетно лице навршило број година потребних за стицање бирачког права, било да је некоме који је осуђен на губитак бирачког права истекао рок казни, било да је некоме погрешно назна. чено име у бирачком списку, било да се десио смртни случај, — да би се све ове промене и грешке исправиле, да би сви грађани несметано мо. гли да гласају, потребно је да се они сами обраћају народним одборима својих рејона са захтевом да се изврше исправке.
Сваки сматра. за своју провери да ли јен тачно унето у бирачки списак. Уколико констатује нен. справност, треба одмах да се обрати народном одбору са захтевом да се грешка исправи. Народни одбор ће овај за. хтев упутити Комисији за би. рачка права, која ће сваки захтев за исправку испитати и, уколико је тражење опрардано, извршити исправку.
Грађани ће умногоме олакшати увођење тачних подата. ка у (бирачке спискове ако савесно прегледају те спискове и грешке које примете, било да саз оне односе на њих или на.њихову најближу 'колину, пријаве народном олбору свога рејона. На гај начин ће се уштедети време које надлежни употребе да би проверили да ли су подаци који. ма располажу тачни или треба
грађанин треба да дужност да његово име
једном
народном одбору
Поред –тозахтева апарат
извршити измене. га, то проверавање већи административни него што би било потребно када би се грађани више интересовали и сами пријављивали грешке на које наиђу приликом читања, спискова. Једна од најчешћих појава је да грађани не пријављују својим народним одборима. промену стана. Тако може да се деси да кародни одбзр рејона у коме је пресељени грађанин раније становао увеле његово име у бирачки списак, а исто тако и народни одбор у који се скоро доселио. На тај начин ће један исти би. рач бити уписан на два места. Да се то не би дешавало, поједини народни одбори, чији се грађани немарно одно-
се према својој бирачкој дужности, шаљу спискове на проверу , Централном _ пријав-
ном одељењу, тј. да одељење провери да ли су тачно наве. дене адресе бирача Наравно, за овакав начин рада је потребно и мног) више времена. и више радне снаге, него Када би грађани били свесни сво јих битачких лужности и сами пријављивали промене које наступе током године.
У овој помоћи нарочито треба да узму видног учешћа сви активисти и све фронтовске организације, да свима грађанима обрате пажњу на дужност да провере да ли су унети У списак, олносно да ли су пропуштени или омашком два пута уведени.
Проверавање бирачких спискова треба да буде прва дужност сваког грађанина. Не треба нико да дозволи да својом немарношћу не буде унет у бирачки списак и да на тај начин изгуби право да дзноси одлуке које се тичу избора нарочне власти и које треба Да осигуравају и учвршћују ову основну тековину нарз. дноослободилачке· борбе.
20 ОКТОБАР,
| ~
о ПЕВА -- Балан Ворте Планска привреда је сигуран основ
за развој наше: занатства
не привредне јединке престали да постоје не само 6.751 бесправ ни мајстор већ да је заједно са њима и више хиљада правних мајстора пропало, отишло у помоћнике или тражило егзистенцију на другој страни. Из истог извора видимо да је од 1934 до 1939 године 8.288 занатских радњи обустављено, пало под стечај или тражило принудно поравнање, што значи да је само на теријорији Београдске коморе просечно годишње пропадало 1.382 занатске радње или сваког новог дана пропадале су и обустављане просечно по четири занатске радње. Када се узме У обзир да је територија Београдске занатске коморе обухватала релативно развијеније и богатије крајеве, онда се може замислити какво је катастрофално опадање и пропадање занатства било у читавој Југославији. Из овога се јасно види да је занатство у старој Југославији из године у годину систематски и стално опадало. То уосталом, многим нашим занатлијама не треба доказивати изношењем података и цифара, јер су хиљаде и хиљаде занатлија и њихових породица то на сопственој кожи осетили.
Ово систематско и стално про падање занатства у овом раздобљу у старој Југославији није никаква пролазна појава, нити случајност, већ законитост развоја капиталистичке привреде старе Југославије, законитост коју су наше занатлије изражавале народном пословицом: „Велика риба гута малу рибу“. Крупни експлоататорски – капитал гутао је и уништавао све ситне и средње радне занатлије. Кроз систем зеленашког кредитирања увлачио је своје пипке у занатство, исисавао га и уништавао, а „самосталне“ занатлије, који су то остајали само по форми, претварао у организаторе и извршиоце експлоатације занатских радника за рачун капиталиста. У оваквом систему привремено су успевали да се одрже, по цену плаћања данка крупном капиталу, само крупније и економски јаче занатлије, док су ситни и средњи пропадали, падали под стечај, тихо ликвидирали, одлазили у помоћнике, најамне раднике, општинске пандуре итд. Занатлија који је својим радом имао да обезбеди егзистенцију своју и своје породице гледао је у будућност брижно и са страхом. Будућност му је изгледала потпуно несигурна и неизвесна, а ако је могао сагледати какву извесност, онда је то била само извесност неминов ног пропадања и тмурне сутрашњице. Ето, таква је била законитост развоја занатства, таква је била перспектива његовог раз воја у предратној Југославији.
А какви су услови за развој занатства створени у нашој новој држави, каква је перспекти ва његовог развоја данас Нека и о томе најпре говоре само неки основни подаци Занатске коморе у Београду. По тим подацима је на територији Београдске коморе (ужа Србија и Космет) у 1947 години основано — нових занатских радњи 2.776, а престало старих 765, што значи да се број занатских радњи – повећао за 2.011 само у току једне године. Док је у предратној Југославији просечно смањиван број занатских радњи за 1.382, дотле у нашој првој планској години не само да не постоји никакво смањење, већ се број занатских радњи повећао за 2.011. Када се овоме дода да је у току 1947 године, по подацима Савеза занатских задруга, поред раније
Изишао је нови 128 нехељног илустровзног листа
број
У овом броју „Дуга“ доноси:
9 илустровану репортажу са отварања великог завода наФ Ф# Ф д д Ф Ф
ше тешке индустрије „Иво
„На градилишту Врла 2“;
графички прилози.
На странама“на финој хартији
„Пред Конгрес АФЖ-а“; „Иво-Лола Рибар“; спорта; фоторепортажу из Совјетског
репортаже: рања фабрике
рудник лискуна“.,
Илустровани лист „Дуга“ доноси књижевни прилог у наставцима „Стаљинградска битка“ од Николаја Вирта
Цена броју 6 динара. Ф
Лола Рибар“; књижевника Александера Лајтеса
„Рур и амерички империјализам“; илустровани чланак о Христу Ботеву, великом бугарском револуционару, песнику и новинару; поводом десетогодишњице Бранислава : носи чланак „Нушић у затвору“; „Златибор — будући центар зимског спорта“; дечју страну; причу; страну шаха; наградни шаховски конкурс; ; плин о америчком филму; укрштене
16 ЈАНУАР 1948
постојећих у НР Србији основано и 58 нових занатско ~ прерађивачких задруга са 9 за. другара, онда одмах постаје јасно какви су данас услови за развој занатства, каквим се замахом шири и напредује занат= ство,
Сваког дана је просечно отварано 6 нових занатских радњи, а сваке недеље је оснивана по једна занатска задруга са просечним бројем од 15 задругара занатлија. При овоме не треба губити из вида да је овакав пораст остварен у релативно тешким условима по занатство, У доба оскудице алата и сировина, као последице ратног пустошења наше земље, у првој години нашега плана, када занатство није могло бити у потпуности обухваћено _ планом снабдевања материјалом, сировинама, машинама и алатом.
Али се већ из ових чињеница може јасно видети законитост и перспектива његовога развоја у нашој новој народној држави. Ове чињенице доказују да се управо у условима развоја наше привреде, у смислу Закона о пе. тогодишњем плану, ствара сигур на основа за развој занатства. Уколико се више развијају наша тешка и лака индустрија и о стале привредне гране, утолико се више повећавају могућности за развој занатства. _ Развитак, на пример, металне индустрије, ствара услове за развој разних заната металне струке. Електрификација наше земље неминовно изазива повећање обима електричарских и инсталатерских заната. Производња трактора, камиона и других машина доводи до развоја и повећања обима механичарских заната. Увођење разних машина и алата у пољопривреду захтева развој разних репаратурних заната. Изградња фабричких и станбених зграда, улица, канализација, водовода и других објеката изазива пораст обима и значаја занатства разних струка. Повећање стандарда жи вота трудбеника ствара сигурну
основу за развој разних услужних заната итд.
Све ово показује да је већу првој планској години разпој
занатства кренуо оном линијом коју је олредио друг Тито у своме говору о Петогодишњем плану: „Не занемаривање и укидање занатства, већ његово укључивање у наш општи -привредни план, његово организорга. ње у производне задруге да би чим корисније послужило општем привредном развитку ноге земље — то је наша полчтиака у погледу запатствл и тога треба да се свако држи".
На искуству наше прве планске године јасно се види да је правац кретања развоја нашега занатства: даљи развој и пооцват занатске производње. На нашем занатству лежи дужност да овај развој и процват оствари кроз увећане напоре за повећање и побољшање занатске производње, широко искоришћавајући локалне изворе сировина и отпатке из индустрије, високо подижући квалитет занатске про изводње и повећавајући продуктивност рада. Улажући ове напоре наше занатство, ослобођено капиталистичког система, узрочника свога пропадања, може с правом ведро гледати у будућност, сагледавајући јасно пут свога успона у заједничким напорима са свим осталим трудбеницима наше земље за изградњу срећне будућности наших народа — за изградњу социјализма.
Богољуб ПОПОВИЋ, помоћник министра комуналних послова
чланак совјетског „Глас поштења“; чланак;
илустровану репортажу:
Нушића илустровану
„Дуга“ дорепортажу Чарли Ча-
речи; занимљивости;
„ДУГА“ доноси фотофотографије са отвзПочетак сезоне зимског
Савеза: – „Бајкалски
~.