20. oktobar
8
· Станбена изград
36 ЈАНУАР 1948
танбена изградња претставља главни задатак који се пред Извршни одбор и све грађане нашег главног града поставља недавно У. својеним Петогодишњим _ планом развитка града Београда. То је сасвим разумљиво, кад се зна да се У току прве Пе. толетке у Београду предвиђа, прираштај од око 200.000 становника и да у плану изградње Београда на првом месту треба обезбедити одговарају_ ћи станбени простор за њихов смештај.
Изградња нових — станова, 1947——1951 године претставља главно средство 3а отклања-
ње станбене кризеу Београду, кризе која проистиче из чињенице да у Београду пре рата није било довољно добрих станова, да је овакав не довољан станбени фонд рат> ним разарањима осетно умањен и да се број становника у Београду по Ослобођењу почео нагл) повећавати. Доношењем Петогодишњег плана развитка града Београда ме ња се из основа и сама станбена политика, јер изградња нових станова постаје главни фактор у решавању станбене кризе, насупрот досадашњој пракси да се питање смештаја нових становника _ Београда "решава обновом ратом оште'ћених станзва, а нарочито њиховим смештајем у недовољно искоришћене станове (којих је " у Београду било доста, јер је из старе Југославије наслеђена неравномерна расподела стан. беног простора између имућних и сиромашних грађана). Оба ова извора углавном су исцрпљена током 1946 и 1947 г. и у будућности ће претстављати сасвим безначајне факто_ ре при решавању »станбеног питања« у Београду.
Усклађен са осталим задаци_ ма Петогодишњег плана, програм станбене изградње Београда 1947—1951 г. треба, да се остварује тако да се од скро. мних размера У почетку Петолетке нагло повећава у каснипјим годинама — по линији све већег пораста, како се буду
· развијале саме наше производне снаге,
План одређује укупан обим "од 1,7 милиона м> нове станбене површине, у предвиђенјој вредности од 3,5 милијарде динара. Да би се добила јасснија слика о величини овог планског задатка, — наводимо да ће се изградњом нових ста_ нова током Петолетке станбени фонд Београда увећати, према 1946 г. за око 45%. као ги да је за преко 20 година између два рата у Београду, према издатим грађевинским лозволама саграђено укупно 2,2 милиона м2 нове станбене "површине. Упоређујући пла. нирану изградњу станова У Београду 1947—1951 са изградњом станова у старој Југосла-
'· вији добијамо следећи
Преглед изградње нових ста. ј нова 1919—1951 г.
Изражено у становима. 1947 до 1951 г. треба да се подигне преко 30.000 станова — _ према
"31.148 стана који су подигнути у периоду 1919—1941 г, У просеку, дакле, сваке године наше "Петолетке изградиће се у Београду толико станова колико „се пре рата, градило за 4 го-
» дине.
Треба, међутим, имати у виду да ће станове, сем Извршног одбора, градити и савезне и републиканске установе и предузећа — за своје службе"нике, Сем тога, појевтињењем грађевинских радова и подизањем _ животног _ стандарда "радног света, створиће се услови и за изградњу станова "појединаца и читавих група за сопствене потребе. У таквој ситуацији, вероватно ће се знатно развити и задружна и"ницијатива, која ће повезивањем сстанбених интересеката знатно увећати њихове могућ ности у изградњи сопствених станова, Несумњиво да ћемн задружну и приватну иницијативу држава у пуној мери помагати — давањем повољних кредита, увођењем установе станбеног власништва (»етажне својине«) и другим мерама разуме се, искључујући сваку могућност шпекулације и експлоатације. Ако се, дакле, и ови моменти узму у обзир, може се претпоставити да ће се станбени фонд Београда током Петолетке увећатв за преко 60% п да ће бити омо-
_тућен не само смештај лових · становника Београда, већ и ру-
ИРА
' 20 ОКТОБАР.
До Краја. 1951 године треба да се подигне 30.000 станова
њау Петого
Извршног одбора Београда
Изградња станова у Цвијићевој улици настављена је и преко зиме
шење једног дела нехигијенских станбених насеља (Јатаган - мала, Прокоп, Душано_ вац итд.), наслеђених из старе
Југославије, Као и да ће се постићи — извесно повећање просечне _квадратуре станбе-
ног простора по 1 становнику Београда.
Какви ће се станови градити
Насупрот старој Југослави. ји, У којој се при изградњи станова водило рачуна самз о обезбеђењу што већих ренти за крупне кућевласнике, тако да су станови били претежно лошег квалитета. сви станови Који се буду градили током Петолетке у Београду биће снабдевени модерном опремом и потпуно ће задовољавати потребе савременог човека. како у здравственом, тако и у погледу конфора. Предвиђа се да сви новоподигнути стано. ви у току Петолетке добију прикључке за електрику, водовод, и канализацију, да сви станови добију комплетно купатило, или бар туш, да про сечна величина нових станова
355
износи 55 м2 станбене површине, да сви станови имају довољно светлости и ваздуха, и да у непосредној близини имаЈу“ зеленила и дечјих игралишта. Шта ово значи,. може се видети из поређења са станбеном изградњом у прошлости: према попису станова У 1946 г., око 50% станова у Београду нема купатила, у 55% станбених зграда није уведен водовод, у 58% канализација, па чак, у 14% нема ни електриуке! Да не говоримо о мрачним и загушљивим становима, каквих има много по Безграду, — не само у Јатаган мали и на периферији, већ и у са мом центру, да не говоримо о недостатку зеленила, дечјих игралишта и других комуналних урећаја. Просечна величина станова у Београду износи додуше 42 м2, али је зато читавих 44% са просечном по_ вршином испод 30 м2, а свега 9% са површином преко 80 м2.
С обзиром на искуство код расподеле станова, као и с об-
зиром на чињеницу да су већи станови економичнији, јер се помоћне просторије сра-
боље
змерно искоришћују (кухиња, купатило, клозет и сл.), предвиђа се ла се станови граде у следећим односима:
малих једнособних 20% > двособних 50% и средњих трособних и већих станова, 30%. И у погледу избора места, станбена, изградња 1947—1951
коренито се разликује од пред ратне,. Привредни и економски властодршци старе Југославије не само што нису спречавали прекомерно ширење Беосграда, већ су га и сами помагали, да би' осигурали себи зараду, купујући и продајући земљишта за зидања. То је становницима Београда нанј. сило вишеструку штету, не само зато што су кроз буџет морали да плаћају високе лажби. не за изградњу и одржавање огромне дужине улица, канализацијоних, водоводних, елек тричних и саобраћајних линија, већ и зато што су свако.дневно губили мног) времена ради одласка на посао. Да, би се ове убудуће отклонило, изгралња нових станова У току Петолетке вршиће се првен-
дишњем плану
ствено ближе центру, било на неискоришћеним већим тере_ нима (Професорска колонија),
било на појединим празним градилиштима. На тај ће се начин уштедети у изградњи
нових улица и уопште комуналних уређаја, убрзати уре: ћење центра града и прибли. жити место становања месту рада и разоноде, Изградња станова током прве Петолетке претстављаће веома значајан урбанистички фактор, који ће допринети ла се Београд уреди онако Како то треба да буде с обзиром на његову улогу главног града нове Југо. славије.
Станбена изградња у Београду претставља несумњиво веома крупан задатак не само у Петогодишњем плану Београда, већ и у републиканском. па и у савезном плану. За његово остварење биће потребно велико залагање наших радних маса, а у првом реду гра. ђана Београда. Да би се постигло максимално ангажовање самих грађана у испуњењу овог задатка — што претстав. ља један од битних услова за успех планиране станбене из градње — предвиђа се да изградњу организују првенстве.но саме установе и предузећа, чијим службеницима су потребни станови. То ће истовремено допринети правичнијој расподели станова — првенствено онима који раде на важним задацима Петогодишњег плана, — и чвршћем везивању радника за одређено предузеће, дакле отклањању – флукту. ације кадрова, која шкоди нормалном раду предузећа.
Успеси које су постигле наше радне масе у својој доса-
дашњој борби 3а изградњу нове Југославије, под руководством друга Тита, прет-
стављају најбољу гарантију ла ћемо и овај значајан задатак испунити и тим допринети изградњи новог, лепшег главног града наше земље.
Душан СТЕФАНОВИЋ
НА ПОЧЕТКУ руга ГОДИНЕ ПЛАНСКОГА РАДА
Од испуњења дневних задатака зависи остварење тодишњих производних планова
авршни месеци 1947 годи-
" не ћ већини производних предузећа Београда били су обележени извесном "Уужурбаношћу и грозничавим хитањем на испуњавању — заосталих задатака, Пред крај прве планске године обратила <е највећа пажња свршавању за“ осталих послова и остваривању планова у потпуности,
Због тога што су многи ра. дови занемаривани преко године, завршни месеци су 32 хтевали напоре при испуњава њу занемарених планских 3а: датака. _ Већина београдских предузећа испунила је — своје планове за прошлу годину само захваљујући мобилизацији свих снага и појачаном зала. гању на раду.
Ова појава јасан је доказ да се у току целе године није систематски планирало. да <е преко многих пропуста прелазило површно и да се испуњавање плана није увек – посматрало у целини, Последица о“ ваквог стања била је бојазан да предузећа до краја године неће моћи остварити све планове и да је потребно пођачаним радним темпом надокнадити пропуштено.
Очигледан пример — непланског, и насупрот њему план ског, рада даје нам случај предузећа „Индустрија прецизне механике“ који може и треба да послужи као поука свим осталим предузећима Београда. У Индустрији прецизне механике почело се мислити на испуњавање годишњег плана за 1947 годину у потпуности тек када су се појавили очиглед.ни знаци да је то скоро немогуће постићи. План је ипак испуњен, благодарећи _ брзој интервенцији и интензивнијем раду свих чланова радног колектива, управног одбора син дикалне подружнице и управе предузећа.
Током прошле године уочени су сви главни елементи који су негативно утицали на правилан ток планских радова по предузећима Беорада.
Дужност је радних колектива, сваког појединог радника, синдикалних подружница и у права предузећа да одмах на
почетку нове године плана уло. же труд на отклањању свих тих елемената. чиме ће се при крају године избећи журба и надокнађивање пропуштеног и превиђеног.
С тим у вези. намеће се потреба брзе разраде — планова, не само на месечне већ и на дневне, и то за свако радно место у предузећу. Борба за испуњавање. и – премашење дневних планова на сваком радном месту — то је основа за правовремено испуњавање и премашење годишњих планова у целости,
Искуства из прошле године уче нас да организацији рада,
правилној евиденцији, доброј расподели _ кадрова и благо временој припреми посла на.
црта и алата за свако радно место, затим, увођењу проучених и правилних норми, категоризацији свих радних места и благовременом — обезбеђењу материјала треба поклбднити највећу пажњу.
Радна дисциплина, — посматрава у целини током прошле године, није била на висини. Чести неоправдани изостанци с посла ометали су правилан ток производње, Овакво ста. ње мора се У овој години отклонити у потпуности. Борба за план захтева и борбу за побољшање радне дисциплине.
Брига за људе, за њихове животне прилике, исхрану и одевање, такође је важан чинилац, од чијег правилног решења зависи и степен заинте. ресованости радника за посао им испуњавање задатака, Ту бригу у другој години борбе за план треба ла појачају и управни одбори синдикалних подружница и руководства предузећа,
Да би се у другој планско! години београдским предузећима обезбедила благовремена испорука сировина или полу. прерађевина, потребно је наставити и проширити праксу синдикалне подружнице „Индустрије прецизне механике“ и створити што чвршће везе између синдикадних _ подру: жница предузећа чији је рад у међусобној зависности,
„ Поомзводна саветовања, ко~
ђа су у нашим _ предузећима отпочела у току друге половине прошле године, морају у овој години постати саставни део производње и њеног усавршавања,. Порел организовања сталних састанака управа. предузећа и руководећег особља предузећа, техничара н предрадника, производна одељењска саветовања и саветовања у радним бригадама игпрају огромну улогу у борби за испуњавање дневних задатака. бољу орпанизаџију _ посла, правилно коришћење ка“ дрова, јачање радне дисци– плине ин уопште у борби за остварење годишњег плана У целости.
Кроз који дан одржаће се У Београду пленуми месних одбора, Том приликом биће анализиране све грешке У досадашњем раду наших предузе-
ћа. После пленума управни одбори синдикалних подружница и управе предузећа треба, на заједничким конференција. ма и саветовањима, са радништвом да размотре све уочене опште пропусте, конкретизујући их примерима стечених искустава из рада сопственог предузећа и, доносећи потреб. не одлуке за исправљање плогрешака. омогуће што правилнију ерганизацију посла. О вим општим – конференцијама треба да следе одељењска а затим производна саветовања бригада и група. На та! начин биће могуће уочити све проблеме и нелостатке. створити услове за њихово решење и уклањање и тиме осигурати основицу за правилнији рад предузећа у току друге године Петогодишњег плана. Б В
У омладинској
организацији завршен је Куре за дописнике
ДА атацнско • пропагандни рад У београдској омладинској орга» низацији несумњиво се у току
текле године много развио, постао
разновренији и знатно проширио, 0-
бухватајући све организације Народне омладине. У агитационој делатности једно од истакнутих места заузимао је, и заузима, рад на обавештавању наше јавности о резултатима рада омладинских организација, кроз омладинску дописничку мрежу. У томе правцу постигнути су извесни успеси, али се може рећи да омладинска дописничка мрежа није успела У довољној мери да прати ин истиче резултате и успехе, као и недостатке, београдске омладинске организа. ције у току 1947 године. р Као једну од мера за поправљање оваквог стања и потпуно оспособља“ вање дописничке мреже за испуњење задатака који се пред њу поставља ју, Градски одбор Народне омладине је организовао, у договору са редакцијама наших листова, курс за дописнике. На курсу су поред омладинаца дописника са свих рејона, присуствовали и омладинци које дописништво интересује, и ако се раније нису бавили дописништвом. Програм курса био је подељен у два дела. Први део су сачињавали предавања са политичком тематиком. Дру: ги део програма давао је основна стручна знања, Предавачи на курсу су били новинари „Борбе“, „Гласа“, „Политике“, „Омладине“ и „Младог борца.“ На крају курса организовам је писмени испит. Последњи час био је посвећен обради писмених зада. така, давању упутстава и примедби, По завршетку курса омладинци су распоређени при редакцијама наших листова где ће, с једне стране, уз помоћ искусних другова наставити свој развој и користити дописима редакцијама при којима раде, а с дру“ ге стране, стално помагати рад дописника по рејонима.
У току рада курса и поред несумњиво позитивних резултата, испољио се приличан број недостатака на које треба указати. Припреме за курс, ан» гажовање појединих рејонских — културних одбора, показали су да по. стоји прилично несхватање значаја дописништва у склопу народне штампе, као и извесних неодговорности У прилажењу овом раду. Овај недостатак нарочито се испољавао у Другом, Првом ни Трећем рејону. Агитациона припрема је била недовољна, тако да омладинци у извесном броју организација — по свим рејонима <~ уопште нису знали да курс дописинка постоји и ради. Било је више случајева да су омладинци за курс одређивани, а не одабирани. Сасвим природно да су они одлазили на курс, незаинтересовани, остајали на неко лико предавања, а затим или престајали да долазе или нередовно дола. зили. Рејонски _дописници нису ре довно долазили на курс, сем дописника Петог рејона.. Курс су најуредвије похађали омладинци Петог и Седмог рејона. Најслабије су решили питање доласка на курс Први, Други, и Трећи рејон. Ток курса је показао да је програм у основи правилан, али би требало стручни део повезивати са писменим — радовима, како би се знање стечено на преда“ вању одмах проверавало и примењи“ вало. Искуство оних који су редовно похађали курс показује да је овакав начин рада правилна и корисна форма оспособљвања н развијања дописничких кадрова.
Полазећи од искустава, стечених на курсу као и од неодложне потребе да дописничка мрежа буде у стању да потпуно и правилно прати н прика«“ зује рад омладинске организације, да буле што пре у стању да приказује њен стални развој, Градски – одбор Народне омладине и убудуће ће ор> ганизовати овакве курсеве.
Да би онн потпуно успели треба културни одбори рејона одмах да почну са упознавањем читаве омладинске организације са — програмом, радом и циљем дописничког курса, да из броја пријављених одаберу – најбоље, са највише воље и смисла за дописнички рад м да стално, Када курс почне, контролишу њихово до лажење. За време трајања курса треба дописнике ослободити свих осталих дужности, како би могли редовно да похађају предавања.
В. П.
Ини
Недисциплиновани сапутник
СТРАНА 5.
проз