20. oktobar

ле коре по тротогрима, пуме џомби м „таласа“, Те“ шко м опасно кретање по тој клизавици, – „Наша“, београдска кошева, која зтуставља дах сво“ јом силином, стрме шишире м руши црепове са стреха. Смењивање густих вејавица, _ ледених киша м оштрих. мразева — то је био наш уобичајени јануар. Пун „“ дедених свећа по олуцимљ, ледо“ ме млапрети“ по самима, пролазе |ника, са шалсеима поско уши | по улишима, · Јамуго је донссиф сурове младе моће, еегова просечна темпера“ тура, У току протемлих година, износила је од 15% до 18% испод муле, ; | :: Ову зиму им овај јанугр, међу: тим, дочекали смо под далеко | бољим условима него раније, За| такљених прозора, са огровом у | подрумима. |:- Алм, Јануар нас је вотлуно из" | менадмо, Он је у зимски Београд, |. каквог сме мазнили да га |“видимо и глодемо, унео _ Многе # промене. „“ Сасвим меобично звучи _ чињењица да је у Топчидеру процзе"во глог. Ш да со по градским 3 м ма рескошћима про" "дају висибабе. Мартовеко цвеће Ку јамуару! Па _ онда, породице ПАмечака и мечића, која живи у ке _ везима Зоолошког врта, није се ове зиме, као обично, повукла на Гевоје зимско спавање. _ Топло "време дозвољава м мајмунима да | Фу изван својих зимских склоништа и да у кавезима, пред мно| штвом радозналих дечјих — очију ' изводе своје неочекиване враго| лије, Пауни, исто тако, уместо У ! зимском склоништу, шетају по о" „“"велењеним траањацима, _ вукући своје шарене репове у сасвим пролећном расположењу.

Паркови су пуни шетача и из безброј колица мале бебе, румених образа, гладају У плаветнило неба, У мирним и склоњеним У“ лицама играју дечаци кликера уз грају, док њихови капути висе о рачвама дрвореда.

И поглед са Калемегдана на наше две реке пружа пролећну слику. М Сава и Дунав изишли су из својих корита и разлили се преко обала,

Улицама пролазе људи и жене раскопчаних капута, гологлави. Око подне бива и претерано топло, а застакљена окна и спре“ мљен огрев у подруму не дола33 до изражаја. |

Али, зато грађевинска _ сезона скоро није ни престајала. Мало дана био је обустављен _— посао.

Сада се ради даље... као да није јануар.

Јер, док су јануари протеклих година доносили мразеве до 18%, просечна температура овога ја-

При

Уобичајси јануарски пејсаж

3

КР

су

5255 (2

О

БЕС ни :) МАРА РА

СИ ЈУ “>

5 БЕОГРАД

ануарсно. пролеће

У БЕОТРА ДУ

мудра кретала сз од — 1% до +. 3,5% А како прогнеза предвифа, у току овога месеца температура неће спадати више испод иула, дом ће цела зима бити ве ома блага. Таква, какзу не седамдесетогодишњацњ

Услед _ чега ово отопљавање! Шта нам је донело ово пролећ-

пре Кине и ну елну

Прво, изстало је јаче загрева“ 9 ваздуха у области Екватора им тај се ваздух простирао на север, обухватајући својим утицајем Италију, Грчку, Шпанију, Францу“ ску, Швајцарску, Британска острва, Немачку, Мађарску, Аустрију, Пољску, Румунију. _ Бугарску, Турску, Југославију м Албанију,

метереолошком центру, пред барографом Други метеоролошки — догађа!

десио се на простору од 60 до 70 степвни географске _ ширине, Ту се створила депресија, _ иза“ зван је ваздушни вакуум, око кога је ваздух почео да се окреће, тежећи ка центру, м тим својим струјањем захватио је и _ топао ваздух који долази из области екватора. Почео је да га повлачи на више, преко свих земаља које смо побројали, па је настало отопљавање због тог струјања топлог ваздуха, како у остВлим земљама, тако и код нос.

Због тога је код нес благо и топло време, због тога све про

2

"мене у великом делу Европе,

ог тога промене у нашој зе Мљи м у нашем граду,

Најтоплија места овога просто“ ра у Европи малгзе се ма обалама Јадранског м Средоземног Мора. Сматра се да је најтоплије у Марсељу и околини, на Сицилији, м У појединим местима нашег Јадрана, где темпергтура достиже

| 23 степена изнад нуле.

То све наззвала су та два ме“ тесрслошка аогаћ ИМ не само то. У Америци бесни торнадо, У Паризу прети поплаве,

Оно што нас инторесује у вези са Овим отопљавењем, јесте утицај отопљавања на Ннешу пољопривреду. Што се тиче пшенице, која је

ђесенаа посејана, а обзиром — на предвиђања да ће бити _ блага зима, уколико не некђу _ микекаа изненађења у пролеће, што се за сади не очекује, ова! толео јанугр и уопште ова топлота, необична за зимске месеце, — неће ммати никаквог утицаја,

У погледу воћа, међутим, по“

стоји бојеземн ад ранет _ маетањА у случају ДМ се по том |в9 мрззези. Али, 323 сада је тешко ма шта одрећеније предвидети,

__У сваком случају, за воће би У

ово време биле повољније већо хладноће, или бгр оне које не би омогућавале ма к изненаћења. |

Тање, унолино не буде јачег жехлеђивања, што метеоролози м не предвиђају, све ово — топло време биће ни остаће за нас добит, како у погледу уштеде огрева, м у погледу _ кзбегавања свих оних тешкоћа — које хладан јенугр им други зимски ме“ сеци доносе Београду, — 7

Тражи се надлежни орган

ју]. мајка Ашка Мерил, стара 74

годиине, намеравала је да отвутује 18. децембра прошле године У Бешку (Срем). Пошто има слабо ерце, на железничкој станнци је анешадно добила срчани напад и макон пола сата у станичној амбуланти нздахнула. Органи милиције Трећег рејона извршили су комисиски попис ствари код умрла и издали њалог за просектуру, тако да је леш одмах пренесен у просектуру. Ове формалности око умрла извршене су, само се нико није сетио једне чисто људске „формалности“ — да обавести родбину о смртном случају. Моја покојна мати имала је код себе п личну карту н пријаву од стана. Ово је свакахо у првом реду пропуст органа милиција који су моју умрлу мајку учутили у просектуру.

Моја мети је живела код — своје ћерке и унуке у Граднштанској улнди. Пошто се шије јављала, отпутовале су у Вешку и пошто је нису кашле дале су после дужег чекања, у Јанугру месецу, оглас у „Борби“.

Тек 8 јануара, дакле 20 дана послеа смрти, добили смо извештај • њеној смрти од Неродног одбора Петог рејона. Тада смо, да иронија бу“ де већа, добили и њену личну карту и пријаву. Дознали смо да је десет дана лежала мртва у просектури н да је тек после сахрањена. Како су шетала акта из Народног одбора Трећег рејона, у коме је заведена, до Петог рејона, не знам. Моја мати је из просектуре сахрањена гола, а неко јој је са врата скинуо кесу са 7.000 динера коју је ока чувала под хаљином. Марввно, овај новац изко од гробара није нашао.

Мпслим да овом пропусту ве треба много момештара. _Аљкавост органа милиције и Отсека унутрашњих — послова Трећег рејона је ва осуду, јер су ва то били надлежни. Али није само у овоме проблем. Зар мн један човек из ембуланте или од милипноикра или из Народног едбора, није могао да се сам сети да та жена има можда = породицу. Па, да је обавести без тедлежпости м вакопсивл одредаба. Сви су ез лекари и болни черњ, кад сем их за то упитао, такеђе навлачнли да „лису вадлежии".

Озе је већ све евртшено. _ Требало би, мислим, семо пронаћи пнадлежто анце, које би раштчистило са оваквим бтрократима, који немају ни трунхе човечанског осећања у себи.

Ђорђе МАРИН Церска 68 У.

да ли нам је потребнији дом културе или кафана

есеља Керабурма имало је свој

Дом културе. Грађани су се 0купљалн у њему, давали · прпредбе, одржаваан читалачке часове, држали предавања, редили ма свом културном уздизању.

Али, повећањем грађевинске делатвости у Веограду, повећао се ми прпдив грађевинских радника. Требало их је негде сместити. М народне власти су плтање њиховог смештаја решштле на једноставан начни. Дом културе на Карабурмн претворен је у кућу за смештај грађевинских радника.

Неставком Дома културе, нестало је места око кога су су окупљали грађанн, где су добијали вољу ва културно » просветни рад. Замрд је културно • просветни рад насеља Карабурма. И, док су грађани остали без свога Дома културе зато што треба сместити грађевинске раднике, дотле у Вишњичкој улици има пет пространих кафана. Сигурно је да би једна од њих могла да послужи за – смештај радника или з8 Дом културе.

Једина жеља грађана Карабурме је да опет добију свој Дом кудтуре. А

вије важно да ли ће од бити смештен у једној од низа кафана у Вишњичкој улнци, или у просторнјама где је и раније бно.

Р. СИМОНОВИЋ

А

Какво је мерило у категорисању има- . лаца ,„Р карата

И уала сам прилике да чујем како

се многи жале да не добијају карте исте вредности, приликом нако ти потрошачи не мењаНаводим свој елучај није 'у,

„Р“ замена, ју своје звање. само зато што сматрам да самљен,

Већ у више махова добијала сам наизменце Р-2 ин Р-3 карту, иако станујем у истом рејону, у истој ули-

ци и стану и радим нсти лосао, иако ми надлештво, у коме радим, издаје стално потврду на једну исту категорију, на Р-2,

Приликом систематизације ђена сам, што ње повлачи замену „Р“карту ња боље, али свекако не ни па

унелре-

горе. Међутим, отада добијем Р-3

карту.

Због свог случаја, као ни млогих других, истих, који се редовно де шевају, врштуђеза сем да се вепитем: какво је мерило по коме се у кародним одборвма врши категорнсање ималаца „Р“-карата кад се дешавају такви случајеви, и да ли има начина да се ово питање коначно уредн, како не би било зкше погрешака ове врсте. М. СТОЈАНОВИЋ

Прета Матеја 23

Слабе саобраћајне везе са Чукарицом и Бановим брдом

И “о је градска саобраћајна мре-

жа проширена ми пе дела у дан де појачава, штпем је остало неколико изјудаљевијих иерифериских крајева Београда хоји су слабо, скоро никако повезаин са центром. Тако грађаин Чукарнце м ОБановог брда имају само трамвајску линију број 13, на којој саобраћа мали број кола, па су принуђени да на с посео одлае — пешице, Недавно је отворена вутобуска линија станица Думав — Главна сталида. Како на тој линији ујутро и увече мма мало путикка, аутобусима са те линије појачава се саобраћај са Душановцем.

Душановац је већ везан са центром тролејбусима, па мислим да би било много корисније да се ти аутобуси преместе на линију Теразије — Чукарица — Баново брдо.

Милена ВУЧКОВИЋ Војводе Пеције 18

Штеточине на пољима око Београда

(а аноца се јутра, као црни обла-

ци, дижу над Ада Хујом н над пољима око Вишњице, велика јата врана. Узлећу са грактањем и – спу штају се на васејане њиве београдске околине.

Као детаљ за сумпорну или тајанствену причу, или као мотив у филму, ове вране могле би да дочарају тражено расположење и да користе,

Али чињеница да свака од њих свакодневно диже са наших поља десе-

тине зрна пшенице Ми кукуруза, приказује их у другој боји. Та чињеница говорни да ове врана наносе с велике штете, јер сва та сабрана врна, у току дана (без снега, претстављају не малу количину упропа„шћеног семена,

Сматрам да ке смемо дозволити ДА се умањује будућа жетва још у семену, стога би требало да са одговорни постарају да нађу средства и могућности га уннштавање ових штеточина. Можда би се могло предузети нешто у чему би и чланови Фронта могли да узму учешћа, а било бн од велике користи да се ова вкција про шири н на друге крајеве где је много ових штеточина.

Милош ЂУРИЋ улица 29 нов. бр. 183

У

Још један облик шпекулације

(О дана приметно сам како је-

дна сељанка, у продавници Град ског млекарства, близу Цветног Трга, тражм да купи извесну количину сира. Кад се њес неколнко кролазника

запптеросовало шта може бити ргалог тој куповнин, видели смо у томе мо. гућност једног новог еблиха штекудације. Нашме, тај сир са купује у градским млекарама по мехсимираној њени од 85 динара, а само мало дање, на пијаци, продаје се по МО ин преко 100 динара.

Дакле, могућности ва сву штпехудацију су јасне. Потребно је само купити у градској продавници веколико килограма сира ин ту исту колнчину мало даље продати по скупљој дени и, неравло, зарадити,

На надлежним органима власти. остаје да и овај облик птекулације спрече. М. Д. с.

у.

Сквер који је неколико пута уређиван а никала није уређен

(= на раскршћу Московске, улице Максима Горког и Саве

Ковачевића улице тешко је страдао

за зреме окупације: жива ограда је Ротово пропала, дрвеће посечено или оштећено, трава изгажена и уништена.

Поеле ослобођења тај сквер је већ неколико аута уређиван, али вихада до краја није уређен. Радили су на томе уређењу м чланови фронта и органи Отсеха ва паркове, али сквер је мн даље остајао неуређец, на жалост деце вз околине, која ту налазе забаве н разоноде.

Сада се опет отпочело са уређивањем тога сквера. Зато би било неопходно да се он до краја уредн, да се засеје трава, попуни жива ограда и засади шибље, које би задржавало прашину која долази са колосека, а деци и људима, који се ту одмарају, пружило освежења. Ако је потребна помоћ чланова фронта, она сигурно неће изостати, као што ни до сада никада није изостала ви У крупнијим акцијама.

Првослава АНДРИЋ, дописник Четвртог рејона

У

Кад ће београдска пошта да призна

Роспи-ћуприју као део Београда2

Т] "еало се о томе у више махова, а говори се свакодневно, Како и да се не говорим, кад свако писмо учућено на Роспи-Ћуприју, добија поштанску ноправку. Брише се „Роспи. Ћуприја“ и ставља „Вишњица“, У Вишњици гледају друкчије. „Роспи Ћу прија припада Другом рејону“, кажу они, кад добију преправљено писмо, Мли га враћају натраг, илн га остављају (из љубазности према суседима са Росви Ћуприје) у неку кафани“ њу. Да би добили ово писмо потребно је да сте, прво, посетилац кафане, н, друго, у добрим и прија“ тељским односима еа „газдом“,

Због тих околности пнсмо од Панчева до Роспи-Ћупријеа путује седам дана.

Ма пошту су са угледали и димничари. Они на Београда, наравно, не долазе, а ови из села долазе по сеоском „реду“ два до три пута годишње. Шта да се ради, дакле, са РоспнЋупрпјомђ Снабдева се преко Дру. гог београдског рејона храном, пре.

МР у

ко Вишњице димннчарима, а поштом „на срећу“ и на пријатељство са кафеџијама, Д. ЈОВАНОВИЋ

О

Извештавају се наши ревизори и читаоци да

је прво, друго, треће и пето

књиге"

А

ЛАС

коло „Дечје мале

распродато. На расположењу има још из-

вестан број комплета четвртог кола.

1948 године.

Шесто коло Д. М. К. излази почетком марта

АДМИНИСТРАЦИЈА „ДЕЧЈЕ МАЛЕ КЊИГЕ“ БЕОГРАД,

"ВЛАЈКОВИЋЕВА 8