20. oktobar

, х ] а! ПА" У +

· роду и»

пеогтпокевлине

а ТЈ з

Са првим депшим данима почеће радови на довршењу летње пољ

зорнице у Топчидеру

7" га 5 ва тВИВЂЕЕ “ Брата внЕ»на ЕР ОБЕ = == ==

Р 2 =

општој изградњи земље и

ваздушни _ саобраћај се све више проширује, Од ослобођења до данас отворило је цивилно ваздухопловство ЧИ тав низ редовних и неколико повремених и туристичких аг вионских линија.

Од посебне важности за развој нашег цивилног ваздухопловстви! јесте умножавање међународних ваздушних линија у нашој земљи. Највећи број тих линија полази из Београч да, г скоро све остале међународне ваздушне _ линије, које пролазе скроз нашу земљу, спајају и Београд.

Прошле _ године је Београд добио још неколико _ међународних ваздушних линија Тако је отворен вазлушни саобраћај са Букурештом, Будим“ пештом и две линија са Варшеавом, једна преко Прига, а друга преко Будимпеште. На линији Беотрад—Букурешт два пута недељно саобраћају авио ни Југословенско-совјетског и «циоварског друштва (ЈУСТА) и Румунсксчзовјетског ваздушног саобраћаја (ТАРС), За Будимпешту два пута недељно лете авиони ЈУСТА и Ма.

арско-совтетског вРВдУХОПЛОВног друштва (Масзовлет), Саобраћај са Варшавом преко Прага об"вљају једанпут недељно авиони ЈАТ-а а преко Будимпеште такође једанпут недељно авиони Пољског вазе душнот транспорта (ЛОТ).

Пра Права панити вина на неннал ЕШИ

међународног Раздушног

Пре неколико дгна је већ и ваздушни саобраћај на линији Београд—Софија.

Развитак овог међународног ваздушног саобраћаја огледа се не само у повећању – броја вазлушних линија Које вежу Београд са важним иностраним центрима, већ и у томе што је наше цивилно ваздухоплов ство учинило тај саобраћгј врло популарним и живим. Још 1945 године саобраћај је почео обичним _ транспортним _ авио“ нима, а већ у 1946 години > бављене су нове машине за

путнички саобраћај, Авиони у

овом саобраћају су луксуз. није уређени и располажу потребним конфором, У сваком авиону постоји бифе, а специ јално особље („стјуардесе“) услужује путнике при вожњи. Служба _ цивилног _ ваздухопловства је првокласна, што се нарочито види и по фреквенцији путника, који се њом служе.

Број отворених линија У 1947 години у односу према броју из 1946 године стоји као 3:11. То је још једлн доказ да наш ваздушни саобраћај постаје веома важна н разграната привредна грана,

Удобна седишта у нашем путничком авиону

Истресању простирни и нрпа на улицу мора се енергично стати на пут

нтање несавесности појединих наших грађана, пи тање бацања смећа и отпадака кроз прозоре, као и истресања простирки и крпа на главе граана који изјутра журе послом, ш увек стоји отворено. Говорило се о том проблему, писало се о њему. Постоје и прописане санкције против тих такозваних иступних кривица #

КМ =

и • и“ Сат ма 27

милиција поретка је дужна да их примењује. Али то није " тицало на несавесне грађане, Они се нису нашли побуђени да прекину са том праксом. И домаћице, које се тако са ревношћу старају о реду н хигијени у својим одајама, чине то на уштрб хигијене и реда на улицама, уклањајући смеће, отпатке, прашину и пепео на тај најнекултурнији начин,

Ма како да овај проблем у први мах изгледа мање важности, последице тих поступака често су такве, да га приказују у размерама које намећу предувимање најенергичнијих мера да се овом _ непоштовању реда у граду стане коначно на пут.

Доносимо неколико одломака из низа дописа који се односе на ово питање.

•

це • +. носећи млеко у лонцу, заств а сам у Душановој улици да прого“ ворим реч-две са познаницом. Изненада, у млеко ми је пало много крупније прашине, замотуљак косе и један

„тикавац. Очигледно је да је неко про-

суо ђубравник или истресао прљав ћилим. Нисам имала времена ни воље да тражим жену која је тако безобенрно онемогућила да деци тога да“ а дам млека, алн пошто ово није дрви случај ове врсте и пошто сам ш од других слушала да им се слич« во дешавало, сматрам да је неопход« шо предузети мере како би се онемоч

гућило да се ово..." М. Поповић Први рејов •

и +» » био је то други или трећи пут како сам изншла после порођаја н, користећи лепо време, носила сам де. те у наручју. Са другог или трећег фпрата једне вишеспратнице У улици Лоле Рибара неко је бацио на дете о мене увело цвеће из вазне, проси-

н овремено и жуту, прљаву, о 1 М П. СТОЈАНОВИЋ

Друга реја

„Било је недељно Јутро. Нас неко“ анко другарица журиле смо на свечану конференцију у предузећу. Са једног балкона у Мутаповој улици неко је, неочекивано, нстресао на наше главе тепих пун прљавштине, песка и прашине. Мако смо биле чисте и очеткане, одједном су нам косе, м рамена, и цели капути, били прекрипени прашином и кућним комадићима блата.

Данас се штедн им огрев ин одело. Није лако сваки час прати косу, и та ко непажљиве и себиче домаћице, чи“ стећн себе, каљају друге. Мислимо да би се морало нешто предузети да се овакви преступи кажњавају“,

Олнвера ПОПОВИЋ М. СТАНКОВИЋ В. СИМИЋ

Обратилп смо се Народној ми лицији која, у вези са овим из-

гредима, моли грађане да јој

тачно достављају случајеве овакве врсте, само са тачним назначењем са кога прозора или балкона је тресено или бацано смеће,

Кад сами грађани, у највише елучајева домаћице, не сматра-

ју да је питање чистоће града и реда у њему ни њихово питање, приступиће се енергичном спровођењу реда путем кажњавања оних који сматрају да су сами на свету и да се свет око њих окреће,

Јер, не може се дозволити да мноштво грађана улаже напора за побољшање услова у граду 8 неколицина _ несавесних раде у супротном смеру.

жж

За разноврснији и приступачнији програм Радио - Београда

НА ат радно-програм обилује ка-

мерним концертима, _ гудачким концертима и концертима солиста /који дају махом музику недоступну најши“ рим слојевима радно-претплатника. Уа то: народне песме у уметничкој обра-

д!, — тако, да онај ко познаје ту песму из народа, са мавора, није у стању да је препозна,

Можда је то висока уметност. Али еко је то занста, онда је сувише висока за највећи број слушалаца. Та ко висока, да онн затварају точкић на радно-апарату.

Биће да то није њамера Радно-Београда. Ако постоји тенденција да се мувички ниво слушалаца уздигне, иза.“ брани начин није погодан. Далеко би било боље и правилније не испуња> вати читав програм том — „високом

музиком“, већ дати по чисто изворних песама, онаквих, како су поникле и како се још м данас певају на поселима, у коду и свуда где се окупља омладина.

Осим тога, ваш радно-програм пе ма разноврсности. Нема радно-једночинки, нема радно-музичких – комада, који повезују низ песама, приказујући народну музику појединих република и покрајина. Наш радно-про“ грам нема ведрине. Нема ни хумора. Док се наши многи листови труде да приказују и поправљају погрешке и пропусте, учињене у нашој среднит, посматрајући их са хумористичне тачка и користећи м тај пут за пости вање побољшања, наш радио-програм нема ни хумореске, ви сатиричног скеча, ни ма чега што би могло да раз« ведрн или да потстакне на размишља ње путем духовитих обрта и стицаја околности.

Верујући да овим редовима говорим у нме многих радио-претплатника, чи“ је сам замерке у више махова чуо, желео бих да се ово схвати као добронамерна ми не на дохват набачена сугестија, као и да не остане без резултата, Миле ТОДОРОВИЋ

Једна ружна појава

закодневно се _возим трамвајем

на прузи 6 до Вуковог споме» ника. Чим сиђем из трамваја приђе мн по неколико дечака, а често н старијих особа, тражећи карту.

Једнога дана излазећи из приколице са још једним старијим човеком, пришао нам је један дечак м захтевао карте. Ја сам своју био уништио, док је оБзј путник своју дао де чаку.

Заинтересовао сам се шта ће даље бити и сачекао полазак трамваја. Де» чак је са добијеном картом ускочио на предњи улаз приколица, н, нарав мо, са плаћеном картом продужио пут према „ЉЂерму“. Није овде посреди штета за Управу трамваја, али је веома ружно да се дечаци упућују још одмалена на недопуштене радње. Али ми старији требало би да будемо свеснијн ми да не дозвољавамо малишани. ма да чине овакве мале кривице, јер

_ би се доцније о могли упуштати ну многе веће преступе. Бора ЈОВАНОВИЋ

Трговина биоскопским улазницама

бог великог интереса Београђа-

а за филмове стварају се че сто редови ни гужве пред свим биоскопима. „Те редове и гужве искоришћава је-

два група шпекуланата, која изгледа ради организовано и купује велики број улазница по свим премијерним биоскопима. Пред почетак претставе члановн те групе продају улазнице по дуплој цени, н тако на непоштен М

шпекулантски начин долазе до новца.

Међутим, дешава се да се не про дају само исправне улазнице. М ако поред касе свих биоскопа крупним словима пише: „Упозоравају се посетиоци да не купују улазнице од не познатих дица, јер су често неисправне“, ипак многи грађани купују улаз нице на улици, па се дешава да им ти препродавци протуре и старе, неисправне улазнице, с којима не могу ући у биоскоп.

Органи Народне милнције треба да појачају контролу пред биоскопима, да хватају шпекуланте и да их нај» строжије кажњавају, Ту би, наравно, помогли и сами грађани, ако од не познатих лица не би куповали улаз нице, ми ако би оне који препродају карте одмах пријавили органима Народне милиције. · Марко КОВАЧ Жел. колонија 23 — Земун

Да ли вратар Очне клинике одлучује који је случај хитан

п осле једне аутомобилске несре-

ће на Авалском друму која ми се десила пре неколико дана, колима сам одмах отишао у Државну болни цу где сам на хируршком одељењу превијен. Како сам у оку имао парче стакла од разбијене шофер-шајбне, дежурни лекар ме је упутио на очну

= ; ТЕ И

клинику, која се налази у близини хи-

руршког одељења. Са добијеним упутом отишао сам до очне клинике, али до лекара нисам успео да дођем. Вратар није хтео никако да ме пусти, говорећи да се на клиници врше само теже очне операције и амбулантски прегледи њихових болесника. За лак“ ше повреде на оку, рекао је вратар, постоји очно одељење које се налази

у улици Ђорђа Вашингтона. Моје ин систирање да је кпак потребно да нађем лекара, остало је узалудно. Није ми познато да ли парче стакла, ако се одмах не извади, може да има тежих последица 38 вид. Алп имзо сам непријатан осећај на оку, стакло ме је боло. Да бих стигао до очног одељења у улици Ђорђа Вашингтона било би ми потребно најмање пола сата. Због гога сам отишао до ушног одељења, где ми је дежурни лекар пврчетом вате извадно стакло из ока. Мислим да је неправилно што ме вратар на очној клиници није хтео да одведе до дежурног лекара. Случај је био ипак хитан, нако је клиника само ва теже повреде м за очне операције. с, Д.

Муко човека Који Је „преристоо норму“ Гоотенорвог Јорга

Београђани и знаменитости Београда.

ишла тако паша сппдикална по и дружница да приреди У Вничи своје „усмене новине". Наш друг Ми« ханло дао уводни чланак, 8 мени ка зали да говорим 0 знаменитостима Београда. оДругарипа Деса отпевала је три народне песме, а паш Мита, добар курир, 8 ОН музикалан, свирго на хармоници, па се коло разви као последња тачка.

Сад, да вам право кажем, ја сам некако по „Путовођу кроз Београд“ писао 0 опим нашим знаменитостима, о ономе што досад Београд има, али сам се некако извукао што сом има из новина доста материјала какав ће Бедград да буде тек кроз дванаест или петилест година, када буде изграђен са обе стране Саве. 6

Завршим ја предавање, као што ре кох са успехом, после мене, и то сам вам рекао, биле још две, три тачке, а када се оно коло сврши, преда ме право један сељак, па ће рећа:

— Друже, а шта су то музеји"

Заборавих да вам кажем да сам ја говорио и о музејима. А какво би то и предавање о знаменитостима Београда било, да музеје нисам поменуоћ

Еле, пита он мене за музеје, а ја му објасних шта је то и како у Бес. граду има пуно музеја. Уметнички и Етнографски још се у то добу нису селили, па су м они били отворени свакога дана сем понедељка ш мепи се некако омакну с језика, п виде ћете да је то било добро и за мене;

— Дођи, пријатељу, сваке педеље до мене, у Кумановској 42. Поранн па да ти покажем шта су музеји...

Ја ни заборавио, Кад прве педеље, ето ти мога новога пријатеља из Ви че, Обрадовах се што ме он вије за боравио, ако ја јесам њега, па му ја кажем:

— Чекам те још од јуче.

И кренусмо. Погледах ја прво у новине од колико је сати музеј отво рен, јер нећу да лажем, али има већ једно четрдесетак година откако у музеју нисам био. Наш Народни музеј, како се тада звао, био је где је сада

срушени и поновно подигнути Техничкин факултет м мене је ондз са 0ст8дим ђацима учитељ водно да видимо наше најлепше слике,

— Е, Мићо, тебе...

И ја ти с Мићом кренух у Уметнички музеј.

Објасних му шта су мумије ни дуго се залдржасмо у разгледању тих поскојних Египћана, уђосмо у препсторнску собу, разгледасмо разну гричарију из каменог доба, а ја се потрудих да изнесем све што знам о животу и раду тих наших с далеких – праотаца, пређосмо затим на бронзу н на гвоже ђе, стигосмо и до Грка ш Римљана И — прође време.

Било је већ скоро једанаест када се попесмо међ слике. Дочекаше нас прво величанствене скулптуре но гледали смо дуго и Марка, пи Срђу Злопогле« ђу, н Милоша, п када стнгосмо до слика, ни сам не знам како време прође, било је већ подне,

Поведох ти ја Мићу на ручак, ма да сам се мало устручавао не знајући

Мићо, баш лепо од

се нећкао, ћи, изручи ти он пред мене и моје торбу толику, да га једва нагонорне да врати оно што не поједосмфе

Идуће недеље ето опет Миће,

— Мин не догледасмо оне слике, зе Ап он.

А радосно дочекасмо њега и моје и ја. Па га још раније повелот ла обиђемо слике, ла видимо н Ђоођа Крстића, кога моме Мићи нисам никако умед да објасним, баш као што ми, — 70 признајем, — ни самоме није довољно Јасан. |

Илуће недеље разледасмо ми ЕтнФ графски музеј, одмах тамо у дворж шту,. а

И таман када видесмо по послешњи ханџар, последњи котао, и последњи пар опанака, мој ће Мића мени:

— Има још музеја овле у Београду! Доћи ћу ја и илуће недеље :

Олржао је реч. Чита новине па #МА цео списак. Зна да је Библиотека Г04 да Београда са својим музејом у УлЕ“

пи Бјерута број 1, да је Војни музеј

ва Калемегдану, Музеј шумарства | ловарства у Топчидерском парку, ЈЕ Природњачки музеј у Његошево! 6. Обићосмо за ова два месеца редом све музеје. ;

И. веровали или не, нисам се томе падао када сам кренуо у Винчу ДА као начитан, образован, културан "Р' ћанин подижем културу нашега Сел Да не би мога Миће, који ме 72% веде ол Калемеглана, где је Војни МУ зеј, па ло Врачара, где је Прирој њачки, не бих нн знао каквих лепић ствари имају наши музеји н шта (29 у њима научитв можемо, ЕУ

А све ми се чини да нисам ја Је љини Београђанин који о томе појмћ инје имао,

шта ће бити скувано, а н мој Мића_ али када га довелох Ку“

в Ђуру Јакшића ин Пикаса, _

Б, БЕОГРАЧИЋ