20. oktobar

«

~ У4.000.000 |

27 ФЕБРУАР 1948

комуналне инвестиције

3

„20 ОКТОБАР“

____у Петогодишњем плану развитка Београда

Петогодишњем плану Бео-

града пред ИОНО је постављен задатак да од 1947 до 1951 године у Београду изгради укупно 1,7 милиона МЗ станбеног простора, што са савезном и републканском _ станбеном _ изгради њом и са изградњом станова за сопствене потребе од стране приватника, достиже укупан обим станбене изградње у Београду у току 22 године између првог и другог светског рата. Сем тога, насупрот великом делу станбеног фонда изграђеном пре рата, сви ови станови биће, и по опремљеностм м по здравственим условима, на нивоу достојном савременог човека,

За комуналну изградњу у ужем смислу, Петогодишњи план развит« ка Београда предвиђа укупну суму од 2,1 милијарде, поред радова у Новом Београду у вредности од 4,5 милијарде динара,

који највећим делом такође спадају у комуналну изградњу. ·

У Петогодишњем плану развитка Београда предвиђено је да ће Београд од 1947—1951 г. порасти за око 200.000 нових становника, тј. од око 340.000 у 1947 г. на око 550.000 у 1951 г. Међутим, разлог за овако обимне комуналне инвестиције не лежи само у повећању броја становника, већ и у недовољној уређености и неправилној изградњи Београда У прошлости, Експлогтација радних маса од стране капитала, и стихијност — те две основне карактеристике економског и друштвеног уређења старе Југославије оставиле су тешке трагове и у комуналној привреди Београда. То се јасно може уочити ма у ко. јој грани комуналне делатности, Отуда да би обезбедио даљи пра_ вилан развитак Београда, Петогодишњи план мора, пре свега, да отклони бар оне најкрупније неправилности у досадашњој из. гради нашег главног града,

ГрадсВи саобраћај

После станбеног проблема, саобраћај претставља најтежи _ комунални проблем Београда. У старој Југославији се и ово, као и сва остала пита. ња, решавало не према народним потребама, већ према интересима владајућих кругова (у Београду не што су постојале такозване „одбор ничке“ трамвајске станице, већ је н изградња читавих линија подешавана према потребама тадашњих општинских главешина),

Трамвај, најважније јавно превозно средство у Београду, грађен је без

ПРЕВЕЗЕНИХ ПУТНИКА.

19359

реда и система, тако с да је скупо стајао београдско становништво, а да је ипак веома мањкаво решавао проблем градског саобраћаја, Петогодишњим планом предвиђена је коренита реконструкција трамвајске мреже, Трамвај се уклања из најужег центра, где омета жив саобраћај, м пребацује ка периферији, тако да ову, У дугим и правим линијама везује са ментром, Поред везе са новом железничком станицом код Ауто-команде, главне трамвајске линије кретаће се: а) линијом данашње „шестице“ испод Теразија и преко новог моста до Земуна; и 6) од Вишњице до Панчевачког моста, па тунелом до садашње Железничке станице и савском обадом до Чукарице, односио до Топчи-

само

дера и Раковице. Ове две главне пруге треба да се укрсте испод Теразија, које би имале подземну станицу. Разуме се да ће се ове линије дефинитивно одредити тек по усвајању генералног плана. МИ крајем Прве петолетке трамвај остаје главно соабраћајно средство, примајући око 60 од сто укупног путничког промета,

У центру града, као и у густо насељеним _ стрмијим деловима _грала, главно саобраћајно средство треба да буде тролејбус, којн је знатно — покретљивији од трамваја, а према ау-

206.000.000_ ЛО5Л

Јер не троши бензин већ електричну стру ју. Прва тролејбуска линија изграђе~

тобусима има велнку предност

на је већ у првој години шњег плана, повезујући Калемегдан са Славијом м дотада потпуно отсеченим Четвртим и Шестим рејоном.

Аутобуси н такси аутомобили треба да буду допунска саобраћајна средства за даље и мање фреквентне линије, Развитак _ градског саобраћаја од 1947—1951 г. најбоље се види из предвиђеног броја путника у 1951 год., који износи 206 милиона, тј. скоро трипут више но 1989 г., или из броја вожњи по 1 становнику, који се у 1951 т. предвиђа на 380 вожњи годишње, према 268 у 1939.

Водовод — канализација

9441.

ДЛНЕВНА ПОТРОШЊА ВОДЕ по А

Колико је лоше стање у овој кому_налној грани наслеђено из прошлости, може се видети из податка да је свега око 45 од сто станбених зграда У Београду имало прикључак за воду, а 42 од сто прикључак за канализацију. Петогодишњи план поставља задатак да се до краја 1951 г, копањем нових бунара, проширењем потисних инсталација, изградњом нових довода ги давањем нових прикључака потрошња воде утростручи према 1989 г односно да се количина воде по !

становнику повећа од 155 на 244 литара дневно. Сем тога, вода ће се о сетно побољшати у погледу квалитета н температуре, јер ће се удео сав ске воде, која се додаје бунарској, смањити за 50 од сто,

У погледу канализације, предвиђени су обимни радови на проширењу канализационе мреже, нарочито у оним деловима који су досада били потпуно без канализације: У Земуну, У Маринковој шуми, на Лекином брду, на Чукарици итд.

Петогоди- '

У Петогодишњем плану развитка града Београда, усвојеном крајем прошле године од стране Градског народног одбора, највећи део предвиђених инвес тиција — око 88%/5 — отпа-

да на инвестиције намењене подизању животног

стандарда

становништва. У овој групи инвестиција најзначајније су ин-

вестиције за станбено-комуналну изградњу, на коју отпада

читавих 67,4%, од укупних Планом предвиђених средстава,

— поред замашних радова који ће се изводити у Новом делу Београда на левој обали Саве.

Осветљење

9299000

СВЕТЛЕБИХ

ТЕЛА

Непотпуно задовољење потребе грађана за електричном струјом огледа се и у чињеници да је око 14 од сто

станбених зграда у Београду било без прикључка на електричну мрежу; сем тога, читаве групе перифериских

У УЛИЦАМА

улица нису биле никако, или су биле недовољно осветљене. У Плану се за 1951 г. предвиђа утростручење — потрошње електричне струје, као и у“ двостручење броја светлећих тела у уанчном осветљењу — према 1939 г.

Улице

Прекомерна раширеност у досадашњем развитку Београда учинила је проблем модерног калдрмисања београдских улица и њихово уредно одржавање теома тешким. „Општина београдска“, нначе пасивна у решавању много важнијих комуналних питања (на пр,“ у изградњи станова за раднике, у подизању паркова, дечијих установа итд.), улагала је у изградњу улица релативно веома велике народне капитале. Ова на први поглед чудна појава била је пре свега последица шпекулантске политике која се водила земљиштима за грађење. Општин ски одборници и сами су учествовали у штекулапији земљиштем: они би откупљивали по багателним ценама по ља и њиве около града, удешавали да им општина изгради улице са водово. дом и канализацијом, електричном, па

чак н саобраћајном везом, на их потом парцелисали н продавалн по де сетоструким ценама. Тако Општина не само што није сузбијала прекомерно стихиско ширење Београда, већ га је и сама активно помагала,

И поред релативно великих инвести« ција у изградњи улица, у Београду је 1989 било свега 41 од сто модерно калдрмисаних, 32 од сто обично, а 27 од сто сасвим некалдрмнсаних улица,

План предвиђа да се модерно калдрмисане површине повећају на 53 од сто, а некалдрмисане да се смање на половину, ТЈ. на 13 од сто, укључу= јући ни Земун, који је скоро сав некалдрмисан. На првом месту се предвиђа уређење главних саобраћајница, сагласно Новом урбанистичком плану Београда,

Градско зеленило

ПАРКОВА НА Л СТАНОВНИКА

Насупрот ултцама, подизању зелени. да се у Београду није поклањала ско-

ро никаква пажња. Разлог је био прост: на овом се послу нису могле зарадити велике паре! Отуда Београд, нако изграђен на несразмерно великој површини, има веома оскудне зелене површине, Оне су, сем тога, неправилно распоређене — углавном на периферији града, (Калемегдан—Топчидер) док је сам центар скоро без зеленила. Изградња зеленила у центру Изи скује рушење читавих блокова згра-

Купатила

Мако град на две велике реке, Београд је пре рата имао неповољне У слове за купање у реци. Општвна је са своје стране најмање учинила да се ово питање решн сагласно потребама радних људи. Једино општинско купатило — код „Шест топола“ изграђено је на смешно малом простору, без довољно обале ни без икаквог залеђа, које је за једно тако велико купатило неопходно. Отуда је ово купатило у жарким летњим данима, уместо освежења н разоноде, пружало београђанима гужву, непријатности, па чак и болест,

петина

5, 5'= л954

да, што се у првој Петолетки, се 06звром на станбену кризу, мора избе» гаватн, Отуда се проблем зеленила у Петогодишњем плану решава првенствено интензивним пошумљавањем околине Београда (подизање ужег и ширег зеленог појаса), максималном изградњом дрвореда у свим улицама, где за то иоле има услова, а тек у мањој мери и изградњом паркова на слободним теренима у граду. Од нових паркова најважнији ће бити Таш.мајдан, који ће донекле ублажнти садашњу оскуднцу зеленила у центру,

Петогодишњим иланом се предвиђа изградња централног хладног купати= ла на Ади Циганлији, ноја треба да се уреди као спортско п купадншно острво Београда. Друго главно купа лиште изграђује се на Ади Борчи, на Дунаву, која такође има повољне природне услове, Предвиђена је н 06нова купатила на земунској страни Ратног Острва. Сва ова купатила, поред модерних купалишних уређаја, имаће ни простране паркове, играли- | шта, ресторане и разне објекте за , разоноду, На тај ће се начин ду пуној

МЕУ бо бујо сузу вуу су сте чуо су рб сре туре оцу туб суу уз оду офу ође суе су

мери искористити повољни природни услови за летњи одмор и разоноду трудбеника Београда.

С обзиром да је из старе Југославије у Београду наслеђено око 50 од сто станова без купатила, План предвиђа изградњу мреже топлих купати-

)

СТРАНА 2

ла, првенствено у периферним насељима — у Шестом рејону, на Чукарици, у Петом рејону, на Карабурми, У Земуну итд. Код _ топлих купатила рачуна се и ва изградњу купатила за раднике при већим предузећима и Установама,. Јавне зграде.

За двадесет година старе Југославије, под врло повољним грађевинским условима, Општина није успела да реши питање своје зграде.

Петогодишњв план предвиђа изград њу репрезентативне зграде Градског иародног одбора, у коју треба да се смести цео административни – апарат Извршног одбора; Исто тако, изгради-

ће се 5 зграда за рејонске народне одборе и њихову _ администрацију, Најзад, План предвиђа изградњу око 1.000 канцелариских просторија за разне установе ни предузећа Извршног одбора, које треба преселити из стан, бених зграда где су привремено сме= штене, да би се ослободно одговара јући број станова.

Разне комуналне инвестиције

Кроз Петогодишњи план темељно ће се преуредити служба чистоће града, путем увођења механизованог чишћења улица, моторизације превоза смећа, изградњом станица у разним деловнма града и другим мерама. Модернизација уличне калдрме претставља једну битну олакшицу у решавању овог занста болног комуналног проблема Београда.

Пијаце, лоше грађене н тешко оштећене у рату, коренито ће се лреуредити према савременим потребама грађана. Нарочито ће се уредити Каленићева и Бајлонова пијаца, као централне тржнице Београда.

Београдска тврђава, ски споменик нашег главног града, у току Петолстке пре свега ће се научно испитати, а затим ће отпочети реконструкција – према њу.

главни исторни~

ранијем — ста-

У Петолетки ће се затворити садашње гробље у Рузвелтовој улнци, а отворити 2 нова на периферији града. За првој Петолетки нема потребних услова, те

подизање Крематоријума у

УЛИЦА СА

ДРВОРЕДИМА

се његова изградња ни не предвиђа # Петогодишњем плану,

Темељно ће се преуредити ин проч ширити мрежа јавних клозета, че

каоница, телефонских _ говорнинца # сличног. Најзад, у складу са преуређењем

града, посебна ће се пажња посветити систематском исправљању свих де них многобројних ситних недостатака, који кваре спољни изглед града = фирми, реклама, ограда, појединих кућних фасада, електричних стубова, уређењу простора за паркирање кола, сандука за ђубре итд,

Посебну групу комуналних инвести= ција претстављају замашни радови У Новом Београду, који достижу шифру од 45 милијарди динара, дакле пре ко 50 од сто укупних петогодишњих инвестиција за стари део Београда, Овде долази насипање око 5 кмг план ног терена, изградња – обало-утврдаџ пловног канала Сава — Дунав, главних. улица са свима комуналним уре“ ђајима, подизање зеленила — поред

крупних објеката из савезног ни репуч "

бликанског плана, о чему је већ писа« но у дневној штампи,

да км.

све 4

у

а ц

пп

Укупна сума инвестиција у новом и старом делу Београда до-

стиже од 1947—1951, цифру од око 20 милијарди динара, обухватајући инвестиције _ ИОНО.а,

Савеза и Републике, Од тога на

станбену изградњу и на комуналне инвестиције, у ужем смислу, отпада укупно око 50%/%,

Остварење овако обимног грађевинског програма, нарочито у сектору станбено-комуналне _ изградње, не само Што ће преобразити ми унапредити поједине гра-

не локалне привреде већ ће управо преобразити наш главни град као урбанистичку целину: од малог, заосталог'и неправилно изграђеног града, са јасним траговима стихијског и и експлоататорског карактера привредног и друштвеног уређења старе Југославије, створиће се модерни велеград, изграђен према потребама радних људи,. достојан главни град нове Титове социјалистичке Југо“ славије. Душан СТЕФАНОВИЋ

међи оу тај ође су ају аи у су оцу су чуу еђу оу еђу чу чуо уз оу оре суч сузу 4" | .

Продавнице:

· Среско приврелно трговачко предузеће

СРЕМАГ - ВРШАЦ

препоручује својим потрошачима богат и леп избор текстилне робе у

СЛОБОДНОЈ ПРОДАЈИ као и робу за гарантовано снабдевање.

7

у Вршцу,

Белој Цркви, Банатском Пландишту, Уљми и

Јасенови.

уђе ој туз офу су чуз чу» чу су еђу су а КООЖОЖОЛОЛАЖАХЛКААЈ

УПРАВА

Београда, револуционарно