20. oktobar

5 МАРТ 1948

Ме је у“ ј = ___________65___узооааоотови - а ина

НЕДОВОЉНО __ОБЈАШЊЕНА НОВА МЕРА ОДЕЛЕЊА ТРГО, ВИНЕ И СНАБДЕВАЊА ИНО.-а

Џ : %

р =!

| | 1

Ри

љ% б П 06 |

београдских предузећа

У Уредби о служби раднич.

ког снабдевања предвиђено је да извесна предузећа могу, осим осталих мера 88 · снабдевање радника, да образују ни своје екзномије. Економије имају велики значај %а _ побољшање _ исхране и снабдевања радника и наме штеника поврћем и другим на. мирницама по повољним ценама. Економијама руководе и за њихов рад су одговорни руководноци предузећа или у. станова, чиме су управе предузећа ни установа добиле важан задатак — да поред бор. бе за извршење производног плана воде рачуна и о снабде'вању својих радника,

Двогодишње искуство поквазало је да радничко колектив. но повртарство није давало добре резултате из разних разлога, Економије су организоване много боље, јер ће имати неколико стручних ' лица ба. штована као сталне раднике, а нестручне радове ће само понекад обављати добровољна радна снага из предузећа, Екзномије треба да још више по. · бољшају снабдевање радника, јер се са економија могу боље снабдевати не самд радници и њихове породице, већ и мензе по предузећима.

Београд у својој ближој околини има прилично велике површине земљишта погодних за стварање економија, а наро чито за сејање поврћа. Многа велика предузећа и Установе добила су веће или мање површине земљишта и формирале су своје сопствене економије. У оквиру града и у нутрашњо. сти преко 20 великих предузећа и установа има своје економије, чија укупна обрадива површина износи некзлико сто. тина хектара. На овим еконономијама се поред гајења поврћа предвиђа и храњење свиња, говеда и живине. што ће умногоме допринети бољој исхрани радника,

Највеће економије су формиране у унутрашњости и имају их Министарство пошта, »Јуспада и фабрика »Иван Ми лутиновић«. Економија Министарства пошта има површину од 150 хектара у Панчевачком риту на којој ће се сејати жи. тарице и поврће и предвиђа гајење 20 крава. 60 свиња и већи број живине.“ »Јуспад« има 55 хектара земљишта, од чега 12 хектара воћњака, 48 хектара оранице у близини Панчева. На ово; економији већ постоји 10 крава и 10 коња, а предвиђа се још 30. крава и 100 свиња за товљење. М остала предузећа имају веће површине земљишта на којима су организзва. ла економије, Тако текстилна фабрика »Иван Милутиновића има економију ол 132 јутра земље код села Бечмен, комбинат шећера и врења 70 јутара код Србобрана, Државноречно бродарство 90 јутара код Качарева, Рекорд у Рако. вици 90 јутара итд,

Нека предузећа имају мањи комплекс земљишта у оквиру града као Беле Воде 16 хекта-

,

· ра, стругара Макиш 14 хекта-

куповање ·

ра, Југоштампа 6 хектара, За. вод за израду новчаница 8 хектара, а остала предузећа пмају испод 5 хектара.

Економије које се налазе У оквиру града имају низ проблема н тешкоћа Које треба да решавају, нарочито екзно. дије оних предузећа које се сада први пут организују. Према наредби Комуналног одељења, економије у близини Београда могу да сеју по. врће, а за житарице или крмно биље морају имати нар>читу дозволу од Одељења. Ова наредба од велике је важности за правилно коришћење појединих врста земљи шта у околини града, Које је већином погодно за повртар. ство. Предузећа која имају економије у близини Београда треба да се највише оријенти. шу на сејање поврћа, а да кукуруз или крмно биље сеју на малим површинама, уз до. зволу надлежних органа и то ако предвиђају држање свиња или живине,

Све економије треба да и.

спитају могућности гајења свиња, крава или живине на свом земљишту, Предузећа

која су удаљена од града треба нарочито да испитају мо. гућност гајења крава, ради побољшања снабдевања млеком радничке деце, Поред тога, све економије треба да омогуће и развитак пчеларства. Већина предузећа и установа које имају економије саставили су своје сетвене пла. нове, Међутим, у прошлогошишњој јесењој сетви догодио се низ недостатака, јер су на пример економије Белих Вода и Завода за израду новчаница сејале на малим површинама земљишта

рано поврће. Да се ови недо стаци не би понављали ну о. вој години, било би потребно да се већ сада у сетвени план

унесу културе које ће се сејати ујесењој сетви. За испуњење сетвеног плана управе предузећа уз помоћ синдикалних организација треба да се боре као

и за производни план, јер је побољшање снабдевања нераздвојно везано за боље испу њење производних задатака.

Економије имају велики зна. чај за побољшање исхране рад ника и намештеника. Управе предузећа сносе главну одг)ворност за правилан рад еко. номија. Међутим, синдикалне подружнице треба да свестрано помогну управе предузећа у решавању разних проблема економија и да мобилишу радну снагу кад затреба и да дају предлоге и сугестије Ва што правилнији рад.

Продавнице су пуне купаца

ЗЛОНАМЕРНЕ ВЕСТИ 0 НОВИМ УРЕДБАМА 0 СНАБДЕВАЊУ

1

Је уредбе о везаним ценама н обезбеђеном снабдевању, које је донела Савезна влада, један су од корака на спровођењу у дело речи Закона о Петогодишњем плану које се односе на непрестано побољшање животног стандарда рад них људи села н града. Својим неуморним и полетним радом трудбеници индустриске производње превазишли су 67% предратну _ продукцију. _ Резултати њихових – напора обновљени рудници и нове фабрике, индустриска предузећа и комбинати, пруге и путеви, магацини и продавнице крцате робом — пружили су основу за доношење уредби о снабдевању, чије спровођење осигурава повишење просечног стандарда живота за 7% у односу на предратни. Већ у току ове године радни људи биће просечно боље обучени, храњени и снабдевени но пре рата када су текстилци у понеким фабрикама добијали по 7 динара дневнице а пољопривредни радници и по 4, таман за један хлеб, да и не говоримо о легијама незапослених у чији је ред сваког часа, сваки од оних који је имао срећу тренутног запослења, могао да ступи, Такав нагли напредак, такав пораст благостања не би био тада могућ, као што није могућ нигде у свету капитализма где прете таласи привредних криза.

Мере које су предвиђене уредбама о снабдевању које је донела Савезна влада одраз су данашњих могућности наше привреде које дозвољавају повећање обима обезбеђеног снабдевања по нижим јединственим ценама и пуштање нових производа у слободну продају. То је, управо, прелазни период који још не дозвољава потпуно слободну продају, јер још немамо за то довољно робе. Недостатак индустриске робе у прошлој години, када је мало артикала било и у слободној продаји, највише су осећали сељаци од којих су неки, да би дошли по сваку цену до потребних артикала плаћали за њих разним шпекулантима колико су тражили па тај издатак надокнађива-

Добровољним разменама станова омогућиће се правилнији смештај радног народа

ЈА] Мелаввији задатак станбених органа и данас је смештај оних лица која уопште немају стана, а затим да про= налазе слободан станбени простор, водећи притом рачуна за што правилнију расподелу свих _ станова. С обзиром на велики број захтева, на обимност и разноврсност послова, станбени органи нису посветили довољно пажње једном питању Које је искрсавало у низу про= блема код решавања ст анбеног питања, а то је питање смешта. ја грађана путем _ добровољне размене станова. Оваквим МОЛбама. углавном запослених ли. па која станују на једном а раде на другом крају Београда, није тражен нов станбени про. стор, па их је, с обзиром на ту околност, било лакше и решавати. Колико се намеће потреба за правилнијим смештајем рад. ника и намештеника — најбоље се види из прегледа где се налазе предузећа и установе а где станују њихови радници и намештеници. Тако, није редак случај да радници и намештеници фабрике шећера на Чу. карици станују на територији Другог рејона, или обратно, да радници и намештеници фабрике „Стаљинград“ станују на Сењаку. Такав је случај и са многим установама и предузе"ћима. односно са њиховим радницима и намештеницима»

Друштвени живот захтева | еваким даном извесне промене

"вољне

у граду, Велики број грађана долави и одлази из Београда. Упоредо са овим променама, он захтева и своје решење, ко. ме се мора хитно приступити. С обзиром на велики број молби које се могу решити овим начином — добровољном разменом станова, код станбених органа формиране су службе за добровољне размене станова, чији ће задатак углавном бити:

ју Станбени 'отсек рејона примаће све молбе оних грабана коћи желе да врше равмену стана, т, ако се размена врши у оквиру једног рејона.

2) При Уреду за расподелу станова и закупнине при ИОНО формиран је Биро за добро. размене станова, чији ће задатак бити да врши и одобрава међуградске и међу. рејонске размене. а поред то. га вршиће и контролу код свих добровољних размена на читавој територији града Београда

Увођењем службе за добро. вољне размене станова растеретиће се станбени органи и умногоме ће се побољшати си. туашија оних грађана, који

_ траже решење свог станбеног

питања путем размене стана, И на крају, омогућује се радном народу да боље и правилније

реши своје станбено питање п да не мора да чека на онај ред У који се сврставају лица која чекају да добију потпуно нов стан.

Станбени органи, с обзиром на тешку станбену ситуацију, нарочиту пажњу мораће да посвете откривању шпекулације која се јавља при решавању станбеног питања, Често су станбени органи населали одобравајући добровољну рагме. ну, јер су често и непродуктивни елементи долазили до станова.

Ова мера није била довољно објашњена и популарисана код широких маса па оне нису довољно биле ни упознате да се лобровољном разменом станова могло у много случајева реши. Ти њихово станбено питање. Зато. лица која булу полносила молбе. за размену стана, уко. лико не нађу лица са којима би разменила стан, могу у молби назначити улицу или крај у коме желе да станују. Станбени органи ће их обавештавати где се коти стан налази упраж. њен. Ово ће умногоме олакшати рад станбених органа, а с друге стране помоћи ће радном становништву да реши своје станбено питање,

Данило ОПСЕНИЦА

ли продајом својих производа по исто тако високим ценама,

Нови систем везаних цена омогућиће сељацима да за исту

· количину својих производа купе

већу количину тканина, ексера, цемента, посуђа и друге индустриске робе но пре рата, када су их продавали у бесцење а, поврх тога, гушили су их разно“ разни порези и дажбине, Сада им је пружена прилика да продају држави преко задруга своје производе и да за то купују индустриске артикле који су им потребни, по праведним, нижим ценама. Због тога везане цене, одређене за пољопривредне пл индустриске производе, „претстављају израз борбе наше народне власти за праведне односе У расподели робе, борбе за јединство радног народа града и села, на темељу реалних привредних могућности наше земље“. Шпекуланти, којима нове уредбе избијају и последње оружје из руке, н разни непријатељски елементи, покушали су да их искористе за уношење пометње на тржиште, проповедајући да везане цене „везују“ сељака који на тај начин „мора“ да продаје робу само задругама. Сељаци који, међутим, не продају своје производе по везаним ценама могу их и даље слободно продавати по ценама које се слободно формирају на основу понуде и тражње, Исто тако, они могу коликогод желе продавати слободно и све друге призводе који нису обухваћени Наредбом о производима који

ће се откупљивати у везаним ценама. Везане цене дају могућност · земљорадницима да се боље и јевтиније снабдеју, а ни у ком случају их у томе не 0граничавају и спутавају. Због своје разбијености и примитивности, наша пољопривреда није постигла до сада толики успех колики је постигла индустртја.

Уредбе Савезне владе о веза

ним ценама допринеће унапређењу наше пољопривреде, јер ће веће количине индустраских производа допринети бољој обради земље н бољем животу на селу. Земљорадник који добије бон за снабдевање индустриском робом по везаним ценама може га утрошити када жели. На тај начин ће моћи набављати онолику количину индустриске робе колика му је потребна, али народне власти и масовне“ организације морају спречавати сваки покушај препродавања и шпекулисања материјалом купљеним по везаним ценама, Задовољавање _ основних — потреба сеоског становништва индустриском робом допринеће и појевтињавању _ пољопривредних производа за исхрану становништва градова и индустриских насеља. _ Новим — снабдевачким картама спроведено је повишење количина следовања појединих основних животних намир. ница, Оне животне намирнице "и други артикли, који нису обу. хваћени савезним — обезбеђиним снабдевањем а нису пуштени ни у слободну продају, обезбедиће републиканско обезбеђено сна. Здевање, којим ће се количина и број артикала обухваћених

обавезним снабдевањем знатно повећати. Спровођењем савезног и републиканског обезбеђеног снабдевања ин Уредбе о везаним ценама тражња пољопривредних производа за допунско снабдева. ње на слободној пијаци смањи. ће се, што ће изазвати даљи пад цена,

Поред пољопривредних производа, у слободној продаји налазе се и индустриски производи који се продају по вишим јединственим _ ценама. – Неста. шица робе, проузрокована ратом, непрестано повећање потреба радних људи и повећање њихове куповне моћи, онемогућује за сада, пуштање већег броја ипдустриских артикала у слободну продају по нижим јединственим ценама. Стога су заведене виже јединствене пене и више јединствене цене које су неколико пута веће, што је условљено повећаном потребом и по. мањкоњем робе, По вишим јединственим ценама пуштене су у слободну продају разне врсте текстилних тканина, обуће, ме-

талних _ израђевина, _ хемиских произвола, производа дрвне индустрије, галантерије и друго.

Индустриски производи којих има у довољним количинама могу се неограничено куповати по

· нижим јединственим ценама. А

стални пораст производње омогућиће пуштање нових и нових производа у слободну продају по нижим јединственим ценама и постепено напуштање рапионираног снаблевања, јер како је рекао Борис Кидрич „Свако даље проширење обима производње значи допринос на томе путу. на путу наше борбе за животни стандард нашег радног народа“.

За доследно, потпуно спровоћење уредаба о везаним ценама и о обавезном снпаблевању, које воде бољем животу, морају се ангажовати у пуној мери како народне власти, државни трговачки апарат и задруге, прел које се постављају одговорнији и обимнији залаци него икад, тако и појединци и масовне организације које ће окупити радне људе на њихово извршење, тумачити и њихов значај и пиљ.

ФБРКА“

око шећера

рвог марта пронео «а

глас кроз Београд да више неће бити шећера у сло бодној продаји. Ова! глас су измислили шпекулантски и ра, зни непријатељски елементи због пропуста Одељења трго. вине и снабдевања ИО иско, ришћавајући га да поколебају поверење _ народних Маса у нове уредбе о снабдевању ко. је је донела Савезна влада. У већини продавница, заиста, два дана није било шећера у про. даји по вишим комерциалним ценама, Грађани нису знади где ће наћи шећер већ су ју рили из продавнице У продав. | ницу, тражећи га, и сматрали за велику срећу уколик> су успели да издају последње паре ва непотребне валихе, стојећи сатима У дугачким ре-

·довима пред малоброџним про“

давницама, које су га прода. вале. Њихову панику повећава ли су продавци, који нису зна ли да им објасне зашто више немају шећера у слободној про даји. Све ово је трајало два дана, па се шећер опет појави. у свим градским продавница, ма, а нико није грађанима 06. јаснио како је до тога дошло,

Свака слична узбуна је из лишна и лажна, јер робе неће бити мање већ напротив, све више и више у слободној про“ даји. До ланике због шећера дошло је због немарности над лежних органа Одељења трговине и снабдевања Извршног одбора Народног одбора који нису предузели довољне мере да објасне грађанима у којим продавницама могу коју робу када да купе у слободној про“ даји или по рационираном снабдевању. Одлуком – Мити. старства трговине и снабдева“ ња Савезне владе, наиме, решено је да се роба у слобод“ ној продаји по вишим комерцијалним ценама продаје у по себним продавницама. Одељење трговине и снабдевања о дредило је известан број продавница за ту сврху. Та мера, међутим, није довољно објашњена кроз штампу па јед»“ шло до ширења вести да шећера уопште неће бити. Пошто је примећен да мали број про давница у којима је пуштена роба у продају по вишим к»> мерциалним ценама не може да задовољи потребе грађана, на рочито услел навале која је настала одлука је повучена. Ол трећег марта грађани могу шећер куповати У слободној продаји коликогод желе. као раније, у свим градским про: давнипама. ,

Цела ова »збрка око шећера«, међутим. треба да служи, као поука, с једне стране грађанима, да се не поводе за свакојаким гласовима, – које штпекулантски елементи – поку шавају да протуре приликом спровођења мера које предузимају народне власти а сдру“ ге стране властима, ла све ме ре које предузимају одмах и подробно објаве, објасне прокоментаришу кроз штампу.

Правилно искоришћавање обрадивих површина у граду

еогравани који узимају

земљу под закуп да би је обрадили, или власници те земље, производе на 70 од сто до 80 од сто њене повр. шине кукуруз, д врло мало пажње посвећују гајењу поврћа. Услед тога они не обезбеђују довољно поврћа за своја домаћинства него у се. зони спремања зимнице преоптерећују већ и онако оптерећене пијаце великим Купо.

винама и доприносе порасту цена, Народне власти су у више

махова упозоравале оне који располажу земљиштем да је од првенствене важности за општеградске потребе ла се на територији града гаји поврће, што би допринело растерећењу пијаца и бољој исхрани становништва, 'Некз. лико вагона кукуруза, који роди на свим тим површинама, доноси мале користи само њиховим сопственицима. Како ова упозоравања нису имала никаквих резултата, на родне власти су, у циљу по. већања гајења поврћа у Београду, донеле наредбу којом се забрањује сејање и гајење кукуруза, стрмних житарица, индустриског и крмног биља на градској територији. Дозвољено је сађење, сеја. ње ни гајење само повртар.

ских култура. Ол ове наредбе изузимају се само професио« вални земљорадници, кји Не« мају никаквог другог занима» ња, већ живе ол обраде 36“ мље — у селу Бањици, Зему“ ну, Крњачи, или су из окол. них села а имају имањау Београду. За изузетне случа јеве даваће специјална од» брења Одељење комуналних послова. Озиме житарице, које су засејане током — прошле је“ сени, оставиће се лок се Не пожању, па ће после тога # за: те површине да важи ово наређење,

Земљиште је у Београду до

' брог квалитета и повољно 34

гајење најразличитијих врста поврћа које доприносе по. бољшању и разноликости исхране. Свуда где се до сала гајио кукуруз може, исто тако добро. успевати и кромпир црни и бели лук, грашак, п2 суљ, сочиво, цвекла, мрква | друго поврће изузев парадај за, паприке и купуса које тре“ (ба заливати, За гајење бољих врста поврћа и њихов бољи род препоручљиво је дубоко узорати у јесен земљиште 8 добро га пођубрити,