20. oktobar

__~ Савеза словенско + италијанских | атгафашисткиња _ Слободне територије Трста; На завршетку конгреса прет“седница радног претседништва Мари ја Бернетић је рекла: „Ми хоћемо __мир н демократију... Зато позивамо __све жене, без обзира на политичку и верску припадност, да се уједине у едниствен фронт који неће знати за мржњу, у коме ће владати пријатељ

ту 5 У вези са отпуштањем радника из __ тршћанских предузећа Уред за рад окупационе војџе управе у Трсту од__бнио је захтев синдикалних организа___ција, Овакав поступак изазвао је још веће незадовољство радног народа Трста н још више заоштрно борбу коју воде синдикалне организације, да • Извршни одбор Централне конфе___ дерације рада Румунске Народне Републике одржао је ванредну сединцу на којој је размотрено питање учешћа синдиката на претстојећим из| _ борима за Уставотворну скупштину, : Извршни одбор упутио је – проглас ' свим трудбеницима Румунске НародДА "не Републике, позивајући их да глаКа сају за Фронт народне демократије |“ да повећају производњу, да смање ||| __број низостанака, да организују так-

по мичење и да новаторске изуме најбоЈЕ ' њих радника практично примене У | “производњи. У прогласу се каже: ј- „Фронт народне демократије, који | претставља радин народ града н се-

|Диннаи ла, чврсто је решен да брани и учврДО .. _ сти демократске тековине румунског Б– __ народа н да осујети све разбојничке · покушаје реакције уперене против Џ Румунске Народне Републике, Под за || ставом Фронта народне демократије || гласајмо за даљи развитак и процват | Румунске Народне Републике,“ | + | У част Међународног дана жена у Шо Лондону је одржан масовни митинг, | 1 Говорници на митингу су подвукли да су британске жене, као н жене || читавог света, огорчене због прово| каторске политике империјалистичких

|| потпаљивача рата, н тражили су по|| бољшање економског положаја. По| · внати демократски борац — Изабела |- Браун позвала је жене чнтавог света

| да појачају борбу против потпаљива. ЈЕ ча рата.

|, •

| У читавој Италији примењује се

широки владин план предизборних

|| провокација и насиља, са циљем да

| се спрече политички избори у апри-

| лу. Тежиште предизборног терора на

лази се у Јужној Италији, После мн-

| _ тинга демократског Народног фрон-

та у Буџити, у провинцији Апулији,

секретар месне организације де Га-

сперијеве Хришћанско ~ демократске

странке убно је револверским мет-

|| 80) зшима претставника Комунистичке пар.

|| тије Италије Пнетра Мацулу н тешко

та] „пр ранио Једног радника учесника ми-

| тинга. Неколико часова пре убиства,

| . убица је одржао састанак са ватикан-

| ским бискупом у Козенци. Овај зло»

|| чиначки напад руководилаца владине

и странке изазвао је жестоко огорчење

|| међу становништвом и само захваљу-

= јући интервенцији месних руководн-

даца Комунистичке партије и Соција-

листичке странке није дошло до ве-

| ћег крвопролића, Фашистичке прово-

|" кације агената и полиције прошириле

Ц су. се ни на провинцију Пори. Кроз

| села ове провинције ноћу — крстаре

| десетине (блинднраних аутомобила мн

хиљаде полнцајаца наоружаних — те-

| у шким митраљезима. Шелбина полицн-

ја извршила је масовна хапшења рад

ника н преметачине у осам села. У Ал-

тамурн је ухапшено 72 радника, у Ди-

томту ухапшено је 24 радника, у Гра-

|| дини три, а у Адрији пет. Радници

|| Барна одговорили су на ова наси-

|| ља двочасовним општим штрајком У

|| свим фабрикама.

ћ: •

| У знак протеста због противзако-

Е интог отпуштања радника од стране

предузећа у Марсељу је објављен

штрајк радника рафинерије „Сен

| · _ Луј“. Тим поводом Генерална кон-

ЈЕ __· _ федерација рада објавила је саоп-

и · штење у коме оптужује владу да по-

| . држава послодавце у – противзакони-

тим акцијама. Конфедерација позива

ДЕ _ све француске раднике на солидар-

| · вост с марсељским штрајкачима и на

| % будност против сваког покушаја на-

пада на синдикална права и слободе. •

| у Снаге Народноослободнлачке армије || Кнне све више угрожавају Куомин-

__ тангове _ положаје у долини реке . _ Јангце, | 4 ||. Е У Џакарти је основана – такозвана

привремена влада Индонезије на челу | с холандским војним гувернером Ван М : . Меоком. Демократска индоженска јаввост сматра да је овај акт учињен У | аи ~ „иљу јачања холандског колонијалног режима у Индонезији ни слабљења 4 Е индонежанских снага. Становници Индонезије, међутим, све чвршће збија_______ју своје редове и не дају се заваратни једном „владом“ у којој нема ни једног претставника Индонежанске | Републике, |- Паним „7 • Ц ____Из досадашњег тока – предизборне ЈЕ __ кампање у Америци види се да су “ _ снаге које подржавају кандидата треће странке Хенрна Валаса много % ___јаче него што су то предвиђали репу= И бликански демократи. Снаге које по=“ државају Валаса већ су основале у к '26 држава организације које воде кам : пању за његов избор. Прелаз бира' ча - радника од Демократске странке ка трећој странци појачава се из да"ва у дан. ;

( • Пи Чилеанска влада, у циљу да сломи отпор народних маса против поби. литике потчињавања америчком импе. · ријализму, намерава да забрани Комунистичку партију Чилеа и да повиштн мандате њених претставника у парламенту. Да би нашла изговор за напад на истинске бранноце демократије н народних слобода, влада је „открила“ тобожњу комунистичку заверу у Оваде. Она је у тој области _ прогласила опсадно стање п похапси· ла велики број комуниста. Међутим, демократска јавност Чилеа не мохе да буде заварана оваквим фашнистич:ћ > , 14 ким рровокацијама _ је . 1 мо НИЗУ Ју КО

ЈИ пето са реноме ад конгрес |

у овој години пред организацијом Народног фронта Београда стоје велики и значајни задаци. Да би те задатке испунио, Народни фронт је преузео обавезу да оствари 4,417.000 радних часова, што претставља три пута већи допринос од онога који је Народни фронт дао у протеклој 1947 години,

Овогодишња обавеза организације Народног фронта Београда је велика, зато што ће гра ђевинска делатност и грађевински радови бити два и по пута већи него прошле године. Да би се та обавеза испунила, било је потребно окупити масе грађана, који ће добровољно узети учешћа на разним радовима, како рејонског тако и градског значаја. Решено је да се по свим основним организацијама рејона оформе радне бригаде, које ће бити подељене на чете, десетине и радне групе.

Уписивање чланова Фронта у радне бригаде врши се на потпуно добровољној бази. Међутим, услед недовољне будности руководиоца дешавало се у појединим организацијама да се упис врши под неким притиском и готово под претњама: ако се не упишеш у бригаду, нећеш добити карту за снабдевање и томе слично. На тај начин. не само да је направљена груба грешка у спровођењу _ директиве Фронта, него су често многи бо лесни и стари грађани због таквог поступка задужених за упи сивање, пристајали да буду чла нови радне бригаде. Дешавало се да се поједини чланови Фрон та задужени за уписивање обраћају министрима, високим руководиоцима и високо квалификованим стручњацима и траже од њих да се упишу у добровољне радне бригаде. То је скроз по-

Чланови Фронта Првог рејона на добровољном раду у Космајској улици

грешно, Тим људима треба оставити пуну могућност да користе на својим, за заједницу веома важним пословима.

Уписивање у бригаде још тра-

· је. Убудуће чланови Фронта ко-

ји су задужени за уписивање тре ба да отклоне у свом раду те грешке. Њихова агитација не сме да се своди само на позивање, они морају политички да објасне _ сваком грађанину потребу и значај учествовања У радној бригади. Од успешне агитације по основним организацијама зависи колики ће се број чланова Фронта Београда окупити у добровољним радним бри гадама.

Досад је у Београду формирано укупно 97 радних бригада, са 16.415 уписаних чланова. У Првом рејону формирано је 12 бригада са 2.346 чланова, у Дру

|| Појачајмо рад на формирању ронтовских радних бригада

гом 25 бригада са 6.380 чланова,

у Трећем 18 бригада са 2.709 члана, у Седмом 18 бригада са 3.300 _ чланова, и у Земуну 24 радне бригаде са 1.686 уписаних чланова. Ова неравномерност Ууписаних чланова Фронта у бригаде, јасан је доказ да поједини рејони не поклањају довољно пажње овом, тако важном, пи тању. Чланови Фронта који се старају о радним бригадама морају да се џмотруде да што пре отклоне ту неравномерност.

Новоформиране радне бригаде учествовати на смотри свих бригада која ће се одржати 4 априла. После смотре отпочеће радови. Грађани Београда сврстани у радне бригаде даће у току 1948 године, својим добровољним залагањем још један велики допринос извршењу Петогодишњег плана.

Заборављени грађани

У. 7/ /"

РАНА 7 УРА

а тевмк +

ча

— Нашим поцепаним ципелама неће

изненађења!

никаква

сметати

сад

Ра се прати западна штам"па, која је, са малим изузетком. у рукама и под Епа у финансиских магната, наћи ће се сијасет чланака и вести а рених против наше земље. Број ових сочиненија нарастао је ло обиља, а њихова оштрица. према нама нарочито се појачала откад се тежњи меричких империјалиста да поробе Европу даје вид „помоћи Европи применом Маршаловот плана.

У низу свакојаких измишљоч тина и извртања ширених тамо на Западу на рачун Југославие посебно место гаузима твр:

да је „лоша и неправилна наша _ политика по питању америчке „помоћи“. Сједињене Америчке Државе су. наводно. те које стоје добре да својим доларима притекну Југославији, измученој и исипрпеној у тештком рату, а Југославија се узјогунила и одбија да јој се олакшају невоље са којима се бори.

Проблем нашег злата депонованог у Сједињеним Америч-

ким Државама, постављен недавно И пред Органивацијом Уједињених нација, претставља, међутим, једну од многих тешких сенки које замрачују сву ту, са наше стране неприхваћену америчку „великудуш ност“, разглашену на сва звона преко _ плаћеног _ радија И штампе, Е

Тај проблем, јасан као дан, нако амерички властодршци настоје да га замрсе, у правој боји приказује и данашње материјалне односе између Југославије и Сједињених Америчких Држава. Макс би нама би“ ла од увелике користи стварна помоћ Коју бисмо добили. ми нисмо пружили руке према Маршаловом плану и нисмо се уздали у „благодети“ које он најављује. Досадашње искуство са западним земљама, а У првом релу са Америком, или 60ље рећи са америчким владајућим круговима, утврдило је код нас увјерење да ми... не можемо од тих кругова очекивати једну несебичну и искрену помоћ за обнову наше земље“ (Тито). Јелна од најважнијих појединости у таквом нашем искуству са владајућим америчким _ круговима јесте и чињеница да Америчка влада није нама вратила наше злато у вредности од око педесет милиона долара, А сада, на. страну приче о „великодушно сти“ и у коју, из сопствених разлога, немамо поверење ни за трунку. Ми :едноставно, имајући пред очима искључиво своје ппаво, тражимо од господе која нам нуде „милосрђе“ да нам врате наше злато.

Пред Економско-социјалним саветом Организације Уједиње. них напија југословенски претставник др Јоже Вилфан ука-

зао је на неоспорне чињенице“

које до краћа разголићују незаконити поступак Америчке владе. Ова „великодушна“ влада, иза које стоји Волстрит, најједноставније — узима туђе.

Кад се имају у виду околности под којима је наше злато, имовина југословенске Народне

Одржавање зборова бирача у Београду

Д. би се народне власти што чвршће и тешње у свакодневном животу и раду повезивале са народом, одржавају се зборови бирача. На тим зборовима бирачи кроз дискусију износе проблеме који непосредно задиву у њихов живот, дају предлоге одборницима шта да изврше у вези са њиховим — најхитнијим потребама. На зборовима бирача одборници као претставњици народне власти полажу рачуна о свом раду. Они износе евој досадашњи ред и позивају грађане да дискутују м да дају оцену њиховог раде. !

У Београду су зборови бирача у неким рејонима у току, ва у некима су већ одржани. Али изгледа да руководства фронта, рејо-. на, у којима су зборови одржани, нису довољно схватила значај зборова бирача, тако да они нису успели у довољној мери. Пре свега, непосредно пред одржевање зборова није било готово никакве ггитације. Народу није би-ло јасно ко организује те зборове, зашто, какав је њихов значај, зашто је потребно присуство што "већег броја грађана. Сасвим је онда резумљиво, што је појединим зборовима присуствовао веома мали број грађана. Та слаба посета, недовољно објашњен значај зборова, као и слабо руковођење самим зборовима, учинили

#- су до дискусија на узма онај лон

који је требало, него да се претвори у мање-више празно и. сувопарно понављање неких већ толико пута изговорених цифара и парола.

На тим зборовима одборници су подносили народу рачуне о свом досадањем раду у вези са Петогодишњим планом развитка Београда, Уместо да је дискусија киптела од разних предлога, она је била малобројна и неконкрет· на, У дискусији треба да се изнесу стварне потребе, стварна запажања у вези са разним про“ блемима. Грађани својом дискусијом, предлозима и критиком треба да пруже одборницима богат материјал, на основу кога би они направили план за будући рад.

На пример, неки крајеви Београда немају водовод, а неки о" светљење. Негде су улице некалдрмисане, или је много удаљена трамвајска станица од на-

сеља, или у насељу нема парка.

који је неопходан. Има низ и низ таквих и сличних проблема који непосредно задиру у живот

ОГЛАШАВАЈТЕ У „20 ОКТОБРУ“

А АДА ДИО

грађана. О таквим проблемима треба дискутовати на зборовима бирача, давати предлоге како да се поједини проблеми реше. На тај начин успоставља се најтешња сарадња и узајамна помоћ измеЂу народа и народне власти,

На извесним“ зборовима не само да ни довољно проагитовано о зборовима, него чак нису извршене ни потребне техничке радње, На пример, народу није предложено да бира претседништво збора и није било записничара, Тако, ако је У -дискусиги пао и неки користан предлог или критика он није забележен.

Што је на зборовима било веома мало бирача, није кривица само до руководстава _ Фронта по рејонима. Требало је преко синдикалних _ организација – објаснити радницима и намештеницима значај зборова и потребу присуствовања што већег броја гра; бана. |

Насупрот овим неуспелим з60ровима, ових дана одржано је У Првом рејону неколико прилично

успелих зборова. Ови су зборови углавном успели залагањем руководилаца Фронта. Дискусије су биле прилично плодне, ма да не баш много конкретне, било је и неколико корисних предлога У вези са уређењем града. Ти збо“ рови би сасвим успели да се нису одржавали у малим салама у којима није могло да стане више од 400—500 чланова Фронта.

Како су зборови бирача још у току, руководства Фронта оних рејона у којима зборови још нису одржани треба да се потруде да широком агитацијом окупе на зборове што већи број бирача. Синдикалне организације, са своје стране, треба да објасне радницима м намештеницима потребу и значај учествовања на зборовима бирача по основним организацијама Фронта. Треба повести читаву борбу да грађани исправно схвате ове зборове. Претстојеће зборове треба добро организовати, да се не би поновили недостаци са до сада одржаних зборова. За сваки збор треба извршити добре техничке припреме. Народ треба да изабере радно претседништво, које ће руководити, и записничара који ће бележити све предлоге и критике граћана, Руководства зборова треба да објасне грађанима да они имају права и да им је чак ду. жност да говоре, критикују и дају

сугобтије»

У АМЕРИЦИ

~ че об ба ва задеверн

банке, доспело у Сједињене А. меричке Државе, безакоње ко-

„је Америчка влада чини гадр-

жавајући данас ту нашу имо. вину добија посебно обележје,

У питању је драгоцени метад који је наша земља под претњом непосредне ратне опасно. сти пренела у другу пријатељ. | аку земљу да не би допало | Хитлеру и помогло му у остваривању његових поробљивачких планова, У нужди, дакле, извршен је тај пренос користан за савезничку ствар уопште, с | тим да се, кад облаци прођу, злато врати у руке народа ко. ји је његов прави власник и | који је до њега дошао сопственим знојем и напорима,

Ове околности указују на сву аморалност америчког поступка, напоредо с тим што се он у целини појављује као голо безакоње и безобзирно кКршење основних принципа међуна. ролних односа.

Али морална страна целе ове ствари и питање злоупотребе поверења међу савезницима није оно на чему инсистира на» ша земља. То је у свему ТОТИко грубо аморално да није ни потребно посебно указивати На крању недостојност коју овај и овакав стев САД претставља, Уосталом, на самој Америчкој влади је да, ако јој је до тога стало — а требзло би ипак да тој је стало — да бира до ког бе степена да воли рачуна о моралу. Ми, међутим, устајући у олбрзну свог ничим неума. њеног и неоспоривог права, без неке нарочите заинтересованости да спасавамо морал 8меричких влолајућих кругова, имамо пред очима тешке по. следиџе које заложавање нашег злата у Америци оставља на живот ноте земље, на живот наших људи.

Матепијална штета коју је наша земља пгетопела у рату огромна _ је. Поиближзва се бпрћу ол лесет милијарди лолапа Преко милион и седам "стотина _ Југославена _ дало је "житоте у нерпавној борби, али “У мушком хрвању, против фа-« шистичког поообљивача, Данас, кад залечујемо ране тешког патнорг разарпсња и погибије, вама је лрагоцен сваки твоздени ексер. сваки новчић, аклмоли наши милиони коте су бесправно задожгни у САД. За " државање нашег злота нансси много незгода нашој привреди. Место да за тај сопствени нов>ц купујемо У иностранству потребан материтал и машине, ми се, не расползжући овим својим средствима у злату, често лишавамо важних н-бавки или смо принуђени да увозимо по гену извоза оног што нам је потребно за повишење жи» вотног стандарда У земљи, Ппема

== пп —_о—= ___====и = бе=- = По == и њени __ Би пи вв

томе. аморални посту. пак САД у погледу нашег злата лепонованог у Њујорку нас

интересује, пре свега, као потез уперен против исхране нашег становништва. Владајући кругови САД управо желе да онемогуће обнову и изградњу наше земље. Они хоће да гладују наша деца.

Разуме се да Америчка влада, блокирајући имовину наше Народне банке, пренесену У стању нужде у њујоршку Фе. дералну "резервну банку, Не пропушта да скроји образло“ жење за своје бесправље, Она излази са дугом и веома проблематичном листом _ својих контрапотраживања у Југосла. вији, потражујући од нас чак и вредност некаквих својих по“ строђења које су уништили ње ни сопствени, дакле амерички авиони,

Тежиште, уствари, није у по. траживањима сумњиве вредности које САД имају према #24 ма. нити би то могао да буде прави повод задржавања наШшег злата у њујоршкој банци.

ињеница да су САД већ одавно вратиле злато другим 3е" мљама, према којима такође постављају извесна потражива« ња, указује на постојање других намера у односу на нас. Жели се да се нашој земљи (која је, не продајући своју слободу и независност низака“ кве луфтбалоне и гуме за жвакање, сопственим снагама при онула обнови и изградњи) по“ стави пречага међу паоце, У спори њен развој, њен напре. дак. Раде се о најобичнићо! дискриминацији према Југосла“ вити, држави народне демоког. типе,

Ради се о нечем. преко, чега се не може тек тако прећи, = то не само у интересу наше 36 мље. У питању је поступак ЧИ" је жигосање и онемогућавање претставља интерес међународ. не саралње, Из тога проистиче и дужност Организације УЈе дињених нација да, бранећи слово и смисао Повеље, 0без“ беди и заштиту нашег права 89

коме стојимо и стајаћемс за