20. oktobar

— Чујте, имам одличну робу. " испод руке!

= Мило ми је, а ја имам тачкице! о

чи“ Про . 550 ПАЈА •

— Ко каже да сам

радном времену2

2 дљњје

НОЗО ршштте

ре много година водио

је _ Бранислав Нушић заједно с Михаилом Сретеновићем у Београду дечје п030риште, које је успело да за„иста има успеха не само по томе што је увек било препуно деце, него и по томе што је из тога позоришта изишло

неколико добрих глумаца и редитеља. Храмало се свакако у ре пертоару.

Уочи Другога светског рата покушало је Родино позориште, које је водила Нушићева кћи, да поново деци да те лепе успомене које ми сви старији носимо из детињства: успомене када см) први пут видели позориште и разумели и осетили шта се на позорници догађа.

После рата ово позориште дало је две-три претставе, го. стовало у Бугарској и престало да ради.

Заштор Углавном због оскудице доброга репертоара.

Наш вредни и добри песник Бранко Ћопић није ни на 08в0ме пољу изневерио. Написао је своје »Ударнике«, КОЈИ СУ пред препуним дворанама Народног позоришта У Београду и других позоришта У држави приказивани много пута. Али он је у томе раду остао, #Изгледа, усамљен,

Али ако ми још немамо свога доброг репертоара ове врсте, могли би смо се послужити дечјим комадима из страних књижевности, од совјетске до бугарске, У којима се гаји 6 много љубави дечје позориште. |

Ти преводи били би и потстрек и пример нашим књижевницима да не забораве најдраже своје читаоце, да не забораве децу која заиста моде: |

— Дижите и за нас позориште |

жЖ. В.

ТЕХНИЧКИ _ ДОБРО ОПРЕМЉЕН

% стони КАЛЕНДАР · ГЛАСА“

може се добити још у администрацији по цени од 28— динара. Књижарима ин ревизорима 2%

спавао У

Димничарско питање још није решено у Београду

О бављање димничарске слу жбе одувек је било ва· жно за све градове, а нарочито за веће индустриске центре. У старој Југославији димничарска служба била је регулисана Законом о радњама, односно Правилником за обављање димничарске службе. Овим Правил. ником димничарски занат имзо је повлашћени положај односно концесиона права која није нмала ни једна друга врста занатске радиности. Оваква ситуација створила је од ове важне занатске гране уносан — посао. Зато су многи димничарски мајтори постали и власници великих непокретних имања.

Народне власти, увиђајући важност ове службе, донеле су 30 јануара 1945 године Правилник о обављању димничарског заната. Овај Правилник због краткоће времена и хитности није могао унети у димничарску — службу нову организациону форму, него је он уствари наставак и извод претходних правилника ко ји су регулисали _ димничарску службу. По“ овом Правилнику димничарска служба задржала је и даље своја концесиона права. Поред ове основне слабости, он садржи и низ мера које конкретно говоре о дужности и правима димничара као занатлија. Међутим, непридржавање и непоштовање _ Правилника од "стране неких димничарских мајстора, унело је у ову врсту заната неуредност у погледу лаљег осигурања редовног чишћења димњака и свих инсталација делокруга рада који спада у дим инчарски занат.

Познато је, да у димничарском занату има врло нездравих појава, које су овај занат претвориле у добар и уносан посао. Садашњи димничарски мајстори труде се на све могуће начине, да задрже ово незлраво стање које потиче из старе Југославије. Београд је подељен на 60 т. 33. димничарских рејона. Сваки од ових рејона додељен је по једном од димпичарских мајстора. Неки од ових мајстора има. ју као припомоћ помоћнике и ученике. Међутим, већи број мајстора само по форми води на своје име рејон, а сами уопште не учествују у раду, него овај посао за њих обављају пословође са којима деле добит. Поред ових, има и жена умрлих димничарских мајстора, које за обављање и правилно руковођење у свом рејону деле добит са својим пословођама.

Тако једним од рејона руководи нека Видосава Зафир, стара 28 година, по занимању чиновница _— иначе удова једног

' димничарског мајстора. Видоса-

ва Зафир никада није била димничар нити се икада бавила тим занатом. Зато Видосава Зафир држи стручног пословођу, који јој редовно прибавља месечну ренту до 6.000 динара. Исти је случај и са Јеленом Дебељевић, која такође поседује концесију на једном димничарском рејону. Јелена Дебељевић је сама, имање са родитељима има у Винковцима, па ипак редовно прима од

свога пословође месечну ренту око 5.000 динара Јелена Дебељевић није чак ни регулисала

своје пореске обавезе као уредан и исправан занатлија. Она данас нашим пореским властима др је суму од 29.560 динара.

“ уплатила пореским власти ма чак ни део пословног промета њенога помоћника од 13.000

динара. Да се овде не ради 0 социјално _ незбринутим _ удовицама

бивших димничарских мајстора, најбољи је пример Зорка Клузачек, која прима редовну месечну ренту од свога стручног пословође, иако је рентијерка има троспратну кућу у Београду. Није усамљен случај да је у овој врсти заната велики број „мајстора“ који су уједно и вла сници више кућа. Тако Божидар Бановић има две куће у Београду и једну у Аранђеловцу.

Поред физички – неспособних димџичарских мајстора, има мајстора који иако су способни за Ја не врше редовно свој посао. ако Стеван Копић, стар 28 година, не ради увек сам него држи ученике који за њега раде. Његов посао састоји се углавном од ревносног испостављања рачуна и убирању новца.

Да се димњаци. нередовно чисте, да се површно овај посао обавља и да ретко ко контролише овај рад, то је познато грађанима. Настојници зграда о све му овоме не воде довољно рачуна, иако је то њихова првечствена дужност. Грађани често олако схватају рад ове службе и њено правилно вршење, "иако је ова необично важна због безбедности града од пожара.

Ретко се води рачуна какве признанице димничари испостављају при наплати за учињене у-

слуге. Зато се и догађа да Лука Зарић на обичним признаницама, неовереним од стране Кон тролног отсека Пожарне милиције, наплаћује од Гранапове пекаре 515 динара за месец фебруар. Због небудности грађана и неких службеника разних установа неки димничари праве обрте за које не зна народна власт, што је опет директна ште та, јер се нема увид у висину прихода и обрта димничарских мајстора.

Приходи појединих димничароких рејона крећу се до 250.000 динара годишње. Ови се приходи могу установити једино преко оверених блок-рачуна; међутим послови се обављају узгред но, тако да ови приходи премашују границу која је постављена Правилником. о копијама рачуна види се да су димничарски мајстори у току 1946 године наплатили за чишћење димњака у Београду око 8,000.000 динара. Е

Због недовољне будности било је могуће да неки димничарски мајстори прикрију свој доходак. Тако је Тома Лазић, претседник Секције димничарских мајстора пријавио пореским властима 30] бруто приход на 50.900 динара годишње. Међутим, из копија ње гових сопствених наплаћених ра чуна види се да је направио промет од 189.552 динара. Зор-

“

ка Клузочек пријавила је промет за 1946 годину 60.000 динара, а за 1947 годину 30.000 динара годишње. Међутим, го признанипама направила је промет у висини од !38.718 динара. Ово вероватно нису _ усамљени случајеви. Због тога, рејонски народни одбори морају строго водити рачуна како би се свака обавеза правилно извршила према нашем државном буџету. Дра гутин Гојковић, нако је дужан да ради на своме рејону, одлази у унутрашњост и тамо такође врши димничарски посао, а његов рад обавља помоћник.

Сви ови примери јасно указују да димничарско питање треба што пре правилно _ решити. Свакако да ће питање димничар ске службе бити решено истовремено са решењем димничарске службе на целој територији наше земље. Али то не значи да се не могу донети привремени прописи, који би ову важну службу правилно решили у корист поштених и радних димничарских мајстора као и у корист града и грађана.

Најкраће решење овог питања би било оснивање градског предузећа за димничарску службу. Као пример доброг пословања димничарске службе, може да нам послужи организација градског предузећа у Новом Саду и у Скопљу.

Радови на уређењу Београда

Уређење простора намењеног паркирању аутомобила

на _ почетку

Булевара Црвене армије

Ри

СЛОБОДНА КРИТИКА

Перипетије аутобуса Београд — Авала

(4: великом групом сељака и грађана чекао сам на полазној станици аутобуса који саобраћа на ли-

нији Београд — Авала. Сви смо до- |

шли одмах после шест, јер нам је речено да аутобус полази у седам и тридесет, а због хитних својих послова хтели смо да осигурамо сваки себи место.

Али, дошло је осам сати, пола де. вет, и већ скоро девет... Тада нам је саопштено да се овај једини аутобус мора одвести у гаражу на оправку.

— Кад ће бити готова оправка, питали смо.

— У току дана, гласио је „преци. вав“ одговор.

= А зашто не пошаљете други, по. кушвли смо да спасемо наше послове.

= Видите са шефом, речено је ле конски, ,

Било нас је доста, послови су би“ ли хитни. Нисмо хтели да вапустимо „бојно поље“. 7

После дужег ургирања обећано нем је да ће кола“,

И „друга Кола“ стигла су у девет и тридесет.

телефоном, доћи „друга

Што се тиче аутобуса који „редовно“ саобраћа, то јест, треба да иде сваког сата, 8 мде два пута дневно, име „аутобус“ мора да му је остало од овда кад је (био последњи пут оправљан, чишћен и пран.

Под у вутобусу покривен је блатом и отпацима, седишта изубијана и огуљена, Окна су тако прљава, да пут ници нису у стању да закључе која је станица, гребући по њима и трудећи се да прозру. Споља, међутим, све је под дебелим слојем блата и прашине.

И ова олупина саобраћа лепим дру“ мом Београд — Авала. Боље рећи: игра жмурке, јер се поред свега оста. лог, и стално квари, остављајући сво је многобројне путнике да је „при“ жељкују“, каква је таква је...

И та олупина и гнездо прљавшти. не на точковима, везује главни град са својим главним излетиштем.

Аутобуса ми немамо на претек. За сад је тако и то не треба да нас чуди, ни љути, Али зато имамо на претек јавашлија и небригића, чија је дужност да се старају о чишћењу и довођењу у ред ових саобраћајних

средстава, баш с обзиром на то што их је мало.

Не сме се дозволити, поред тога, да се унутрашњост аутобуса упропашћује уношењем _ канти од млека. Стога би се требало постарати за приколице са гумама, које би служиле за транспорт канти.

На домаку је пролеће, Београђанима треба не само омогућити, већ и омилити одлазак у природу. На том плану Авала је на првом месту. Међутим, овакви превозни услови уби“ тачни су и за оне који су принуђени да их користе.

Стога је неопходно постарати се да се питање превоза до Авале реши, како у погледу тачног соабраћања аутобуса, тако и у погледу реда, — хигијене и естетике — услова које ми данас већ не смемо да занемарујемо. ' Живојин КРЊАЈСКИ

Ријечка 1

НУРС ЗА НОНТРОЛОРЕ И ИНСПЕНКТОРЕ "У ГРАЂЕВИНАРСТВУ

У винској делатности могло винској делатности могао се уочити да је на многим градилиштима квалитет радова био слаб, услед недовољне контроле градње. Да би се побољшала контрола квалитета изградње и помогао рад дирекција, Одељење грађевина Извршног одбо• ра формирало је пре извесног времена –једномесечни курс за

контролоре и инструкторе у гра-_

ђевинарству, _

У претстојећој великој грађевинској делатности – оспособља= вање контролора пма велики вначај, Контролори ће бити до« дељени _ великим _— грађевинама појединих предузећа и биће под руководством техничких дирек“ тора. Њихова дужност ће бити да контролишу квалитет радова, али неће моћи директно по не-

Да исправим

И поред забране Извршног одбора НО Београда да се грађевин-

ски материјал оставља на коловозима, код градилишта којим руководи Душан

немогуће проћи услед

у улици Браће Југовића, Ђорђевић, возилима је растуреног материјала

Здршестесне и социјалне инвостације

у Петшогодишњем плану |“

развитка.

азвити што више мрежу

здравствених и социјалних“ установа, унапредити и усавршити службу здравствене заштите и бриге о људима — задатак је који је поставио Петогодишњи план развитка Београда пред Извршни одбор као и пред Народни фронт нашег главног града лез

Дечје јасле и дојилишта

У старој Југославији установе ове врсте нису постојале, о њима смо само слушали или читали, Петогодишњи план развитка Београда предвиђа изградњу 12 дечјих јасала и 15 дојилишта, Али кад се говори о установама ове врсте треба увек имати на уму да главна брига за њихово подизање остаје и даље на већим предузећима и установама. Ова пак, о којима је реч, јесу теренска и треба да приме децу оних мајки које још немају стана у самом предузећу или његовој близини,

Од коликог су значаја ове установе за жене с децом, за саму децу и нашу привреду најбоље говоре већ отворена јасла и дојилишта. У нашој се држави неће догађати да дете од пет година гура комад суве корице у уста већ умрлом брату, У жељи да га нахрани, док се мајка враћа доцкан с посла, јер је послодавац није хтео да ослободи да припази на болесно де» те. Срећна и задовољна деца, окружена љубављу, добијаће негу и васпитање неговатељица, док им мајке, заузете послом у установама и предузећима, не дођу по њих. Озарена радошћу због постигнутих успеха на своме раду, задовољна бригом која се води о њеном детету, жена-радница ће дати свој допринос у борби за лепши живот и срећнију будућност наших народа.

Болнице

Мали број болесничких постеља с једне стране и брига народних власти за здравље труд“

ти

посредно да интервенишу. Контролори ће бити помоћни и саветодавним органи на градилишту и указиваће руководиоцима изградње на пропусте и слаб квалитет градње, што ће ови одмах исправљати. Постављање контро лора по великим градилиштима у овогодишњој огромној грађевинској делатности омогућиће да квалитет радова у грађевинарству буде внатно бољи. „Инструктори ће имати нарочиту дужност и биће додељени по јединим дирекцијама Одељења грађевина. Они ће дирекцијама давати свестране инструкције; о вођењу евиденције, новаторству и рационализаторству, 0 начину смештаја грађевинских радника и низу других проблема који се буду показали у раду дирекција,

Београда

беника поставили су тежак про- |

блем који треба решити. Отклонити несташицу болесничких по“ стеља и пружити добру и стручну помоћ онима којима је она потребна, задатак је који се Пе тогодишњим планом има решити, У току прва Петолетке изградиће се велики болнички центар са 1500 болесничких постеља и адаптираће се две зграде

: за потребе болничке службе и тако добити још 235 постеља,

што. укупно чини 1.735. Када упоредимо оно што смо наследи-

' ле са оним што ће наша власт

изградити, добијамо праву слику старога друштва и његове небриге за радни свет.

Београд је 1939 године имад 582 болничка кревета у градским и другим здравственим установама. У 1951 години Београд ће имати 2317 болничких постеља тј. 4 пута више. Упоредимо ли темпо изградње адравствених установа које имају _болесничке постеље, видимо да је за 22 године постојања бивше општине изграђено, ни мање ни више од 182, према 1735 за пет година колико ће се изградити. Осам постеља за годину према 347 колико народна власт гради годишње. За извршење овог задатка одређено је преко 350 милиона динара, од укупно 471 милион колико је предвиђено Петогодишњим планом развитка Београда за народно здравље и социјално старање.

Поликлинике

Ради успешног амбулантног лечења, брже и боље помоћи лако оболелим и озлеђеним, изгради“ ће се ара РрЈинка поликли-

4967

нике и инвестирати 160 милног ва динара. Осим овога, изгради-_ ће се амбуланта у Раковици и

санаторијум у околини Београда, за чију ће се изградњу #н-

вестирати даљих сто милиона ди-

аи а 504

|Г ли

Би –

нара. Изградиће се још читав —

низ мањих и

савезним планом, „а Београд је био град познат по

високом проценту оболелих од –

плућних _ болести. _ Извршењем

Петогодишњег плана он ће изгу- _

бити неславни рекорд који је дуго држао, а чланова Фронта. Београда ће учинити све да то

Орде пре подтдрљар““ зо“а,

већих објеката · предвиђених републиканским и