20. oktobar
Занимљива забава
— Бар имам шта да радим док
вико не почне да кажњава...
У
Проклијали кестен...
авалир = Како смо могли зимус ла продајемо _ кад онда није –проклијао! ДОШЛО ЈЕ ПРОЛЕЋЕ
а тестелинатчигоатетт а ДАВИД стила
ПРАЗНИК НАЈМЛАЂИХ
ошли су светли сунчани дани који доносе толико радости нашим најмлаћђима. И ове године ће пионири Београда. као и проШшле, свечено поздравити долазак пролећа,
Дана 28 марта по читавом Београду одјекнуће радосна песма најмлађих, који“ће кроз игру, песму и разна фискултурна такмиче“ ња поздравити пролеће, Тога дана пионири Београда ће са својим одредима изићи у оближње паркове и шуме. У сваком рејону приредиће се мала — свечаност. Свечаност ће почети у 10 сати. Одреди пионира, окићени цвећем. са пионирским заставама на челу, са пионирским трубама, кренуће у природу да тамо што лепше и радосније проведу дан.
Уочи 28 марта пионири ће уредити ми украсити своје школе, и садити саднице. А увече ће се у палити логорске . ватре, што ће бити знак да је пионирски празник, поздрав пролећу, отпочео,
Културно-уметничка друштва, лакозтлетичади, боксери и други спортисти испуниће програм тог дана. Самм пионири извешће низ такмичења м игара. Пионири Седмог рејона провешће тај дан “ Топчидеру. Омладинска штафета ће им донети поздрвв омладине, а затим ће отпочети свечаност. У програму ће поред хора ми фолклора пионира учествовати м кул« турно-уметничко друштво .Стевен Бракус“, Подмладан пионира извешће веселе дечје игре, као трчање у џаку, точање са јајетом у кашици и друге. На крају програма извешће се „борба" пионира Прве м Друге мешовите ги~
Деца у природи
мназије. Крај свечаности обележиће се пуштањем балона.
По свим осталим рејонима биће _ слично, _ Културно-уметничка друштва ће изводити разне хорске и фолклорна тачке, а пионири ће се такмичити у фискултурним играма, Свечаност ће трајати до 3 сата. Жене Београда припремиле су им поред лепих играчака и закуску,
Читав тај дан, поздрав пролећу, протећи ће у песми, игри и весељу, кроз које ће пионири изразити радост због доласка проле-
_ Курсисти уче по магацинима а беспосличари седе у светлим просторијама
итање просторија за смештај курсиста и за одржа« вање предавања _на курсевима, као и за домове за ученике у привреди, је један од проблема
„с којим се свакодневно бори низ
београдских предузећа, јер без таквих просторија курсеви не моту показати задовољавајуће резултате. Због тога је веома чудно да станбени органи извесних рејона не схватају од колике је важности брзо решавање молби о додељивању просторија које су поднела предузећа. _ Навешћемо само један пример.
У предузећу „Октобарска слобода“ отпочела су са радом два нова курса за подизање стручних мајстора И приучених радника, Курсеве посећује веома велики број радника из самог предузећа. Управа предузећа је предала још 30 јанузра ове године молбу Станбеном отсеку Другог рејона
аи —
Потребно је подићи чекаонице
ћа, Тај дан ће бити светао и ве- |
сео као што је и читав живот наших најмлађих у новој држави, пун светлости и весеља,
односи ИЗМЕЂУ РОДИТЕЉА И ДЕЦЕ
Рејонсни старатељсни органи
и
= Део је у нашој народној 40 |. држави предмет особите пажње и старања, Чине се, и у будуће ће се чинити, сви напори да се створе што 60. љи услови за правилно васпитање и овестрано развијање детета, Стварају се све подоб ности које ће му омогућити да се развије у корисног члана наше заједнице,
После ослобођења нарочита се пажња поклонила деци без родитеља. Отварањем преко 80 домова само у НР Србији збринут је највећи број сиро. чади, Домови су тој деци и стински заменили домаћа огњишта, Њима је омогућено ' похађање свих школа исто та.
заштита деце
ко као и деци којф имају ро- _ људи који су. = . , '
дитеље.
Известан број сирочади поверен је старатељима који су дужни да се о њима свестрано брину и правилно располажу њиховом _ имовином, уколико које дете има покретне или непокретне имовине. О пра. вилном поступку према овој деци држава се стара преко старатељских органа. ,То су нови органи народне власти, основани при свима Среским народним одборима н рејонима. Старатељски орган се нарочито стара о правилном васпитању деце поверене стара-
тељима, било да су они ближи.
или даљи њихови рођаци, или
Обавештење свима послодавцима
Од 1 априла 1948 г.
ова Филијала преноси на своје екс-
итуре нутрашњости службу убирања доприноса за сопа а њљ и вођење текућих рачуна послодаваца. На
експозитуре у Београду пренета
1948 г. . Преносом послодавцима да
ше експозитура управљајући унутрашње организације. О броју текућег рачуна дне банке послодавци им чековне уплатнице.
су посебно
је ова служба од | марта
ове службе у експозитуре омогућена је свим врше пријаве радниха, листа и плаћање доприноса за социјално не експозитуре за све осигур
предају исплатних оситурање код јед-
анике или истовремено код ви се према погодностима своје
надлежне експозитуре код На-
обавештени и достављене
За сва обавештења око плаћања доприноса послодавци
ће се у будуће платнице посебно Дознаке 457: треба у будуће да до сада Филијали. чековној уплатници: код сваке дознаке на послодавца код експозитуре, време. за које се плаћа Хаи мају више врста доприноса
ку врсту доприноса дозначу,
цом.
· носа за здравствену 8 Дознаке допри За ве офа“ | ве и даље искључиво овој Филијали на ародне банке испишу на предвиђен
службеника и пензионера послодавци да тек. рачун код дужни су да увек статистичке податке
(Сл лист Ф. Н. Р.
шаљу надл Код дознаке обавезно треба став тачан назив послодавца исписујући га исти начин, број текућег рачуна ре, на име чега се шаље новац и инос. Народни одбори, који и8% и 17,7%) дужни су да сва» ју посебном чековном уплатни-
2
обраћати експозитурама чије су чековне у добили од ове Филијале.
26%, 22% и 17,7%, доприноса послодавци ежној експозитури а не као
ити на
(конта)
аштиту _ држсвних и 3) дужви су
1-920007. Код ове дозпаке
е Уредбом о висини доприноса
ње државних службеника ми. пензионера
|
полеђини чек. уплатнице ове 6
1.
ва социјално осигура
Ј. бр. 6 од 21. 1. 1947 г.)
ва дужни су послодавци
дресе или нази бваку промену адре јалног осигурања код ко-
ћа писмено пријаве јих плаћају доприносе,
следице неправилног књижсља на свом
установама соци јер'ће у противном
сносити све потекућем рачуну.
Држави завод за социјално осигурање
Филијала у Београду
зели децу на старање,
Али се рад и делатност ста. ратељских органа не исцрпљу је бригом о деци без родите+ ља Која се налазе под стара. тељством. Држава се преко старатељског органа брине да васпитање У породици одгова ра постављеним васпитним ци љевима, јер васпитање У по. родици није приватна родитеља већ општенародна државна. Због тога је дужност старатељских органа да се брину и о оној деци, која су због неправилних и нездрга
ствар
вих односа у породици, васпитно угрожена, Таквих породица је, додуше, код нас
мало, али их има Има нажа. лост, родитеља који нису све"сни својих дужности према " деци или од тих дужности бе. · же. Има деце која су жртве несрећних _ бракова, _ вечите распре међу супружницима. Има тешких примера огреше. ња према деци, И уколико данас имамо деце која су предмет нарочитих — педагошких мера и ради којих се ствара. ју посебне васпитне установе, та деца потичу из породица које су ту децу свесно или не свесно упутиле на улицу и У пороке,
Законом 0 односу родитеља и деце регулисана су пра.ва и дужности родитеља и У исто време речено «Кад и где држава може и треба да ин. тервенише ради заштите детета. Пошто је породица основна васпитна ћелија где се удара. ју темељи физичког и морал. ног васпитања, пошто је породично васпитање, по пра.вилу пресудно за изградњу мо ралног лика будућег грађани. на, држава не може васпита-
. ње деце препустити и оним породицама које, из било којих разлога, Нису дорасле 0. вом задатку или су неспособне да врше своје родитељске дужноти. Таквим родитељима стартељски органи са надлежним судовима, одузимају децу о чијем се даљем васпи. тању стара држава, обавезујући родитеље да децу мате. ријално издржавају док су ма лолетна, у
Правилним спровођењем У живот овога Закона старатељ. ски сргани ће много допринети да се број родитеља који заборављају на дужности пре ма својој деци искорени или сведе на најмању меру.
(_ чкодневна се дешава да су возачи са запрегама, шофери аутомобила и камиона, као и остали који се често служе тим превозним средствима (јер је аутобус Београд—Панчево махом пун), принуђени дуже да стоје код улаза на мост, услед тога што се очекује воз. Кад се узме у обзир да се иза воза пуштају кола која иду у истом правцу као и воз, а да су. она, са супротним смером, принуђена да чекају док читава колона прође, неминовно се намеће потреба да се са једне и друге стране моста саграде чекаонице или настрешнице. где би они, који су принуђени да чекају, могли да се заклоне од невремена, ветра и кише.
Не само то, Овом мосту, који везује Београд са панчевачком страном, и који је и једна важна пешачка саобнаћајница, није поклоњена довољна пажња у погледу одржавања чистоће, Оба прилаза су запуштена, в чистачи
та мосту или саљкави, или их је. =
недовољно, тек целом. дужином има кукурузовине, сламе, хартија и осталих отпадака, што“ оставља ружан утисак,
Немогуће 'је, разумљиво, приступити потпуном уређењу и довођењу у ред на свим, запуштеним местима једновремено. Но, кад већ постоји један такав о.«. бјект. преко кога прелазе свакодневно стотине сељака и грађана, везаних дужношћу с ове или оне стране, м кад уређење тог објекта не захтева неке велика инвестиције, потребно. је _ енергично довести га у ред.
Требало би да се заиста осети на уласку у Београд, не само овде, већ и на другим местима: овде почиње наш највећи, наш
" главни град. Веома мучно делу-
„ра за додељивање млека,
с једне и с друге стране моста Црвене армије
је, поготову кад је Киша и не време, та неуређеност и немар« ност, која овде влада,
Што се тиче чекаоница, оне би омогућиле да се они, што су принућени да чекају, склоне и посе= де у заклону, уместо ( као што је данас) што одлазе у крчме села Крњаче са панчевачке стране, што их, понеки пут, одводи и од посла.
~, " оде
и трежила да се иселе кафане „Трст“ и „Лесковац“ у непосредној близини фабрике и просторије доделе за потребе смештаја куре систа и одржавање предавања, Скоро сваког дана предузеће је инсистирало у Станбеном отсеку, да се ово питање што хитније ре“ ши, али су добијали познате оде говоре: „Још не може, причекајте још, имамо вас у виду“ — све по знати одговори кад су у питању хитне ствари. "
Док Станбени отсек овако о~
дуговлачи, часови за курсисте одр
жавају се по магацинима им раз= ним другим просторијама, курси= сти немају где да станују, због чега настава трпи, СИА
Кафане „Трст“ и _уЛеско:-4", као и све друге кафсне и кафа= нице на Карабурми,;.не служе ки за одмор ни за осеежење рад“ ницима, већ су неугледне, прљач ва и неуређене, Озе две кафа“ не, која трежи „Октобарска слоч бода“, могу се и могле су са
· преселити за два месеца у била који крај Београда, јер су све= како ове просторије потребније за одржавање курса него за прр« дају пића, :
Не знамо докле ће још СтанБени отсек одуговлачи а реше« њем о додељивању ових пррсточ рија. Два месеца је доста, И суч више. Време је да људи у Отсве ку схвате да се ово важно пита« ње мора брзо решавати, јер су молбе овакве врсте најпрече и најхитније. б
па ниин
Недосташи хигијенско-техничке заштите рала по београдским предузећима
дељење рада ИОНО поклања највећу бригу питању хигијенско-техничке заштите рау Београду. Контролишући стање ове заштите, органи инспекције рада Извршног одбора извршили су током прошлог месеца 14 редовних, један ванред“ ни. и -16 контролних прегледа беоррадских предузећа, 6 прове6 провера несрећних случајева, у два случаја дали сагласност за пла» нове новоградњи итд.
Током ове контроле инспектори рада су констатовали укупно 178 недостатака хигијенско-тех= ничке заштите рада. Међу овим недостацима највећи број отпада на хигијенске недостатке укупно 101, али такође има и озбиљних техничких недостатака. Тако, на пример, у цреварском предузећу радници који раде са водом нису имали исправне гумене чизме. У стругари „Ма киш“ управа није ставила заштитне направе на поједине машине, у ливници „Слово“ и хемиском предузећу „Инкогас“ недостајала је потребна – вентилација итд. Текстилно предузеће
Менза „Југоштампе“
позива на
такмичење
све мензе у Београду
Па већим предузећима У Београду постоје мензе којима руководе радничке слу жбе снабдевања. Задатак руководилаца мензи. је да пруже радним људима — претплатницима мензи · што укуснију храну. У последње време ви. ди се и знатно се осећа тежња за побољшањем квалитета хране, Тако је руководство мензе предузећа »Југоштам па« поставило себи задатак да у другом тромесечју 1948 године радницима и намеште. ницима предузећа »Југоштам= па« пружи Што обилнију и укуснију храну. Да би тај свој, задатак што боље оствар:; ти, намештеници мензе предузећа »Југоштампа« позвали су све мензе Београда на такмичење
Х
Менза „Југоштампе“
у периоду другог тромесечја 1948 године,
Менза »Југоштампе« пози. ва остале мензе Београда да се такмиче у побољшању КеЕ2 литета хране, У бољем услу. живању претплатника, У организацији пословања и евиденцији, у одржавању чистоће и у тачности дневног и месеч. ног извештавања,
Службеници београдских мензи треба да прихвате ово такмичење и да уложе све снаге да би што успешније испунили такмичарске обавезе, јер ће на тај начин много до. принети побољшању квалите. та исхране гадних људи, што је и најважнији њихов задатак, аи 5
„Мачва“ и стругара »Макиш“ нису водили обавезне књиге неч срећних случајева. У два преду“ зећа десили су се у фебруару несрећни случајеви теже приро= де, за које сносе одговорност технички руководиоци. У преду« зећу „Неимар“, на градилишту „Пролека“, један радник је пао са спрата на улицу, при чему се теже повредио. У предузећу „Тич тан“ услед неисправности екс цендер пресе, машина је једној радници однела прст. У оба слу« чаја одговорни руководиоци су узети на одговорност,
У циљу побољшања хигијене ско-техничке заштите рада, Оз дељење је издало управама предузећа читав низ решења за от клањање поменутих недостатака, Многе управе предузећа, на при= мер управе фабрике — „Нада Штарк“, предузећа кожне галантерије „29 новембар“, штампар•= ског предузећа „Култура“, ауч тобуског предузећа „Ласта“, Уч гоститељског предузећа „Срби“ је“, грађевинског предузећа „Изч градња“ и предузећа „Југодрво“, у целости су извршили добијена решења и отстранила недостат= ке. Извесна предузећа, међутим; као на пример текстилно преду“ зеће „Истра“ и трговачко предуч зеће „Народни магацин“, из нег оправданих разлога су пропусти“ "ла да добијена решења изврше у потпуности у постављеном ро• ку.
Поред свих ових мера, Одељење рада ИОНО предузело је у току фебруара још неке мере, да се радницима који раде под тежим хигијенским условима по“ бољша исхрана. Да би се утврди“ ло којим радницима треба дати млеко као допуну редовној и-
схрани, лекар-хигијеничар и ин спектор за социјално осигурања
обишли су предузећа радио-ин« дустрије, Градски телефон, „Моч нумент“, лабораторнум Управе
царина, Завод за стерилизацију а у.
млека и штампарију „Зора“. извршеном обиласку Одељење је управама ових предузећа изда• Ло. решења да извесним катего« ријама својих радника обезбеде по један литар млека дневно.
~ „ Д — Ви сте страшан бирократа! Покушавате да своја а
)
нерешена акта из 1947 године убаците међу моја нерешена из 1946,.,
сага зежририви зрмај чине Ма