20. oktobar
| ОДЛИКОВАНИ
сна, ни Мало не потсећа 138 младих девојака, сутрашњих медицинских се» стара. У рано јутро, нешто пре шест часова, када буди девојке, утише, проспе се широм отворене прозоре младалачки смех
сар орашице ша ша
Е= у 4
за пожртвован рад
ПРВИ РЕЈОН
Драгутин Дробњак, Љубица Ђурашковић, Света Матић, Радета Гајић, Невка Вуксановић, Милена Павловић, Зора Петровић, Света Игњатовић, Ми рослав Хорват, Зора Буљановић, Милан Радић, Олга Васиљевић, Влада Јовановић, Катица Божић, Живота Милијашевић, Драгиша Сувајџић, Миленко Ивановић, Кристина Сремић, Ђорђе Отић, Неша Стефановић, Ана Марушић, Иван Антоновић, Рада Бран ковић, Бранко Оморац, Јован Васиљезић, _ Миливоје Марковић, Милош Манчиковић, Страхиња Тадић, Бран ко Алексић, Урош Павловић.
ДРУГИ РЕЈОН
Бора Душановић, Стојадин Савић, Боса Јурковић, Душан Јакшић, Ђока Анђелковић, Петар Јаковљевић, Христифор Анђелковић, Иван Коваљ, Катина Перишић, Јулка Сремац, Самуило Оскањанин, Мирко Мијачевић, Драгутин Клашња, Деса Костић, Миодраг Тадић, др Миливоје Јовановић, Наталија Ракић, Трифун Војводић, Манда Младеновић, Милорад Ђукић, Милица Душманић, Стана Убавић, Зорка Маренић, Тома Живановић, Миодраг Гла вички, Станко Тарбук, Славољуб Радојевић, Славко Мољевић, Милица Ристић, Степа Живановић, Часлав Сте вановић, Милорад Живојновић, Нада Матић, Миладин Камарић.
ТРЕЋИ РЕЈОН
Мара Јовановић, Нада Матић, Милка Стојановић, Каја Ђорђевић, Влајко Букумировић, Бан Ђурашковић, Драган Томић, Наталија Ивковић, Пера Јовановић, Жика Димитријевић, Ми ра Радић, Славка Покорни, Благоје Дедијер, Тихомир Ђорђевић, Грозда Атанасковић, Благоје Васовић, Ђура Лавовић, Јелена Николић, Милица Петровић, Димитрије Митић, Павле Шо бајић, Радомир Стојановић, Љубинка Ђорђевић, Радојка Павловић, Лазар Југовић, Богољуб Јовановић, Бошко Радовић, Сава Костић.
ЧЕТВРТИ РЕЈОН
Александар Јовановић, Риста Пушевић, Михајло Јанковић, Никола Ковачевић, Момчило Костић, Рада Станко вић, Марија Башић, Загорка Шувако. вић, др. Илија Арсеновић, Иванка Сенић, Вука Суботић, Леополд Скривал ник, Радојка Радонић, Стојан Стојиљковић, Милева Милетић, Рада Пауновић, Зора Марков, Душан Николић, Миливоје Петровић, Јован Мудриковић, Мира Попов, Бранко Цветковић, Даба Фортунато.
(Наставак са прве стране)
ПЕТИ РЕЈОН Милан Радосављевић, Душан Главо нић, Радивоје Петковић, Милорад
Ђорђевић, Бошко Шрбић, Рада Миливојевић, Ната Перић, Десанка Казан џић, Ана Тадија, Љубица Малешеваћ, Лазар Крајновић, Живка Петровић, Душан Марковић, Димитрије Живко» вић, Бора Крстић, Драги Димитријевић, Радмила Пиштењак, Олга Мило-
сављевић, Љубица Станковић, Васа Радуловић, Мира Марамина, Милена Крсмановић, Јелена Тошић, Љубисав
Јоксимовић, Марко Угрешић, Света Ка раџић, Дара Томић, Даринка Јовановић, Даница Кељевић, Марица Тешић, Јулка Микић, Олга Јовановић, Владимир Зиројевић, Жика Јовановић, Све“ тисав Марић, Антон Капелети, Мари“ ца Бубић, Јулијана Милосављевић, Драгољуб Гајић. ШЕСТИ РЕЈОН
Бранка Јеличић, Милован Станко“ вић, Даринка Јаркулина, Јовица Станојевић, Живојин Николић, Миодраг Бранковић, Јулка Бранковић, Благоје Ковач, Драгутин Живковић, Маргита Миленковић, Јовиша Прокић, Петар Арчески, Мирко Мирковић, Михајло Милинковић, Славко Најић, Дана Ристић, Радомир Михаиловић, Анђелка Мирковић, Никола Ђорђевић, Марија Видаковић Светозар Митић, Светозар Недић, Василије __Баћко, _ Михајло Трпковић, Јован Павличек.
СЕДМИ РЕЈОН
Александар Каналаш, Боса Тодоро“ вић, Борјанка Ћирковић, Каја Влао“ вић, Јован Буха, Деса Јаконић, Дана Бркић, Витовка Јовановић, Петар Ђу“ Филип Дуимић,
рић, Сретен Ђорић,
Богољуб Максимовић, Катарина Ђорђевић, Јелисавета – Панка, Милутин Лаловић, Илија Вучелић, Лепосава |
Здравковић, Веља Пештерац, Милутин Петровић, Ђура Маузер. ОСМИ РЕЈОН
Ема Марић, Наталија Миличић, Петар Глумац, Драгутин Орешковић, Бо риславка Ромић, Марија Фогл, Живка Санадер, Марица Мали, Стеван За дић, Јулка Јовановић, Никола Срде: љан, Јованка Маснец, Емилија Марковић, Милош Огњанац, Марија Гагић, Рушка Фунтек, Марина Михаић, Јован Влаховић, Мирослав Дијаматовић, Аца Хнежевић, Душан Пајевић.
УЗДИЗАЊЕ КАДРОВА ЗДРАВСТВЕНЕ СЛУЖБЕ
а негу белесника потребно је велико стру=Медицинска сестра мора у току свог трогодишњег школовања Да.::»
. Реченица за реченицом одјекује светлом пространом одајом пуном клупа. У клупама седе деПажљиво прате сваким "покрет и сваку реч наставнице и у свеске журно - бвлеже опажања. Труде се да ништа не пропусте,
брзо ће проћи, нега
но знање.
војке од 14 до 25 година.
јер три године школовања болесника је један од
случајева сараднице лекара.
Горе, на крају Делиградске улице, Државна „школа за медицинске сестре, устрану, некако суморна пријатно боргвиште
сенку дрвореда, склоњена
се звук звона, који ходницима зграде и кроз одјекне чак до улице, радостан
и вика, шале и разни узвици испуне зграду. То се ученице треће године Већ соко 7 дрвореда Делиградске улице креће се мала коло-
Ученице у болницу воде сестре — разредне старешине. Свака сестра рас-
крену на практичан рад.
на девојака. пут болнице.
најважнијих г школи, и оне, кад добију диплому, морају да буду прави мајстори на своме послу, У великом ју
“у
а сардиј а
(Олакшајмо посао органима који износе смеће из наших кућа
ЈУ] воти од грађана н не знају како се и са колико тешкоћа износи смеће из наших дворишта, Најчешће се поред органа градске чистоће пројури, да се не би удисао смрад који се распростире из пробушених канти, пуних влаге, «
Заиста, одношења ђубрета, но баш вато треба заинтересовати за људе који се
тешка је читава процедура се
ж
тим послом баве н уложити труда да им се помогне,
Ту највише могу да учине домаћи“ це. Било би потребно да у канте не бацају смеће помешано са водом, која изазива труљење. Не треба бацати све оно што се може спалити: љу
ске од лука и кромпира, увело цвеће, .
хартију итд. Љуске се могу исушити и употребити као материјал ва потпалу. Показало се да из домаћинства, где домаћице воде рачуна о оном што ће одбацивати, има мало, ин то сувот ђубрета, махом пепела и прашине.
Осим тога, требало би се постарати о исправности канти за ђубре, као и о томе да оне буду постављене на приступачним местима.
4 · Драгослав ИВКОВИЋ Мије Ковачевића 4
Исти артикал — различите цене
есташица жилета је још увек
проблем који свакодоневно осећамо. У таквом стању човек је приморан да купује разноразна средства за оштрење већ употребљених _жилета. Пре неколико дана купио сам у Дечанској улици један стаклени оштрач ва жилете марке „Дијамант“ по цени од 10 динара. Пошто је овај оштрач заиста био добар, хтео сам да набавим још један исто такав. У једној приватној радњи, У Стаљинградској улици најзад сам га пронашао, вли је цена о га пута била 8 динара. Нешто касније, истога дана, видео свМ у продавници „На-Ма“ у Кнез Ми-
са: = ЧУ
хајловој улици те исте оштраче У неограниченим количинама по цени од 4 динара.
Мислим да продаја оштрача по ра зличитим, неједнаким ценама које стварају приватни трговцу у циљу што већег профита, претставља један нови вид шпекулације. #
С. РАДАКОВИЋ
Осврт на прославу Празника пролећа
И “о време није било баш најповољније, у недељу 28 марта изишли су пионири Београда у природу да поздраве долазак пролећа. Њихова песма од= јекивала је тог дана по Топчидеру и Пионирском граду, по Калемегдану и по Карабурми. Свуда су деца, окићена разнобојним пролећним цвећем, у живописним
народним ношњама, радосно кли~ |
чући, поздрављала долазак пролећа, 5
Рејонски штабови пионира побринули су се да малишанима тај дан буде што лепши и ангажовали су хорове, фолклор, боксере, атлетичаре, мађионичаре и артисте, да 38 пионире изведу програм. Програм је углавном свуда успео и малишани су срдачно поздрављали извођаче,
Само рејонски штаб пионира Другог рејона
УБЕДЉИВО ...
— Извините, али ово је антикварни чешаљ! — Нов је,
фабрика га као нов нама продаје! у
тичним вежб
предмета У
налази се Утонула У
зачас читаву спремају да сати између
пореди своје ученица по одељењима болнице и
Ле а ИРИНА пе пнамо о гл“ ту
„4 3 мај а
колико траје практичан
па пон
није, изгледа, 0 с ВИ ршњва.
томе водио много рачуна. Пионири Другог рејона изишли су да поздраве пролеће на Карабурму, на неравном прашњавом терену, изложеном _ Налетима ветра са Дунава, крај Централног лазарета за микозну децу.
Микоза је заразна болест, Додуше, она прелази само додиром
главе "уз главу, али сама чињени-'
ца да су микозна деца била на свечаности заједно са здравом неопрезност је од стране рејон= ског штаба пионира Другог рејона, Управница лазарета није могла да задржи микозну децу по собама, јер је и тој деци празник и радост долазак пролећа,
Сем тога, док су се други рејонски _ штабови потрудили да програм свечаности буде прикладан за децу, рејонски штаб пионира Другог рејона, изгледа, ни о томе није водио много рачуна, Поред успелих тачака хора, фолклора, боксера и мађионичара, на свечаности је наступио им један стари артиста. Он је показивао деци покретљивост својих мишића и њихову издржљивост, Са једним мачем он је тобож, замахујући снажно, секао себи руку. Затим је врх сабље забадао себи у стомак и показивао како њега сабља не боде. Деца су врискала, уплашена таквим, За децу ни мало прикладним приказивањем.
Кад је празник пионира Београда у целини (услешно спроведен, када је тај празник, поред тога што су се деца тога дана з2иста провеселила и наиграла, показао масовност пионирског покрета, требало је да и рејонски штаб пионира Другог рејона мало боље организује тај дан, при“ преми бољи програм и пронађе погодније место, да не би својом грешком замрачио успех читаве организације прославе тога _радосног празника наших најмлађих.
над њима надзор, показује им и помаже, На прак= ама ученице долазе у директан додир са болесницима, м поред тога што им пружају не-
Ученнце
Ко је надлежанг У Београду и Земуну има при.
личан број службеника који су недавно пензионисани, те самим тим и разрешени дужности. Они као пен, змонери треба да овере своја потро“ шачка уверења ради пријема нових карата за' снабдевање, Како и преко кога Надлештва у Којима су ради“ ли не могу да изврше оверу, јер они више нису њихови службеници.
Удружење пензионера, које би уства ри било надлежно, претходно тражи
1
решење о пензији, које они још немају. И тако ти људн остају без живот“ вих намирница због тога што ни Министарство рада, ни Удружење пензионпера нису показали никакво ин> тересовање за овакве – случајеве.
Јосип ТЕКЛИЋ, поштански чиновник, Земун |
ж
Брига за нове саднице
О вих је дана, дуж многих улица, засађено доста нових, младих стабала, на местима где су се ранија осушила или из било кога разлога настрадала.
Ма да су ове тек васађене саднице веома осетљиве, нико не води рачуна о њима. Деца се, играјући ве, прихватају за танка и витка стабла, клате их и савијају, а Нико из најближе околине, нико из суседних кућа, није нашао за своју дужност да ове саднице с времена на време полије са кофом воде.
Сматрам да би сваки грађанин требало да схвати као своју бригу старање за ове нове саднице. Јер, оне
ће, ако не ове године, а оно врло скоро, бити освежење за наше улнце и за наш град, уколико се одрже и правилно развију. Мирко РУЖИЋ
' бље, поломљена ограда,
ан
Изглед Школске
поликлинике
Легло нечистоће око зправствене установе
омплекс земљишта са неколико
неугледно оронулих дрвених барака, на чијим мансардама виси ру“ угажено 3емљиште са траговима некадашњег у> ређења, кочолерно шетање кокошака по расутом ђубришту — то је спољна слика централне поликлинике ИОНО-а у Кнеза Милоша улици. У самим просторијама павиљона ништа вије боље. Дрвене бараке прављене још после Првог светског рата истрошене су толико да је и поред најбоље воље немогуће одржавати онакву хигијену какву изискује једна оваква устано“ ва. Саме просторије су ни сувише ма-
ле да у потпуности одговоре капа цитету рада који обавља ова поликлиника, Питање просторија ове клинике + „зискује што хитније решење ионо-а, Уколико не постоје могућности премештања у нове просторије, требало би да Станбено одељење Трећег рејона помогне исељавањем станара из па виљона, а фронтовске _ организације да са неколико добровољних радних часова помогне да изглед једне овакве установе буде бар донекле онакав како одговара њеном задатку и
раду.
лорд
СТРАНЕ РЕЧИ
ка
И ~ РБ 2 У 98
мам једног пријатеља. Добар чо- ·
век и вредан на послу, али воли да се гађа страним речима. Ономад, имали мн синдикални састанак. Добн н он реч да нешто паметно рекне, 8 он уместо српски да говори, да га, што оно ми Срби рекли, цео свет разуме, поче нешто да би свако од нас морао да узме преда се „Речник страних речи“ од Ђисаловића рли 0 нај још дебљи од Вујаклије, па да види шта хоће наш добри друг да каже,
Те: — Перпеднкуларно исконтрабаланси-
Хоризонтално: 1) Планина у Босни; 2) Предлог, шпанска игра, сугласник; 3) Чувени
физичар, додатак кави, веза; 4) При. падник једног полинежанског племе-
· на, азиска земља; 5) кратица од „свола 25458
со бо сљ=~е ~ =
јом руком“, заменица, лакрдија; 6) Човечји орган, мера за — површину, посао; 7) Име и презиме истакнутог нашег политичара; 8) Знак једног хемиског елемента, јавља се у зору, мера за површину; 9) Сугласник, космата, веза; 10) Река у Шумадији.
Вертикално:
ђ Најјача политичка омладинска организација на свету; 2) Слово, вођа демократске армије Грчке, сло во; 3) Река у Сибиру, предлог, фран-
8
ПВноловање1одицинских (естара
ту. оне прате ток им развој њихових болести. помажу лекарима при трансфузији крви, саме дају инекције, лекове. Ту. у болничким собама, оне
за време практичних вежби у
цуски војсковођ из доба револуције; заменица у падежу; 4) Амерички претседник _ републике из прошлога века чија је правно-политичка _ доктрина сад изневерена, припадник семитског племена; 5) Змај, изиђи!; 6) Невешт, место у јужном делу нашег Јадрана; 7) Река у Сибиру, извести; 8) добро (мађарски), име наше плани. не као им реке, два слова; 9) Веза, име нашег чувеног тениског играча, веза; 10) Индиска играчица и пева“ чица. |
РЕШЕЊЕ ИЗ ПРОШЛОГ БРОЈА
Хоризонтално:
1) Јод, демократија, роб; 2) А, а" рена, јарам, о; 8) Д, р, ано, с, кас, с, к; 4) Санта, Ком, нерад; 5) Отекао, целер, навика; 6) Сат, п, Копитар, 6, нов; 7) Ар, мак, летак, Сахара; 8) Матадор, Цер, ноторан; 9) Ом, мед, р, соб, да; 10) М, уредан, масира, 6; 11) М, ат, једар, це, у; 12) Шок, дар, мој, дан, мир.'
Вертикално: ј
Ту Јад, осам, миш; 2) О, Тара, о; 3) Д, сет, то, к; 4) Рак, маму; 5) Да, напад, рад; 6) Ерато, комета; ту Мена, к, ред, р; 8) Оно, цол, дај; Фу) Ка, кепец, нем; 10) Р, солитер, до; 11) Ај, метар, мај; 12) Так, рак, Сар; 13) Иран, р, нос, д; 14) Јасен, собица; 15) Ам, рабат, рен; 16) Сав, хода; 17) Р, Динара, м; 18) О, кора, и; 20) Бок, 'аван, Бур.
%
а нв арар аи ариенеси
лести, на теоретск
Оне лекара.
фискултурнице, једна од најбољих. су каткада дуге и
рад, одлазе на фи недељом излазе у скот, прошетају по ном учењу,
дицинских сестара,
из школе преко 10 наоружане знањем
примењују оно што су у школи научиле нај часовима. Да би могле успешније да прате развој 60-
миологију, анатомију, ним болестима. Медицинска сестра мора да има веома много стручног знања да би, ако би се указала хитна потреба, могла у потпуности да земени
. Поред стручних предмета, будуће медицинске сестре уче и низ предмета који се уче у гимназији. Кад заврше школу, која има ранг средње школе, оне могу да се упишу на Медицински факултет,
У згради школе смештен је интернат. Девојке из разних крајева једно дане рада, Сем учења, оне стигну да посвете пажњу и омладинском раду. Поред тога су одличне Њихова школа је у том погледу
Младинске састанке, развијају културно-просветни
још више воље и енергије приону прилично напор» Ове године ће 26 девојака дипломираних меи диспанзеде, да пруже помоћ, да ставе своје зна-
ње у службу народу. А кроз две године изићи ће
вањем, кненути у народ, у здравствене станице, у амбуланте им болнице, да пруже двоструку помоћ; и болесницима и лекарима. 2!
раћемо у технолошкоме билансу па сиве нашега актива... ;
Те:
— Механолошки и рационално ми ћемо у том пасиву реисирати... :
И. да вам право кажем, не могу ни да се сетим шта је све говорио.
Реших се зато да вама свима Ка» жем како је лепше употребити _ра зумљиву реч него неразумљиву и ДА вам препричам једну стару причу 0 тим неразумљивим речима,
Био, веле, један човек који је хтео да се шали, па кренуо Београдом,
Ушао у неко надлештво где је имао посла и казао:
— Ево, ово је моја молба, ово су таксене марке. Молим вас да се то што пре копропартира,
Онај чиновник мало се изненади, 8ли, да не изгледа глуп, сакри своје изненађење, па рече;
— Ништа не брнните! То ће још сутра бити копропартирано,
Онај — београдски Харун-ал-Рашид, који је хтео да испитује какви су његови суграђани, оде сад у берберницу, Чекао мало, дошао па ред, 0бријао се и ошишао, измио косу, а онда казао берберину:
— Мајсторе, молим вас да ме још ни копропартирате,
И берберин се мало зачудио, мало изненадио, али је ин он успео да са» крије своје чуђење, па дограбио ма• казе ин ошишао оне длаке које ста ријој господи вире из носа,
Избријан, ошишан и низмивен, с лепшим носем чак, попе се овај наш су, грађанин на трамвај. '
И како је дошао кондуктер, не извади паре него га запита:
— Може ли код вас да се копропартира: А кондуктер био поштен човек, па му каже: У
— Не може. Мора да се плати карта. Алн је бно и паметан. Па док је трамвај возио, он се врати и упита;
— Извините, молим вас, али шта оно ви рекосте да ли може код наср.
— Питах да ли може да се копро» партира»
Овде је ова причица готова.
Само, има још једно сасвим кратко наравоученије, које гласи:
Што не знаш, питај. Глуп си, аку не питаш, а правиш се да знаш. ; Б. БЕОГРАЧИЋ
им часовима проучавају епиде упознавају се са инфектив-
НР Србије проводе ту за-
У паузама између часова, које по три сата, оне одржавађу о-
скултурне тренинге. Суботом и град, одлазе у позориште, биограду, да у идућој недељи са
кренути у болнице, амбуланте
0 медицинских сестара, које ће, стеченим трогодишњим школо-
Па | ај =
је Зе Ш
-