20. oktobar
:| ПРЕД КОНГРЕС
Савеза бораца НР Србије
ја дан победе над фаши-
| 1 стичким завојевачима, 9
маја одржаће се у – Београду Конгрес Савеза бораца НР Србије, _ Организација Савеза бораца је данас велика милионска, моћ на организација, У њој су окупљени људи који нису жалили своје животе и своју крв, своје напоре, за бољи живот, за нашу велику данашњицу, и који и да нас не штеде снаге у борби за извршење великих задатака које поставља наш први Петогодишњи план,
Конгрес Савеза бораша _ Србије олпжаће се у знаку још веће мобилизације свих учесника Народноослободилачке 6орбе за остварење овогодишњих задатака у извршењу Плана,
Градски одбор Савеза бораца Београда дочекује овај Кон грес са значајним резултотима У досалашњем раду. У Беопраду данас има око 23 хиљаде уписаних чланова Савеза, и сваког дана се уписују (нови и нови чланови, Градски одбор Савеза бораца решио је до сада преко 100 разних случшева у указивању помоћи инвалидима, чла новима и деци погинулих бораца, Културно = просветни рад се живо развијао, Одржано је, у оквиру градског и рејонских одбопа, преко 20 приредби и концерата, Одржано је око 50 предавања по предузећима, 0основним организацијама и рејонима са темом о Нпродноосло= бодилачкој борби, Посвеећна је велика пажња предвојничкој обуци омладине, На сакупљању историских докумената постигнути су такође значајни _резултати, До сада се рад одвијао само преко рејонских одбора Савеза. Резултати рада били би далеко бољи да је поред рејонских _ одбора — постојало још нека ниже тело, које би имало ближи контакт са ма. сама чланства. Због тога је Градски одбор донео одлуку да по свим основним _организацијама Мародног — фронта Београда формира поверени. штва. У свако повереништво треба да уђе, три, пет или се. дам чланова, према броју члан ства, Како у Београду постоји 200 основних организација, то ба се формирањем 200 повереништава активизирати око хиљаду нових чланова,
На Конгресу Савеза бораца НР Србије Београд ће претстављати 135 делегата, најбољих и најистакнутијих члано. ва Савеза, на оснивачким рејонским скуп штинама.
Конврес Савеза бије разрадиће и шире објаснити све задатке који стоје пред Савезом, На њему ће се манифестовати свест и одлучност учесника Народноослободилачког рата да се заложе за остварење свега онога што ' је пред Савез поставио друг Тито, 5 :
Одржавање овог Конгреса значиће у ствари прелаз од стварања организације Савеза на конкретно извршење његових задатака.
Градски одбор Савеза бо раца Београда прихватиће све задатке које буде поставиЈ Конгрес Савеза бораца НР Србије, и преко својих Редонских одбора и поверени. штава радиће на њиховом што бољем и успешнијем 0ства-
рењу.
бораца Ср-
који су изабрани
Гр
Само брзе исправке доприносе
побољшању
Ху чекаоници Експозитуре Трећег рејона, у Милоша Поцерца улици 32, било је доста грађана, који су, са бројевима, што су их добили по доласку, чекали да дођу на ред и уђу у ординацију
[ЕЛ
| нанио ===
зубне лекарке др Мијовића, која је тога дана, (27 марта) била дежурна. ,
Тада је ститао инжењер Пандуровић и затражио да га пусте пре ко реда. Кад су се остали пацијенти успротивили рекао је набусито: = Не може свако да буде инжењер.. Мене ће одмах да пусте унутра...
И доиста. Чим су се отворила врата, и дежурна помоћница, Ксенија Меденица, изишла и спазила инжењера Пандуровића, одмах га је позвала најљубазније да први уђе;
Остали су се згранули у први мах, а онда појмљиво протестовали, што није помогло. Зато су за тражили књигу жалби, но одговорено им је да „се књига затурила“. Тако се није могло оставити. О-
стали пацијенти били су предузимљиви и отишли даље: код шефа Експозитуре Бранка Лукића, Он је, саслушавши случај, одмах интервенисао и инжењер Пандуровић морао је да изиђе из ординације. Ова брза интервенција створила је право задовољство међу паци-
у Омладинске радне
бригаде Петог рејона
показују значајне резултате
Смладина Петог рејона, поред свих залагања у прризводњи, учењу, културно-просветном и идејно-васпитном раду, показала је,
У протеклом месецу, значајне реч зултате у организовању и учврштћењу својих радних бригада, као 5 у радним акцијама широм реона. У Петом рејону организовано је 15 радних бригада и две самосталне чете са 2.500 бригадира из реч дова радничке и школске омладине. На Звездари, на фискултурном терену, као и објектима локалног значаја, дато је 2.476 рад= них часова. Ефекат рада је врло добар: изриљано је 13.010 квадратних метара земље, засађено је 6.576 садница, поред испланираног и уређеног великог коплекса зе=
мље, Радни успеси били би далеко бољи да је рејонски одбор распо~
лагао већом количином алата, јер би то омогућило прављење детаљног плана, а бригаде би могле да излазе на терен у пуном саставу, Постојеће радне бригаде нису само радне јединице, већ и чвр“ сти омладински колективи са сво јим културно-просветним „радом, другарским вечерима, идејним и фискултурним радом. Најбоља досадашња бригада је бригада предузећа „прдлетер“, 8 њен командант Богољуб Кукавица најбољи је командант У рејо“ и двоструки ударник у производњи. Његова је бригада увек пребацивала норме, чак и по ки-= шном времену. Претстојећи задаци показаће да ли ће елан и даље имати сталан
спона 3 Владимир КАЊУХ
Чамци
1: песковитој обали Дунава, и Вишњице, затекли смо рибаре Прве бео“ градске бригаде, на припремању свога чамаца за вечерњи лов, тога дана, а нарочито вечерњи смиргј сунца, обе"
ћавали су добар лов.
су лагано запловили, __. халови зачас су ишчезли у дубину, Прва извучена „мрежа није преварила = лов је био богат.
= Колико рибе уловите једним ловом, мо рибаре, чланове ове бригаде, најбоља резултате међу свим рибарима Србије.
— Па. 400 до 600 килограма, Кад је време погодно, каже један од њих. За једну бригаду до" бар резултат, Али., ;
(Ово „али“ остало је недовршено. А да би се
јентима и показала да у данашње време не сме и не може да буде протекције као и да свакога дана мора бити мање оних који желе да обаве своје послове за најкраће време, а на штету времена 0сталих који су заинтересовани. Међутим, сви су се сложили У томе да би веома радо своје место уступили инжењеру Пандуровићу да их је замолио за то, наводећи разлоге своје журбе.
Јелица ГАШИЋ срронт Трећег рејона
хж
За рационалнију употребу санитарноглива
КУ Београду се осећа оскудица У материјалу за израду санитарних објеката: водовода, купатила и канализације уопште. Због тога Одељење грађевина предузима низ мера да овим материјалом обезбеди своја предузећа, како би рад могао несметано да се одвија.
Ма да је овакво стање и ма да смо у времену рационалне штед-
22 (6 5
„ње грађевинско предузеће „Рад“,
приликом градње зграде у Мо сковској улици број 44, употребљава једну сасвим исправну ка ду за купање за ношење креча.
Можда за овај случај не би требало трошити простора у листу, али он је донекле карактеристичан у погледу расипања оног ма» теријала у коме се оскудева, Стота би било неопходно да сва граЂевинска предузећа изврше ревизију материјала на својим стовариштима и по магацинима, како би се, све оно што је употребљиво, користило у одговарајуће свр-
хе. Данило МАЛЕШЕВ
између Београде
алата И Необично повољно време
Баченеа мреже
пита“ која засад даје не само међу задругема, него
Бродом око тридесет часова без хране
] утово сам од Прахова до Бе. ограда бродом „Београд“. Ова вожња траје око тридесет часова, на на броду се не може добити ни јела ни пића, тако да су многи путници, не обавестивши се претходно, пропутовали то време без јела и пића.
Не само то, ни на једном столу није било ни пепељаре ни ма шта друго, где би уредан човек могао да баци пепео или угаси. цигарету. Због тога су се цигарете бацале на под, тако да је брод, стигавши у Београд изгледао као развашарен магацин, бидо од хартија из којих су многи пут вици јели понету храну, било од опушака. Сматрам да би овај, иначе лепо уређен брод, требало да има своју ре“ сторацију за путнике са, макар, једним јелом и киселом водом за пиће, као и џцепељаре за пушаче,
Јован СТОЈКОВИЋ Хилендарска 13
уређен“ подвожњак на дунавској падини
Треба се чувати обољења и тровања од рђавог меса
и данас имамо све редовније снабдевање месом.
Оно је већ такво да је потпуно излишно набављати месо од препродаваца испод руке. Стога је ова продаја и забрањена од народних власти, не само Као сувишна. већ и као опасна по здравље грађана,
ж
Најтежа оболења и тровања наступају од покварених, па и од полу – покварених ко басица свих врста. Међутим, месо и кобасице не морају да су покварене па да они који их једу оболе. Таква обоље. ња долазе од меса које је з3аражено, А таква зараза могла је да настане још у живој животињи, пре Клања, тако да се они, који једу недовољно печено или кувано месо, могу заразити | паратифусом (заразно оболење слично ти.
рибарском сектору,
болницама, а понекад и дирекцији Осталих 90 од сто рибе, коју задруге задржавају за себе, продаје се одмах у месту у коме се задруга налази, и Ј
Као и остала места у Србији тако и Београд Разлог овзгко лошег снабдевања Београда рибом лежи у веома неор“ ганизовеном и слабом раду ове задруге. уопште нема организован план откупа рибе од рибара, тако да велики број рибара продаје уловље“ ну рибу по црној берзи, а оно што се преда у 38" другу недовољно је за тржишта и губи се на локалној потрошњи разних мензи и болница,
Због слабог рада ових задруга дирекција ри“
ститељског предузећа,
има своју рибарску задругу,
фусу) и ентеритисом (запалење црева).
| И најпрецизнији преглед меса није увек у стању да #издвоји заражено месо од здравог, а треба имати на уму да мали број произвођача има толико одговорности да болесну животињу не стави под нож у критичном моменту и на тај начин извуче своје паре«,
Због тога, а не мање и због нехигијенског начина ношења, паковања и мерења овог меса, које је стално изложено стотинама хиљада клица, потребно је да се грађани Београда боре против продаје меса и месних производа »испод руке«. Јер куповина свих намирница од меса од црноберзијанаца, значи одржавање жаришта заразе у граду.
. . Ј
· Прописи за одевање жена-кондуктера
Капа са сунпобраном пожељно 2 броја
већа или 2 броја мања.
(јона неандерталска! Чешаљ и сапун уопште не употребљавати! жујска навика!)
(Бур“
гантан, оковратнин држати раскопчан.
б крој капута је ванредно елеНорма ушивених дугмета: 3 комада,
" широке пан“
Место сукње, естетске 6) = а пух искључен да се неко не
посече у гужви,
ципеле обавезно неочишћене. Остави“
| 6" блато са рада,
(ке НАПОМЕНА: Берет капа и сукња нису мо дерни јер дају женствени изглед! Читаво одело носити згужвано са ДО вољном количином прашине и масних флека, (Угледати се углавном на већи ну својих другова),
последњег добровољног
ад на обалама двеју река нема довољно рибе
Сву рибу из отворених вода лове рибари који | су учлањени ју своје месне задруге. друга у Србији има око 150. Десет од сто од у“ ловљене рибе рибарске задруге предају државном који ту рибу дели мензама,
Овеквих за“
Градског уго
Задруга
завршило потребно је рећи пуно, Ево шта.
Наша земља има услове као ретко која зе“ мља на свету за развијање рибарства. Богата реч“ ном мрежом и рибњацима, крај самог мора, наша земља је имала рибарство кома није обраћено ни мало пажње, а које је ипак пре рата зедовољава“ ло на само потребе читеве Југославије, него се риба и извозила, Међутим рат је својим пустоше њем много уништио то неше природно богатствог Риба је несезонски ловљена разним експлозивним и отровним средствима, страдала је од експлозија безбројних мина и отровних уља из потопљених бродова, Рибњаке и рибарски алат окупатор је У“ ништис у великој мери, Оно што је затечено из“ гледало је јадно, Уложено је пуно труда и рада да се степен рибарства подигне, Међутим, поредсво ликог рада и труда рибе још увек нема, иако је од ослобођења до данас прршло три године. Ра“ авом раду рибарских задруга,
барског газдинства „београд“, која је закупац свих отворених вода и два рибњека у Србији основала
_је дуж 'Саве и Дунава осом бригада. Од свих тих
бригада Београдска бригада показује најбоље ре“ зултате, Али резултате који могу само повећати ло калну потрошњу, а не и задовољити београдска тр жишта. ј
Уредба о откупу рибе по везаним ценама, ко“ ја је изишла пре кратког времена, допринеће да риба буде и на тржишту. За прво време ограничиће се подела на „р“ карте, а касније ће рибу добити и сви остали грађан. Тако ће везана це на, које су дале одличне резултате у погледу о сталих производа, помоћи да Београд дође до о вбе вежног прехранбеног артикле, 3 уједно ће о немогућити неправилан рад појединих рибара, ко“ ји су били условљени слабом организацијом рада рибарских зедруга. 55
о Шт
АВЕ ТАЧКЕ ГЛЕДИШТА
ћуД сам се чудио када неко Ка. же: две тачке гледишта. Једна тачка онда мора да буде погрешна. Постоји само једна тачка гледишта. Узмите, на пример, неку слику, па је ставите на штафелај, на оне ногаре на којима сликар слику ради. Ако је погледате спреда, то је тачка гледи“ шта, Ако је погледате одостраг, ке“ ћете ништа видети. Видећете само не. ко жућкасто платно, замазано, али то слика није, нити је то тачка гледишта,
ЈЕ, по новинарској дужности, кренух ја ономад с нашим фоотографом У Аранђеловац. Возио нас једним _ жи“ вахним џипом наш шофер Чика-Крич“ ко. И депо пређосмо друмом до Мла« деновца, мадо теже већ оним друм“ чићем што од Младеновца води ка Аранђеловцу, И Чика-Кричко тера КОла да је уживање једно. Ја сам неки тофер-аматер, али ме, због многих горих аматера него што сам ја, страх да седнем за волан.
Кад оно, једно шест _ километара пред Аранђеловцем, испаде нека баба на друм, па ухватила десну страву. Свирамо јој, молимо је да се склони мало више удесно или на леву стра• ну, не мора у јарак, али баба стала насред друма и псује нас:
— Ђубрета једна, свет газите!
И фотограф, и шофер и ја сишли с кола, па се извињавамо, а укочили два метра кола испред ње.
— Тетка, ми смо свирали. Ви 'неће« те да се склоните. Куд сте пошлић |
— Ја у Аранђеловац... у
— Па, драга тетка, можете с нама, Имамо празно место. Што да пеша+ чите сат и пор
М баба се попе и седе поред шо• фера.
Ама писмо прошли ни пола километра кад опет нека баба испаде — на друм. Чика-Кричко труби. Кочи, зау“« ставља кола. А она наша гошћа у ко. лима каже сада шоферу;
— Море, газите будале кад не па“ зе!
Ето, то су две тачке гледишта,
Б. БЕОГРАЧИЋ
Данас у 18 часова одржаће са саста. вак дописника у просторији библиоте« ке, Влајковићева 8, први спрат,
можда мало ин)