20. oktobar

· тешкоћа и

Пред оснивање културно-просветних друштава за Беотрад

едањ од основних принци-

па на коме се заснива наш културни преображај је, како је истакао министар Ђилас у свом експозеу на Петом редовном васедању Народне, – скупштине ФНРЈ, да „култура мора постати својина радних маса, својина народа“.

Овај принцип је п био водећи принцип и на њему се базирао целокупан културни и просветни рад народних власти, Народ-

„ног фронта ни осталих масовних

организација нашега града. У овом погледу постигнут је озбиљан успех. Позоришта, биоскопи, концерти, приредбе“ предавања из области културе, библиотеке и друго увек су обилно посећени. И не само то. Чињеница да културне установе у нашем граду не могу задовоље потребе грађана, говори о томе колико је порастао интерес за све гране културне делатности и то баш код оних маса нашега града које су некад, у бившој Југославији, биле лишене и најосновнијих тековина културе. Велики број радника, омладине и осталих – становника нашега града нису само пасивни посматрачи културног збивања, већ активни учесници, ствараоци и носиоци нашег културног преображаја.

У раду на културно-просветном пољу код нас има доста недостатака, како у организационом тако и у идеолошком погледу. — Досадашња пракса је показала да је потребно проналазити нове форме у раду на културно-просветном пољу и зато је иницијативу Народног фронта Србије за оснивање Савеза _културно-просветних друштава Београд поздравио и прихватио,

Ових дана ће се у Београду одржати оснивачка _ скупштина Савеза културно-просветних друштава за Београд. Основни су задаци Савеза, према Статуту који је донела оснивачка скупштина Савеза културно-просветних друштава Србије, да обједини културно-просветни рад свих масовних организација, да га усклали и правилно каналише; да се брине за стварање и подизање кадрова ва културно-просветни рад и да усклади и повеже иницијативу масовних организација са радом и настојањем народних власти на овом пољу.

Но. слити за из совних

било би неправилно мида ће се стварањем Савеоснова изменити рад ма-

организација и да оне

даље не треба да воде бригу о

овом раду. Не, масовне организације ће и даље имати исте задатке ни бавити се као и досад свим питањима — културно-просветног рада, а Савез има за задатак да им помогне да се оствари брзи развоји подигне квалитет културно-просветног рада. Дакле, Савез треба да обједини и помогне даљи развој културно-просветне и уметничке активности свих масовних – организација. Са овим нераздвојно је пове-

зано и питање ко ће се учлањивати у Савез културно-просветних друштава. Чланови Савеза могу бити, односно треба да буду, све оне масовне организације које раде на културном плану у оквиру града, а учлањују се преко својих друштава и група, секција и установа, Према томе, нужно је да постоји чврста веза између Савеза и масовних — организација, како би Савез могао да изврши своје задатке: да помогне решавање _ постојећих и будућих проблема, да пронађе нове форме рада, да развије широку стваралачку иницијативу према условима у нашем граду, да подигне квалитет рада итд.

Без озбиљне и чврсте везе Савеза са масовним организацијама и организација са Савезом неће се моћи испунити задаци који стоје пред нама на културнопросветном пољу.

Да би се сви ови задаци извршили, постоји још један веома значајан услов, наиме, ово ће бити тешко остварити ако не будемо имали потребних матери јалних услова: школских зграда, дворана, других просторија и свега оног што је потребно за широки, свеобухватни културнопросветни рад. Основне материјалне "услове ми ћемо добити убрзо, јер Петогодишњи план предвиђа подизање великог броја културних објеката. – Остварење нашег Плана значиће нов пораст у културном развитку Београда. Зато Савез и на овом питању треба да пружи пуну помоћ како народној власти тако и Народном фронту.

Поред свега овога, Савез треба да буде иницијатор оживљавања историске прошлости нашега града, иницијатор изграђивања његовог истинског историског лика, чиме ће се умногоме допринети развијању нашег позитивног патриотизма, за кога друг Ђилао каже: „Код нас се ради о патриотизму који не вуче назад, ка капитализму, ка заосталости, него напред ка боцијализму, ка култури“,

„СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА“

То је повест о животу обичне руске жене, Варваре Васиљевне

Мартинове. Сањалица, младалачки наивна девојка, завршава гимназију и

одлучује да пође као учитељица У забачено сибирско сеоце, забачен кут, затуцане, учмале, сиромаште, дореволуционарне Русије. После велике Октобарске револуције рад Варваре Васиљевне добија општенародни, државни значај и њен живот је пун радости и стварања.

Творци филма су схватили да они не могу да прикажу живот своје јунакиње као „приватан“ живот, да је пут скромне совјетске учитељице, као и многих друтих обичних совјетских људи, пут који је прошла совјетска држава. ЈУ судбини Варваре Васиљевне, као и у судбинама њених ученика, ви ди се судбина читавог совјетског народа. У њеном лику спојени су уједно лично и друштвено. Зато је и било могуће, да се живот обичног човека прикаже на позадини џиновских историских дотађаја, у нераздвојној вези са тим догађајима.

Изложба грађевинарства НР Србије

штитом птиптвит плата винил кетиттиикаги виа ка ПРИ РАТ ИОИИНИАЕ тилт аса

(Смотра обнове им изградње од ослобођења до Краја. 1947 године)

Д. би се видно приказао целокупан рад на обнови и изградњи у Србији, Министарство грађевина НР Србије организовало је изложбу грађевинарства | која је отворена уочи 1 маја ове године у згради Академије наука У

, Београду. Благодарећи организаци "ји самог Министарства, _ стручној сарадњи Пројектантског _ завода Србије, а уз обилну помоћ великог броја трудбеника оперативе, ова је изложба са великим успехом одговорила замисли организатора. Задаци који су се поставили пред сараднике на извођењу и опреми ове изложбе пали су углавчом на оне исте људе који су од почетка обнове и изградње активно учествовали и у њиховом остварењу. То се најбоље види по изложбеној материји, њеној садржини, распореду и облику који врло убедљиво и снажно делују на гледаоца.

Недовољан изложбени простор није могао да пружи целу слику замашности озбиљних задатака који су се постављали пред градитеље и неимаре наше земље. После несагледиве ратне пустоши, а у тежњи за што бржу и ефикаснију обнову и оздрављење народне привреде, наше грађевинарство је _— гигантском _— снагом савлађивало _ многе тешкоће и материјалне препреке, те је заиста било недовољно _ простора

Обновљено је више десетина индустриских и

задружних предузећа. Капацитет електричних централа Севастопоља данас је већи од предратног. Саграђено је око три хиљаде кућа.

Уа Севастопољ диже се из рушевина.

У Балаклавској улици завршава се изградња троспратне куће. На њеном скоро завршеном крову разговарамо с Борисом Фејдеровим. Овај кров је

његово дело.

Радни дан је при крају. Разговарајући с једним од заслужних градитеља Севастопоља, море, на коме се преливају јарке боје сунчева за-

ласка.

Ево чувеног Малаховог брежуљка... Зелено брда-

Севастопољ.

посматрам

радио на задацима предвиђеним за јун 1950 године. А како би и могло да буде другачијет Ми градимо

Пламени родољуб, Фејдеров у самом процесу рада марљиво и плански спрема нове кадрове трудбеника своје струке.

Ми смо у новом севастопољском предузећу комбинату који производи намештај. песму електричних тестера, једним од младих трудбеника овог комбината, у коме претежно ради омладина — доскорашњи питомци школа за фабричко-заводску обуку Мини-

Уз звонку ступамо у разговор с

старства радних резерви СССР.

то. је

Мој сабеседник зове се Николај Бондар. Рођен

штце, на коме се јасно оцртава тенк Т-34... споменик совјетским тенкистима који су 9 маја 1944 године први продрли у Севастопољ.

Поглед се зауставља на новим блоковима станбених зграда, на димњацима завода за оправку бродова, на позоришту „Луначарски“, Дому морнарице, Ратно-историском музеју, бродовима Црномарске флоте у Севастопољској луци...

— Волим Севастопољ, — каже Фејдеров. — Постоје само два града ради којих бих могао да напустим Севастопољ — Москва и Лењинград. По-

сматрајући овај град, ја видим, пре свега, кровове. И ако је то гвоздени кров, ја у већини случајева са задовољством констатујем: ово је моје дело.

Борис Фејдеров ради већ 45 година на градилиштима Севастопоља. За време Великог отаџбинског рата живео је две године у Ташкенту. И тамо се истакао као одличан службеник. Другови из Ташкента саветовали су му да тамо остане и после

' ослобођења Севастопоља од немачких фашиста. Говорили су Фејдерову:

— Овде ти није рђаво, а тамо су остале саме рутеевине,... Као старом човеку, неће ти бити лако у Севастопољу.

Али баш та реч „рушевине“ натерала је старог мајстора да напусти Ташкент и да се врати у свој град. Јер Фејдеров воли у Севастопољу не само јсвоја дела — кровове, већ и сваки педаљ земље. Све му је блиско и драго у овом граду. Одмах по повратку у Севастопољ, Борис сФејдеров укључио се у сложан и успешан рад на обнови града.

— Стахановски радимо, каже стари мајстор. претичемо време. Још у априлу ове године ја сам

је 1928 године на Криму у приморском рејонском центру Црноморску. Од детињства помагао је оцу

— члану рибарског колхоза „Пут ка социјализму“.

У јесен 1945 тодине ступио је у школу за фабричкозаводску обуку. Ова школа налази се близу Црноморска, у лепом граду Еупаторији. За време школовања Бондар је ушао у редове лењинско-стаљинског комсомола. Могао је да изабере по завршетку обуке Еупаторију, Симферопољ, КЖерч или, шта више, чувени град — лечилиште Јалту, али Николај је изабрао страховито оштећени у рату, херојски и бесмртни Севастопољ. 1 .

Млади столар Николај Бондар убрзо је заслужено стекао глас дисциплинованот, вештог и вредног радника, узорног стахановца. Дао је велики радни допринос изградњи средње женске школе број 4 у Севастопољу. Двадесет првог децембра прошле године бирачи Севастопољског округа број 5 гласали су баш у тој школској згради за свога кандидата у Севастопољском градском совјету депутата трудбеника. Тај кандидат био је Николај Јаковљевић Бондар. Севастопољци су једнодушно гласали за младог градитеља херојског града, за активног комсомолца који је у току једне године извршио три годишње норме.

На почетку треће године поратне Стаљинове Пјатиљетке депутат Севастопољског градског совјета Бондар организовао је комсомолско-омладинску бригаду градитеља. Он каже:

— Жеља ми је да радимо све боље м боље. Даћемо све наше снаге за уздизање моћи м славе отаџбине,

г. С.

, Севастопољска лука

да се прикаже прави обим радова и илуструје радни полет трудбеника нашег народа.

Организатори ове изложбе су ипак на врло сажет начин и са релативно скромним _ средствима омогућили посетиоцу да осети јачину стваралачког духа и способност брзог сналажења у раду. Тако пролазећи кроз — изложбу, посетилац разгледајући изложене објекте види већ увелико изградњу која се — спроводи смишљено и плански и која обећава брзо и рационално економско уздизање као предуслове за привредни и културни напредак земље.

Према расположивом _ простору изабраног _ места. _ изложба претставља период обнове од ослобођења до краја 1946 године, «жао и резултате прве _ године Петолетке у 1947 години. По природи изложене материје она се може јасно поделити у три дела: обнову, изградњу и оперативу. Обнова је приказана одмах У почетку, при самом улазу, фотографијама порушених и оштећених грађевинских објеката, као и

њихове обнаве, _ реконструкције и рестаурације. Неколико _ врло успелих реконструкција и преуређења појединих оштећених грађевина падају у очи и доказују при суство доброг архитектонског у“ куса-

Изградња _ садржи _ грађевинство, архитектуру, индустрију, рударство, колонизацију и све гране грађевинства као што су хидротехника, мелиорација, путеви, мостови итд. Ова врста делатности је смештена у унутарње одаје изложбеног простора. По зидовима овог простора су поређане фотографије, планови, графикони, као и одговарајући текстови и па роле. Макете и модели разних грађевинских објеката, а затим грађевинске справе, алати и други изуми, допуњују слику изградње. Падају у очи многи проналасци наших новатора који својом практичношћу м једноставношћу омогућују бржу и лакшу изградњу и успешније обављање и савлађивање грађевинских _— проблема. На најглавнијем делу изложбе, у осовини самог изложбеног про стора, постављена је стилизована композиција на стаклу “ _ бојама оловом уоквиреним, која симболички _ претставља _ стваралачку моћ данашњице изражену у централној фигури друга Тита, окруженог радницима и трудбеницима у динамичком покрету рада и стварања, са укомпонованим фабричким зградама и грађевинским објектима свих врста. Овај је простор нарочито _ интересантан и стога што обилује врло успелим моделима детаљно обрађе них појединих _ великих грађевин сних објеката као што су силоске зграде. хидроцентрале, водојаже и други елементи оперативе. Оператива је у овом делу највећим делом _ заступљена. У продужењу лево и десно у задњем делу изложене су мекете, модели и планови радничких насеља и ко-

· лонија пољопривредних _ добара,

школа, научних институција, саобраћаја, а затим цртежи и детаљи монтажних _ конструкција, фотографије и разноврсни графикони. Цела изложба одаје карактер добро компоноване архитектуре, како' при улазу, тако м унутрашњем делу њеном, и _ дејствује врло угодно на посетиоца својом доследно спроведеном _ изложбепом концепцијом, уобличеном у осладне и савремене архитектонска форме. Зато се за ову изложбу слободно може рећи да је У

| том погледу премашила све из# ложбе које су јој претходиле,

Сцена из филма „Сеоска учитељица“

Оно што се намеће сваком посетиоцу при сређивању својих утисака са ове изложбе, јесте анонимност аутора' израђених пројеката ми њихових остварених замисли. Верујемо да би имена гутора појединих изложених радова

ВН

„> У

корисно послужила како прегледу _ наших стваралачких — снага, тако и потстреку млађим кадровима који имају да преузму овај узвишени И општекорисни задатак сутрашњице. 3

| Н. с

а .

РАД ПЕДАГОШКИХ САВЕТОВАЊА

Породица и дете

Раље од прве до седме

године је особито за правилан физички и духовни развој детета. У овој фази развитка стичу се многе позитивне или негативне особине, које се манифестују кроз цео човечји век, а често су те стечене навике од пресудног значаја за формирање личности. Код нас је васпитни поступак у претшколској фази углавном ствар саме породице. Засад је само мали број деце у јаслама _ и обдаништима, поред породице, руковођен и стручним неговатељицама и педа гозима.

Највећи број деце дошколског доба развија се у породици где се не стичу увек сви потребни услови да би развој детета био онакав какав се жели, какав треба да буде, да би се избегле грешке које се деци тешко свете. Најчешће родитељи сматрају да су испунили своје дужности према детету ако је сито и утопљено, а за остало сматрају да ће се побринути школа, Школа је та установа која ће излечити и тврдоглавост и самовољу и теже по јаве,

Да би се избегле грешке и не упућеним младим родитељима указало од коликог је значаја пра вилно руковођење у овој фази развитка и како то руковођење треба да буде да би.било правилно, у Београду се већ друга година окупљају млади родитељи око педагошких саветовалишта. Педагошка саветовања организују педагошки активи који постоје у сваком рејону. У току 1947 године у свим рејонима одржано је 80 саветовања. _ Најактивнији је био Седми рејон, где је одржано 24 саветовања, а најмање је радио актив Трећег рејона који је организовао свега три.

За ову годину одабран је низ врло интересантних и корисних тема као- „Хигијенска нега детета у породици“, „Пример као ва спитно средство", ' „Васпитање љу бави према раду и навике за рад“, „Зашто деца лажу и крадуг“, „О васпитању љубави према отаџбини“, „О казнама и похвалама“, – „Плашљивост и страх код мале деце“ им други.

Интересовање за ова севетова“ ња из дана у дан све више расте. Дискусије су све живље, све интересантније и стварније. Родитељи постављају отворена питања и јавно траже савете за отклањање ове или оне несвакидашње

_појаве код детета, 7

на, Ј2Ћ__

ја Мег даје –

важно“

Помоћи породици да правилно васпита дете, да усклади физички и духовни узраст — то је велики задатем _ наших просветних власти, педагошких радника, пси“ холога, лекара, просвећених родитеља. Установу педагошких се ветовања треба да помажу нарочито рејонске секције АФЖ које ће најбоље умети да заинтере“ сују родитеље за предавања и на

тај начин учине саветовања пло“

доносним.

[Гјостоје два начина стављања знакова 3за интерпункцију. Један се назива граматичким, цруги логичним, а ми Срби и Хрвати имамо срећу да се служимо сада логтичном интерпункцијом. шта је логична интерпункцијат Да вам дамо један пример: Ако напишете; ,„Сујеверни су морнари који петком неће да крену из пристаништа.“ Ако овде нема запете, као у овој реченици, онда то значи да су сви морнари сујеверни. Ако запету ставите, значи сасвим друго. Значи, има морнара с који су – сујеверни и који нису, Они који су сујеверни, петком не полазе бродом; нема ли запете, значи — сви. Има ли запете, значи само они морнари, који су сујеверни, неће петком кренути из св га пристаништа. г

Неки мисле да је запета онако мала као што јесте када је 01штампана. Сједињене Државе Америке имале су један занимљив случај. Кад је, пре једно двадесетак година, донесен _финансиски закон о увозу и извозу, онда је једна дактилографкиња испустила куцајући не запету него само једну цртицу. Јер енглески воћка зове се фрут-три, а та девојка између фрут и три ставила је једну запету. Кад је једном реч ју написана таква реч фрут-три, то значи младица, значи она воћка коју треба посадити. Када се уместо цртице стави запета, 70 онда на енглеском значи воће и дрвеће.

И одједном Жанада гурнула је да без увозне царине шаље дрво, а Мексико воће.

М зато морало је да буду вео“ ма брзо сазвана оба дома да исправили тај закон.

Једна запета могла је да упро“ пасти индустрију дрвета и про“ изводњу воћа, извоз и потрошњу тако важних продуката. Зато не треба сматрати да запета није важна.

тор М. Игоњин: Омладинске групе У ' борби за већи принос, издање Задружне књиге, Београд 19% ћирилицом, страна 28. В. М. Конко: Организација и тех“

ника совјетске задружне тр“ говине, издање Задружне КЊИ“

те, Београд 1948, ћирилицом страна 105. . Н. Немаков: Свепобедна снага

лењинског задружног план» издање Задружне књиге, Бес“ град 1948, ћирилицом, страна 37. '

в. Н. Чувиков: Допунска награда за рад колхозника, издање За• дружне књиге, Београд 1998 ћирилицом, страна 18,