20. oktobar
„ад изиђем на Теразије, онда управо ожећам да сам у Београду...
Тако кажу људи из унутрашњости, ји И Београђани тако говоре. А они, што после дужег боравка у нашем граду, оду из а средине, или ван земље, виде у својим носталгичним сећањима дворогу куполу „Москве“, .
Теразије су у центру пословног дела града. Оне се протежу гребеном београдске узвишице. Најпространији су наш трг. Трг-булевар, такорећи. Међутим оно због чега су Теразије срце Београда, јесте чињеница да су преко тога простора прохујала крупна збивања везана за историју и судбину, не смо града, већ и читаве земље. Она су укспчала трг у свест нашег човека низом мучних и обиљем радосних успомена,
Наша новија историја, а нарочито београдски догађаји, који зраче својим значајем по читавој домовини, оставили су за собом пуно снажних сећања, везаних за овај простор,
Београђани су пуни утисака што су на њих о-
скорашњи
ставиле“ кликтаве првомајске поворке са графико- |
вима постигнутих дела и пређеног пута, који се носе под заставама и цвећем, Они се снажно сећају момената, посебно од објављивања Пјатиљетке па на овамо, кад су пред учитељем наших нерода, баш ту, насред Теразија, давани крупни радни завети, са сигурном свешћу да ће се они и премашити снагом елана и воље.
И у светле дане. народних славља и празника прави Београђани, а и сви што се затекну у Београду, излазе на овај јарко осветљен поостор да се нађу међу мноштвом, међу својима, код куће такорећи, да доживе празник у жагору и кретању суграђана, онако како се ови празници данас доживљују и славе: не за пијаним трпезама уских домаћинстава, већ заједнички, скупно и широко.
Многа збивања у свету, на која наш надод правовремено и правилно реагује, изводе велике поворке радосних или огорчених наших људи. Они кроз скандирање парола, кроз исписане транспаренте и јасно изговорене мисли, постављају свој одређен став и казују на овом тргу у срцу града своје слободно мишљење.
Отуда значај нових Теразија. Отуда се Београђанин, и свако ко воли овај град. осећа на сзом тргу, збиља у Београду, осећа ту највише у Београду, више но и на једном другом месту у њему.
ж
Да Теразије добију онај изглед који одговгра њиховом значају, народне су власти уложиле, и улажу, стално, много напора, средстава и мМатеријала, Постављањем _ вафалтног коловоза и исправљањем и проширењем тротоара, као и засађивањем дрвореда, много је учињено. Регулисање колског и моторног саобраћаја, а исто тако и прелаза
'" преко улица, такође је знатан допринос у погледу реда. Док је предпрвомајско кречење појединих
с
ироким тротоари м
АНА ОИ
Доситејевом лицеју!
(Наставак са четврте стране)
О
су имали смисла ни интересовања. за очување старих споменика, Добијали су од дућанџија до 30.000 динара месечно, На горњем спрату становало је, сиротињски, дванаест породица, У почађалој соби, де је Доситеј радио — била је кујна. Једна таваница, са дуборезом из 18 века, потпуно је упропашћена. Око лицеја, где су ђаци дискутовали о стеченим знањима, саграђене су страћаре у којима су чуване — свиње, Тераса, са лепим изгледом на Дунав, ма којој је најрадије боравио Доситеј, порушена је, з на њеном месту подигнути су — кафански нужници,
Некадашњи властодршци преговарали су близу 50 година са власницима око откупа Доситејевог лицеја за просторије музеја. _Дуготрајмост ових преговора, који никад нису окончани, најбоље го-
вори о томе колико им је било стало до очувања
успомена из устаничке прошлости Србије. Требало је да прођу године борбе и страдања, да дође до преве и неразрушиве слободе, па да се поведе више рачуна о спомечицима борбене прошлости. Зграда Доситејеве Велике школе најзад ће бити рестаурирана и добиће достојну примену када се поруши све што ружи и смета њеној 1 ње ружне и неплански подигзуте уџерице,
па пара риваин под љеваин тиме
зоноде, пролазећи овим свогим централним тргом,
а Теразија одвија се непрзвилан и хаотичан пешачки саобраћај
фасада ускладило укупну слику трга, утирући по» ружњало и искварено. | Али да Теразије постану најлепши и најуређенији део нашег града, треба још доста учинити. Доста, што се тиче броја проблема, но мало с обзиром на тешкоћу њиховог решавања. Труд и добра воља — два квалитета која бе код нас развијату све више са сваким дазом, и овде могу Да покажу свој одраз. Само треба наићи и на разуме“ вање код оних, који ће бити принуђени да се по-
винују наредбама у интересу реда на овом простору:
По свесјој сложености највећи недостатак те
разиског уређења је нерегулисан пешачки сгобраћа; на Тротоарима,
Масред тротоара — подневни одмор
Предвече, кад Теразије блистају под своја два низа јаких светиљки, кад квадрати излога, јарко обасјавају миоштво пролазника и шетача, кад, по свршеном послу, Београђани тргже одмора и ра-
— тада је њиме заиста веома тешко проћи. Онај, ксји жури, неминовно ће задоциити, перед свих кривудања, згобилажења, сачакизања И“ силажања са тротоара, где, сасвим оправдано, милициснар сачекије са опомеком.
Међутим, оно што највише смета пешацима на тротовру, а поготову људима који и у то време журе послом, то су групе беспослених младића, баш сних који не раде, па због тога и нису у Могућности да схвате колико ометају нормалан развој саобраћаја. Но, најчешће, њима је то и све'едно. Ове групе младих људи, које у много прилика сметају и својим кеозбиљним дожањем и добацивањем, најчешће се налазе пред биоскопом „Бес прад“, Као и на простору пред „Душановим градом“ и Чехословачком митгоницом, џ
Јасно је да ово питсње треба енергично решити. Ослободити прометне тростовре свог нешег трга од оних што сгтима беспредметно стог и неучтивим понашањем изазивају оправдан револт пролазника, значи изићи усусрет радним грађанима, који су изишли да се освеже после реда, или који и даље журе за својим задужењима. Наши тротоври треба да су проходни, слободни, Навике са некадањег „корза“, стране данашњем човеку, не треба дозволити да се закорене.
Око подне, у време кад су трговине затворене, карактеристична је слика за овај део града: људи и жене из унутрашњости, сељаци, деца, седе дуж ивица тротогра, на улазима у зграде и трговине, на степеништима отворених врата установа, и једу, одмарају се, спавају.
Нужно је постаргти се да они, који у Београд долазе на обданицу и то искључиво у циљу куповине, имају где да проведу подневни предах и то у близини великих трговина. Ипак, ако то до данас није учињено, никако“ че значи да треба дозволита да се од овог центра града прави „одмаралиште“ и да се ствара погрешна слика за оне који то желе да користе у непријатељске сврхе. Исто тако не треба дозволити да иза тих људи, по подне, остаје мноштво масних хартија, љусака од јаја и кожа од сланине. У сваком случају ово треба
сматрати. као прекршај реда, јер, најзад, омета и саобраћа, | . .
Поред наведених недостатака нужно је подву“ ћи и неуједначеност уређења Теразиског трга. Пу= на пажња се поклања појединим фасадама, улазима, излозима, — остали, међутим остају неуређени. Тако, почев од Кнез Михаилове улице, преко пута репрезентативна изложбе народних рукотворина, која показује јасно неш велики смисао за склад и укусно уређење, налази се недовршена зграда, На чијим необлепљеним зидовима седе продавци „корица“ за личне карте, жене што продају бутер, као и поједини други трговци-ситничари а у непосредној близини налази се врста тезге — сандука, која служи за продају листова и часописа, Исто тако, до заиста лепог излога Чехословачке књижаре налази се један редовно неуређен и прашан излог, а одмах до њега велика, нечиста, везастрвена окна „Душановог града“, кроз која се види сав дар-мар овог локала,
Игко је кроз штампу већ критикована без Успеха продаја новина на ружним тезгама, подупртим циглама, пред „Касином“ и „Београдом“, нужно је и овом приликом подвући да би се ту могле поставити лепе, складне, уредне тезге, са кровом, који би заштитили наше листове од изненадних пљускова и путем којих би се избегло „бежа-
ње“
ове „продевнице“ под најближу стреху. Продаја листова пред кафаном „Москва“, на веугледним ногарима, делује, исто тако вашарски, па и то питање треба решити.
Увече, при светлости многобројних оветиљки простор од Прззидијума до „Албаније“ добије чаробан вид. Ишчезну сви ситни недостаци а трг живи својим великоварошким животом, пун темпа и жагора.
Јутро, међутим, открије јасно све оне несклад“ ности које би требало уклонити: олупана и ужасно запуштена окна на уласку у некадашњи биоскоп „Париз“, запуштен и нескладан улаз у згради 28, дречеће плав улаз у зграду 32, и пуно других, на први поглед ситних детаља, кои, узевши укупно, остављају. ружан утисак, кварећи на тај на-
–———————
СТРАНА 5
Ма = а о
Теразије ноћу
( . | Ј чин општи изглед овог нашег најзначајнијег град“ а ског трга. 6 Тога ради (е неопходно да им од стране народ“
них власти, а и од стране оних који истински воле | свој град, потекне иницијатива да се све преостале ' нескладности уклоне, удруженим снагама народних | власти и чланова Фронта. : · |
Наше Теразије, које у свечана јутра освану у · 5
заставицама и гирландама јеловиче, које се у све“ чане вечери купају у светлости, над главама раздраганог мноштва, на које, на стилизовану триби“ ну, у цвећу, долази наш Маршал, заиста треба да Суду по уређењу најлепши део нашег све лепшег града. Оне треба да буду она полазна тачка пот= пуне складности, са које ред и свеколико улепша“ вање Београда треба и мора да се шири, све до најудаљенијих предграђа, која ће, по плановима, бити у зеленилу паркова. Јулија ЛУЧЕВ
синдикалних подружница
з дана у дан, чак преко ноћи, Београд мења
свој лик. У свим тим супстанцама које учествују у изградњи новог лика Београда нове Ју гославије, културно = просветни живот заузима важно место. Домет Културно = просветног живота Београда постаје из дена у дан све даљи, постаје свестрани пример за читаву Југославију.
Ни једно вече у Бесграду не прође без позоришне претставе, 623 неке књижевне или умет“= ничке вечери, без забавне приредбе. Ово после дње, с обзиром на вежност забаве и разсноде нејчешћа је појава у.низу културно ~ просветних мани“ фестација Београда,
| | "Квалитет приредаба и игранки |
Зауставићемо се на једној врсти приредаба, која за сад по својим нездравим појсвама изискује хитно решење,
У Београду има безброј устенова, надлештава, предузећа и школз и свако од њих има своју Синдикалну подружницу и своју културно-просве= тну секцију. Један од задатака синдикалних подру жница, а стални задатак културно“просветних сек= ција, је подизање културно-просветног нивоа међу службеницима, радницима и омћадином. За реали зовање озог задатка показале су се као веома по= годне другарске вечери и приредбе, са програ= мом, и са предношћу што се на њима, они за које су приређене могу одмах и развеселити и забавити. Тако постављене приредбе заиста би и од= говарале перспективама нашег новог живота, Меч ђутим, догађа се, чак врло често, сасвим обратно.
Програмски део тих приредби за приређиваче је често споредан део. Програмске тачке се при= премају и увежбавају тако да имају формалан ка= рактер. Спремљене су у врло кратком времену, и најчешће само због тога да се приређивачима не би замерило што је приредба без програма. Због тога и многе тачке, којима се иначе не би могло ништа приговорити, добију печат аљкавог припремања и негативну критичку осуду посматрача, Због свега овога, често је случај да се крај програма дочека са неким олакшењем, уколико се уопште дође на.програм,
Али то је само једна немила појгва приредби
—
ИНЕРВИШЕ ПА РААвви и аво22
са игранком. Следећа је амбијент .у коме се приредбе одржавају.
Скоро увек просторије су загушљиве и нехи« гијенске, препуне страховите гужве. У њима буде два Или три лута више људи но што би могле и смеле да приме, Овде разлог лежи до приређи= ; вачког одбора, и то двојак разлог, Или се не при= | преми довољно просторија за оне који су позвани на приредбу, или се на приредбу пуштају у жељи за што већим приходом страна лица, која не само | што не раде у установи или предузећу које даје 8 приредбу, него не раде уопште ништа, и од којих, | због слабе будности, приређивача, долазе – скоро | увек непожељни инциденти, |
Саме просторије не располажу ни столовима | ни столицама, ни пепељарама, ни девољним броч — ј јем излаза, Исти је случај и са санитарним потре= бема. Клозети су, уколико их има, недоступни или и због малог броја или због нехигијене, Бифеима, | због претеране тенденције за што већим приходом „такође није. обраћено довољно пежње у по• гледу хигијене,
. Посебна тачка, којом се треба позабавити, је | музика и играње,
На свим тим приредбама учествује неколико |
- популарних џез-оркестара, који ту своју популарност користе у једном смислу, а то је наплаћивање хонорара. Понашање им је врло надмено, између и“ гри праве дуге паузе, а у избору игре задовољавају најчешће жеље својих познаника и својих по“ знаница. Играње пак, личи често на све, само не на играње, У њима има и кривљења, и џилитања, и непристојног држања и речи, само не оног здра“ вог духа кога би понајпре морало имати,
Ево само неколико примера за све ово,
У Дому културе Првог рејона, у палати Риу= нионе, сала за приредбе је испод сваке критике“ Без прозора, тамна, загушљива. Скоро после сва ке приредбе у њој остају полупана стакла, поло“ мљене столице. Инциденти су честа појава, као на пример на другарском вечеру редакције „Рада“,па на приредби грађевинских предузећа „Славија“ и „Град“ (на којој је на програму била једна врло неукусна тачка). За време приредби клозет овог Дома шири страховит смрад. Затим, подрумска са“ ла у згради биоскопа „20.октобар“, која је тако“. ђе врло неподеснга, г у којој су такође даване приредбе, па плато за играње на Калемегдану, где се приређују „Звезлане ноћи“, а који је без столова и столица, пола осветљен а пола неосветљен, ве“ роватно због јаче „романтике“. Дом културе Тре“ ћег рејона као и сала Шесте мушке гимназије, би ле би сасвим пристојне да нема скоро увек исуви“ ше гужве.
Свим овим појавама данас, после три гајцине од ослобођења,“ мора се енергично стати на пут. Ниједна од њих више не сме имати ни најмањи
Добитејсвом дице“ цоклања 06 одговарајућа пажња
ПИ И И АВА
· човека и новог друштву,
траг буржоаских елемената, кога су имале у дека“ дентном културном животу старе Југославије. На пољу забаве и разоноде наш човек и омладинац мора се подизати телесно и духовно. За добијени умор у изградњи нове Југославије мора му се пру“ жити здрава забава, пријатна разонода и одмор. И баш после сваке такве приредбе и другарске вечери, он са ње мора изићи још тешње зближен дру“ гарством са својим сапутником у Изградњи,ља не
_ са пијаним певањем по београдским улицама, ка=
ко се то често дешава. А то се може постићи, Све ће се ове немиле појаве изгубити, ако се
" програмске тачке подигну на степен који им одго_ вара, и који ће довести да бифе, у смислу на ал' кохол, на приредбама уопште 'и'не постоји, а не
да буде један од главних услова за приредбу, да игра буде заиста здрава потреба приредби, укргт“ ко, да приредбе буду заиста Рразонода од новог друштва, Новом човеку и новом Свакоме ономе који је стран стварању тог новог човека и новог друштва, не дозволити приступ, И не зеборзеити да не сме ниједна лини-
"ја у том стварању бити краћа од друге. Оне мо“
рају ићи напред и подједнако.
"Олга МИЛАНОВИЋ