20. oktobar
_ прошлој _ знају да су Дебар-мала, крај код француског гро-
_ да. А то није све. _ онога што је подигнуто у току прошле године.
_ Инвестиционе банке, ДОЗ-а, _ социјално осигурање,
ре рата Скопље се сматрало само јед-
ним већим местом у „Јужној Србији".
Оно је било седиште бана Вардарске
бановине; или тачније, центар одакле се вршила политичка и економска експанзија велико“ српске буржоазије у том делу Југославије.
Али Скопље, због специјалних климатских Услова и ниског животног стандарда с сматрало се, као и читава Македонија, место где је било врло згодно послати „кажњенике".
Укратко, Скопље је у бившој Југославији било Елдорадо за богаћење и Сибир за прогнане,
Грађани Скопља осећали су се тешко у своме граду з улицама, нарочито у радничким крајевима, крстарили су по читав дан жандарми, чувајући владајуће од евентуалних побуна оних којима су владали. На прилазу Душановом мосту стајала је вечита опомеча — бронзана статуа Александра 1.
И док се у Јанчи-Хану и осталим „знаменитостима" Скопља, у топлим ноћима, уз ударце даира и игру чочека, пијано изживљавала класа људи чији се брзи крај већ сасвим јасно назирао доле У турском делу града, у квартовима беде, деца СУ (ако су уопште и ишла у школу) учила азбуку на језику који није био њихов.
У Скопље су навраћали и странци. У овај град на обалама брзог Вардара привукли су их плакати у великим туристичким бироима, на кофима је најчешће крупним словима стајало; „Азија у Европи“. Али нису дуго остајали. Брзо су, пошто би направили неколико снимака, поново седали у Пулманова спаваћа кола, не могавши да издрже „паклену врућину“, У уским круговима, међу њима, дошаптевало се са страхом: „Маларични комарци!!!“
Тако је било пре рата,
Одавно су прошла времена када је Скопље било „интересантно _оријентално место у Јужној Србији" и људи више не говоре само по кућама на македонском |езику. Данас је Скопље главни град Народне Републике Македоније град у коме се и из кога: се руководи једним слободним народом. И од тада се много што шта изменило.
РЕГУЛАЦИОНИ ПЛАН СКОПЉА И ИНВЕСТИЦИЈЕ ЗА 1948 ГОДИНУ
Говорило се, а и данас се говори, да Скопље има два дела која пресеца Вардар. Крај на левој обали називао се и назива старим градом — у њему су улице узане и кривудаве са пуно дућанчића, високим минаретима џамија и старом Душановом тврђгвом. Други део, на десној обалије нови град. Али и тај део — осим дома Југословенске армије, Народне банке, железничке станице и још неколико других зграда и улица које су нешто равније од оних у турском делу, — не одаје изглед модерног града. Бар сада...
И пре рата много се им често расправљало о регулационом плану Скопља; израђено је и неколико пројеката. Они су се у детаље разилазили, али су имали исту суштину — максимално коришћења цечтра града за капиталистички приватни развој и подизање вила у околини за буржоазију. Радничка насеља — квартови, где се спавало на земљи, у кућицама које су биле пуне влаге — остала би иста.
Сви ти регулациони планови нису били реализовани. И срећа..,
Већ 1947 године, у новим условима, Градски народни одбор Скопља отпочео је са изградњом дефинитивног и новог регулационог плана. Уз братску помоћ чехословачких стручњака постављена је директивна скица. План капиталне изградње већ у 1947 години „и за 1948 годину могао је да се
. оствари.
И он се остварује. Већ потпуно готове зграде, полуподигнуте гра-
ћезине, огромне по својој величини, ископани :те-
мељи у разним деловима града, скеле — то је оно са чиме се човек сретне одмах по улазу у Скопље. Таква слика није усамљена данас у нашој земљи. Но она је овде у Скопљу нарочито упадљива и нарочито разнолика,
Дуго би било набрајати све оно што је већ у години подигнуто. Становници Скопља
бља и Ауто-команде, и други делови града, већ одавно добили велики број нових станбених зграТо претставља само један део
Ако је прошлога лета грађевинска. сезона У Скопљу била велика, онда ће овогодишња бити нешто што Скопље још није видело. План инвестиција Градског народног одбора повећан је у односу на прошлу годину за 643%. Око десет хиља-
_ да прађевинских радника подизаће нови град. По_ ред даље, још обилније изградње станбених про-
сторија, приступиће се и подизању разних локалних индустриских објеката. Од објеката савезног
ни републиканског значаја Скопље ће добити неко_ лико фабрика, палату Претседчиштва владе, згра-
де Министарства унутрашњих послова, државне Државног завода 38 неколико зграда за школе итд»
Можда ће се неко питати: „Да ли је могуће остварити тако велики инвестициони планј“
Ако у кратком времену између два састанка
_ успете. да пронађете претседника Планске комиси-
је Градског народног одбора, омањег човека живих покрета, он ће вам рећи: „Има тешкоћа. Немамо кадрова, нарочито високо квалификованих.
· Инжењери нам недостају Но решићемо све те
проблеме. Сигурно...“ . Из тих речи избија невероватном снагом поу-
зданост у успех. И онај који је видео шта се ура-
дило од ослобођења у Скопљу онај који познаје _ свест и љубав грађана Скопља према свом граду,
неће поставити питање да ли је могуће остварити: така велики инвестициони плана
БИРАНИ ВАРА випАвивииа
и
ни
КИПРА БЕЕН АРА АИНУ
Поглед на Трг маршала Тита
КОНШЉљЉЕ
и трад поноса наших народа
град патње
План изградње Скопља у 1948 години сигурно ће се остварити, и то ће бити почетак једног новог града.
Али, док се на једној страни већ назире ново Скопље, народне власти улажу много напора и у обнову старог, у разноразне поправке и реконструкције. Инвестиције предвиђају исто тако низ радова на подизању и оправци разних комуналних објеката, на поправци улица (од Народне бачке низ Вардар до гвозденог моста направиће се модерна широка улица — кеј — ширине 30 метара), на довршавању резервоара за водозод, на канализационим радовима, за делимичну регулацију Вардара, на озелењивање места где нема кућа, појачању градског свобраћаја и друе радове.
СНАГА НАРОДНОГ ФРОНТА
Сеи'ти успеси у изградњи главног града Народне Републике Мегкедсние и остварење инвести-
Са једног аналфабетског течаја националних мањина у другом рејону
Значај велике 30
ционог плана у 1948 години, не могу се ни замислити без огромче помоћи коју народним властима указују прађани и грађанке, омладинци и омладинке града Скопља, обухваћени у снажној организацији Народног фронта. Преко Народног фронта, ослобођени народ Македоније, уопште, и грађани Скопља посебно, јасно су видели и виде перспективе своје будућности — бољи и лепши живот за сваког радног човека, пут у социјализам,
Још у возу железничар из Скопља распричаће се о радним акцијама и обавезама које је он дао, о раду његове бригаде и читавог града. Касније, када већ будете неколико дана пробавили у Скопљу, видећете да су добровољни рад и испуњење детих сбавеза постали средиште у животу грађана Скопља, оно о чему се највише говори и највише дискутује. |
А обавезе које је дала орггнизација Народног фронта града Скопља нису мале. У плачу рада за
ПЕПИИВИИМИ ИВАНА ВАНУАТУ
не победе
· чехословачке демократије
| грламентарни избори који су у прошлу недељу извршени у Чехословачкој претстављају ову велику победу чехословачке демократије, чији је значај дубок и многострук.
Према званичном саопштењу, од 7,199.846 предатих пуноважних гласова, за јединствену листу Народног фронта гласало је 6,429.145, односно 89,3 од сто бирача. Белих листића у целој земљи предато је 770.701, односно 10,7. од сто. У многим општинама, а нарочито у радничким изборним рејонима и по фабрикама, гласање за листу Народног фронта било је стопроцентно.
Оно што изборној победи Народног фронта даје још већи значај, то је чињеница да су избори били слободни, гласање вршено тајно и да је противницима владе дата прилика да изразе. своје опозиционо становиште. Преко шездесет страних новинара из двадесет разних земаља имали су право да обилазе биралишта и да. посматрају начин и ток гласања. Они су могли да се увере, да су избори обављени у пуној законитости и да на бираче није вршен притисак, Избори су протекли без иједног инцидента. Ма да реакционарна опозициј истакне своју посебну листу, на што јој је изборни закон давао право, њој је ишак, завођењем белих листића, дата могућност да гласа. Да је она ту могућност могла слободно да користи и користила је, сведочи та околност да је проценат предатих белих листића у Словачкој, гле се утицај реакционарних елемената јаче осећа, био већи (14 од сто), него у чешким покрајинама, где је износио 10 од сто. Ти проценти зато одговарају њеној правој снази у народу, односно показују да је она изгубила сваку дубљу подршку у народним масама. | ' |
Шта према томе показује изборни резултат»
Он пре свега показује да су народи Чехословачке огромном већином потврдили победу коју је Република у фебруару месецу ове године извојевала над домаћом реакцијом и њеним иностраним помагачима.,
Фебруарски догађаји претстављали су судбо„носну прекретницу у животу Чехословачке. Удружена реакција, потстакнута од спољних непријатеља демократије, изазвала је вешто припремљену кризу у циљу да обори владу, да спречи доношење устава и започету национализацију великих индустриских предузећа, и тако поништи тешко стечене тековине које је радни народ извојевао од ослобођења, Међутим, пре-
а није успела да
пад реакције не само да је био одбијен. већ су фебруарски догађаји, захваљујући будности радних маса и њеном предводнику Комунистичкој партији, имали за резултат консолидовање народне власти и утирање терена дубљој и јачој изградњи демократије. Из владе и државног апарата отстрањени су _ реакционарни и туђински елементи који су сејали раздор и кочили конструктивне напоре трудбеника. Народни – фронт Чеха и Словака очишћен је од нзнародних елемената и тако препорођен постао прави израз народног јединства и главна снага у спровођењу демократског програма народне владе Клемента Готвалда.
Тешко разочарани поразом претрпљеним у фебруарској кризи коју су сами изазвали, империјалистички фактори у иностранству и њихови агенти све су учинили да створе утисак у међународној јавности као да преокрет извршен у Чехословачкој није ношен народним расположењем, већ да је дошао „од горе“, тојест наметнут народу од стране једне организоване мањине. Избори од 30 маја дали су достојан одговор и на ту империјалистичку клевету. Они су убедљиво показали да народи Чехословачке непоколебљиво стоје уз владу Клемента Готвалда и одлучно усвајају њен програм народног јединства и социјалистичке изградње земље. – Показују даље да су се дефинитивно изјаловиле све наде домаће и стране реакције, да у Чехословачкој нема и не може бити повратка на старо.
Избори за чехословачку Народну скупштину имају велики значај и са становишта међународне ситуације, Победа демократије у једној земљи је допринос демократији уопште и следствено томе наноси удар међународној реакцији и империјалистичким плановима упереним против мира и слободе народа. Горчина с којом је реакционарна штампа у западним земљама примила и пропратила исход чехословачких избора не оставља ни трага сумње колико се антидемократски фактори осећају погођени овим резултатом. Јер тај резултат показује да ће Чехословачка Република, још више оснажена, изнутра, присно повезана са свима демократским силама — на челу са Совјетским Савезом, добити још важнију
"улогу у међународној политици,
И зато велика изборна победа Народног фронта у Чехословачкој уједно је значајни прилог јачању демократских снага у свету, прилог општем миру и напретку човечанства,
У ИО И
ИТ О И
"4!
1948 годину стоји: „За испуњење државног инвестиционог плана града Скопља, градска Фронтоаска организација даће укупно 5,000-000 радних саз ти и тиме уштедети преко 65 милиона динара“, План углавном обухвата земљане радове на кана» лу Треска—Вардар, на канализацији Скопља, нивелацији терена за женску гимназију, помоћ на гра ћевинским објектима, изградњу _ културног дома, изградњу путева до градског каменолома и до фабрике „Пролетер“ и разне друге локалне акције,
Великим делом тај план је већ испуњен. Није било готово ниједног дана а да улицама Скопља није прошла која: радна бригада на путу за радилиште. Двадесет трећег маја у част Другог конгреса Народног фронта Македоније само за једно после подне радило је око 12:000 чланова Народног фронта.
"То пожртвовање и та жеља да Скопље постаг не лепше већ се јасно види на сваком кораку. Али и не само то. Скопље има данас ту част да бу= де носилац прелазне заставе у међуградском такмичењу између главних градова мародних република и победник у претконгресном такмичењу орга• низација Народног фронта Македоније.
Међутим, било би погрешно сматрати да је делатност Народног фронта Скопља у 1948 години усмерена само на добровољни Физички рад. Штампани плач рада Народног фронта износи 15 стра• ница, од којих само 4 обухватају добровољне гкције. Остале обазезе односе се на културно-про“ светни рад, ликвидацију неписмености, читалачке групе, штемпу и агитацију, озд народних универзи“ тета, културних домозл, библиотека и читаоница, развијање веза са селом итд.
Требл посетити само једно предавање на На“ родном универзитету којих има сваке недеље м видети са Колико пажње људи, од којих су многи тек јуче научили да пише, слушају излагање пре. давача о македонској националној култури.
Ништа мање напора у борби за бољи живот не улажу и радници Скопља. Истакнути грзфикони и Месном синдикалном већу јасно показују њихдве резултате: другу половину прве планске године предузећа Скопља испунила су за 118,29%. У првом тромесечју 1948 године радни колективи Ско“ пља испунили су план за 102,2%.
За који дан радништво Скопља масовно ће кренути на годишњи одмор. Опатија и Дубровник, Плитвице и Блед видеће и они људи који до скора нису имали права на то.
КУЛТУРНИ ЖИВОТ СКОПЉА
Када се пише о културном животу ђеднога града, онда се обично наводе позоришта и био“ скопи, концерти и предгвања са катедра факулте• та, а не аналфабетски течајеви. То је свакако по" хвално, али се при томе не сме заборавити на и сторију тога града, на дужину његове борбе за слободу.
Да би културни живот могао да се развија потребно је пре свега да људи знају да пишу.
Дуго година се Скопље налазило у рукама страних завојевача. Македонци нису смели да ка жу да су Македонци, и језик којим су морали да говоре био је турски или бугарски, грчки или срп“ ски. Школе су биле стране и огроман број грађа» на Скопља није знао ни да се потпише. |
Ако треба говориги о културном животу Ско" пља, онда у првом реду мора да се спомену анал“ фабетски течајеви. То је свакако један од највећих успеха народних власти и Народног фронта.
У готово свим градовима писменост се стица“ ла десетинама и стотинама година преко школа, гимназија и факултета. Ускоро у Скопљу неће ви" ше бити ниједног јединог грађанина до педесет годича старости који неће бити писмен — и то је постигнуто за три године преко аналфабетских те“ ' чајева. |
Колико се напора морало да уложи! Питајте свакога који је руководио неким од многобројних аналфабетских "курсева. Они ће моћи много тога
" да кажу.
Страховита заосталост у коју је Македонски народ заједно са албанском и турском _ мањином био бачен од владајућих режима, створила је %" громне тешкоће. Нису били ретки случајеви беже“ ња са течајева, сакривања, и људи су сатима мо" рали да убеђују и да говоре о потреби описме“ њавања., А није се само учила македонска азбука Албанци су срицали прва слова на свом језику, Турци на свом и Срби на сзом. Национална неза" висност и равноправност очитовала се и овде #% течајегима.
Иако у тешким материјалним условима, 663 просторија, Скопље може да се похвали позори“ штем и радио-станицом, музејима и предавањима са катедра нових факултета, Интересовање за КУЛ турни живот је врло велико и број грађана ком одлазе на приредбе, на предавања народних УНИ" верзитета, у позориште и биоскопе, стално расте На 'благајчама Народног театра ретко је не наћи цедуљу с натписом: „распоодато“. а број факултета и катедри сваким даном је све већи и већи. Ве данас око 850. студената и студенткиња Скопља.по сећују. предавања на филозофском пољопривреа“ но-шумарском и Медицинском факултету на којима се предаје на македочском језику. Горе, у нарол“
(Наставак на 9 АЕ 4 а- на
седмој страни)