20. oktobar
Ликови учесника
"на грађевинском
рвог маја у Батајници, на градилишту Грађевинског предузећа број шест Министарства саобраћаја, иза завесе новосаграђене сале синдикалног дома, припремало се посетиоцима изненађење. Дилетантска секција грађевинских курсиста излепила је, два дана раније, у близини граа „плакате, позивајући госте на претставу комедије „Прст пред носом“. Када се дигла завеса · све руке у сали су запљескале. Декор је био скроман (курсисти су га сами намалали) као и одела глумаца, али у изразу њихових лица која нису као обично била замазана прашином цемента, испод · слеја шминке није се могло сакрити одушевљење мало потиснуто тремом. То одушевљење, то задовољство уживљавања у суштину улога, преносило се, насупрот свих дилетантских недостатака претставе, на гледаоце. .
4 ва, којом су се одушевили и гости из Месног одбора грађевинаца, тврдећи да нешто слично нису видели ни у једној подружници свога Савеза, била је само једна трунка заједничког живота и рада курсиста предузећа број шест. У њој су били многи, од одмора украдени, сати напорног учења после осмочасовног рада, после трочасовних предавања на курсу када се, не ретко, дешавало да глава понекога слушаоца клоне у полусну. Узалудно је мајстор Света, руководилац курса, тражио да м његови курсисти раде, као ученици у привреди на свим осталим занатима, само шест сати. Управа предузећа није их признала за ученике и они су радили као неквалификовани рад ници осам сати, :
Предавања курса за оспособљавање полуквали-
ЈЕПИЈЕ
кога је имао понеку реч — похвалу, поуку мили савет. Ипак, било би неправедно приписивати напредак курсиста само њему или читалачким групама које је за њих организовала подружница. Имала је у томе доброг удела и омладинска организација. Пре свега „они са Пруге“ који су своје лене другове јутром из кревета избацивали. Више од свега је, ипак, томе допринео практичан рад међу мајсторима који су се љутили када им млади ученици заостају и смањују норму. Журили су курсисти да их стигну, стидели су се да заостану у такмичењу, али управа предузећа није узимала У обзир, приликом обрачунавања наднице да ли је мајстор, за време рада, неког поучавао или није.
Курсисти, непризнати ученици грађевинарства, стално су напредовали: Њих 44 разјурило се, сваког јутра, по занатлијским бригадама зидара, тесара, терацера, столара и малтерџија. Није им дуго требало па да се, из мало скептичавог „испитивања тла“, истински одушеве за свој посао и за заједнички рад, Заједничко учење и рад, јер ма да су били одвојеки у разне занатлиске бригаде такмичили су се у постигнутим резултатима, зближили су их У целину каква није уобичајена међу грађевинским радницима који се селе са грађевине на грађевину а лети, јол: увек, одлазе својим кућама на жетву па многи не стигну ни честито да се упознају.
Успеси нису изостајали. Зидали су курсисти, са својим старијим друговима, дворану синдикалног дома у Батајници где су дали прву приредбу. Био је то првомајски задатак, па су га схватили са одговарајућом озбиљношћу. Највећи њихов успех и највећи подухват, кога се и сада, када су пребро-
Будући грађеви
| ваних радника који је организовало Грак 4 дили прве радне тешкоће и прва задовољства, се- : ом ПА села ст децембру. На чрурсу _ ћају сјајних очију, то је самостална изградња чи – = Куремскиики уикнцрсва, на | практичном“ Бали су се, скупили омладинци из свих крајева, тава два спрата на станбеној згради у Батајници. ц . | Е жт Марија Миленковић Јједина-журсисткита, код
одазивајући се позиву предузећа коме су медостајали радници. Предавали су стручњаци: математику, грађевинарство, познавање грађевинског материјалаји о нормама у грађевинарству. Учење, у почетку није ишло увек глатко. Висококвалификовани стручњаци, руководиоци предузећа и инжењери, нису му посветили онолику пажњу колику су могли.
Међу ученицима је било свакојаких ћуди и ра-
Затим су малтерисали целу зграду свога предузећа У Малешкој улици. Терацери су отишли најдаље. Подигли су норму на.изради вештачког камења за 100 од сто. |
Света Станковић, стари зидар јоп: од 1926 године, прича о успесима „деце“ са уздржаним поносом, а на лицу му се уједно одражава замишљеност:;
— Немамо доста зидара. Немамо доста ученика. С ким ћемо радитит
јим, радничким баракама. Грађење интерната трајаће прилично дуго, па се треба сместити. У сваком њиховом покрету има много окретности им полета младости. Курсисти не маре да губе време у разговору. За часак је оставио греду Васа Савалевски да прича о раду омладинске организације. Он је један од најбољих курсиста, одлучног лица и ведра погледа.
— Како иде2 Видећемо на практичним испити-
за не да да је другови ни за корак пребаце у такмичењу и учењу, биће зидар. Њен крупан стас истиче се на позадини црвених кровова и нових грађевина Београда у долини. Испод њене фотографије могао би се ставити потпис: „данашња омладинка“. Марија отворено излаже своје планове, Свршиће још један курс. Постаће квалификовани зидар. А онда... То је већ смелија намера. Стота оклева да је изрекне. Ко ће знати штаг Предузи-
сположења. Неки су мислили да зидарски занат Мајстор није мислио само на своје предузеће, ма. Половином јула. Оно, најгоре, теоретско је про- “ Палир е е већ на св . Е тешко младом човек; мач... ... Р ЈЕ Кере стотина пи требао Ме 5 У траенинаретр Узиза МаВБа, НЕБА БосА ИЗеПИРЕ По а 1 ЗУТАМ то ја, " “ Није то намера само Марије Миленковић. Ни КЕ предубеђење разбити, требало је зближити им здру- Да има више курсева као што је овај, којим покрај Васе је Живојин Путник, његов комшија један курсиста не мисли да НЕ са учењем, са . жити те младе људе међу којима је било и недру- руководи мајстор-Света, таква би брига била изли- још из Кикинде, и најбољи курсиста по учењу и усавршавањем, после првог течаја. Изграђују они жељубивих, какви само могу бити одрасли у огор- шна. Његови курсисти неће напустити градилишта. владању. Заједно су се као деца играли, заједно своју снагу, своју вештину, која расте, долази, као чењу беде м, добрих другова, већ прекаљених У Теоретске испите, који су одржани после три ме- пошли на посао, заједно ће и куће градити. Не и њихово дело, као нови град — пред њима, око . великој школи Пруге. То је постигао предузимач, сеца учења, положило је 42 ученика. Само два кур- треба га питати да ли му је мио посао коме се по- њих. Осетиће још многе грађевине Плана руке курмајстор Света Станковић, који их је распоређивао систа су „пала“. Сада раде, изнад тркалишта, на светио. Одговор даје цело његово држање из кога систа Грађевинског предузећа број шест Министарна практичне радове, поучавао, водио рачуна како изградњи Интерната за ученике Министарства сао- као да избија неко мронично самозадовољство: ства, саобраћаја... ме | им нед ги | похађају часове ученици а како предавачи. За сва- браћаја. Носе и прибијају греде на будућим, сво- — Ех, шта ти знаш шта је куће градити7т У МБ. назив ИВЕ ВН ИЗА ВА АЕ КАЈ АЛ ЕВА ПН ЕН 6 ПЕН АОЛ апетита емир што се у сваком случају сервњрају масама народне мелодије дстр, ишћене од свих наноса, и друЉ пре годину дана напро- 5 (Ру РА је го што се покушава да да таграму београдске Радио : У И, квој чистој мелодији њена. битна 5 и — : ~ Ру ИМ ~ 7 " ~ 4 ч карактеристика у погледу хармо: стенице почеле Ру бе | Ј 5 > 74 није, тојест колористике и у по јављати народне песме у умет- - ] ; тледу инструментације и ритма. ничкој обради, Наиме, дотада ; Џ На тај начин народна мелодија Па ша РО ПАО 1 ПЕСМЕ ИН и 5 ном су се појавиле у једном | | У шаблонски звук народног орсасвим различитом музичком кестра 50 лова Искуства са | а слу- овакву музику не примају ни му- .кође треба установити сталну ко- _ сму, са високо уметнички обра- савременог музичког реализма, чи- _ досадашњим дама _ народне | облику, који ЊЕ са пази. зички култивирани слушаоци, ни мисију од музичких стручњака и ђеном музичком пратњом. Овај ји је носилац, пре свега, славен~ мелодије још нису таква да би шалаца није чуло. ва н а слушаоци широких народних сло- познавалаца наше народне музи- пут којим иду обрађиване народ- ска па и наша савремена музич- се могло рећи Пау је нађен тип за наишла је код широких слу- јева. ке, која ће вршити избор ома не песме у Чек прине нијв ка уметност. Ан 4 Кона с а За коришћење народних моти- них певача и свирача за емисије правилан. Најбољи пример за та а ом: Ор: оу Ре о пинсај на јправноли У уметничким облицима по- чисте народне музике, нам пружају славенски Крпози- Миховил Логар, композитор мотли да мскристалишу тај тип и „одјек. Појавило се опште ин- стоје различити начини и широке тори. — Народна песма, певана у 5р0 да пОНрОвАјУ. Хол слушалачких т : 2 са поз! Ћ могућности, почевши од итата у 5 . + дини где је поникла, у ствари је маса, да ли се Јј тип прима или - ну о овањЊе, Њ са ке ши пожури мелодија ни лаје ли Оскар Данон, директор Бе Јован Бандур, композитор: најлепша. Жафански певачи, са оне. Ту ће бити неминован сухоб „негативним мишљењима, дис- них мотива, па све до оригипал- "Ооградске опере: пон У погледу емисија народне својим патосом и грубостима, оси- _ са навикама слушалаца, који су „Кутовало се често, свугде, ПИ- них композиција у народном ду- — Верујем да је већина музи- музике и њене обраде видим две _ ромашили су је. Композитор дуги низ времена слушали насана су писма Радио-станици. _ Ху. У том погледу пружају нам чара, а и велики број љубитеља _ могућности, 1) Народна песма и негује брижно али углађено, сти~ родну мелодију у кафани, Њ И ишљења композито- изврсне примере композитори сло- музике, са задовољством поздра- игра мора се дати онаква каква лизовано и она ту често вене. На= М венских народа. Код нас је на- вио настојање Радио-стамице да је у оригиналу што у СССР нази- родна песма заиста је најлепша ж ра за начин обраде ни- родна музика добила најчистија се систематски изврши избор, за- вају сировим фолклором, са НЕ У амбијенту где је ИЕ = до1 метничка остварења у делима пис и уметничка обрада народних родним певачима уз пратњу из- чарати ту средину - па ; Е : ТУ ПА ле н силан И Мокрањца, Коњовића, Христића, – песама. До недавно на нашој Ра- ворних народних инструмената. 2) _ мо приближно или сасвим немо- Широка дискусија коју ће једноме се, међутим сви СЛа- Славенског, Тајчевића и других. дио станици певане су песме, о- Кад композитор узме фолклор У гуће. Народна мелодија, обрађе- – ускоро повести – београдска И жу, а то је да народној песми Тежња београдске Радио-стани- нако како их је који певач знао _ обраду он треба да га обради у- ма концертно, а поготово као из- Зид "“ тан онакв как је це да у емисијама дајс видно ме- да пева, са произвољном музич- метнички, али мора сачувати све вор надахнућа за композитора, је Радко - станица, а у којој ће [ ако остане кза Бе сто нашем музичком фолклору, ком пратњом по слуху. Оваква карактеристике мелодије и ритма темељ, је све оно што говори о нествоват штвени ћ била, прети а да се мора се оценити као правилна. извођења, пошто је то био једини — које о садржи. Уз то их мора | његовој личности, учествовати ке Дру сасвим опасти. ог тога Међутим, емисије народне музи- начин певања народних песама на _ продубити у садржајном, дакле . е 5 слојев опринеће много да Џ жЕ с корак у ње- кеу обради, које су изазвале раз- радију, постала су слушаоцу врло _ психолошком, погледу. У погледу | Предраг Милошевић, компо- Ј ~ допр: " и понеки н у пео Р у личите коментаре код слушалаца, драга и он се научио да слуша и досадашњег рада, композитори су зитор: . се овај велики п компликован | ном обрађивању значи ипак не би требало, по моме мишље- да се задовољава са свиме и сва- с били различите среће. Али, једно — ја сматрам да је београдска 5 5 Г напредак за читав наш фол.- њу, продужити у досадашњем о- чим. О томе, да су се међу пе- је сигурно, да се мора престати Радио-станица у праву у толико проолем правилно реши. блику. Сама чињеница, што су смама које су певаше, налазила са оним кафанским начином да- === клор. програми ових емисија саставље- слабе песме, песме које нису и- вања фолклора. Још једна ствар: | = Ево шта мисле наши познати ни често 64 мешавине дела нај- мале пикакву везу са нашим на- сматрам да је крајње време Па: 5 5 О различитијих стилских врста и е- родом, које су биле инфилтрира- вити на дневни ред ит. = ПОТШТОЊО [| СКОГ () | [| () ће радници на музичком пољу п стетских вредности, носи у себл не, песме које су по свом тексту нографских снимака народног фол- || питању обрађивања народне апотрдно могућности. Стога би биле фриволне и у најмању ру- клора са самог извора. песме. требало предузети извесне кора- ку неукусне и штетне, није по“ л клрагови ек- ; ке Миленко Живковић. претсед- ке У циљу правилног решења 0- – требно нарочито наглашавати. Ком- . Михајло Ву др Јо ~ р | У композитора 75: питања. позитори данас настоје да проша- тор Музичке академије: И Ник дружења 0% да почнемо са композиторима. _ђу нов начин како да се народна — досадашње народне песме даСрбије: између певања народних песама _ мелодија сачува! Да “~ Ване су без' икакве музичке кон- У вези са учешћем београдских · — Народне мелодије (песме и по слуху и певања по нотама по- шта од свога елемент » троле и биле су страховито искваигре) пите се, по а мишље- о стоји осетна разлика и наш ће о се обрада употпуни дајући песма- о рене, Међутим. од када је знатан | ОМЛаДИНСКИХ радних бригада на акцијама њу, изводити на емисијама Радчо слушалац из народа радије слу- ма уметнички сјај. Разумљиво је, број композитора почео активно У 1948 го дини . станице (као и на другим јавним шати оно прво. Међутим, треба пошто КМ = са ИЕ да ради на скидању тог прљавог приредбама), само на два начина: му пружити и народне песме као им ра О ~ наноса са нашег олклора, сма- е бе ска омладинска организација да бригаде за ну 5 изворном облику тј. у изво- уметничке компдзиције. Жомпози- _ зултати нису могли тако брзо ни трам да је учињен крупан корак а отрад ад р ција даје бригад ђењу народних певача и на на- тор се мора трудити да пре свега ла се појаве, Уанпред. У ситавом том раду по- 1. На изградњи Аутопута 12 бригада са 3000 омладинаца и омлародним инструментима и 2) као пише мале једноставне објекте у 4 јавио се известан број успелих, ин композиције _уметничке форме. којима ће народној мелодији да- Крешимир Барановић, први али још више осредњих па чак 2. На изградњи Новог Београда 8 бритада са 2.000 омладинаца и Средина (оно што се код нас на- ти прикладну и укусну хармони- диригент Београдске опере: и неуспелих обрада. Због тога ми- омлатинни. __ зива неодређеним изразом м„обра- ју, на високо уметнички начин и : слим да би било потребно читав 3. на изградњи пруте Кучево — Бродице 4 бригаде са 1.000 омла| да“ народне мелодије, иза чега се с очистити је од и > дру' — У проблему обрађивања 5 тај проблем ставити пред Удру- мерити а пат често крије сиромаштво или вул- с гих вулгарних примеса. отреб- _ родних песама свако питање жење композитора. Ја лично сма- . | . . кост уметничког израза), не но је затим образовати тирУ ко- засебан проблем. ЈЕ мислим да се трам да би се као узор Морале У- Распоред бригада за учешће на овим акцијама је следећи постоји као позитивна духовна мисију стручњака, која и ода- народне песме имају певати или зети Мокрањчеве композиције. > 5 1: Пена, Такви продукти нити сбрала из расположиве количине изворио, довођењем народних фол- _ правилном решењу тог питања и НА ИЗГРАДЊУ АУТОПУТА ОДЛАЗЕ БРИГАДЕ ' су оригинални фолклор, нити у- народних песама, којима распола- клорних група пред микрофон, у добром решењу масовне песме, 15 Београдска радна бригада „Еди Давичо“ из Првог рејона , метничка стилизација фолклора. же Радио-станица, оне које имају сили да их композитор обрађује, као У двема формама најпристу- 43 > 5 „ »Дакић Радоје“ из Другог рејона | Уосталом, пракса је показала да стварну уметничку вредност. Та- узимајући као тему народну пе- Ја ВИјиму Ди основне а сто = јез о „Јелица Миловановић“ из Трећег М ! ер те две орме могу највише рејона К ; приближити народне масе м ва- 104 Њ Филип Кљајиће из Четвртог рејона : : | спитати их за музику већих фор- 15 = = 57 оМилол Матијевић“ из Петог рејона 00 ; ми. 139 5 Ра #» »драго Станојевић“ из Седмог реКОМ! ито Јона | Стеван Христић, По 2: 7 а за . ујанко Лисјак“е из Осмог рејона ) — Народне песме се морају прин- 183 = = > „Драгица Правица“ са Фил. факул“ 00 4 дипијелно обрађивати. Јер овако тета | ако се оставе, оне ће изгубити и 194 Е 5 Љубчо Арсов“ са Економског фа„ , сар мелодију и хармонију. У обради м > за култета РАИ ДРЈ МИРА посне пе шио се здаљити вд Ка: | шеми то њ _ муво Стругаре са празног фапуг . сновној хармонији песме тојест 186 = МЕ ин Иво Лола Рибар“ са грађевинског вати шаблонски нити произвољ- и електричарског отсека не, нео се. мора прилатодитијо- 187 њ “ » „Рифат Бурџевиће“. са Агрономског за њену пратњу треба узети еле- факултета, менте из саме песме. Што маште ПЦ И Ен а М НА ИЗГРАДЊУ НОВОГ БЕОГРАДА ОДЛАЗЕ БРИГАДЕ:. з шљењу, правилан је. 1 Београдска радна бригада „Јурица Рибар“ из Првог ВЕП . Петар Коњовић, композитор: Це % о а везана — То је велики проблем, о коме 129 » ~ Ре »„Драганче Павловиће из Шестог сам ја већ писао у својој књизи. рејона Ја а сматрам да су ни 188 » » . „Рато Дугоњић“ из рударског И две различите ствари: дати ~ архитектонског отсека родну песму у облику у којем се 189 н » = „Добривоје Радосављевић“ са Поона јавља и пева у народу, тојест љопривредног и тумарског фау њеној изворној сировој форми, култета или када уметник, према своме 190 > » » „Младен Стојановић“ са Медицинталенту, укусу и интелигенцији ског факултета употреби тај тако сиров музички 191 „ По ЈЕ „Кнежевић Владимир - Болођа“ св материјал као ПИ АЕ Ветеринарског факултета ној или сложеној уметничкој о- 209 Културна бри 67 са Универзибради. Први случај одговара фо- Ми " + Ири јаја тографији једнога краја или пејсажа, где живи наш народ, а дру- — Б ти, случај одговара сликарском, ТИ БУЧЕБО РОДИНЕ . #ојес им ДИ и 41 Београдска радна бригада ипожа Стаменковић“ из Другог ре кцији тог истог пејсажа. јона Баш данас, када се толико диску- 105 о» » » »Брацо Бјелиће из Четвртог рејона тује и ради на увођењу широ- 128 » » » „Изица Девчиће из Шестог рејона ких маса у област културе, треба 182 » » » »Благоје Нешковић“ са Медицин схватити уметничку обраду народ- ског факултета. них песама као директан пут у реално везивање музичког умет- БРИГАДЕ ' ничког стваралаштва са културом ; = широких народних слојева. При- 65 Београдска радна (бригада „Ђуро Стругар“ из Трећег рејони родно је да ће слушаоци из ши- и » » » »Дара Павловић“ из Петог рејо роких слојева много брже схва- 75 » „ » » Јозо Шћурла“ из Земуна,
тити и осетити музичку тему и музички уметнички облик, када се он инспирише народном мело-
и три омладинске радне бригаде састављене од студената Београдског универзитета нису још распоређене за рад и распоред за исте ће иза
накнадно.
| СНАЖНО ДЕЛО СОВЈЕТСКЕ КИНЕМАТОГРАФИЈЕ ПРИКАЗУЈЕ ЗАНИМЉИВЕ И УЗ_БУДЉИВЕ ДОЖИВЉАЈЕ ВЕЛИКОГ РУСКОГ ИСТРАЖИВАЧА И НАУЧНИКА р“ | _ _ХУМАНИСТЕ
дијом, а нарочито ритмом који на- Исто тако тачан распоред поласка брит објавиће се накнадно. род изражава у своме примитив- 5 Ноа
. ном музичком стварању. У томе ТРАДСКИ ОДБОР НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ
треба гледати првенствено одлике _____ СРБИЈЕ — БЕОГРАД ·
'.
пао плићи чари сна | А: