20. oktobar
Сузбијајмо неправилно обја улоге и значаја народног зајма 5
=
асписивање народног зај-
ма Петогодишњег плана те најновији значајан догађај у друштвеном и политич ком животу наше земље, не само га њену бржу изградњу, већ и за мобилизацију народних маса за непосредно учешће у остварењу ових задатака. Овакав зајам је могао да се распише само у нашој новој држави, у којој нема разлике између народних и државних интереса. Народни зајам претставља једац нов доказ јачања економске моћи наше отаџбине и побољшање животног стандарда радног човека. Он има, исто тако и велики морално-политички значај у подиззњу свести наших грађана. Доношење Уредбе о народном зафму изазвало је велики патриотски полет У свим друштвеним слојевима. Радници, сељаци и службеници, намеште ници и жене, књижевници и научници и други радни људи изражавају своју спремност да уписивањем заума помогну изградњу наше домовине и остварење социјализма.
Организације Народног фрон та и остале масовне органигажије имају сада као главни за датак да најшире популаришу значај зајмљ његова преимућства з» сваког уписника, као и за опште подизање животног стандарда и јачање економске снаге наше земље,
„У многим синдикалним организацијама одржане су већ конференције на којима сурад ници и намештеници дискутовали о значтђу народног затма и на којима је дошло до израза велико одушевљење и спремност радних људи да и на овај начин допринесу оства рењу Плана. Правилно објашњавање не само Уредбе о зафму. већ и технике уписа и свих остаљих детаља, који интересују грађане. неопходно је потребно за што успешније остварење ове значајне акције. Међутим, у неким синдикалвим организацијама акшија је почела да се спроводи неправилно. У неким синлдикалним подружницама по предузећима и установама, на конференцијама на коћима су одржана пре давања о народном зајму, ства ' рани су спискови. чланова У које је уношена висина суме на коју се обавезују да упишу. Тако су урадиле синдикалне подружнице _У „Технопромету“. Основној школи број 1 Окружпом суду за град Београд, Програмском одељењу Радио-Београда. Врховном су-
ду НРС, и неким другим. Месни одбор привосудних _службеника "дао те погрешну диђективу својим _ синдикалним подружницама — да са-
са
чињавају спискове чланова одређеним рубрикама, због чега је и дошло до таквих непревилности. Сачињавање спискова је потпуно неправилан поступак и показује даруковод, ства подружница нису схвати ла да се на садашњим конфе·_ ренцијама озмо објашњава зна
ИЗГРААЊА ЛЕТЊЕ ПОЗОРНИЦЕ У ТОПЧИДЕРУ павининааааа
јр еанзање летње позорнице у Топчидеру ушло је уве лико у причу, постало синоним ва нешто што се прво гради, па после разграђује. И
Грађевинско предузеће „Сава“, потписујући уговор _са Извршним одбором, дало је пуно лепих обећања да ће се радови на летњој позорници У Топчидеру нормално одвијати и да ће руководиоци предузећа уложити
· све своје снаге да Београд у најкраћем могућем року добије ово велико гледалиште
Јуна месеца прошле године отпочели су радови. Како се предузеће „Сава“ одмах на почетку радова пожалило на недостатак радне снаге, чланови фронта Седмог рејона су са великим одушевљењем и у великом броју формирали „радне бригаде и свакодневно долазили да пома| жу изградњу позорнице.
Од момента када је прва група ступила на терен где се градила позорница отпочела је ствар да се заплиће. Чланови фронта су излазили на терен, лутали по њему у нади да ће у току поподнева које су желели да
чај народног зајма, да на њима не треба уписивати обавезе и висину суме и да ће грађани тек кад буде одосђено време уписа уписивати суму по свом нахођењу. Са оваквом праксом треба одмах прекинути, јер она понекад доводи до кршења добровољности уписа зајма. .
На неким конференцијама се потпуно изврће прави смидло затма разним неправилним 06јашњењима, тако да се код људи ствара утисак да се 34јам мора уписзти и да није на добровољној бази. Разним неправилним _иступима на оваквим конференцијама гуши се одушевљење и огромно интерг совање грађана за народни зајам. Овакви поступци ометају правилно _ објашњавање улоге заћма и наносе огромну политилку штету масовним организацијама. Сваки грађанин уписује, на добровољној основи, онолику суму колику је у могућности да исплати и свако објашњење _ обавезности упи са доводи само до супротног _ дејства. – Тако је, „на пример, на синдикалној конференцији у Бродари на Чу карици _ један _ радник — упи. тао да ли може да упише 500 динара. Одговорено му је „да свако кођи не упише зајам нај мање 1000 динара није добар фронтовац“. Непотребно је на глашавати да се оваквим објашњењима чини медвеђа услуга масовним | организацијама, јер се сличним громким. фразерским тумичењима слаби интересовање маса за зајам и њи хова жеља за уписом. Овакви поступци _кођи крше потпуно јасну одредбу добровољности
уписа зајма. а из Уредбе се јасно види да су баш зато дати мали апоени обвезни-
ца по 500 динара да би могао сваки грађанин учествовати у овом. свенародном делу. Залатак је сваког активисте масовних организација да добро проучи Уредбу и Правилник о неродном зајму да би их могао правилно објаснити свим грађанима, да би се избегле наведене неправилности и извртања.
Малобројни неприатељски елементи · покушавају да изазову Код необавештених граћана неповерење према 3заму. протурајући различите злонамерне вести. У проношењу овеаквих вести нарочито су ревносни _ трговци, којима је 32брањен _ рад због шпекулације, 24 и други непријатељ ски елементи, Они причају да се зађам расписује зато што је земља дошла у кризу, да се заћим неће вратити народу. да ће лржавни службеник који не упише зајам бити отпуштен из службе. да се не сме уписиважи већа сума новца јер је до-
жава неће целу вратити или Бе истраживати олакле је и многе сличне злонамерне ве-
сти. Непријатељи желе да по“ колебају поверење народа пре ма својој држави, ла онемогтуће успешно уписивање гама,
проведу помажући у изградњи позорнице, бити корисно употребљени. Али, руководиоци пре дузећа „Сава“ нису били нимало осетљиви према њиховим жељама. Обично један човек из предузећа остане на терену и он сам треба да организује целокупан рад. Природно је да он не може да стигне свакоме. да објасни шта треба да ради, тако да половина људи остане неискоришћена, Због тога се дешава да чланови фронта губе радни полет п следећег дана долазе у много мањем броју.
Поред тога, десило се да'је земља која је прошле године преношена са једног краја терена на други где ће бити седишта, ове године морала ла се скида са тога места, јер је било пренето више него што треба. Или, догодило се да су чланови фронта по директиви „руководи“ оца предузећа „Сава“, бацили два кубика камена на некакву изолацију. То је сутрадан требало склањати када је дошао неко од стручних и видео шта је учињено. ,
Збор овако слабе организаА АИ
Упис зајма значи осшварење боље будубности младог нарашшаја
РА И А – .
па заплаше необавештене гра: општем подизању наше зе- техничке мере око уписа, О Ђане и да претставе да је у мље. Због тога су све зло- вакве састанке потребно је: досис зајма обавезан. Расписива- ' намерне _ вести · непријатеља _бро орпанизовати и припре-
ње зајма није знак да је наша земља дошла у кризу већ је локаз њеног економског тјачања и напретка. Кад се узме У: обзир да народни зајам. претставља само 5,25/, укупних ин. вестициза за 1948 годину, БИДИ се ла је несразмерно већи део инвестиција покривен из општедожавке акумулације. Уписивање зајма претставља такоће један облик штедње и најсигуршије и корисно улагање већих сума новца које леже у-
ганизација
цитђа, разбијају
ности
мртвљене код појединаца У — фимУ
граду и на селу. Расписи- организацитама, вањем зајма даје се прили- ђани
ка ла се те суме ангажују У Уредбу о народном
Снабдевање нових
иквидирањем већег дела приватних трговачА ких радњи у Београду, због штетног рада
њихових власника, трговачка мрежа државног и задружног сектора знатно је проширена.
Многе трговачке радње које су држали приватни трговци, мако је прошло више од три и по године од ослобођења нашег града, остављале су тежжак утисак на пролазнике. Оне су биле одраз преживеле „Београдске чаршије“. Док су се продавнице државног и задружног сектора такмичиле која ће имати лепши изглед, чистије и лепше декорисане излоте, да би кроз њих, излажући производе наше индустрије, приказале и напоре наших радника у борби за обнову и изградњу наше земље, У борби за извршење ЏМетогодишњег плана и тиме и стварање бољих услова за све радне људе, дотле су приватни трговци — штпекуланти настојали да својим радом и изгледом својих радњи створе жод широких потрошачких маса неверицу у снагу наше индустрије и наших робних фондова. Изглед њихових радњи био је истински одраз њиховог осећања према новој држави и народној власти. Излози највећег броја њихових радњи били су празни или у нереду, прљави и зарасли у прашину и паучину, а неки заковани даскама још из времена бомбардовања Београда.
Нису њихови излози, изгледали тако због тога што ови трговци нису имали робе да је изложе, већ због тога да робу коју потрошач тражи у њиховој радњи прикажу као редак артикал којега нема на тржишту, да би на тај начин изнудили од потрошача што већу цену и направили профит. Исти је случај и са унутрашњим изгледом њихових радњи. Скоро у свакој радњи, приликом преузимања истих од стране државних и задружних предузећа, нађено је нагомилано ђубрета које није избацивано од ослобођења на овамо.
Рафови у њиховим радњама били су покривени лебелим слојем прашине и разапете паучине, а У њима изложене празне кутије или роба која је била оштећена и упропашћена од дугог стајања, те више скоро није била употребљива. Многи шпекуланти су више волели да роба пропадне и постане неупотребљива, него да је продају потрошачу по мени која би била у складу са нашом данашњом производњом. Најбољи је пример штеточине према роби за широке потрошачке масе бивши трговац Тура Јаношевић из Кнез Михајлове улице 35, где је нађено у подруму и међуспрату његове радње оштећене текстилне и друге робе у милионској вред ности, која је стајала на лагеру још од пре рата, а коју он није хтео продавати, иако му је народна власт још: 1946 године одобрила да је продаје слоболно, без дознака. Или, случај шпекуланта Миће чтучковића, такође из Кнез Михаилове улице, чији су рафови и излог били празни, а приликом скидања његове фитме нађене су веће количине чарапа и марамице акривене испод фирме.
Највеће количине робе код приватних трговаца штекуланата место да су биле изложене у рафовима и излозима, биле су „под тезгом“ у разним подрумима, шупама и другим скровиштима. То најбоље илуструје поред изложених случајева и пример Јована Божића, трговца - шпекуланта из Бојводе Степе улице број 208, о коме је већ писала наша штампа и који је због таквог „пословања“ предат народном суду да одговара пред народом за своју прљаву работу. Ово је само неколико примера, а таквих и сличних примера откриле су народне власти на десетине им стотине. ,
То је био метод њиховог рада да би прикрили од народних власти високе профите које су остваривали и на тај начин избегли свој дуг према држави и заједници у плаћању пореза на доходак.
Данас, међутим, тај део трговачке мреже, који је по свом карактеру био штетан по широке потрошачке масе, а по свом изгледу потсећао на дане окупације — изменио је свој лик. Све те радње су, пошто су преузете од државних и задружних предузећа, очишћене и снабдевене разноврсном робом. њихови излози су лепо декорисани и у њима изложена роба. Грађани Београда са задовољством разгледају и купују робу м не мисле више о томе да ли ће бити уцењени и преварени од штпекуланата. Потребно је још извршити правилан размештај тр-
Летња позорница — Седтшта у гледалишту
наше земље само докаг њихове слабости и немоћи пред по бедоносним · напредовањем наше земље. Задатак је свих орНародног фронта, а и других масовних организада на конференцијама овакве вести. да раскринкавају непри јатељске пароле и објасне грађанима шта значи наш народни зајам.
Фр: онтовске организац ије СУ ових дана отпочеле са састанпо групама у основним
проучавају и дискуту»
,
шњавање
мити. У Четвртом рејону одржани су неки састанци по фронтовским групама на које је због слабе организације дошло просечно 10—15 грађана. а неки су и одложени. Задатак је организација Народног фрон; таданаовим састанцимаокупе: што више чланова, да. би сваки наш грађанин. схватио шта значи народни зајам и каква преимућства он даје уписнишима. – Организације Народног фронта треба да схвате као тренутно свој главни и најважанији задатак попударисгњеј! значаја зајма и борбу за његово испуњење.
злонамерне
да у потпу-
на којима гга-
зајму и
продавница робом
товачке мреже према плану наших народних власти и учинити је приступачном не само становницима у центру града, већ и онима из перифериских рејона, премазати старе натписе разних имена бивших власника штекуланата, исписати нове натписе на фирмама па да и наш град добије још лепши изглед, какав треба да има главни град наше домовине. 5
С обзиром на ширину трговачке мреже државног и задружног сектора у Београду, беспрекидно снабдевање продавница разноврсном робом поставља се као најважнији задатак пред градска тртовачка предузећа и радничко-службеничке задруге.
Наш трговачки апарат у условима строгог рационирања робе у 1945, 1946 и 1947 години био је више дистрибутивни него трговачки. у правом смислу. Предузећа и задруге добијале су контингтенте за све важне артикле, преузимали их од индустрије и вршили расподелу уз дознаке (бонове). Такав начин пословања у данашњим условима, у другој години нашег Петогтодишњег плана, када је наша индустрија у могућности да произведе много веће количине робе ширега асортимана — не може се ни замислити.
потребно је да градска предузећа и задруге мобилишу све изворе производње артикала слободног промета. Нарочито је потребно обухватити и допремити у трговачку мрежу производе локалне индустрије и занатствл, који у допуни савезне и републиканске производње имају значајну улогу. Градска трговачка предузећа и радвичко-службеничке задруге могу знатно допринети повећању продукције локалне индустрије и занатства и побољшању асортимана робе за широку потрошњу, дајући индустрији и занатству предлоге које врсте робе и у коликим количинама да производе за тржиште путем склапања уговора.
За што ефикасније обухватање целокупне локалне производње у артиклима слободног промета, трговачка предузећа и задруге треба да се повежу са управама локалке производње при Одељењу индустрије и занатства ИОНО-а града Београда. Преко управа локалне индустрије и занатства трговачка предузећа и задруге треба да продру и код најмањег занатлије, који поред вршења занатских услуга може и производити разне ситне предмете који су свакодневно потребни потрошачу, а не производи их индустрија. За бољи асортиман робе треба користити и кућну радиност за израду разних плетених, везених и других ручних радсва.
Код набавке робе за допрему у трговачку мрежу предусећа треба да користе широку иницијативу целокупног тртовачког особља из продавница, које
»
"је свакодневно у најтешњем контакту са широким
потосшачким масама и зна каква се роба највише тражи. Управе предузеЕ» и задруге треба да чешће одржавају шира саветовања, по питању набавке и продаје робе, са целокупним продавачким особљем м руководиоцима набавке и продаје. Оваква саветовања могу им треба знатно да утичу на побољшање асортимана робе како обезбеђеног снабдевања, тако и артикала у слободном промгту, на повећање и брзину промета робе, уклањању бирократије у трговини и смањењу трошкова трговине, као и постизању што лепшет изгледа продавница итд.
У снабдевању трговачке мреже робом, синдикалне подружнице такође могу и треба много да допринесу помажући управу предузећа, мобилитући читаво чланство подружнице на овоме задатку, путем социјалистичког такмичења.
У циљу што бољег задовољења потреба потрошлача, трговачка предузећа треба да уведу систем сталног проучавања потрошачке потражње. Евиденција потрошачке потражње треба да буде задатак сваког намештеника у продавници. Она не треба да буде формална, већ предмет сталног проучавања, како директора предузећа и руководиоца набавке и продаје, тако и сваког продавца у продавници. Беспрекидно снабдевање, потпуно задовољење потреба и укуса потрошача, повећање робног промета и снижење трошкова трговине — то је задатак који поставља наш Петогодишњи план пред нашу трговину.
Душан НОВАКОВИЋ |
пи
ције посла и немарног односа руководиоца предузећа, радо ве који се сада обављају тре.бало је предузимати још пре три месеца, Летња позорница у Топчидеру не би још дуго | била готова да Фронт Седмог рејона не форсира радове и покушава да и поред тога што
међу фронтовцима нема струч. њака, на неки начин организује радове. Руководиоци преду зећа су се стално изговарали на слегање терена и друге »стручне« ствари које им »ометају« посао, Поред тога, предузеће се уопште није по. стално да набави потребан алат да би се радови што брже одвијали. Фронтовци су сами пронашли потребне вагонете и шине за њих и тражили од предузећа »Сава« да их пренесе, Како је једног дана јако падала киша, другог да: на много пекло сунце, шине су биле пренешене тек после 15 дана, а узете су на једно. месечну послугу. Наравно да их је после 15 дана требало вратити,
Ваља напоменути да је огро.
мним залагањем фФронтоваца | Седмог рејона летња позорница ипак кренула са мртве тачке и они се надају да ће нај-
даље до, -15 јула бити оспособљена да прими гледаоце.
НАРОДНЕ ПЕСМЕ
у уметничкој обради или импровизована _ кафанска музика
роблем народне музике по.
ставио се пред руковод5 "ство Радио_Београда као један од најкрупнијих проблема још од почетка рада станице тј. ол ослобођења. Питање се поставило озбиљно нарочито због тога, што му пре рата Ра_ дио:Београд не само да није придавао потребан значај, него је са своје стране много допри тео да се однарођена, кафанско. лумперска музика афирмира У широким · народним _ слојевима као једина и аутентична наролна музика. Ово има своје објаш њење. Све до скоро пред поче. так „рата Радио-Београд је био акционарско предузеће, у коме су водили главну реч претстав.. ници страног, енглеског капита"ла Најутицајнија личност у управи Радио.Београда био је странац, Енглез Ханау. За акционарска предузећа Радио-ста нице су веома погодни извори профита и због тога власници акција бивше Радио_станице а. д. нису водили рачуна о томе да Радио-Београл са своје стране и на свој начин лоприне се. културном уздизању наших народа, већ ла повећањем броја слушалаца донесе што више ли виденди. Тиме се и објашњава чињеница да су микрофони Ра. дио - Београда били стално ин
сталирани у ноћним локалима као што су били „Нови Бео. град“, „Три листа дувана“,
„Херцеговина“ итд. Више него ма шта друго ово је лопринело да се наша народна песма уна. кази и тако унакажена претстави слушаоцима као народна пе. сма.
Шта треба подразумевати под обрадом песме или народног ко. ла2г Оно што треба одмах овде нагласити јесте то да обрада на родне песме никако не значи нову композицију, другојачију по мелодији и ритму ол песме која се обрађује. Обралити народну“ песму, значи стриктно 0. чувати мелодију песме онако, како се она у народу пева, Ме. ђутим, њену оркестарску. пратњу, која је у изворној песми го тово редовно сиромашна, а често и примитивна, треба садржајно продубити и прилагодити самој песми.
Због свега овога, Радио_Београд је и приступио решавању овог проблема пре две године, а јасно је да се то није могло: и не може решити преко ноћи.
Када се почело са његовим решавањем, није било ни једне обраде. Радио-Београд је организовао екипе ради фонограф. ског записивања народних пе. сама на терену. Осим тога, откупљен је већи број записа на. родних песама који су се нала. зили код неких наших музича. ра. Ови записи стављени су на расположење композиторима, који су приступили обрађивању самих песама. Као резултат тог припремног рада, на – програму Радио _ Београда појавиле су се народне песме у обради. __У овом послу било је и има још увек много тешкоћа. То је пре свега, питање записа народних песама на терену. У Београду постоје приватне збирке записа, које броје преко 20.000 народних песама. Ове збирке не би требало да буду и даље за_ кључана у фијокама појединаца. То је велико културно 6огатство, кога треба ставити“ на расположење нашим музичари. ма, не само ради обрада, него и ради њиховог музичког ства.рања. Да би повећао број народних песама, записаних онако како их народ пева, Радио _. Београд ће и даље слати екипе на те. рен. » Појава обраде народних песа ма на програму Радио - Београда примљена је од слушалаца различито. Велики број слуша. лаца поздравио је скидање им. провизоване с кафанско . цитанске музике са програма. Неки слушаоци примили су ово са негодовањем. Међу тим слушао цима највећи је, број људи који негодује, мислећи да су мелодије наших народних песама управо онакве, како се у кафа. нама певају.
Када је реч о проблему обра_ да на програму Радномвејгра. да, ту се, пре свега, ради о навикама људи, Но, овим се не може рећи да не постоји про. блем обрада као таквих. Међу неколико стотина обрађених на родних песама, којима распола.же Радио . Београд, има и та. квих које нису успеле и које се скидају или ће бити скинуте. с програма.
Али велики: део обрада је успео и тим путем ће се и да. ље наставити. Овакво решење је једини пут да се фолклорно | богатство нашег народа очува) и да народу онакво каквим га је он створио. У општем настојању наше земље на ликвиди.. рању културне заосталости, би. | ло би немогуће да на програму Радио - Београда и даље посто. ја кафанска музика. · бета
“У СТРАНА 3 ни
:з
Ћ